• quote 10
  • А 239
  • а 298
  • ава 1
  • авлија 4
  • авлије 3
  • авлији 14
  • авлију 10
  • агов 1
  • Ај 1
  • аја 1
  • ајак 1
  • ајд 5
  • Ајд 6
  • ајде 5
  • Ајде 9
  • ајдемо 2
  • Ајдемо 2
  • Ајој 2
  • Ајте 2
  • Ако 17
  • ако 43
  • акта 1
  • ал 10
  • Ал 5
  • Ала 19
  • ала 4
  • алал 2
  • Алал 2
  • алалом 1
  • алапљивост 1
  • алаћићу 1
  • Али 40
  • али 96
  • Ама 23
  • ама 7
  • аманет 2
  • амин 2
  • Амин 5
  • амо 8
  • Анђа 9
  • анђеле 1
  • анђели 1
  • Анђелија 298
  • Анђелије 3
  • Анђелији 34
  • Анђелијом 8
  • Анђелију 31
  • Анђелин 2
  • Анђелина 1
  • Анђелине 1
  • Анђелиним 5
  • Анђелиних 2
  • Анђелино 2
  • Анђелиној 1
  • Анђелином 2
  • Анђелину 1
  • анђео 2
  • Анђи 1
  • Анђо 11
  • Анђу 2
  • Аница 13
  • Аници 2
  • Аницом 1
  • Аницу 6
  • апотеку 1
  • апс 2
  • апсом 1
  • ар 3
  • артије 2
  • артију 1
  • асталу 1
  • атер 1
  • Аха 2
  • ашикује 1
  • ашчија 2
  • ашчијом 1
  • баба 9
  • бабе 1
  • Бабе 1
  • Баби 1
  • баби 3
  • бабиних 1
  • бабињаци 1
  • бабичовала 1
  • бабичује 1
  • бабо 9
  • бабу 3
  • бавила 1
  • бавио 2
  • Бадава 2
  • баја 1
  • бајаги 7
  • баји 2
  • бајина 1
  • бакшиш 1
  • бакшиша 1
  • бар 7
  • бараташе 1
  • бардаком 1
  • Баре 1
  • барицу 1
  • барјактар 2
  • барјацима 2
  • Бару 1
  • барут 1
  • барута 2
  • басме 2
  • басму 2
  • басну 1
  • бата 1
  • Батали 1
  • батина 1
  • бато 1
  • Батру 1
  • бату 1
  • баца 1
  • Бацали 1
  • бацаше 2
  • баци 11
  • бацио 2
  • бацити 1
  • баџу 2
  • Баш 24
  • баш 36
  • баште 1
  • башту 4
  • башча 1
  • башчи 1
  • бега 3
  • Бегала 1
  • бегали 1
  • беже 1
  • Без 1
  • без 17
  • безобразан 1
  • безобразлуком 1
  • бејах 1
  • бејаху 1
  • бекељио 1
  • бела 4
  • беле 3
  • белеге 1
  • бели 2
  • белина 3
  • белине 1
  • бело 1
  • Белов 1
  • белов 2
  • белову 1
  • белог 1
  • бео 2
  • БЕОГРАД 2
  • бери 4
  • берите 1
  • бесвесно 1
  • беседити 1
  • беснила 1
  • бећар 1
  • беуту 1
  • беху 13
  • беше 120
  • Беше 7
  • бешике 1
  • бешику 1
  • Би 2
  • би 215
  • биваше 1
  • бившим 1
  • Биди 1
  • бијаше 4
  • бије 2
  • бијена 1
  • Била 7
  • била 81
  • биле 8
  • били 5
  • Било 3
  • било 48
  • бимбаша 1
  • Био 5
  • био 56
  • бирају 1
  • бирате 1
  • бистар 1
  • бити 61
  • биће 10
  • Биће 3
  • бићеш 1
  • бих 33
  • бише 1
  • благ 6
  • блага 1
  • Благо 2
  • благо 3
  • благов 2
  • благодари 1
  • Благодарите 1
  • благодарити 1
  • благодарним 1
  • благодарности 1
  • Благоје 1
  • благосиља 2
  • благосиљати 1
  • благосиљаћу 1
  • благосиљаше 1
  • благослов 1
  • благословена 1
  • благословени 1
  • благослови 2
  • благословили 1
  • благословим 1
  • блата 2
  • блато 2
  • блед 1
  • бледе 2
  • блеђе 1
  • Блесак 1
  • блештили 1
  • ближе 1
  • ближи 1
  • близу 4
  • бљушт 1
  • Бог 26
  • бог 57
  • Бога 10
  • бога 25
  • богаству 1
  • богат 1
  • богаташа 1
  • богатији 1
  • богатијих 1
  • Богато 1
  • богату 2
  • Богдан 2
  • Богданом 1
  • Богме 3
  • богме 9
  • богом 3
  • богомајко 1
  • Богородице 1
  • богу 42
  • Богу 7
  • богује 1
  • божанска 1
  • Боже 10
  • боже 25
  • божији 2
  • Божја 1
  • божја 6
  • божје 1
  • божји 1
  • бој 11
  • бојала 5
  • бојали 1
  • боји 3
  • бојим 7
  • Бојичића 1
  • бока 1
  • бокоре 1
  • бокорић 1
  • Бол 1
  • бола 1
  • болан 5
  • Боле 1
  • боле 4
  • болело 1
  • болесник 1
  • болесника 4
  • болесници 2
  • Болест 3
  • болест 7
  • болестан 6
  • болести 4
  • болети 1
  • Болеће 1
  • болешљивост 1
  • боли 1
  • Боли 2
  • болне 1
  • болниковој 1
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 16
  • бољег 1
  • бољи 2
  • бољо 4
  • бољу 1
  • боме 1
  • борба 1
  • боре 1
  • борили 1
  • бос 1
  • Босиљак 2
  • босиљка 4
  • Босне 3
  • Босни 1
  • брава 2
  • брадви 1
  • брадом 1
  • брала 2
  • брале 1
  • браним 1
  • брат 7
  • брата 5
  • Брате 1
  • брате 25
  • брати 1
  • братић 1
  • братића 1
  • Брато 1
  • брато 5
  • братом 2
  • братству 1
  • брату 2
  • браћа 4
  • браће 2
  • браћи 1
  • браћо 2
  • Браћо 2
  • браћу 3
  • брацини 1
  • брашна 2
  • брбља 2
  • Брбљала 1
  • брбљов 1
  • брвана 1
  • брда 1
  • брдашца 1
  • брдо 2
  • брестом 1
  • брже 1
  • Брже 1
  • брзо 4
  • Брзокоњици 1
  • брзу 1
  • брига 4
  • бриге 2
  • бригу 5
  • брижљиво 1
  • бријачицом 1
  • брине 1
  • бринем 1
  • брини 2
  • брину 1
  • бринула 3
  • бринути 3
  • брисати 1
  • брк 1
  • бркове 1
  • број 1
  • бројимо 1
  • Бројте 1
  • бронзе 1
  • бруку 1
  • брчићи 1
  • брчкају 1
  • бубо 1
  • бубрег 1
  • буд 1
  • будак 1
  • будала 1
  • будале 1
  • буде 25
  • будем 4
  • будете 1
  • будеш 3
  • Буди 1
  • буди 2
  • будила 1
  • будило 1
  • будна 2
  • буду 1
  • будућности 1
  • бује 1
  • бујно 1
  • букали 1
  • букнуше 1
  • буљубаша 2
  • Буљубаши 1
  • бунар 6
  • бунару 3
  • бураг 4
  • буре 1
  • бусају 1
  • бусато 1
  • бусаше 1
  • бусен 3
  • бусије 1
  • бусу 1
  • бушен 1
  • вадећи 1
  • вади 1
  • вадиле 1
  • вадиш 1
  • важи 1
  • важније 1
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • ваздуху 1
  • вајат 10
  • вајата 3
  • вајатић 5
  • вајатића 2
  • вајатићу 5
  • вајатом 1
  • вајату 7
  • вајда 1
  • вајде 2
  • вајкада 1
  • вајно 1
  • вакта 1
  • Вала 24
  • вала 29
  • вали 5
  • Валим 2
  • валинке 1
  • валити 2
  • валиш 2
  • Ваља 1
  • ваља 12
  • ваљала 3
  • ваљало 1
  • ваљан 1
  • ваљана 2
  • ваљане 1
  • ваљано 2
  • ваљаном 1
  • ваљати 2
  • ваљда 11
  • Ваљда 4
  • вам 31
  • Вама 1
  • вама 9
  • вамилије 5
  • ван 1
  • вара 1
  • варам 1
  • Вараш 1
  • вараш 2
  • варба 1
  • вареном 1
  • варену 3
  • Варим 1
  • варка 1
  • варница 2
  • варош 1
  • варошка 2
  • вас 14
  • Васа 1
  • Васо 1
  • ват 1
  • вата 3
  • ватају 2
  • ватала 1
  • ватаху 1
  • ваташе 2
  • ватра 5
  • ватраљ 1
  • ватраљу 1
  • ватре 10
  • ватри 3
  • ватру 11
  • ватруштина 1
  • ваша 2
  • вашариште 1
  • ваше 2
  • вашем 2
  • ваших 1
  • вашој 5
  • вашом 2
  • ведрине 1
  • ведро 3
  • ведром 1
  • везала 1
  • везање 1
  • везиваху 1
  • везир 1
  • Вејавица 1
  • веје 1
  • вејка 1
  • века 4
  • веку 2
  • Веле 1
  • веле 10
  • Вели 5
  • вели 71
  • велика 4
  • велике 3
  • велики 3
  • великим 5
  • великих 3
  • Велико 1
  • велико 3
  • великој 2
  • велику 2
  • велим 14
  • Велим 2
  • ВЕЛИЧАНСТВУ 1
  • велиш 14
  • Вемине 1
  • венац 11
  • венула 1
  • венце 2
  • венци 1
  • венчају 1
  • венчани 1
  • венчања 2
  • венчање 5
  • венчању 1
  • веома 1
  • вера 2
  • вермену 1
  • веровање 1
  • вероваше 1
  • Верујте 1
  • верујте 2
  • вес 1
  • весела 9
  • веселе 2
  • Весели 1
  • весели 3
  • веселија 2
  • веселили 1
  • ВЕСЕЛИНОВИЋ 2
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселом 1
  • весеље 4
  • весељу 1
  • весео 3
  • весне 1
  • ветар 5
  • ветра 1
  • ветрић 4
  • већ 44
  • Већ 6
  • веће 1
  • већи 1
  • већма 2
  • вече 12
  • вечера 14
  • вечерају 1
  • вечерали 1
  • вечерало 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечерње 1
  • Вечерњи 1
  • вечером 2
  • вечеру 3
  • вечитом 1
  • вечиту 1
  • вештица 1
  • вештицом 1
  • ви 16
  • Ви 6
  • виде 10
  • Видела 1
  • видела 13
  • видели 1
  • видело 2
  • видео 8
  • видети 5
  • видеће 1
  • видећемо 1
  • видећеш 1
  • видећи 5
  • видеше 1
  • види 28
  • Види 4
  • Видим 1
  • видим 13
  • видимо 1
  • видите 2
  • Видићеш 2
  • видиш 11
  • Видиш 6
  • видрице 3
  • видрици 1
  • виђам 1
  • виђаше 1
  • виђен 1
  • вик 2
  • вика 1
  • Вика 1
  • викала 3
  • викати 1
  • викаше 2
  • викне 1
  • викну 42
  • викнула 1
  • викнуо 1
  • викнуше 10
  • вила 2
  • вилимане 1
  • вина 7
  • вино 5
  • винограда 1
  • вином 3
  • вирио 1
  • вис 2
  • виси 2
  • висило 1
  • висине 1
  • висини 1
  • високе 1
  • високо 1
  • витла 2
  • витлају 1
  • витлић 2
  • витло 1
  • вито 1
  • витом 1
  • виче 9
  • Вичем 1
  • вичу 1
  • вичући 1
  • виш 1
  • вишања 1
  • Више 3
  • више 53
  • вишњев 1
  • влага 1
  • Влага 1
  • Влад 1
  • влада 4
  • владању 2
  • владати 2
  • владаше 1
  • власи 1
  • властима 1
  • Вогу 1
  • воде 19
  • воденицу 3
  • воденички 1
  • водену 1
  • Води 1
  • води 2
  • водили 1
  • водио 1
  • водицу 1
  • водише 1
  • водом 1
  • воду 8
  • вођевина 6
  • вођевине 1
  • вођевини 1
  • војводе 1
  • војска 1
  • вола 1
  • воле 2
  • волела 1
  • волели 1
  • волем 1
  • волеш 1
  • воли 8
  • Волико 1
  • Волила 1
  • волила 5
  • волили 2
  • Волим 1
  • волим 7
  • волимо 2
  • волио 8
  • волити 2
  • Волиш 2
  • волиш 7
  • волове 8
  • волови 2
  • воловима 1
  • воља 9
  • воље 1
  • вољи 3
  • вољом 1
  • вољу 4
  • восак 5
  • воска 1
  • воћа 3
  • воће 3
  • воћку 1
  • воштаницу 3
  • воштину 1
  • вр 1
  • враголасто 1
  • врана 1
  • вране 1
  • вранћићу 1
  • врану 1
  • вранци 1
  • врањ 1
  • врапци 1
  • врат 3
  • Врата 1
  • врата 15
  • Врати 1
  • врати 18
  • вратила 4
  • вратио 1
  • вратити 1
  • вратићемо 1
  • вратићеш 1
  • Вратићу 1
  • вратише 1
  • вратницама 1
  • вратнице 1
  • вратове 1
  • врату 1
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћала 1
  • врачала 1
  • врачања 1
  • врачање 1
  • врачара 3
  • врачаре 4
  • врачари 2
  • врачаром 2
  • вреди 4
  • вредна 4
  • вредне 1
  • вредноћа 1
  • вредноћи 1
  • Време 2
  • време 21
  • времена 2
  • вретеном 1
  • врећа 1
  • врећом 1
  • врзоше 2
  • ври 1
  • врисне 1
  • вркћу 1
  • врло 3
  • врљ 1
  • врљика 1
  • врљиком 4
  • врљику 4
  • вртети 1
  • вртлоге 1
  • врућег 1
  • врућина 1
  • врућини 1
  • врућих 1
  • врућице 1
  • врх 2
  • врше 1
  • врши 1
  • вршила 2
  • вршити 1
  • Вује 1
  • Вујо 1
  • Вук 41
  • Вука 11
  • Вукашиновић 1
  • вукло 1
  • Вукова 1
  • вукодлака 1
  • Вуком 1
  • Вукосава 5
  • вуку 3
  • Вуку 4
  • вуна 1
  • вуну 1
  • вуруном 1
  • вуруну 1
  • Вуците 3
  • вуче 3
  • Вуче 4
  • г 1
  • га 244
  • гавран 1
  • гаврана 1
  • гадан 1
  • гади 1
  • гадила 1
  • гадна 1
  • гадно 2
  • гадној 1
  • гадном 1
  • газ 1
  • газда 4
  • газдалук 1
  • газду 1
  • гази 1
  • Гаја 1
  • гајено 1
  • гаји 1
  • гајила 1
  • гајиле 1
  • гајио 1
  • галаме 3
  • галицале 1
  • гасише 1
  • гатала 1
  • гатке 1
  • гатку 1
  • гатњи 1
  • гатњу 1
  • где 48
  • Где 7
  • гибаницу 1
  • гинемо 1
  • глава 5
  • главе 15
  • глави 3
  • Главица 1
  • главицу 1
  • главом 6
  • главу 27
  • гладан 1
  • глади 1
  • гладне 1
  • глас 16
  • Глас 3
  • гласа 4
  • гласак 1
  • гласе 1
  • гласи 1
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласови 2
  • гласом 2
  • Глатка 1
  • Гле 2
  • глед 2
  • гледа 11
  • Гледај 4
  • гледај 6
  • гледају 2
  • гледајући 1
  • гледала 10
  • Гледала 2
  • гледали 1
  • гледало 1
  • Гледам 2
  • гледати 2
  • Гледаћу 1
  • гледаху 2
  • гледаш 2
  • гледаше 7
  • гледе 9
  • гледи 2
  • глобите 1
  • Глоговац 4
  • глоговачком 1
  • Глоговца 1
  • Глоговцу 2
  • гложимо 1
  • глув 2
  • глуво 2
  • гнев 1
  • гнева 1
  • гнуша 1
  • гњезди 1
  • говеда 1
  • говораше 2
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • говорећи 1
  • говори 15
  • говорила 2
  • говорили 1
  • говорило 1
  • Говорило 1
  • говорим 1
  • Говорио 1
  • говорио 5
  • Говорите 1
  • говорити 3
  • говорићу 1
  • говориш 3
  • говорно 1
  • год 36
  • годили 1
  • Година 1
  • година 12
  • годинама 2
  • године 7
  • години 2
  • годином 1
  • годину 3
  • годишњем 1
  • годишњицу 1
  • гојена 1
  • гојна 1
  • гојно 1
  • гојном 1
  • голаћа 1
  • голаћи 2
  • голо 1
  • гологлави 1
  • голуб 1
  • голуба 1
  • голубић 1
  • голубица 4
  • голубице 5
  • голубицом 2
  • голубу 1
  • гомилаху 1
  • гора 1
  • гораше 1
  • горе 5
  • горео 1
  • гори 8
  • горила 2
  • горили 1
  • горњој 2
  • Горњу 1
  • гору 1
  • горчије 1
  • Господ 1
  • Господа 1
  • господа 2
  • господар 1
  • Господе 17
  • господе 2
  • господин 1
  • господином 1
  • господину 1
  • Госпођа 1
  • гост 1
  • госте 2
  • гостима 1
  • гостинску 1
  • готов 1
  • Готов 1
  • готова 2
  • готове 1
  • готови 2
  • готовила 2
  • готовиле 1
  • готово 10
  • Готово 4
  • готову 1
  • градећи 1
  • гради 3
  • градинама 1
  • грађанин 1
  • гранама 1
  • гране 1
  • грање 1
  • грбачу 2
  • гргољи 1
  • грде 1
  • грди 4
  • грдила 1
  • грдио 1
  • грдите 1
  • греба 1
  • греје 3
  • греју 1
  • грехе 2
  • гризло 2
  • грла 1
  • грли 1
  • грлила 1
  • Грлимо 1
  • грлио 1
  • грлица 2
  • грло 3
  • грлу 1
  • грме 1
  • грми 2
  • гроб 5
  • гроба 4
  • гробља 7
  • Гробље 1
  • гробље 9
  • гробљу 3
  • гробова 2
  • гробу 3
  • Гроза 1
  • Грозна 1
  • грозница 2
  • грознице 1
  • грозно 1
  • гројиће 1
  • гром 1
  • громом 2
  • грош 1
  • гроша 3
  • грува 1
  • груди 4
  • грудима 3
  • грудма 4
  • гу 2
  • Гу 2
  • губила 1
  • гугуће 2
  • гужва 1
  • гужву 1
  • гуја 2
  • гулила 1
  • гурбета 1
  • гурну 4
  • гусала 1
  • гуска 2
  • гуске 1
  • гусле 4
  • густа 1
  • густом 1
  • гута 1
  • гуша 1
  • гушу 1
  • д 2
  • Да 57
  • да 935
  • дав 1
  • давала 4
  • даваху 1
  • Даваше 1
  • даваше 4
  • давно 5
  • даде 20
  • дадиља 1
  • Дадох 1
  • дадох 4
  • дадоше 6
  • даду 4
  • дај 15
  • Дај 16
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајеш 1
  • Дајије 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 1
  • дакле 4
  • Дакле 5
  • дал 1
  • дала 5
  • далек 1
  • далеко 2
  • дали 1
  • даљ 1
  • Даље 1
  • даље 8
  • даљине 1
  • дам 2
  • дамо 1
  • дан 28
  • Дан 5
  • дана 29
  • Данас 1
  • данас 16
  • дане 4
  • Дани 1
  • дани 5
  • данима 1
  • даном 1
  • дану 6
  • дање 2
  • дању 1
  • дао 14
  • дар 12
  • дарива 1
  • даривала 5
  • даривале 1
  • даривања 1
  • даривање 1
  • дариваше 1
  • дарну 1
  • Дарну 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даровит 1
  • дарује 2
  • дати 3
  • Даће 1
  • Даћеш 1
  • даћу 1
  • Даћу 2
  • даш 5
  • Два 1
  • два 17
  • двадесет 1
  • две 13
  • двога 1
  • двоје 2
  • двојити 1
  • двојицом 1
  • двора 1
  • дворби 1
  • дворбом 1
  • дворе 1
  • двори 6
  • дворила 5
  • дворити 4
  • Дворова 1
  • Де 11
  • де 21
  • дебела 1
  • Девер 4
  • девер 7
  • девера 8
  • Девере 1
  • девере 2
  • девери 2
  • деверима 2
  • деверова 1
  • девером 7
  • деверску 1
  • деверу 4
  • девесиљка 1
  • девет 3
  • девети 1
  • деветину 1
  • деветоро 1
  • девовање 2
  • девовањем 1
  • девовати 1
  • девојачке 1
  • девојачки 3
  • девојачко 1
  • девојачку 1
  • девојаштво 1
  • девојка 8
  • девојке 3
  • Девојке 4
  • девојку 3
  • девојци 2
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • девојчицу 1
  • девује 3
  • дед 1
  • Дед 3
  • Деда 1
  • деда 7
  • деде 1
  • Деде 7
  • деди 3
  • дедине 1
  • дедино 1
  • дедовима 1
  • деду 1
  • дела 2
  • Дела 3
  • дели 1
  • делија 1
  • делило 1
  • дело 1
  • ДЕЛО 1
  • део 1
  • дере 2
  • Дерен 1
  • десет 1
  • деси 2
  • десило 1
  • десна 1
  • десне 2
  • десницу 1
  • десној 1
  • десну 1
  • Дете 16
  • дете 58
  • детенце 1
  • детења 1
  • детењи 2
  • детета 3
  • дететом 1
  • Детету 1
  • детету 12
  • детињства 1
  • детињство 2
  • детињству 1
  • детлић 1
  • деца 13
  • Деца 8
  • деце 7
  • деци 9
  • децо 10
  • Децо 3
  • децом 2
  • Децу 1
  • децу 19
  • дечије 1
  • дечијим 1
  • дечице 2
  • Дечицу 1
  • дечурлија 1
  • дешњака 1
  • див 1
  • дивећи 1
  • дивише 1
  • дивље 1
  • дивна 1
  • дивно 3
  • дивови 1
  • дигавши 1
  • дигла 2
  • дигло 1
  • дигне 5
  • дигнем 1
  • дигнувши 1
  • дигоше 15
  • Диже 2
  • диже 20
  • дизати 2
  • дизаше 2
  • дизгине 1
  • дијете 15
  • Дијете 3
  • дико 4
  • дилберка 2
  • дилберко 1
  • дилберком 1
  • Дилберком 1
  • дилберћићу 1
  • дилберче 3
  • дим 2
  • дима 1
  • динара 1
  • ДИНАРА 1
  • дир 1
  • дира 3
  • дирајте 1
  • дирају 1
  • Дирају 1
  • дирала 1
  • дирам 1
  • дирамо 1
  • дирате 1
  • дирати 1
  • дираш 3
  • дираше 1
  • дис 1
  • дисаше 2
  • дићи 2
  • дичнији 1
  • дише 1
  • дишући 1
  • дјевицу 1
  • дна 1
  • дне 2
  • дно 1
  • дну 3
  • До 5
  • до 68
  • доба 11
  • Добар 1
  • добар 9
  • доби 2
  • добијаше 1
  • добила 5
  • добило 1
  • добио 4
  • добити 1
  • добиће 1
  • добра 14
  • Добра 4
  • добре 3
  • добри 7
  • Добрим 1
  • добричина 1
  • добричине 1
  • Добро 20
  • добро 40
  • доброг 1
  • доброј 1
  • добром 3
  • добру 3
  • добу 1
  • довати 2
  • доведе 1
  • доведена 1
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • довели 1
  • довече 6
  • довикивала 1
  • довољно 1
  • довратак 1
  • довући 1
  • догађаје 1
  • договара 2
  • договарај 1
  • договарају 2
  • договарала 1
  • договараше 1
  • договори 1
  • догоне 1
  • догонити 1
  • додавала 1
  • додаде 7
  • додај 1
  • додворила 2
  • додворим 2
  • додворити 1
  • додирив 1
  • дође 27
  • Дође 8
  • дођем 5
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • дођи 2
  • Дођите 1
  • дођох 4
  • Дођоше 2
  • дођоше 3
  • Дођу 1
  • дођу 2
  • доживети 2
  • Доживећеш 1
  • доживим 1
  • дозва 2
  • дозван 1
  • дознаде 1
  • дојке 1
  • док 24
  • Док 8
  • доказала 1
  • доказивали 1
  • доказује 1
  • докопа 4
  • докопи 1
  • доктору 5
  • долажаше 1
  • долазе 2
  • долази 3
  • долазиле 1
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долазити 3
  • долазише 1
  • долап 2
  • доле 2
  • долиј 1
  • доликује 1
  • долове 1
  • дом 3
  • дома 2
  • домалим 1
  • домаћи 1
  • домаћима 1
  • домаћин 5
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћином 1
  • домаћинство 1
  • домаћину 3
  • домаћица 4
  • домаћицу 1
  • домовима 1
  • домом 1
  • дому 7
  • дон 1
  • донашаху 1
  • Донела 1
  • донела 5
  • донео 3
  • Донесе 1
  • донесе 11
  • Донеси 2
  • донеси 4
  • донесу 1
  • донети 1
  • Донеће 1
  • донеше 1
  • Донеше 1
  • доношаху 1
  • доњу 1
  • допада 3
  • допадала 1
  • допадаше 1
  • допираше 1
  • допрети 1
  • дората 1
  • доручак 1
  • доручковаше 1
  • досадило 1
  • досели 1
  • доселио 1
  • досељавали 1
  • досети 1
  • досетљивије 1
  • досетљивијег 1
  • досетљивост 1
  • доскочио 1
  • доста 13
  • Доста 4
  • дотаче 1
  • дотерајте 1
  • Дотле 1
  • дотле 3
  • Дотрчаше 1
  • дотури 1
  • Доћи 2
  • доћи 7
  • доцкан 1
  • Доцкан 2
  • доцније 1
  • дочек 6
  • дочека 13
  • дочекају 4
  • дочекала 2
  • дочекали 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 4
  • дочеках 1
  • дочекаше 1
  • дочеко 1
  • дочепа 1
  • дочули 1
  • Дош 1
  • дош 4
  • дошавши 1
  • дошао 1
  • дошла 11
  • дошле 2
  • Дошли 1
  • дошли 6
  • дошло 4
  • дошо 1
  • драг 1
  • драги 2
  • Драго 1
  • драго 4
  • драгог 1
  • Драгојло 1
  • драгом 2
  • драгу 4
  • Дража 26
  • Драже 4
  • Дражи 2
  • Дражо 5
  • Дражом 1
  • Дражу 7
  • Дрва 1
  • дрва 3
  • дрвени 1
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвљаник 1
  • дрво 3
  • дрекну 1
  • дрем 1
  • дрен 1
  • дрешити 1
  • ДРЖАВНОЈ 2
  • Држала 1
  • држала 5
  • држали 1
  • држању 1
  • држаху 1
  • држаше 4
  • држе 2
  • држећа 1
  • држи 1
  • држиш 1
  • Дрине 1
  • дринске 1
  • Дрину 3
  • дроњава 1
  • дрско 1
  • друг 1
  • друга 7
  • другарица 2
  • другарицама 4
  • Другарице 1
  • другарице 2
  • другарицу 1
  • друге 11
  • други 10
  • другим 4
  • друго 11
  • друговала 1
  • друговање 1
  • другове 1
  • другог 11
  • другој 5
  • другом 8
  • другу 8
  • друже 2
  • друкчија 1
  • друкчије 8
  • друкчији 1
  • друмом 1
  • дрхат 1
  • дрхт 1
  • дрхтала 1
  • дрхтању 1
  • дрхташе 3
  • дрхће 1
  • дрхћући 1
  • дрхћућом 1
  • Дрште 1
  • дубине 1
  • дубину 1
  • Дубљу 1
  • дубоке 1
  • дубоко 4
  • дува 1
  • дувара 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • Дуга 1
  • дугачак 1
  • дугачке 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • Дуго 3
  • дуго 6
  • дугој 1
  • дугу 7
  • дугуљаста 1
  • дугуљасте 1
  • дугуљасто 1
  • дудиње 1
  • дуж 2
  • дужан 3
  • дужна 1
  • дужника 2
  • дужницима 1
  • дужност 4
  • дукат 4
  • дуката 5
  • Дукате 1
  • дукати 1
  • Дукати 1
  • Дуне 1
  • Дуну 1
  • дусања 1
  • дућана 1
  • Душа 1
  • душа 7
  • душе 8
  • Души 1
  • души 4
  • душман 2
  • душмана 3
  • душмане 1
  • душмани 1
  • душманина 1
  • душног 1
  • душом 1
  • душу 19
  • Ђаво 1
  • ђаво 4
  • ђавола 2
  • ђаволана 1
  • ђаволе 1
  • ђаволска 2
  • ђак 1
  • ђака 1
  • ђаци 3
  • ђацима 2
  • ђачића 1
  • ђедо 1
  • ђедова 1
  • ђердан 1
  • ђердана 1
  • ђогате 1
  • Ђорђе 1
  • ђул 1
  • Ђурађ 1
  • Ђурђе 1
  • Ђурђев 1
  • Ђурђевица 1
  • Ђурђија 2
  • Ђурића 1
  • е 1
  • Е 70
  • еванђеља 1
  • ево 15
  • Ево 16
  • Еда 1
  • Еј 11
  • еј 3
  • еја 1
  • Еја 2
  • Елем 2
  • ено 2
  • Ено 9
  • ест 4
  • Ет 1
  • ето 12
  • Ето 20
  • ех 1
  • жалбе 2
  • Жали 1
  • жали 3
  • жалила 2
  • жалиле 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жалио 2
  • жално 1
  • жалосна 1
  • Жалосно 1
  • жалост 5
  • жалости 3
  • жалостиви 1
  • жалостивна 1
  • жалостивно 1
  • жалостиво 1
  • жаљаху 1
  • жао 5
  • жар 1
  • жара 3
  • жедан 1
  • жедних 1
  • жела 1
  • желети 1
  • жеља 3
  • жеље 1
  • Жена 1
  • жена 20
  • женама 2
  • жене 34
  • Жене 6
  • жени 1
  • Жени 1
  • женидбе 2
  • женидбу 2
  • женио 1
  • женити 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женскиње 4
  • женскињем 1
  • женско 5
  • женску 1
  • жену 5
  • жесток 4
  • жетва 2
  • жетву 1
  • жив 2
  • Жив 2
  • жива 5
  • Жива 5
  • Живан 1
  • Живана 80
  • Живане 2
  • Живани 6
  • Живанин 1
  • Живанина 1
  • Живанине 1
  • Живаниним 1
  • Живаном 4
  • Живану 9
  • живе 3
  • живела 1
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 2
  • живети 8
  • живету 1
  • живи 5
  • живим 2
  • живине 2
  • живину 2
  • Живите 1
  • Живка 1
  • Живко 4
  • живље 2
  • живо 3
  • живовању 1
  • живога 1
  • Живојиновој 1
  • живот 17
  • ЖИВОТА 2
  • живота 9
  • животом 2
  • животу 5
  • живу 1
  • Жико 2
  • жила 1
  • жиле 2
  • жице 1
  • Жишка 6
  • жишку 5
  • жмири 1
  • жољава 1
  • жуборка 1
  • журиш 1
  • жуте 1
  • за 236
  • За 41
  • забављ 1
  • забавља 1
  • забављати 1
  • забиле 1
  • заблисташе 1
  • заболе 1
  • заболети 1
  • заболи 3
  • заборави 1
  • заборавила 6
  • заборавио 1
  • заборавља 2
  • заборавна 1
  • заборавши 1
  • заборовила 1
  • забрањивала 1
  • забрањиво 1
  • забрекнуше 1
  • забринула 1
  • забуни 1
  • завадио 1
  • завадићемо 1
  • завадише 1
  • завали 1
  • завара 1
  • заварчила 1
  • Заватила 1
  • Заватише 1
  • завежљај 2
  • завежљаја 1
  • завежљајем 1
  • завезана 1
  • завеске 2
  • завијена 1
  • завири 1
  • завирив 1
  • завирила 1
  • зависило 1
  • заводни 1
  • заводнише 1
  • заволела 1
  • заволети 1
  • заволи 1
  • заволила 1
  • заволили 1
  • Заволили 1
  • заволио 2
  • заволити 1
  • заврзаше 1
  • Заврљала 1
  • заврљам 2
  • завук 1
  • заглед 1
  • загледа 1
  • загледају 2
  • загледала 1
  • загледаше 1
  • заглунуше 1
  • заговорисмо 1
  • загонетала 1
  • загради 1
  • загрли 4
  • загрлила 1
  • загрљаја 1
  • загрцне 1
  • загуде 2
  • задевајући 1
  • задену 1
  • зади 1
  • задиркивања 1
  • задиркивањем 1
  • задиркује 1
  • задиркују 1
  • задиркујући 1
  • задњи 1
  • задовољавам 1
  • задовољи 2
  • задовољим 1
  • задовољио 1
  • задовољна 3
  • задовољно 2
  • задовољства 2
  • задовољство 3
  • задојила 2
  • задремала 2
  • задржа 1
  • задржавало 1
  • задржала 1
  • задржи 1
  • задругари 1
  • задруге 2
  • задружна 1
  • задружно 1
  • задрхта 2
  • зажали 1
  • зажалити 1
  • зажеле 1
  • зажелела 1
  • зажелео 1
  • зазвони 1
  • зазвонило 1
  • зазир 1
  • зазирала 1
  • зазнала 1
  • заигра 5
  • заиграти 1
  • заиста 2
  • зајам 1
  • зајаприла 1
  • зајаука 2
  • Заједно 1
  • заједно 2
  • зајеца 1
  • Зајеца 1
  • зајире 1
  • зајити 1
  • зајми 3
  • зајмим 1
  • закане 1
  • закитила 1
  • закла 1
  • заклана 1
  • заклаћу 1
  • закле 1
  • заклетва 1
  • заклињеш 2
  • заклонити 1
  • заклопити 2
  • закључан 1
  • закључати 1
  • заковрну 1
  • закоље 1
  • закон 4
  • закона 4
  • закону 1
  • закопа 1
  • закопано 1
  • закошарку 1
  • закрајинио 1
  • закука 1
  • закуца 1
  • залепрша 1
  • залив 1
  • заливен 1
  • залогу 1
  • залупа 3
  • заљуља 1
  • заману 2
  • замаче 1
  • замену 1
  • замерило 1
  • замерите 1
  • замериш 1
  • замеси 1
  • замисли 7
  • замислила 1
  • замислио 2
  • замислите 1
  • замислити 1
  • замолила 2
  • замрзне 1
  • замрла 1
  • замрле 1
  • замутише 1
  • занеме 1
  • заносу 1
  • заове 1
  • заовица 2
  • заовице 1
  • Заовице 1
  • заовицу 1
  • заовом 1
  • заокругљивати 1
  • заостали 1
  • запа 1
  • запад 2
  • западу 1
  • запази 1
  • запазила 1
  • запали 2
  • запалићу 1
  • запаљену 1
  • запане 1
  • запарложило 1
  • запев 1
  • запева 2
  • запевају 1
  • запевала 1
  • запевамо 1
  • запевати 1
  • запеваше 5
  • запевка 4
  • запевку 2
  • Запевци 1
  • запере 1
  • запет 1
  • запећак 1
  • запећка 1
  • запећку 1
  • запит 1
  • запитај 1
  • Запитај 1
  • заплавила 1
  • заплака 5
  • заплаче 2
  • заплови 1
  • заповед 2
  • заповеда 1
  • заповедали 1
  • Заповеди 1
  • заповеди 8
  • заповест 1
  • запоји 1
  • запојити 1
  • започете 1
  • запрегоше 1
  • запрепастио 1
  • запрета 1
  • запроси 1
  • запуцаше 1
  • запушаваше 1
  • зар 34
  • Зар 35
  • зараде 1
  • зарадили 1
  • зарадити 1
  • Зарадова 1
  • Зарађив 1
  • заређа 2
  • заређам 1
  • зарони 1
  • заронила 1
  • заруде 1
  • зарумени 1
  • заруменише 1
  • Засавице 1
  • засађена 1
  • засађено 1
  • засвираше 4
  • заседа 1
  • заседање 1
  • заседе 1
  • заседи 1
  • заседоше 4
  • заселе 1
  • засели 3
  • засече 1
  • засија 1
  • засја 3
  • засјаји 1
  • засладио 1
  • заслон 1
  • заслужила 1
  • Заслужио 1
  • засмејаше 3
  • засмеје 1
  • засп 2
  • заспа 5
  • заспала 1
  • заспале 2
  • заспало 1
  • заспати 1
  • застаде 1
  • заствираше 1
  • застре 1
  • засузише 1
  • Засука 1
  • засуше 1
  • затвара 1
  • затвор 1
  • затвори 1
  • Затворићу 1
  • затекао 1
  • затекли 1
  • затим 1
  • затицала 2
  • Зато 1
  • затре 2
  • Затреперише 1
  • Затурише 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • заћуташе 1
  • заћуте 1
  • заузме 1
  • Заустави 1
  • заустави 2
  • заусти 1
  • захтев 1
  • захтевали 1
  • захтевао 1
  • зацени 1
  • заценише 1
  • заценуше 1
  • зацењивали 1
  • зацењиваше 1
  • зацрвенели 1
  • зачама 1
  • зачешљана 1
  • зачињаваху 1
  • Зачу 1
  • зачуђено 1
  • зашкиљио 1
  • зашто 3
  • Зашто 3
  • збивало 1
  • збиља 2
  • због 7
  • Збогом 11
  • збогом 3
  • зборано 2
  • збуде 1
  • збунило 1
  • звала 2
  • звали 1
  • звао 2
  • звати 2
  • Зваћемо 1
  • звездама 2
  • звезде 6
  • звезди 1
  • звекетати 1
  • звекету 1
  • звиждала 1
  • звиждаше 1
  • Звона 1
  • звона 2
  • звонаца 1
  • звоне 2
  • звони 1
  • звонила 1
  • звонио 1
  • Звоно 1
  • звоно 3
  • звук 1
  • звуке 1
  • звуци 1
  • звучала 1
  • звучи 1
  • згледаше 1
  • зграби 2
  • зградама 1
  • зграде 1
  • зградицама 1
  • зградице 2
  • згрешила 1
  • згрешисмо 1
  • згрози 2
  • згуљена 1
  • здрав 6
  • Здрава 1
  • здрава 10
  • здраве 1
  • Здрави 1
  • здрави 4
  • здравима 1
  • здравља 9
  • здравље 8
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • Здраво 1
  • здраво 3
  • зевање 1
  • Зека 5
  • Зеке 1
  • Зеки 3
  • зелене 2
  • зелени 1
  • зелених 4
  • зеленом 1
  • Зељића 1
  • земља 5
  • земљама 1
  • земљани 1
  • земљаној 1
  • земље 5
  • земљи 3
  • Земљо 1
  • земљорадини 1
  • земљораднику 1
  • земљу 9
  • зену 3
  • Зет 1
  • зет 18
  • зета 3
  • Зете 1
  • зете 4
  • зетом 3
  • зету 2
  • зид 1
  • зидала 1
  • Зима 1
  • зима 10
  • зиме 2
  • зимње 1
  • зимњи 2
  • зимовати 1
  • зимозебна 1
  • зиму 1
  • зирати 1
  • зла 2
  • злата 1
  • Златан 1
  • златна 2
  • златним 1
  • злато 5
  • злаћена 1
  • злаћену 1
  • зле 1
  • зло 2
  • зловоља 1
  • злу 2
  • змију 1
  • зна 15
  • знађаше 1
  • знају 1
  • знајући 2
  • знак 1
  • Знала 1
  • знала 9
  • знали 2
  • знам 28
  • Знам 7
  • знамо 3
  • знане 3
  • Знао 1
  • знао 3
  • знате 1
  • Знате 2
  • знати 8
  • знаће 1
  • Знаћеш 1
  • значи 1
  • знаш 10
  • Знаш 8
  • зној 5
  • зноја 1
  • зове 9
  • зовне 6
  • зовни 1
  • Зовни 1
  • зовну 3
  • Зовнух 1
  • Зовнуше 2
  • Зову 1
  • зову 4
  • зора 3
  • Зора 3
  • Зорли 1
  • зорли 6
  • зору 4
  • зрака 1
  • зраку 1
  • зраци 2
  • зрео 1
  • Зрна 1
  • зрно 4
  • зуб 2
  • зуби 3
  • зулума 2
  • и 1653
  • И 209
  • иа 1
  • Иа 1
  • Иван 1
  • Иванов 1
  • Ивањско 1
  • иверја 2
  • Ивко 1
  • иглама 2
  • игле 2
  • Игњатова 1
  • игра 2
  • играју 5
  • Играли 1
  • играло 3
  • играм 1
  • играмо 1
  • играње 1
  • играсмо 1
  • Играсмо 1
  • играти 3
  • играху 1
  • играч 1
  • играчи 1
  • играше 3
  • игру 1
  • иде 13
  • Идем 1
  • идем 5
  • идемо 1
  • идете 1
  • идеш 2
  • иди 10
  • Иди 6
  • идох 1
  • иду 4
  • иђаше 10
  • ИЗ 3
  • из 72
  • Из 9
  • иза 16
  • изабра 1
  • изабрали 1
  • Изађе 1
  • изађе 18
  • Изађоше 1
  • изађоше 4
  • изазва 3
  • изапра 1
  • изаћи 3
  • изаш 1
  • Изаш 1
  • избаци 2
  • избегавали 1
  • избичкавати 1
  • избора 1
  • избуљио 1
  • извади 12
  • извадим 1
  • извалити 1
  • изведе 2
  • изведеш 1
  • изведри 2
  • Извећала 1
  • извор 1
  • извуку 1
  • изгибосмо 1
  • изгибоше 2
  • изгледа 2
  • изгледали 1
  • изгледаше 1
  • изговори 5
  • изгони 1
  • изгристи 1
  • изгуби 1
  • изгубила 2
  • изгубим 1
  • изгубио 1
  • изда 1
  • издаде 2
  • издајству 1
  • издала 2
  • издали 1
  • издану 1
  • издануо 1
  • издев 1
  • изделе 1
  • изделила 1
  • издене 1
  • Издржа 1
  • издржа 2
  • издува 1
  • издушити 2
  • изеди 1
  • изедоше 1
  • изео 1
  • изигр 1
  • изиграсмо 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 23
  • изиђи 1
  • Изиђи 1
  • изиђите 1
  • изиђоше 4
  • изиђу 1
  • изилази 1
  • изићи 1
  • изишли 1
  • изјадала 1
  • излажаху 1
  • излазила 2
  • излазило 1
  • излазио 1
  • изласку 1
  • излете 3
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излечи 1
  • изломи 1
  • изломљен 1
  • излупам 1
  • излупан 1
  • изљуби 4
  • изљубила 1
  • изљубише 4
  • измакне 1
  • измаме 1
  • измаче 1
  • измеђ 2
  • Измеђа 1
  • између 5
  • изменила 1
  • измења 1
  • измири 1
  • измирише 1
  • измислити 1
  • измлатити 1
  • измучио 2
  • изнад 5
  • изнемог 1
  • изненадно 1
  • изнесе 9
  • изнесемо 1
  • изнесоше 1
  • изнесу 1
  • изнети 1
  • изнеше 2
  • Изнеше 2
  • износе 1
  • износити 2
  • износише 1
  • изношен 1
  • изнутра 3
  • изобиљу 1
  • изост 1
  • изради 1
  • израчунати 1
  • изрека 1
  • изрецкано 1
  • изручи 1
  • изу 2
  • изузев 1
  • изула 1
  • изумивај 1
  • изуст 1
  • изути 1
  • изучи 1
  • изучила 1
  • изучио 1
  • изучити 1
  • Ика 23
  • икад 2
  • икакве 1
  • Ике 3
  • Ики 4
  • Икин 2
  • Икине 1
  • Икину 1
  • Иком 1
  • икону 1
  • Ику 4
  • ил 1
  • Или 3
  • или 31
  • Илија 25
  • Илији 2
  • Илију 3
  • Илини 1
  • Илинка 1
  • ИЛУСТРОВАО 1
  • иљада 1
  • Иљадама 1
  • иљаду 1
  • им 70
  • Има 24
  • има 37
  • имаде 2
  • имађаше 5
  • имај 1
  • Имају 1
  • имају 2
  • Имала 2
  • имала 6
  • имали 2
  • имам 1
  • Имам 7
  • имамо 1
  • имања 3
  • имање 14
  • имао 4
  • имате 1
  • имати 2
  • Имаће 1
  • Имаћемо 1
  • имаш 10
  • Имаш 2
  • име 7
  • имена 3
  • именом 2
  • имену 1
  • имењака 1
  • имењаче 1
  • инат 1
  • иначе 1
  • ипак 2
  • искаже 1
  • искапи 2
  • искапише 1
  • искапљује 1
  • искаху 1
  • искаше 1
  • Искитиле 1
  • ископа 1
  • искочи 1
  • искочила 1
  • искочиле 2
  • искрена 2
  • искрчи 1
  • искупе 1
  • искупи 1
  • искупили 1
  • искупим 1
  • искупише 2
  • испадало 1
  • испи 1
  • испија 1
  • испира 1
  • исповедала 1
  • исповедим 1
  • испод 7
  • испокој 1
  • испразни 1
  • испрати 8
  • испратила 1
  • испратити 1
  • испратише 1
  • испратњу 2
  • испрегне 1
  • испред 2
  • испрекидано 1
  • исприча 5
  • испросе 1
  • испроси 2
  • испросити 1
  • испунила 1
  • испупчене 1
  • испусти 2
  • иста 4
  • истаче 2
  • исте 1
  • истераш 1
  • исти 1
  • Исти 1
  • Истина 2
  • истина 8
  • истиниту 2
  • истину 2
  • исто 13
  • истог 1
  • исток 3
  • истрже 1
  • истрчали 1
  • Истрчи 1
  • истукла 1
  • исцедио 1
  • итра 1
  • Ићи 1
  • ићи 3
  • Их 1
  • их 60
  • ичија 1
  • иш 2
  • ишао 1
  • ишарана 1
  • ишаране 1
  • ишарану 1
  • Ишла 1
  • ишла 13
  • ишли 2
  • ишло 1
  • ишта 1
  • ишчупај 1
  • ишчупаћеш 1
  • ј 2
  • Ј 5
  • Ја 102
  • ја 194
  • јабука 3
  • јабуке 2
  • јабуком 3
  • јабуку 1
  • јабуци 1
  • јабучица 1
  • јабучице 1
  • јава 1
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавити 1
  • јавиш 1
  • Јавља 2
  • јавно 2
  • јаглуком 1
  • јагњад 1
  • јагњета 1
  • јагњила 1
  • јагодице 1
  • јад 1
  • јада 1
  • јадан 2
  • Јадна 1
  • јадна 5
  • Јадница 1
  • јадном 1
  • јаду 1
  • јак 1
  • јаке 1
  • јако 9
  • ЈАНКО 2
  • јапију 1
  • јарик 1
  • Јарик 1
  • јаросно 1
  • јасици 1
  • јасна 1
  • јасни 1
  • јасније 1
  • јастук 2
  • јаторан 1
  • јаук 1
  • Јаук 1
  • јаукаху 1
  • јаукну 1
  • јаучи 1
  • јаху 1
  • јача 1
  • Јача 1
  • јаче 3
  • јачи 1
  • је 1297
  • Је 23
  • једа 1
  • Један 2
  • један 48
  • једанпут 2
  • Једаред 2
  • једаред 23
  • Једва 3
  • једва 8
  • једе 6
  • једем 1
  • једеш 1
  • једи 2
  • једин 1
  • Једина 2
  • јединац 1
  • једини 1
  • јединица 2
  • јединицу 1
  • једину 1
  • Јединца 1
  • јединче 1
  • Једна 2
  • једна 26
  • једнаки 1
  • једнако 15
  • једне 11
  • Једни 1
  • једни 2
  • једним 2
  • једно 13
  • Једно 4
  • Једног 10
  • једног 24
  • једнога 1
  • једној 8
  • једном 9
  • Једну 1
  • једну 23
  • једра 1
  • једре 1
  • једри 2
  • једрих 1
  • једро 2
  • једром 1
  • једу 2
  • језа 1
  • језик 1
  • језичне 1
  • јекну 3
  • јел 2
  • јела 4
  • Јеленић 1
  • јелећићу 1
  • јели 2
  • јело 5
  • јелом 1
  • јемелије 1
  • јендецима 1
  • јео 2
  • Јер 1
  • јер 44
  • Јес 10
  • јес 6
  • Јесам 12
  • јесам 2
  • јесен 3
  • јесења 1
  • јесењи 2
  • јесењим 1
  • јесењу 1
  • јеси 1
  • Јеси 8
  • Јесмо 4
  • јест 2
  • Јест 6
  • јесте 7
  • Јесте 8
  • јести 2
  • јестива 1
  • јесу 1
  • јетрва 1
  • јетрвама 1
  • јетрве 2
  • јетрвица 7
  • јетрвице 17
  • Јетрвице 3
  • јетрвици 1
  • јетрвицом 1
  • јетрвицу 1
  • јецања 1
  • јецање 1
  • јечам 1
  • јечерма 1
  • јечи 1
  • Јечмшите 1
  • јо 1
  • Јова 7
  • Јоване 1
  • Јованћићу 2
  • Јове 1
  • Јови 1
  • Јовина 1
  • Јово 2
  • јој 247
  • Јок 10
  • јок 2
  • јордане 1
  • јорданити 1
  • Још 10
  • још 95
  • ју 11
  • јунака 2
  • јунаци 1
  • јуначки 3
  • јуначко 1
  • јунаштва 1
  • јунаштву 1
  • јуницу 1
  • јунца 1
  • јуре 3
  • јурише 1
  • јурнуше 1
  • јутра 13
  • јутрење 2
  • јутро 4
  • јутрос 1
  • Јуче 1
  • јуче 2
  • К 15
  • к 221
  • кавге 2
  • кад 219
  • Кад 70
  • кадивица 1
  • кадивице 2
  • кадио 1
  • кадионици 1
  • кадионицу 1
  • каже 16
  • Кажем 1
  • кажем 21
  • кажеш 3
  • кажи 5
  • Кажи 5
  • кажњен 1
  • кажу 4
  • Каз 1
  • каз 6
  • каза 3
  • Казала 1
  • казала 10
  • казао 1
  • казати 14
  • казаћу 3
  • казивала 1
  • казивале 1
  • казивати 1
  • казни 1
  • казнио 4
  • казном 1
  • казуј 1
  • казује 1
  • кајала 1
  • кајати 1
  • кајишарили 1
  • кајишарио 1
  • кака 1
  • Кака 1
  • какав 3
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 6
  • какви 3
  • каквих 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • Каквог 1
  • какву 1
  • каке 1
  • Каки 2
  • каки 4
  • како 129
  • Како 40
  • какоће 1
  • каку 1
  • калајлије 1
  • Калем 1
  • калем 4
  • каљавој 1
  • Кам 4
  • камаре 1
  • камару 1
  • камен 2
  • камено 1
  • камење 3
  • камо 7
  • кандила 1
  • кане 1
  • канила 1
  • Канио 1
  • канцеларији 1
  • канџију 1
  • Као 3
  • као 9
  • кап 2
  • капара 2
  • капатке 1
  • капаху 1
  • капе 2
  • капетан 1
  • капетанова 1
  • капетановим 1
  • капетаном 1
  • капетану 1
  • капијама 1
  • капије 2
  • капији 1
  • капију 8
  • капицу 1
  • капу 2
  • кара 1
  • Кара 1
  • картара 2
  • картаре 1
  • карте 1
  • Катић 7
  • Катића 1
  • Катићу 1
  • качара 2
  • качари 4
  • качару 3
  • Кашаљ 1
  • кашаљ 2
  • кашилук 1
  • кашља 1
  • кашљаше 2
  • кашље 1
  • кашљеш 1
  • квасца 1
  • квасцем 1
  • квочка 1
  • квочке 1
  • кеба 1
  • кевиљ 1
  • Кејо 2
  • кеса 1
  • кесе 1
  • кестењастом 1
  • кесу 2
  • кидисав 1
  • Кидисала 1
  • ким 8
  • кипиле 1
  • кисели 1
  • кита 1
  • китише 2
  • Китог 1
  • Китога 1
  • кићанком 1
  • кићеним 1
  • кићених 1
  • Киша 2
  • киша 3
  • кишама 1
  • Кладиш 1
  • Клањајући 1
  • клањајући 4
  • клањала 3
  • клањам 2
  • клањање 1
  • клањати 1
  • класато 1
  • класу 1
  • кленом 1
  • Клења 1
  • Клење 2
  • клепају 1
  • клети 2
  • клечала 1
  • клизила 1
  • Клин 1
  • клина 1
  • клином 1
  • клину 2
  • клону 1
  • клупама 1
  • клупе 1
  • кљештима 1
  • кључ 1
  • Кмет 1
  • кмет 7
  • кмета 6
  • кмете 1
  • кметовати 1
  • кметовима 1
  • кметом 4
  • кметује 1
  • Кнешчић 1
  • књиге 2
  • књигу 2
  • Ко 22
  • ко 38
  • кову 4
  • ког 1
  • Ког 1
  • кога 20
  • Кога 3
  • код 36
  • Код 4
  • кожа 2
  • кожи 1
  • кожушину 1
  • која 26
  • Која 3
  • Које 3
  • које 32
  • којешта 1
  • који 60
  • којим 6
  • којима 5
  • којих 2
  • Којој 1
  • којој 5
  • којом 2
  • коју 15
  • Коју 2
  • кока 1
  • кокош 1
  • кокоши 4
  • кокошије 1
  • кокошка 1
  • кокошку 1
  • кола 36
  • Кола 5
  • Колај 2
  • колач 1
  • колача 1
  • колачић 2
  • колебе 1
  • колебу 1
  • колену 1
  • колера 3
  • колере 1
  • колеру 1
  • колико 20
  • Колико 9
  • колима 15
  • Коло 1
  • коло 9
  • Колом 1
  • колу 1
  • кољу 1
  • ком 2
  • комад 1
  • комада 1
  • комађе 1
  • комарцу 1
  • коме 17
  • Коме 2
  • комовици 1
  • комовицу 1
  • комшијама 1
  • комшије 1
  • Комшије 1
  • комшике 1
  • комшилук 1
  • комшилука 2
  • комшилуку 2
  • конак 9
  • конака 1
  • конаку 2
  • конац 1
  • конђу 4
  • концем 1
  • кончића 1
  • коњ 1
  • коња 6
  • коњаника 1
  • Коњаници 2
  • коњаници 3
  • коњаницима 2
  • коње 10
  • коњи 3
  • коњски 1
  • коњу 2
  • копа 1
  • копају 3
  • копања 1
  • копање 2
  • копачи 2
  • копња 2
  • копорана 1
  • корак 3
  • кораку 1
  • корачала 1
  • корачаше 1
  • корачи 6
  • корачила 1
  • корен 1
  • корена 1
  • кору 1
  • коса 3
  • косац 1
  • косе 4
  • косица 2
  • косице 1
  • косицу 1
  • косом 4
  • кост 1
  • кости 1
  • костобоље 1
  • косу 8
  • котлацу 1
  • кочијаши 1
  • кошници 2
  • кошуља 3
  • кошуљама 1
  • кошуље 3
  • кошуљи 1
  • кошуљицом 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 8
  • кравама 2
  • КРАЈ 1
  • крај 15
  • Крај 2
  • краја 1
  • крајичак 1
  • крају 2
  • КРАЉЕВИНЕ 2
  • Краљевић 1
  • КРАЉИЦИ 1
  • красне 1
  • красно 1
  • краста 2
  • краставац 2
  • Кратак 1
  • кратко 8
  • кратког 1
  • крв 7
  • крви 6
  • крвник 2
  • кревет 9
  • креветац 5
  • кревете 1
  • кревету 3
  • крене 1
  • кренуше 2
  • кресати 1
  • кресту 1
  • крете 2
  • кретоше 1
  • крећи 1
  • Крива 2
  • крива 3
  • криви 1
  • кривице 1
  • криво 9
  • крије 1
  • кријем 1
  • кријеш 1
  • крила 5
  • крили 1
  • крилима 1
  • крити 1
  • крњавим 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровином 1
  • кровови 1
  • кроз 19
  • крпа 1
  • крпе 1
  • Крсманија 1
  • крст 3
  • крста 2
  • крстатке 1
  • крстећи 1
  • крсти 1
  • крстила 1
  • крстили 1
  • Крстин 1
  • крстити 1
  • крстове 1
  • крстом 2
  • кртица 1
  • кружећи 1
  • кружити 3
  • крупна 4
  • крупни 1
  • крупније 1
  • крупно 1
  • крутом 1
  • крутост 1
  • крш 1
  • крштења 1
  • крштењу 1
  • кување 2
  • кувати 1
  • Куд 2
  • куд 21
  • Куда 1
  • куда 7
  • кудеља 1
  • кудељу 1
  • кукавице 1
  • кукавицу 1
  • кукала 1
  • кукале 1
  • кукам 1
  • кукаст 1
  • кукати 1
  • кукурекне 1
  • кукуречу 1
  • кукуруз 2
  • кукуруза 3
  • кукурузи 2
  • кулаша 1
  • куле 3
  • кулук 1
  • кулуци 1
  • кум 16
  • Кум 2
  • кума 14
  • Куме 1
  • куме 5
  • кумовска 1
  • Кумовска 1
  • кумовским 1
  • кумовску 1
  • кумом 2
  • куму 7
  • кумчета 1
  • купања 1
  • купи 1
  • Купила 1
  • купили 1
  • купити 1
  • купљење 1
  • куповине 1
  • кураж 1
  • куражити 1
  • куршума 1
  • кут 1
  • кутлача 1
  • кутлачом 3
  • кутлом 1
  • кутљаче 1
  • кућа 17
  • Кућа 3
  • кућама 3
  • кућани 1
  • кућаник 1
  • кућанском 1
  • Куће 1
  • куће 34
  • кућерке 1
  • кући 59
  • кућила 1
  • кућице 1
  • кућицу 2
  • кућна 1
  • кућни 2
  • кућо 8
  • кућом 12
  • кућу 56
  • куца 3
  • л 16
  • ла 2
  • лабуд 1
  • лаг 1
  • лагано 6
  • лагати 1
  • ладан 3
  • ладник 1
  • ладно 2
  • ладноћа 1
  • ладноће 1
  • ладноћу 1
  • ладну 2
  • ладове 1
  • ладу 2
  • лаж 2
  • лажеш 3
  • Лаза 4
  • Лазар 55
  • Лазара 29
  • Лазарева 1
  • Лазареве 2
  • Лазарево 4
  • Лазаревом 1
  • Лазарја 9
  • Лазаром 3
  • Лазару 9
  • Лази 1
  • Лазин 1
  • лазнути 1
  • Лазо 3
  • Лазу 4
  • лак 1
  • лака 1
  • Лака 1
  • лаки 1
  • лако 11
  • Лако 3
  • лаконога 1
  • лакта 1
  • лактом 1
  • лаку 3
  • Лаку 4
  • лакше 6
  • лане 2
  • лануло 1
  • лапавица 1
  • ларма 3
  • ларме 2
  • ларму 1
  • ласте 1
  • леба 6
  • лебац 3
  • лебде 1
  • лебдео 1
  • лебди 1
  • лебдијаше 2
  • лебове 1
  • лебом 3
  • Лева 1
  • леве 3
  • леви 1
  • левом 1
  • леву 2
  • легало 1
  • легла 3
  • легне 2
  • ледну 2
  • леђа 4
  • леђаше 1
  • леђима 1
  • лежао 1
  • лежаше 3
  • леже 3
  • лежеш 1
  • лежи 1
  • лежу 1
  • лези 1
  • лек 2
  • лека 4
  • лекедов 1
  • лекова 1
  • лекове 1
  • лековите 1
  • лелујаше 1
  • леп 4
  • лепа 10
  • Лепа 4
  • Лепе 1
  • лепе 4
  • лепи 2
  • лепим 2
  • лепих 4
  • Лепо 4
  • лепо 52
  • Лепосава 1
  • Лепосавино 1
  • лепоти 2
  • лепоту 1
  • лептирићи 2
  • лепу 7
  • Лепша 1
  • лепша 2
  • лепше 2
  • летеше 1
  • лети 1
  • летијаху 1
  • летина 1
  • лето 2
  • Летос 1
  • лећи 1
  • лече 1
  • лечи 3
  • лечила 1
  • лечим 2
  • Лешници 1
  • ли 119
  • ливаде 2
  • ливаду 1
  • лик 2
  • лиле 3
  • лимун 1
  • линцура 1
  • лисице 1
  • лист 2
  • листа 1
  • лица 2
  • лице 15
  • Лице 4
  • лицу 7
  • лишћа 1
  • лишће 1
  • лобањи 1
  • ложити 2
  • лозу 1
  • лој 2
  • лојана 1
  • лоју 1
  • лонац 1
  • лонца 1
  • лоповско 1
  • лош 1
  • лугови 2
  • луговима 1
  • луда 8
  • лудак 1
  • луде 2
  • лудило 1
  • лудо 12
  • лудовати 1
  • лудом 1
  • лудуј 1
  • лужњак 1
  • лука 1
  • лупа 1
  • лупам 1
  • лутаху 1
  • љуба 1
  • Љуба 2
  • Љубав 1
  • љубав 9
  • љубави 5
  • љубављу 2
  • љуби 13
  • љубила 6
  • љубиле 1
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубимо 1
  • Љубио 1
  • љубио 2
  • љубитељи 1
  • љубити 2
  • љубиш 1
  • љубљаше 5
  • Љубу 1
  • људе 2
  • Људи 18
  • људи 28
  • људима 3
  • људма 1
  • љуљушкала 1
  • љутила 1
  • љутим 2
  • љутити 1
  • љутито 4
  • љутиш 2
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 9
  • магла 1
  • маглица 1
  • Маглица 2
  • маза 1
  • мазио 1
  • мазна 1
  • мајка 13
  • Мајке 1
  • мајке 3
  • мајко 32
  • мајком 3
  • мајку 7
  • мајци 10
  • мајчина 5
  • мајчине 1
  • мајчиним 1
  • макар 5
  • макнем 1
  • макнеш 1
  • маково 1
  • Макса 1
  • Максим 1
  • мал 6
  • мала 5
  • мале 3
  • мален 1
  • малена 1
  • малене 1
  • малено 1
  • маленом 2
  • мали 9
  • малих 1
  • мало 88
  • Мало 9
  • малог 3
  • малога 1
  • малом 2
  • малу 2
  • мам 1
  • Мандин 1
  • Мандић 4
  • Мандића 3
  • Мандићевом 1
  • мане 3
  • мани 2
  • манис 1
  • манишем 2
  • Ману 1
  • ману 8
  • мануо 1
  • мања 1
  • Мара 4
  • мараме 1
  • марамом 1
  • марва 2
  • марвинче 1
  • марвом 1
  • марву 2
  • мари 1
  • марим 1
  • Марим 1
  • Маринка 3
  • Маринко 17
  • Маринкове 1
  • Маринковим 1
  • Маринком 1
  • Мариног 1
  • марио 1
  • Марјана 1
  • Маркић 1
  • Маркићу 2
  • Марко 36
  • Марков 1
  • Марковог 1
  • Марком 1
  • Марку 1
  • Марта 61
  • Марти 8
  • Мартине 1
  • Мартом 5
  • Марту 6
  • масти 1
  • матер 6
  • матере 1
  • матери 7
  • материне 1
  • матером 1
  • мати 12
  • Мати 2
  • матор 1
  • матора 1
  • маторе 2
  • матори 1
  • маторих 1
  • маторка 1
  • маторог 1
  • маћи 2
  • мах 2
  • Мачванку 2
  • мачванска 1
  • мачванској 1
  • мачка 1
  • мачку 1
  • маџарац 1
  • маше 2
  • маши 4
  • машицама 3
  • Машо 1
  • машта 1
  • ме 71
  • мед 1
  • меда 2
  • међ 4
  • Међаша 1
  • Међу 5
  • међу 8
  • мезимица 1
  • мезимицу 1
  • мејане 1
  • мејани 1
  • мејанџија 1
  • мека 1
  • меке 1
  • мелем 1
  • Мене 1
  • мене 46
  • Мени 2
  • мени 38
  • меркају 2
  • меса 1
  • Месец 3
  • месец 4
  • месеци 1
  • месецима 1
  • месече 1
  • меси 1
  • месо 4
  • Места 1
  • места 8
  • место 7
  • месту 7
  • месу 1
  • метали 1
  • метери 1
  • метлу 1
  • метне 2
  • метну 14
  • метнула 1
  • Метнула 1
  • метнуле 1
  • метнули 1
  • метнуто 1
  • метнуше 1
  • меће 1
  • меша 1
  • мешавина 1
  • мешаху 1
  • мешкољити 1
  • ми 186
  • Ми 3
  • Мијате 1
  • мила 1
  • Миладин 38
  • Миладина 7
  • Миладине 2
  • Миладином 2
  • Миладину 8
  • Милан 14
  • Милана 2
  • Милане 1
  • Миланом 3
  • миле 3
  • Миленија 54
  • Миленије 3
  • Миленији 4
  • Миленијом 6
  • Миленију 6
  • мили 1
  • милији 1
  • милило 1
  • милине 1
  • Милинка 1
  • Милинко 6
  • Милинку 1
  • милио 1
  • Милисав 1
  • Мило 1
  • мило 8
  • миловала 2
  • Милована 1
  • миловаше 1
  • милог 1
  • милостиви 1
  • милостивна 1
  • милостивог 1
  • милоте 1
  • Милош 1
  • милоште 4
  • милује 3
  • милујем 1
  • Миљана 5
  • Миљо 1
  • мину 1
  • мио 1
  • Мир 1
  • мир 2
  • мира 1
  • миран 1
  • мири 2
  • мирис 1
  • мирисати 2
  • мирису 1
  • мирише 4
  • Мирјана 3
  • Мирко 1
  • мирна 5
  • мирни 1
  • мирнија 1
  • мирно 4
  • мирну 1
  • миру 1
  • мисао 3
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 15
  • Мислила 1
  • мислила 13
  • мислим 4
  • мислима 1
  • мислите 1
  • мислити 1
  • мислиш 4
  • Митар 1
  • Митра 1
  • Митрова 1
  • Митровицу 1
  • Митрову 1
  • мицаше 2
  • мице 1
  • мицина 2
  • мицине 3
  • мицину 3
  • мицо 2
  • мичући 1
  • миш 1
  • мишеви 1
  • мишљаше 19
  • мишљењу 1
  • млада 11
  • Млада 3
  • Младалачка 2
  • младачко 1
  • младе 3
  • Младеж 2
  • младеж 6
  • младенце 1
  • млади 1
  • Младић 2
  • младић 3
  • младића 1
  • младићи 1
  • Младићи 1
  • младићу 2
  • младо 2
  • младовања 1
  • младовање 1
  • Младожења 2
  • младожења 5
  • младожење 1
  • младожењин 1
  • младожењом 2
  • младожењу 2
  • младом 1
  • Младост 2
  • младу 2
  • млађа 2
  • млађи 2
  • млађим 2
  • млазеви 1
  • млатнути 1
  • млеком 1
  • млеку 1
  • млечних 1
  • млого 1
  • многе 3
  • многи 1
  • Многи 1
  • много 28
  • Много 3
  • многом 1
  • мном 7
  • мо 1
  • моби 1
  • мобу 1
  • мог 10
  • Мог 2
  • мога 12
  • могао 1
  • могаху 1
  • могаше 3
  • Могла 1
  • могла 20
  • могли 4
  • могло 5
  • могу 19
  • Могу 3
  • могуће 1
  • модри 1
  • модро 1
  • можда 1
  • може 38
  • Може 5
  • можемо 4
  • можете 1
  • можеш 3
  • Мој 1
  • мој 14
  • Моја 3
  • моја 60
  • Моје 2
  • моје 26
  • моји 2
  • мојим 3
  • мојих 2
  • мојој 4
  • мојом 1
  • Мојсила 1
  • Мојсило 6
  • Мојсилов 1
  • Мојсилу 2
  • моју 8
  • Моли 2
  • моли 3
  • молила 5
  • молили 1
  • молим 13
  • Молим 7
  • молимо 1
  • молитва 4
  • молитву 1
  • молити 3
  • молићу 1
  • молише 1
  • молован 1
  • мољаше 3
  • мом 1
  • момак 1
  • момака 2
  • момачки 1
  • моме 4
  • момка 1
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момчад 3
  • момчади 1
  • момче 2
  • момчина 2
  • мор 2
  • Мора 1
  • мора 15
  • морају 1
  • морала 2
  • морали 2
  • морало 1
  • Морам 2
  • морам 6
  • морао 1
  • морати 3
  • мораће 1
  • Мораће 1
  • Мораш 2
  • мораш 3
  • Море 10
  • море 6
  • мори 1
  • морити 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотиком 1
  • мотику 2
  • мотке 2
  • мотки 1
  • мотрише 1
  • Моћи 2
  • моћи 7
  • мравци 1
  • мраз 1
  • Мразеви 1
  • Мрак 1
  • мрак 2
  • мрака 3
  • мраку 2
  • мрасаво 1
  • мрачна 1
  • мрети 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мрзила 1
  • мрзило 2
  • мрзиш 1
  • мркле 1
  • мро 1
  • мртваца 5
  • мртвачки 2
  • мртвачким 1
  • мртве 2
  • мртви 2
  • Мртви 2
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртвом 1
  • мртву 2
  • мршаву 1
  • мрште 1
  • му 168
  • муву 2
  • мудра 1
  • Мудрим 1
  • муж 2
  • мужа 2
  • мужеве 1
  • музуке 1
  • мука 2
  • мукама 1
  • муке 9
  • муку 1
  • мулим 1
  • муну 1
  • муњу 1
  • мутан 1
  • мути 1
  • Мутни 1
  • мутнула 1
  • мученица 3
  • мучи 4
  • мучила 1
  • мучиле 1
  • мучим 1
  • мучио 1
  • мучних 2
  • мучно 1
  • Мучно 1
  • мушице 1
  • мушкарца 1
  • Мушкарци 1
  • Мушке 1
  • мушке 3
  • Мушки 1
  • мушкиње 1
  • Мушко 3
  • мушко 5
  • мушкобања 1
  • мушкобањом 1
  • муштулугџија 1
  • Муштулук 1
  • н 1
  • на 395
  • На 41
  • набави 1
  • наби 1
  • набраја 1
  • набрајање 1
  • навади 1
  • Навадиле 1
  • навале 1
  • навали 1
  • наваљив 1
  • навеселише 1
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикли 2
  • навикне 1
  • навику 1
  • навићи 1
  • навици 2
  • наводнише 1
  • навраћа 1
  • наврши 1
  • навуче 1
  • нагазило 1
  • нагазише 1
  • нагари 1
  • Нагињ 1
  • нагињаше 1
  • нагињу 1
  • нагна 1
  • наговорила 1
  • Наговориле 1
  • нагомила 1
  • нагоњаше 1
  • нагоше 1
  • нагрда 1
  • нагрејати 1
  • над 7
  • нададе 1
  • нададоше 1
  • надарити 1
  • надглед 2
  • надгледај 1
  • Надгледајте 1
  • Надгледала 1
  • надгледала 4
  • надгледам 1
  • надгледати 3
  • надевовала 1
  • наденула 1
  • наденули 1
  • надимаху 2
  • надимиш 1
  • надмоћнији 1
  • надо 1
  • наду 1
  • Нађе 1
  • нађе 10
  • нађеш 2
  • нађи 2
  • наже 4
  • наживела 1
  • назад 1
  • назва 2
  • назвали 1
  • наздрави 2
  • назеб 2
  • назеба 2
  • назив 1
  • назива 1
  • Називаш 1
  • Назовем 1
  • наиграше 1
  • наиђе 2
  • Наиђоше 1
  • наиђу 1
  • нај 1
  • Наја 1
  • наја 6
  • најам 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 2
  • најбоље 5
  • најбољи 2
  • најбољу 1
  • најбржи 1
  • највећа 5
  • Највеће 1
  • највећег 2
  • највећи 1
  • највећим 1
  • највећу 1
  • Највише 1
  • највише 9
  • најглавније 2
  • најгоре 1
  • најдосетљивији 1
  • најдраже 1
  • најдуже 1
  • наје 1
  • наједеш 1
  • наједи 1
  • Најзад 1
  • најзад 2
  • наји 1
  • најлак 1
  • најлепшег 1
  • најлепшим 1
  • најлуђа 1
  • најмање 1
  • најмањег 2
  • најмилије 1
  • најмлађа 1
  • најмлађи 2
  • најмлађим 1
  • Најо 1
  • најо 10
  • најокретнији 1
  • најом 1
  • најпаметнији 2
  • најпаметнију 1
  • најпосле 7
  • Најпре 1
  • најпре 14
  • најсиромашнији 1
  • Најслађи 1
  • најсмелији 1
  • најстаријег 1
  • најстрашнија 1
  • Најтеже 1
  • најтужнији 1
  • најусрдније 1
  • наказаније 1
  • накар 1
  • накарада 1
  • наки 1
  • Наки 1
  • накиту 1
  • накићени 2
  • нако 2
  • накомрштити 1
  • наконче 1
  • накострешила 1
  • накривљен 1
  • накричим 1
  • накричујем 1
  • накрст 1
  • налагаше 1
  • налазила 1
  • налазио 2
  • нали 1
  • налик 5
  • наложи 1
  • наљути 2
  • наљутила 3
  • наљутило 1
  • наљутити 1
  • нам 12
  • нама 8
  • наменивши 1
  • намењиваше 1
  • намерио 1
  • намести 4
  • наместим 1
  • наместише 1
  • наметнуто 1
  • Наметнуто 1
  • намешта 1
  • намештају 1
  • намештати 1
  • намештаху 1
  • намештено 1
  • намигују 1
  • намирени 1
  • намири 1
  • Намири 1
  • намргоди 1
  • намучиле 1
  • намучио 1
  • Нана 3
  • нана 8
  • нане 1
  • нани 1
  • Нано 2
  • нано 23
  • нану 1
  • наособ 1
  • наочита 1
  • наочито 1
  • напада 1
  • нападима 1
  • напакости 1
  • напи 1
  • напије 1
  • напијеш 1
  • напио 1
  • написа 1
  • напише 2
  • наплати 1
  • наплаћиваше 1
  • напоље 1
  • направи 1
  • направићу 1
  • напред 2
  • Напред 2
  • напредак 3
  • напредовати 3
  • напрезање 1
  • напретка 1
  • напричаваше 1
  • напупила 1
  • напушта 1
  • нарав 1
  • нарави 1
  • наравно 1
  • наразговарати 1
  • наранити 1
  • Нареди 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • наредио 1
  • наређив 1
  • Наређивала 1
  • наређује 4
  • Нариц 1
  • нарицајући 1
  • нарицала 1
  • Нарицала 1
  • нарицањем 1
  • нарицању 1
  • нариче 1
  • наричу 1
  • наричући 1
  • народ 17
  • Народ 5
  • народа 2
  • народне 1
  • народни 1
  • народом 1
  • Народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 5
  • наручи 1
  • Нас 1
  • нас 14
  • насип 1
  • наслоне 1
  • наслужи 4
  • наслужила 1
  • насмеј 1
  • насмеја 4
  • насмејавши 1
  • насмејала 1
  • насмејало 1
  • насмејан 1
  • насмејао 1
  • насмејати 1
  • насмејаше 3
  • насмејем 1
  • насмеји 1
  • насмеши 3
  • наспемо 1
  • наспи 1
  • наспори 1
  • Наста 3
  • наста 4
  • настави 7
  • Настаде 1
  • настаде 3
  • Настала 1
  • настане 1
  • Настани 1
  • Насташе 2
  • наступи 1
  • наступила 1
  • Наступила 1
  • наступиле 1
  • насу 1
  • НАТАЛИЈИ 1
  • натегу 2
  • натема 1
  • натерати 1
  • наточи 1
  • наточим 1
  • натраг 5
  • наћи 3
  • науди 1
  • наудити 1
  • науке 2
  • науми 1
  • наумио 1
  • научено 1
  • научи 7
  • научила 1
  • Научила 1
  • научили 1
  • научио 2
  • научити 1
  • нахвали 1
  • начету 1
  • начини 2
  • начиниле 1
  • начинио 1
  • наш 11
  • Наш 5
  • Наша 2
  • наша 3
  • нашалити 1
  • Наше 2
  • наше 4
  • нашег 1
  • нашем 2
  • наши 2
  • нашим 3
  • Нашла 1
  • нашла 3
  • нашој 4
  • нашу 6
  • не 340
  • Не 62
  • неба 5
  • небеса 1
  • небесни 2
  • небо 5
  • Небо 5
  • небом 2
  • небу 4
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невестинском 1
  • невесту 1
  • невешт 1
  • невине 1
  • нег 1
  • нега 2
  • неге 1
  • Него 3
  • него 59
  • негом 1
  • недевери 1
  • недеља 2
  • недеље 1
  • Недељковић 1
  • недељом 1
  • недељу 3
  • недолазак 1
  • недра 5
  • недрима 1
  • нежењени 1
  • нежнија 1
  • нежно 2
  • незнају 1
  • незнане 1
  • нејака 4
  • неједнали 1
  • нек 27
  • Нек 7
  • Нека 13
  • нека 37
  • Некад 1
  • некад 3
  • некака 1
  • некаки 1
  • Некако 1
  • некако 9
  • неке 12
  • Неке 2
  • неки 14
  • Неки 4
  • неким 2
  • некима 2
  • неких 4
  • Неко 1
  • неко 13
  • неког 3
  • некој 1
  • Неколико 2
  • неколико 31
  • неколицину 2
  • неком 1
  • Неку 2
  • неку 7
  • нем 2
  • Нема 13
  • нема 32
  • немаде 1
  • Немај 1
  • немају 2
  • немам 1
  • Немам 3
  • Немамо 1
  • Немаш 2
  • немаш 3
  • немилице 2
  • немо 1
  • неможе 1
  • Немој 23
  • немој 7
  • немојте 1
  • Немојте 6
  • немоћ 2
  • нему 1
  • неосетно 1
  • непозната 1
  • непознате 1
  • непоштен 1
  • непоштену 1
  • неправду 1
  • непрестано 1
  • непријатеља 2
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • неприлике 1
  • неприм 2
  • непцима 1
  • нерадом 1
  • несме 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећна 4
  • Несрећни 1
  • несрећник 1
  • несрећници 1
  • несрећно 1
  • несрећну 1
  • несрећу 1
  • нестало 2
  • нестане 3
  • нетренимице 1
  • нећака 1
  • неће 14
  • Неће 5
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • нећу 19
  • Нећу 8
  • неудати 1
  • неуморно 1
  • Нехте 1
  • нечег 1
  • Нешто 3
  • нешто 50
  • Ни 7
  • ни 98
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • ниже 1
  • Низ 1
  • низ 4
  • низати 1
  • није 165
  • Није 37
  • ник 1
  • Никад 10
  • никад 28
  • никаква 1
  • никакве 1
  • Никакве 1
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никаквог 1
  • Никаквог 1
  • никако 14
  • Никако 2
  • нико 10
  • Нико 4
  • никог 3
  • никога 2
  • Никола 1
  • Николи 1
  • ником 3
  • никоме 1
  • Никуд 3
  • никуд 7
  • Нина 9
  • Нини 1
  • Нининог 1
  • Нинка 5
  • Нинко 43
  • Нинковим 1
  • Нинком 5
  • Нинку 4
  • Нино 9
  • Нину 1
  • нисам 14
  • Нисам 17
  • ниси 14
  • Ниси 3
  • ниска 1
  • нискама 1
  • ниске 3
  • ниски 1
  • нисмо 2
  • Нисмо 2
  • нису 11
  • Нису 2
  • нисци 1
  • нит 1
  • Нити 1
  • нити 7
  • Ничега 2
  • нишани 1
  • Ништа 20
  • ништа 49
  • ништи 1
  • Но 4
  • но 6
  • нова 2
  • новац 3
  • новаца 1
  • Нови 1
  • нових 1
  • ново 1
  • Ново 1
  • новога 1
  • новцем 1
  • новчаном 1
  • нога 1
  • ногама 3
  • Ноге 1
  • ноге 10
  • ногу 3
  • ноде 1
  • нож 3
  • ножа 1
  • ножеви 1
  • ножем 1
  • ножице 1
  • нокташ 1
  • нокти 1
  • нос 7
  • носам 2
  • носати 1
  • носаше 2
  • носећи 2
  • носи 4
  • носила 2
  • носиле 1
  • носили 1
  • носилима 1
  • носимо 1
  • носити 1
  • носиш 2
  • носове 1
  • носом 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 33
  • ноћас 1
  • ноћи 16
  • ноћиле 1
  • Ноћио 1
  • ноћите 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 2
  • ношаху 1
  • ношаше 1
  • ношиву 1
  • нуди 1
  • нужде 2
  • нужно 1
  • нуло 2
  • нуто 3
  • Нуто 3
  • њ 11
  • Ње 1
  • ње 16
  • Њега 1
  • њега 51
  • његов 7
  • његова 14
  • Његова 7
  • његове 12
  • његови 3
  • његовим 1
  • његових 4
  • Његово 2
  • његово 4
  • његовог 3
  • његовој 4
  • његовом 3
  • његову 5
  • Њезин 1
  • њезин 4
  • њезине 1
  • њезино 1
  • њезиног 1
  • њезином 1
  • Њему 3
  • њему 30
  • њен 14
  • њена 17
  • Њена 3
  • Њене 1
  • њене 12
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 12
  • њеног 3
  • њеној 4
  • ЊЕНОМ 1
  • њеном 7
  • њену 6
  • њива 3
  • њивама 1
  • Њиве 1
  • њиве 5
  • њиви 2
  • њиву 1
  • њим 36
  • Њима 2
  • њима 33
  • њиме 4
  • њина 1
  • њих 28
  • Њих 3
  • њихов 1
  • Њихова 1
  • њихова 3
  • њихове 1
  • Њихови 1
  • њихових 1
  • њиховој 2
  • њиховом 1
  • њој 18
  • Њој 3
  • Њојзи 1
  • њојзи 6
  • њом 30
  • њоме 3
  • њу 32
  • Њу 6
  • О 25
  • о 528
  • оба 7
  • обајала 1
  • обали 1
  • обалу 1
  • обасја 1
  • обасјам 1
  • обашка 1
  • Обведе 1
  • обе 2
  • Обелеше 1
  • обелити 1
  • оберучке 1
  • обећа 1
  • обећала 1
  • обећао 1
  • обзирала 1
  • обиђе 2
  • обилази 1
  • обилазила 1
  • обистини 1
  • обистинише 1
  • обићу 1
  • Обичај 1
  • обичај 4
  • обичаји 2
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обична 2
  • обично 2
  • обишла 1
  • облак 1
  • облаци 3
  • облачак 1
  • облачити 1
  • облачића 1
  • обли 1
  • облише 2
  • облу 1
  • обогатио 1
  • обојак 1
  • обоје 2
  • Обојица 1
  • обојицу 1
  • оболео 1
  • обор 6
  • оборе 1
  • оборене 3
  • обори 5
  • оборила 1
  • оборио 2
  • оборише 1
  • обору 1
  • обрадује 1
  • образ 6
  • образа 7
  • образе 5
  • Образи 3
  • образи 6
  • образом 1
  • обраст 1
  • обратити 1
  • обрашчића 1
  • обрашчиће 1
  • Обрашчиће 1
  • обрве 3
  • обредише 2
  • обриса 1
  • обрисаше 1
  • обрише 1
  • обрнуше 1
  • обрукаш 1
  • обу 2
  • Обузе 2
  • обузе 4
  • обузеле 1
  • обузео 1
  • обузимати 1
  • обузимаше 1
  • обује 1
  • Обукла 1
  • обукла 2
  • обукли 1
  • обуку 1
  • обути 1
  • обућа 2
  • обућу 6
  • обуци 1
  • обуче 3
  • обучени 2
  • Ова 5
  • ова 9
  • овај 26
  • Овај 8
  • овака 1
  • Овака 1
  • овакви 2
  • оваки 1
  • овако 16
  • Овако 8
  • оваког 2
  • оваком 2
  • овамо 14
  • Овамо 2
  • овде 18
  • Овде 6
  • Ове 2
  • ове 8
  • Ови 1
  • ови 3
  • овим 1
  • овима 3
  • овлад 1
  • овладали 1
  • ОВО 1
  • Ово 14
  • ово 54
  • овог 3
  • овога 1
  • овој 1
  • Оволики 1
  • Оволико 2
  • овом 7
  • ову 16
  • овуд 2
  • овце 1
  • огласи 2
  • огледа 1
  • огледало 1
  • огњило 1
  • огњишта 4
  • огњишту 5
  • огради 1
  • ограду 3
  • огреју 1
  • Огрешио 1
  • огрлици 1
  • огуљена 1
  • од 259
  • Од 26
  • одаваше 1
  • одавде 1
  • одавна 1
  • одагна 1
  • одазв 1
  • одазва 2
  • одазвасте 1
  • одакле 2
  • одатле 1
  • одбацила 1
  • одби 2
  • одбија 1
  • одбор 1
  • одборник 2
  • одборским 1
  • одборску 1
  • одбору 1
  • одвај 1
  • одведе 4
  • одвезоше 1
  • одвише 2
  • одвоји 1
  • одвојила 2
  • одвугну 2
  • одвукоше 1
  • одгајила 1
  • одговар 1
  • одговара 6
  • одговарала 1
  • одговарам 1
  • одговарати 1
  • одговараху 1
  • одговараше 1
  • одговор 1
  • одговори 19
  • одговорила 3
  • одговорим 1
  • одговорио 3
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • оде 71
  • одевен 1
  • одевена 2
  • одела 1
  • одели 1
  • Одели 1
  • одело 1
  • оделу 1
  • одем 2
  • одеш 3
  • оди 1
  • Оди 5
  • одиграше 2
  • одим 1
  • одио 1
  • одисаше 1
  • одите 1
  • одједаред 1
  • одјекне 1
  • одјекну 1
  • одјури 1
  • одлази 1
  • одлазила 1
  • Одлазио 1
  • одлазити 1
  • одласку 1
  • Одложила 1
  • одмак 1
  • одмакне 1
  • одмакох 2
  • одмарала 1
  • одмарање 1
  • одмаћи 1
  • Одмах 3
  • одмах 8
  • одмаче 1
  • одмени 1
  • одмицаху 1
  • одмичеш 1
  • одморим 1
  • одморити 1
  • одмота 1
  • однела 1
  • однесе 7
  • однећеш 1
  • односи 1
  • одобравали 1
  • одобравања 1
  • одолен 2
  • одох 1
  • одоше 12
  • одпаркнула 1
  • Одрасла 1
  • одрасла 3
  • одраст 1
  • одрасто 1
  • одреди 3
  • одредила 1
  • одредио 2
  • одредиш 1
  • одређеније 1
  • одређује 1
  • одрек 1
  • одрећи 1
  • одреци 1
  • одреши 1
  • одржала 1
  • одрже 1
  • одржи 1
  • Одржи 1
  • одриче 1
  • одсвирају 1
  • одспавају 1
  • одспавати 2
  • одступаше 1
  • оду 1
  • одуз 1
  • одузима 1
  • одузимају 1
  • одузимати 1
  • одузме 2
  • одузми 1
  • одуста 1
  • одустане 1
  • одшалио 1
  • ожалила 1
  • ожалошћену 1
  • ожени 7
  • оженио 3
  • оженити 1
  • ожењен 2
  • оживеле 1
  • оживљава 1
  • озбиљна 2
  • озбиљност 1
  • озго 1
  • оздо 1
  • оздрављали 1
  • Ој 3
  • ој 5
  • ока 7
  • окади 1
  • окаменила 2
  • окаменило 1
  • окину 1
  • окисну 1
  • окити 1
  • окићена 2
  • окићене 1
  • окићену 1
  • Око 6
  • око 77
  • окоље 1
  • оком 4
  • окорне 1
  • окр 1
  • окрачале 1
  • окрен 1
  • окрене 1
  • Окрене 1
  • окрени 1
  • Окренула 1
  • окренута 1
  • окренути 2
  • окретати 1
  • окреташе 1
  • Окрете 1
  • окрете 10
  • окретна 1
  • окрећу 1
  • округла 1
  • округли 1
  • округло 2
  • Окружи 1
  • оку 1
  • окумешна 1
  • окупају 1
  • окупала 2
  • окупали 1
  • окупати 1
  • окупе 1
  • окупи 1
  • окупила 1
  • окупили 1
  • окупише 1
  • окупу 1
  • олако 1
  • олтар 2
  • олтара 1
  • Омалена 1
  • омедити 1
  • ометена 1
  • омили 1
  • омилити 1
  • омотала 1
  • омразио 1
  • омрз 2
  • омрзе 1
  • Он 102
  • он 182
  • Она 112
  • она 249
  • онај 8
  • онака 1
  • Онака 2
  • онакази 1
  • онаква 1
  • онаке 2
  • онаки 2
  • онако 23
  • онаког 1
  • онаку 1
  • онда 140
  • Онда 47
  • онде 5
  • оне 23
  • Оне 3
  • онесвешћен 1
  • Они 18
  • они 38
  • оник 1
  • оника 1
  • оним 7
  • онима 1
  • оних 4
  • Оно 12
  • оно 48
  • оног 3
  • онога 4
  • оној 1
  • онолика 1
  • Оном 1
  • оном 16
  • ономе 1
  • ону 5
  • опа 2
  • опаде 1
  • опазила 1
  • опазио 1
  • опали 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • опанка 1
  • опанке 1
  • опанци 1
  • опасала 1
  • Опасаше 1
  • опасностима 1
  • опела 1
  • опело 2
  • Опет 6
  • опет 87
  • опијем 1
  • опиле 1
  • опио 1
  • опиру 1
  • описати 1
  • опише 1
  • опишем 2
  • опколише 1
  • оплака 1
  • оплакати 1
  • оплакаше 1
  • оплакујем 1
  • оплела 1
  • оплеле 1
  • оплете 1
  • опомињаше 1
  • опра 1
  • оправљају 1
  • опрати 1
  • опраше 1
  • опрема 1
  • опремају 1
  • опреми 2
  • опремио 1
  • опремише 1
  • опријатељимо 1
  • опричала 2
  • опричати 1
  • опрљи 1
  • Опрости 4
  • опрости 6
  • опростимо 5
  • опростио 1
  • Опростите 1
  • опроштаја 1
  • Опроштено 1
  • опруженом 1
  • опсов 1
  • опсова 1
  • опточено 1
  • опште 1
  • општини 1
  • општинска 1
  • општинске 2
  • општински 2
  • општинским 1
  • општинској 1
  • ор 1
  • оразуми 1
  • орачица 1
  • орба 1
  • орби 1
  • оретко 2
  • орлаша 1
  • ору 1
  • оружја 1
  • оружје 2
  • осам 6
  • осване 1
  • Освану 1
  • освануо 1
  • освети 1
  • освртала 1
  • Осврте 1
  • оседлаше 1
  • осењена 1
  • осети 6
  • Осетио 1
  • осетих 1
  • осећа 1
  • осећаја 2
  • Осећаје 1
  • осећајем 2
  • осећаји 1
  • Осећала 1
  • осећам 2
  • осећање 1
  • осећаше 2
  • осећи 1
  • осече 1
  • осигурава 1
  • осим 11
  • Осим 5
  • ославило 1
  • Осладите 1
  • осмејак 5
  • осмејком 1
  • осмејку 1
  • основана 1
  • основу 1
  • особине 1
  • осоколила 1
  • осоколио 1
  • осрамотити 1
  • осрамотиш 1
  • оста 13
  • остави 5
  • Остави 9
  • оставивши 1
  • оставила 3
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • оставите 1
  • оставити 4
  • оставићемо 1
  • оставише 2
  • оставља 3
  • остављаху 1
  • остављаше 1
  • остављена 1
  • Оставши 1
  • остаде 1
  • остајала 1
  • остајаху 1
  • остајаше 1
  • остаје 1
  • остале 3
  • Остали 1
  • остали 2
  • остало 2
  • осталом 1
  • остане 1
  • останем 1
  • остани 1
  • остари 2
  • остарио 1
  • остатак 2
  • остати 2
  • остатка 1
  • остатку 1
  • остах 1
  • осташе 1
  • осу 1
  • осуди 1
  • осудио 1
  • осуло 1
  • осушио 1
  • отави 2
  • отац 15
  • ОТАЏБИНЕ 1
  • отвара 2
  • Отварај 1
  • отвора 1
  • Отвори 2
  • отвори 9
  • отворивши 1
  • отворила 1
  • отворити 1
  • Отворише 1
  • отворише 2
  • Оте 2
  • оте 3
  • отезати 1
  • отера 1
  • Отера 1
  • отиди 2
  • отимала 1
  • отићи 2
  • отиш 6
  • Отишла 1
  • отишла 9
  • отишли 2
  • открљепи 1
  • Откуда 1
  • откупио 1
  • откупих 1
  • отме 1
  • отмеш 2
  • Отпи 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • отресе 1
  • отрча 1
  • отуд 3
  • отуда 1
  • отуђили 1
  • отужно 1
  • отупише 1
  • оћемо 1
  • Оћемо 4
  • Оћете 2
  • оћете 3
  • оћутати 1
  • Охо 2
  • оца 17
  • оцем 1
  • оцу 4
  • очајању 1
  • очајнички 2
  • оче 3
  • очевом 1
  • очекивали 1
  • Очекни 1
  • очешља 2
  • очешљај 2
  • очешљала 2
  • очешљам 2
  • очешљати 1
  • Очи 4
  • очи 48
  • очију 13
  • Очију 3
  • очима 9
  • очита 5
  • очиташе 1
  • очицама 1
  • очице 2
  • очувај 2
  • очувати 1
  • ошамари 1
  • ошину 1
  • ошинувши 1
  • оштре 1
  • Оштро 1
  • П 3
  • Па 117
  • па 491
  • пада 5
  • Пада 5
  • падају 1
  • падајућу 1
  • падала 1
  • падало 1
  • падати 2
  • падаху 1
  • падаше 5
  • паде 12
  • падне 4
  • пажња 1
  • пажњи 3
  • пазе 6
  • Пази 1
  • пази 2
  • пазила 1
  • Пазила 1
  • пазим 2
  • пазимо 2
  • пазите 1
  • Пазите 1
  • пазиће 1
  • пазуве 1
  • пак 2
  • пала 1
  • пале 1
  • пали 1
  • палио 1
  • пало 2
  • памет 4
  • паметан 1
  • памети 4
  • паметна 3
  • паметни 1
  • паметније 1
  • паметнијег 2
  • паметним 1
  • паметно 6
  • памуком 1
  • панајије 1
  • панајију 3
  • пандура 1
  • пандуре 1
  • пандурима 1
  • Панта 5
  • Панти 1
  • Пантић 1
  • Пантића 7
  • Пантићева 1
  • Пантићеве 1
  • Пантићево 1
  • Пантићевом 1
  • Пантићи 2
  • Пантићу 2
  • Панту 1
  • пања 1
  • пању 1
  • пар 12
  • пара 2
  • Парашницу 1
  • паре 6
  • пару 3
  • парчад 1
  • парче 4
  • пас 4
  • паса 1
  • пасу 1
  • пасуљ 1
  • патиле 1
  • патка 2
  • патке 1
  • патњама 1
  • патње 3
  • паучина 1
  • пачај 1
  • пачариз 2
  • пачати 1
  • пашњак 2
  • пашњаци 1
  • пашћеш 1
  • пе 1
  • Пе 1
  • пев 2
  • пева 7
  • певај 1
  • певају 7
  • певајући 1
  • певала 6
  • певамо 1
  • певањем 1
  • певати 1
  • певаху 1
  • певач 1
  • певаче 1
  • певаш 1
  • Певаш 1
  • певаше 2
  • певуши 2
  • певушила 1
  • певушим 1
  • певушити 1
  • педесет 1
  • пек 1
  • пека 1
  • пењала 2
  • пењу 1
  • пепелу 1
  • пепео 2
  • пера 1
  • Пера 3
  • пери 1
  • Пери 1
  • перишани 1
  • перје 1
  • Перо 2
  • перо 6
  • Пером 1
  • Перу 5
  • перчин 1
  • песак 1
  • песма 3
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмице 1
  • песму 2
  • песнице 1
  • песницом 1
  • песницу 1
  • пет 12
  • петама 1
  • Петар 5
  • петла 1
  • петли 4
  • петлова 2
  • петлово 1
  • петлу 1
  • петн 3
  • петнаест 2
  • петоро 1
  • Петра 6
  • петраиљ 1
  • петрајиљ 1
  • Петре 2
  • Петрија 15
  • Петрији 1
  • Петрију 2
  • Петрова 1
  • пецива 2
  • пециво 1
  • печат 2
  • пече 2
  • печен 2
  • печена 1
  • печено 3
  • печења 2
  • Печење 1
  • печење 4
  • пешкир 5
  • пешкира 1
  • пешкирић 2
  • пешкирићем 1
  • пешкиром 1
  • пиј 1
  • пијан 2
  • пијана 2
  • пијанији 1
  • пијанка 1
  • пијанство 1
  • пије 3
  • пијем 2
  • пијете 1
  • пијеш 1
  • пијте 1
  • пију 4
  • пијући 1
  • пили 3
  • пилићи 1
  • Пиљеж 1
  • пиљеж 2
  • пио 3
  • пирка 1
  • пиркаше 1
  • пирну 4
  • пис 1
  • писању 1
  • ПИСАЦ 1
  • пискар 1
  • пискарати 1
  • писмен 3
  • писмено 1
  • писну 1
  • пита 20
  • питају 3
  • питајући 1
  • питала 5
  • питам 3
  • питати 2
  • Питаћу 1
  • питаху 1
  • питаш 1
  • питаше 9
  • пити 1
  • пића 1
  • пиће 3
  • пићем 2
  • пићу 1
  • пише 6
  • пишти 2
  • Пиштољ 1
  • пиштољ 10
  • пиштоља 1
  • плаве 2
  • плаветнило 1
  • плави 1
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плаво 2
  • плавог 1
  • плавојка 1
  • плавом 1
  • плака 1
  • плакала 4
  • плакале 1
  • плакали 1
  • плакати 1
  • плакаше 1
  • пламен 3
  • плану 5
  • Плати 1
  • плати 3
  • платим 2
  • платити 3
  • Платиће 3
  • платише 2
  • платну 1
  • плаћају 1
  • плаћам 2
  • плаћао 1
  • плаћаше 1
  • плач 4
  • Плаче 1
  • плаче 6
  • плачем 2
  • плачете 1
  • плачеш 1
  • плачну 1
  • плачу 4
  • плашећи 1
  • плашио 1
  • плашити 1
  • плеле 1
  • плена 1
  • плести 1
  • плетивом 1
  • плећа 2
  • плећкама 1
  • плећке 1
  • плећку 2
  • плове 1
  • пловећи 3
  • плови 1
  • плода 1
  • плот 2
  • плота 1
  • плоту 1
  • плугу 1
  • Пљешти 1
  • пљувачку 1
  • пљусак 1
  • пљускала 1
  • пљусну 1
  • По 16
  • по 166
  • побегле 1
  • побегне 1
  • побегну 1
  • побегоше 1
  • побеже 2
  • побелеше 1
  • побићемо 1
  • побрину 1
  • повади 2
  • поваљало 1
  • повампириће 1
  • повата 1
  • поведе 4
  • повеза 1
  • повео 1
  • поверава 1
  • поверити 1
  • поверник 1
  • повесмо 1
  • Повесмо 1
  • повести 1
  • повеша 1
  • повијала 2
  • повикао 1
  • повикаше 2
  • повикоше 1
  • повратише 1
  • поврве 1
  • поврће 1
  • повући 1
  • повуци 1
  • повуче 3
  • поганих 1
  • погаче 1
  • погачу 3
  • погибе 1
  • Погибе 2
  • погибох 1
  • погинути 1
  • поглед 2
  • погледа 24
  • Погледа 3
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • погледају 1
  • погледати 4
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погоди 3
  • погодимо 1
  • погођено 1
  • пограђене 1
  • погрешила 1
  • погреших 1
  • погрешку 1
  • погурени 1
  • погурено 1
  • Под 1
  • под 19
  • подависмо 1
  • подај 3
  • подајте 1
  • подасут 2
  • подати 1
  • подвикне 1
  • подвикну 1
  • подвикнути 1
  • подвикују 1
  • подгајио 1
  • подгајити 1
  • поде 2
  • подели 1
  • поделимо 1
  • Подетењио 1
  • Подигла 1
  • подигли 1
  • Подигни 1
  • подигни 2
  • подигну 1
  • подиже 10
  • подижући 1
  • подилазаше 1
  • подједнако 2
  • подлогу 4
  • подметну 1
  • подмеће 1
  • подне 4
  • поднесе 1
  • подржи 1
  • подсекоше 1
  • подсмевала 1
  • подстицала 1
  • подузела 1
  • подушје 1
  • Пође 1
  • пође 14
  • пођем 1
  • пођеш 2
  • пођоше 1
  • Пожеле 1
  • пожелела 1
  • поживи 1
  • пожртвовања 1
  • Пожури 1
  • пожурите 1
  • пожуте 1
  • пожутело 1
  • позади 1
  • позв 1
  • позва 3
  • позват 1
  • позваћу 1
  • позвах 1
  • позваше 1
  • поздраве 1
  • Поздрави 1
  • поздрави 4
  • поздравили 2
  • поздравим 2
  • поздравимо 1
  • поздравиш 1
  • поздравише 2
  • Поздравише 2
  • поздравља 1
  • поздрављајући 1
  • поздрављали 1
  • поздрављаше 1
  • позеленело 1
  • позеленео 1
  • позив 2
  • позива 1
  • позн 1
  • позна 3
  • познавању 1
  • познаје 8
  • познајем 2
  • познала 1
  • познат 2
  • познати 1
  • познато 1
  • позове 1
  • позови 1
  • поиграва 1
  • поизврћемо 1
  • поиска 3
  • поискаш 1
  • поишту 1
  • појави 1
  • појали 1
  • појас 4
  • појаса 2
  • појасева 1
  • појаши 1
  • Поједоше 1
  • појка 2
  • појми 2
  • појури 2
  • појурише 1
  • покажем 1
  • показа 3
  • показати 3
  • показаће 1
  • показујеш 1
  • показујући 1
  • покајали 2
  • покајати 1
  • покидали 1
  • Поклони 1
  • поклони 8
  • поклоним 1
  • поклонио 1
  • покојни 3
  • покојник 1
  • покојника 6
  • покојниково 1
  • покојнику 2
  • покоси 1
  • покрај 1
  • покри 5
  • покров 1
  • покудити 1
  • покуњио 1
  • покупим 1
  • Пола 1
  • пола 5
  • Полазак 1
  • полазе 1
  • Полази 1
  • полазим 2
  • полако 3
  • поласка 1
  • поласку 2
  • полежа 1
  • полелеји 1
  • полете 8
  • полетеше 1
  • поли 10
  • полије 1
  • полијеш 1
  • Полила 1
  • полити 1
  • Полићеш 1
  • полише 2
  • половину 1
  • положи 1
  • полугодишњицу 1
  • полудела 1
  • полуделе 1
  • полудех 1
  • полуди 1
  • полутак 3
  • поља 3
  • пољаке 1
  • поље 17
  • пољем 2
  • пољске 2
  • пољу 6
  • пољубац 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 42
  • пољубила 1
  • пољубиле 1
  • пољубимо 1
  • пољубио 2
  • пољубити 1
  • пољубиш 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помаг 1
  • помагала 1
  • помагали 1
  • помагати 2
  • помагаше 1
  • Помаже 2
  • помаже 6
  • помам 1
  • помами 1
  • помен 1
  • поменеш 1
  • помену 2
  • поменути 1
  • помеша 1
  • помињ 1
  • помириле 1
  • помис 1
  • Помисли 3
  • помисли 9
  • помислила 1
  • помислим 1
  • Помислите 1
  • помислити 2
  • помишља 1
  • Помлати 1
  • помог 7
  • помогла 1
  • помогне 4
  • помого 1
  • помогоше 1
  • помодри 1
  • поможе 2
  • Поможе 2
  • Помоз 3
  • помози 1
  • помоли 1
  • помолише 2
  • помоћи 2
  • помоћник 1
  • помоћници 1
  • помре 1
  • помремо 1
  • помреше 1
  • помрлим 2
  • Помрчина 1
  • понављала 1
  • понедељник 3
  • понела 1
  • понео 1
  • понесе 2
  • понесите 1
  • понесу 1
  • понећеш 1
  • понеше 2
  • понизане 1
  • понова 1
  • понови 2
  • поново 1
  • понора 1
  • понос 3
  • поноса 1
  • поносе 1
  • поноси 1
  • поносила 3
  • поносимо 1
  • поносио 1
  • поносити 1
  • поносито 4
  • поносом 1
  • поноћну 1
  • понуду 2
  • поњава 1
  • поњавама 1
  • поњаве 2
  • поњаву 1
  • поодрасло 1
  • Поп 1
  • поп 7
  • Попа 17
  • попа 49
  • попак 3
  • попале 2
  • Попалише 1
  • попама 1
  • попе 3
  • поперу 1
  • попи 9
  • попиној 1
  • попином 1
  • попира 1
  • попирана 1
  • попирује 1
  • пописа 1
  • Попише 1
  • попише 2
  • попка 1
  • поплавиле 1
  • поплашено 2
  • Поплаши 1
  • поплашила 1
  • поплашим 1
  • поплашише 1
  • Попо 1
  • попо 8
  • попови 1
  • поповима 1
  • попом 6
  • попраће 1
  • Попу 1
  • попу 11
  • попусти 3
  • попустио 1
  • попуцаше 1
  • попушташе 2
  • поради 1
  • поразговараше 1
  • поред 6
  • порезу 1
  • пориче 1
  • пород 2
  • порода 1
  • породи 1
  • породио 1
  • породице 1
  • породицу 1
  • порођаја 2
  • порту 1
  • поруку 1
  • порумене 1
  • поруменевши 1
  • поруменео 1
  • поруменивши 1
  • пос 13
  • посаветова 2
  • посаветовати 1
  • посаветује 1
  • Посарањива 1
  • посвети 1
  • ПОСВЕЋУЈЕ 1
  • поседали 4
  • поседамо 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 4
  • поседе 3
  • поседети 1
  • Поседеше 2
  • поседеше 3
  • Поседи 1
  • посеју 1
  • посело 1
  • посећи 1
  • посеци 1
  • Посеци 1
  • посече 2
  • посисала 1
  • поскакаше 1
  • поскидали 2
  • посла 17
  • После 11
  • после 23
  • последња 1
  • последње 6
  • последњег 1
  • последњи 1
  • послетку 8
  • послов 1
  • пословања 1
  • послове 3
  • пословима 3
  • послом 1
  • послу 3
  • послужи 3
  • послужила 1
  • послужити 1
  • послују 1
  • послуша 3
  • послушај 2
  • послушала 3
  • послушати 1
  • Послушаће 1
  • Послушаћу 1
  • послушаш 4
  • послушаше 1
  • послушна 2
  • поспало 1
  • поспаше 1
  • посрнуше 1
  • посртати 1
  • посрћући 2
  • пост 1
  • поста 7
  • постави 2
  • поставио 1
  • поставити 1
  • поставља 2
  • постављати 2
  • постављаху 1
  • постављена 2
  • постављено 1
  • постаде 1
  • постајаху 1
  • постајаше 1
  • постала 3
  • постане 1
  • постеље 4
  • постељи 1
  • постељу 8
  • постицала 1
  • постоји 2
  • посуте 1
  • потврђују 1
  • потеже 1
  • потер 1
  • потера 1
  • потес 1
  • потеси 1
  • потесу 3
  • потече 1
  • потиљак 1
  • потовари 1
  • поток 1
  • потоком 1
  • потону 2
  • потоња 1
  • потоп 1
  • поточић 1
  • поточића 1
  • потпун 1
  • потпуно 3
  • потражи 2
  • потре 1
  • потребан 1
  • потребна 1
  • потребу 2
  • потрести 1
  • потрпаше 1
  • потрудише 1
  • потрули 1
  • потрча 1
  • потужи 1
  • потужио 1
  • потуче 1
  • поћи 2
  • поћута 3
  • поуздано 1
  • поуздање 1
  • поуздањем 1
  • поучава 1
  • поучавала 3
  • поучи 3
  • поучите 1
  • поучити 1
  • поучићеш 1
  • похвала 1
  • похвали 1
  • похвалити 1
  • походе 1
  • походила 1
  • поцепа 1
  • Поцерини 1
  • поцрвене 3
  • поцрвенео 2
  • Поцркајте 1
  • поцрнео 1
  • Поче 1
  • поче 42
  • Почев 1
  • почеле 1
  • почели 1
  • почети 1
  • почетка 3
  • почетке 1
  • почетку 1
  • Почеше 2
  • почеше 9
  • почиваше 1
  • почињ 1
  • почисти 2
  • почистила 1
  • почне 1
  • пош 1
  • пошла 4
  • пошли 2
  • пошло 1
  • пошљемо 1
  • пошљи 1
  • поштена 2
  • поштени 1
  • поштенија 2
  • поштенији 1
  • поштених 1
  • поштено 3
  • поштеном 1
  • поштења 2
  • поштење 2
  • поштењем 1
  • пошто 17
  • Пошто 17
  • поштовала 2
  • поштовале 1
  • поштовали 1
  • поштовање 1
  • поштује 1
  • пр 1
  • прав 3
  • права 7
  • правда 3
  • правду 1
  • прави 3
  • правила 3
  • правио 1
  • правиш 1
  • прављење 1
  • право 8
  • Право 9
  • правом 1
  • праг 3
  • прага 4
  • прагом 1
  • прагу 5
  • прадеди 1
  • Празан 1
  • празни 1
  • празнину 2
  • прала 2
  • прасе 5
  • праснути 1
  • прате 1
  • прати 1
  • Пратња 3
  • пратње 1
  • прашина 1
  • прашином 1
  • праштам 2
  • праштање 1
  • прашташе 1
  • Прва 1
  • прва 5
  • прве 1
  • Први 3
  • први 5
  • првим 1
  • првих 2
  • прво 10
  • Прво 3
  • првог 1
  • првој 2
  • првом 1
  • прву 2
  • Пре 1
  • пре 14
  • пребацив 1
  • пребацио 1
  • пребацише 1
  • пребегоше 1
  • пребринула 1
  • Пребројаваху 1
  • превали 1
  • превалило 1
  • преваре 1
  • превари 2
  • преварити 1
  • превез 8
  • преви 1
  • превијаше 1
  • превијеш 1
  • превићу 1
  • прегаче 1
  • прегла 1
  • преглавак 1
  • прегледа 3
  • Пред 4
  • пред 47
  • преда 1
  • предаде 4
  • предај 1
  • предижи 1
  • предњег 1
  • предњим 1
  • предскаже 1
  • предсказало 1
  • предходи 1
  • пређе 2
  • пређосмо 1
  • Пређох 1
  • пређоше 1
  • пређу 1
  • презриво 1
  • прекидаше 1
  • прекиде 2
  • Прекинут 1
  • преклапају 1
  • преко 14
  • прекоглавље 1
  • прекорачи 1
  • прекорно 2
  • прекосутра 1
  • прекрате 1
  • прекрати 1
  • прекрсти 12
  • Прекрсти 2
  • прекрстила 1
  • прекрстише 1
  • прела 2
  • прелази 1
  • прели 1
  • преливају 1
  • прело 1
  • Према 2
  • пренесе 1
  • пренети 1
  • препе 2
  • преплетени 1
  • препоручивала 1
  • препочнем 2
  • препрека 1
  • препуно 1
  • пресвуче 1
  • пресели 1
  • пресече 6
  • пресјава 1
  • преслицом 1
  • преслицу 1
  • престави 1
  • престављено 1
  • престаје 1
  • престало 1
  • престане 1
  • престати 1
  • пресуди 1
  • прети 3
  • претио 1
  • претити 1
  • претња 1
  • претрну 1
  • претрпети 1
  • претрпите 1
  • претрпити 1
  • прећи 1
  • пречестити 1
  • пречица 1
  • Прешло 1
  • ПРЕШТАМПАНО 1
  • при 4
  • прибирању 1
  • приближиш 1
  • прибрали 1
  • приват 1
  • привати 2
  • приведе 1
  • привеза 2
  • пригрли 2
  • придену 1
  • Придигни 1
  • придигну 1
  • придиже 2
  • придржа 1
  • Приђе 1
  • приђе 20
  • призван 1
  • призива 1
  • призивам 1
  • признаде 1
  • Признајем 1
  • признајеш 1
  • признала 1
  • признати 1
  • призови 1
  • Прија 1
  • прија 2
  • пријама 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 11
  • пријатеље 5
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 6
  • пријатељима 3
  • пријатељу 13
  • прије 1
  • пријо 7
  • прикаже 3
  • приказ 2
  • приказа 2
  • приказује 1
  • прикрије 1
  • прикупи 1
  • прикупио 2
  • прикупља 1
  • прилажаше 1
  • прилази 1
  • прилепи 2
  • прилика 2
  • приликама 1
  • приликом 1
  • прилику 1
  • прима 1
  • примаче 1
  • примедбу 1
  • приметивши 1
  • прими 8
  • примивши 1
  • примила 1
  • Примила 1
  • примио 2
  • примири 2
  • примирила 1
  • приповедам 1
  • ПРИПОВЕТКА 2
  • прираст 1
  • прирезе 1
  • присенак 1
  • присети 1
  • Пристаде 1
  • пристајаше 1
  • пристане 1
  • пристојности 1
  • присуству 1
  • притајири 1
  • притврди 1
  • притврдише 1
  • притер 1
  • Притрча 1
  • притрча 4
  • прич 2
  • прича 9
  • причају 1
  • причала 6
  • Причали 1
  • причало 2
  • причам 6
  • причама 1
  • причати 4
  • причаху 1
  • причаше 1
  • приче 1
  • приш 1
  • приши 2
  • пришије 1
  • пришт 1
  • прну 1
  • пробала 1
  • проби 2
  • пробиј 1
  • проблагујете 1
  • пробуди 4
  • пробудила 1
  • пробудим 2
  • пробудити 2
  • провалило 2
  • провесели 1
  • провидна 1
  • провириваху 2
  • проводила 2
  • проврљаше 1
  • провукла 1
  • проговара 2
  • проговори 2
  • проговорити 2
  • прогута 1
  • продаје 1
  • продају 1
  • продати 1
  • продужаваше 1
  • продужити 1
  • продужише 1
  • прође 5
  • Прође 6
  • прођем 1
  • прођоше 1
  • Прођоше 1
  • проживети 1
  • проживиш 1
  • прожмава 3
  • прозвале 1
  • прозвали 1
  • прозор 2
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • проиграше 1
  • проју 1
  • проклет 1
  • проклетнице 1
  • проклето 1
  • проклећу 1
  • прокопсаше 1
  • прокраде 1
  • прокуне 1
  • пролажаху 1
  • пролазаше 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролеташе 1
  • пролети 2
  • пролетња 1
  • пролетњег 1
  • пролетњем 1
  • пролећа 1
  • пролеће 4
  • пролећу 2
  • пролили 1
  • проматраше 1
  • промене 1
  • промени 1
  • променим 1
  • промешкољи 2
  • промукло 2
  • промучи 1
  • пронео 1
  • пронесе 1
  • пронети 1
  • проноса 1
  • пропаде 1
  • пропало 1
  • пропатио 1
  • проплакати 1
  • пропљува 1
  • пропратио 1
  • пропузи 1
  • пропустим 1
  • просе 1
  • проседе 1
  • проси 1
  • просила 1
  • прословити 1
  • прост 1
  • проста 1
  • прости 17
  • Просто 1
  • просто 6
  • пространој 1
  • простре 3
  • проструји 1
  • Протегљаста 1
  • протеже 1
  • протера 1
  • против 2
  • противан 1
  • противити 1
  • протури 1
  • проћи 1
  • прохода 1
  • прохтети 1
  • процеп 2
  • процепљену 1
  • процепу 1
  • прочастити 1
  • прочула 1
  • прош 1
  • прошали 1
  • прошапута 2
  • прошара 1
  • прошевина 1
  • прошевину 1
  • прошираваше 1
  • прошло 1
  • Прса 1
  • прса 3
  • прсима 6
  • прсну 1
  • прснуше 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прстен 3
  • прстеном 1
  • прстенске 1
  • прстенски 1
  • прстену 1
  • прстење 2
  • прстић 1
  • прстом 3
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • пружа 1
  • пружали 1
  • Пружи 1
  • пружи 13
  • пруживши 1
  • прут 1
  • прута 1
  • прућа 1
  • Псалтир 1
  • Псалтира 1
  • псалтирац 1
  • псето 1
  • псов 1
  • Псов 1
  • псовке 1
  • псу 2
  • пужева 1
  • пујући 1
  • пук 1
  • пукла 1
  • пукне 1
  • пун 1
  • Пуна 1
  • пуна 3
  • пуначак 1
  • пуначко 1
  • пуне 4
  • пуни 1
  • пунила 1
  • пуним 3
  • пуница 1
  • пунице 1
  • Пунице 1
  • пуницом 1
  • пуницу 2
  • Пуно 2
  • пуно 7
  • пуном 1
  • пуну 4
  • пуснице 1
  • пусти 11
  • пустивши 1
  • пустио 2
  • пустити 1
  • пустиће 1
  • пусто 1
  • пустосватицама 1
  • пут 42
  • пута 34
  • путем 3
  • путника 2
  • путови 1
  • путу 4
  • пуц 1
  • пуца 1
  • пуцају 1
  • пуцањ 3
  • пуцањем 1
  • пуцаху 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарала 3
  • пуче 2
  • Пуче 3
  • пушака 2
  • пушка 2
  • пушке 3
  • пуштајући 1
  • равна 1
  • равници 1
  • равнодневница 1
  • равномерно 1
  • Равње 1
  • рад 13
  • рада 3
  • раде 5
  • раденице 1
  • радећи 1
  • Ради 2
  • ради 34
  • радила 14
  • Радила 2
  • радиле 3
  • Радили 1
  • радили 2
  • радим 6
  • радимо 2
  • радина 2
  • радине 1
  • Радио 2
  • радио 5
  • радите 6
  • радити 9
  • радиш 5
  • радо 1
  • радов 1
  • радова 2
  • Радовала 1
  • радове 5
  • радовима 2
  • радом 1
  • радосна 1
  • радосни 2
  • радосније 1
  • радосно 2
  • радост 9
  • радости 19
  • раду 8
  • рађа 1
  • рађала 1
  • Рађала 1
  • рађаше 2
  • ражалише 1
  • разабере 1
  • разабра 1
  • разазурили 1
  • разастираше 1
  • разастире 1
  • разастре 1
  • разбацује 1
  • разбере 1
  • разбоје 1
  • разбојник 2
  • разбоју 1
  • разболе 2
  • Разболео 1
  • разброја 1
  • развалио 1
  • разведри 1
  • развесели 1
  • развеселио 1
  • развик 1
  • развукли 1
  • Развуци 1
  • развуче 1
  • разговар 1
  • разговара 5
  • разговарају 7
  • разговарала 5
  • разговарале 1
  • Разговарали 1
  • разговарали 6
  • разговараху 2
  • разговараше 1
  • Разговор 1
  • разговор 7
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорио 1
  • разговорна 1
  • разговору 1
  • разгрејани 1
  • разгреје 1
  • раздаваше 1
  • раздвајати 1
  • раздражености 1
  • раздреши 2
  • раздрешила 1
  • разиграли 1
  • разиђоше 7
  • разишле 1
  • разишли 1
  • разлади 1
  • разлегати 1
  • разлегаху 1
  • разлегаше 2
  • разлеже 1
  • размазе 1
  • разманем 1
  • размрска 1
  • разне 3
  • разнежи 1
  • разнежио 1
  • разним 3
  • разних 1
  • разредила 1
  • разрогачи 1
  • Разуме 2
  • разуме 3
  • Разумем 1
  • разумеш 1
  • Рају 1
  • рају 2
  • рак 1
  • ракија 3
  • ракије 9
  • ракијом 3
  • ракију 19
  • раме 1
  • рамена 3
  • раменима 2
  • рамену 1
  • рана 3
  • Ранђић 1
  • ране 1
  • рани 1
  • раније 1
  • ранила 2
  • ранити 2
  • Рано 1
  • рано 23
  • рану 1
  • расече 1
  • расечене 1
  • раскинути 1
  • раскопча 1
  • раскршћу 1
  • расло 2
  • распитујеш 1
  • расплашио 1
  • расплете 1
  • расплинула 1
  • расповије 1
  • расположен 1
  • расположење 1
  • располути 1
  • распореде 1
  • распрште 1
  • раста 2
  • растајале 1
  • растајати 1
  • расти 1
  • Растите 2
  • растовим 2
  • расценити 1
  • ратар 1
  • раширене 1
  • рашири 1
  • раширила 1
  • рђа 1
  • рђава 2
  • рђаво 4
  • рђе 1
  • ревендија 1
  • регне 1
  • реграцију 1
  • ред 13
  • Ред 2
  • реда 1
  • Редара 1
  • редара 2
  • редарама 7
  • Редаре 2
  • редаре 5
  • редари 4
  • редаром 2
  • редовала 2
  • Редовати 1
  • редом 1
  • реду 8
  • редује 2
  • Редујемо 1
  • режањ 1
  • реже 2
  • рек 12
  • река 1
  • рекавши 2
  • рекла 7
  • рекле 1
  • рекли 1
  • рекне 8
  • рекнем 1
  • рекнеш 2
  • Рекну 1
  • рекну 2
  • реко 2
  • рекох 4
  • рекоше 17
  • рекоши 1
  • репом 1
  • Ретко 1
  • ретко 3
  • рећи 6
  • реци 1
  • Реци 1
  • реч 12
  • рече 295
  • Речи 1
  • речи 12
  • речију 1
  • речима 1
  • речју 3
  • речце 1
  • рибе 1
  • рибићи 1
  • рикну 1
  • ринта 1
  • ркаше 1
  • роба 1
  • родбину 1
  • роде 3
  • Роди 1
  • роди 2
  • Родила 1
  • родила 6
  • родили 1
  • родило 1
  • родио 1
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 1
  • родити 1
  • родих 1
  • родно 1
  • родови 1
  • родом 1
  • рођаке 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођених 1
  • рођено 1
  • рођења 2
  • рођење 1
  • рок 1
  • рокљу 1
  • рокох 1
  • роса 1
  • рубине 5
  • рубину 1
  • рубљу 2
  • руво 2
  • руву 1
  • руга 1
  • ружа 1
  • ружна 1
  • ружно 2
  • рука 4
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукавице 1
  • рукавом 1
  • рукама 7
  • руке 42
  • руком 17
  • руку 67
  • румен 3
  • румена 1
  • румене 1
  • румени 1
  • руменика 1
  • руменим 1
  • румених 1
  • румено 2
  • румену 1
  • рупа 1
  • рупи 1
  • рупу 3
  • руци 6
  • ручају 2
  • ручак 9
  • ручали 2
  • ручаница 1
  • ручанице 4
  • ручати 1
  • ручаше 1
  • Ручаше 2
  • ручицама 1
  • ручице 4
  • ручицу 1
  • ручка 5
  • ручком 1
  • С 10
  • с 114
  • СА 1
  • са 158
  • Са 17
  • сав 8
  • Сава 9
  • савесно 1
  • савест 1
  • савета 2
  • саветовала 1
  • савету 1
  • сави 1
  • Сави 3
  • савијеш 1
  • савијутак 2
  • савлада 1
  • савладати 1
  • Савом 2
  • Саву 2
  • сагла 1
  • сагнути 1
  • сагонити 1
  • сагорева 1
  • Сад 37
  • сад 69
  • сада 3
  • садањем 1
  • садевене 1
  • садио 1
  • сажали 1
  • сазив 1
  • сазре 3
  • сакријеш 1
  • сакрила 1
  • сакрио 1
  • сакрити 2
  • сакрише 1
  • Салаш 2
  • Салашу 2
  • саливорке 1
  • Сам 1
  • сам 116
  • Сама 1
  • сама 18
  • самеље 1
  • сами 2
  • самном 1
  • само 138
  • Само 26
  • самог 3
  • самом 2
  • самоуправи 1
  • самртни 1
  • самртника 1
  • сан 5
  • Сандук 1
  • сандук 6
  • сандука 1
  • сандуком 2
  • сандуку 1
  • сандуци 1
  • сандучићу 1
  • сањала 1
  • сањаше 1
  • сапињач 1
  • сапуна 1
  • Саранили 1
  • саранити 1
  • саранише 1
  • Сасма 1
  • сасни 1
  • саснила 1
  • сасним 1
  • саспи 1
  • састави 4
  • састала 1
  • састанак 1
  • састанка 1
  • сатре 1
  • сатрли 1
  • сачува 1
  • сашаптавају 1
  • сашије 1
  • сва 13
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свадбено 1
  • свадби 4
  • свадбу 2
  • свадили 1
  • свађати 1
  • свађе 2
  • свађу 1
  • Свака 1
  • свака 4
  • свакад 2
  • сваке 1
  • Сваке 1
  • сваки 12
  • Сваки 3
  • сваким 2
  • свако 7
  • Сваког 1
  • сваког 13
  • свакога 1
  • свакој 1
  • Свакој 1
  • свакојака 3
  • свакојаке 1
  • свакојаког 1
  • Сваком 1
  • сваком 3
  • свакоме 3
  • сваку 2
  • Сваку 3
  • свану 1
  • Свану 3
  • Свануло 1
  • сват 7
  • свата 1
  • свати 1
  • Свати 1
  • сватова 4
  • сватове 9
  • Сватови 21
  • сватови 27
  • сватовима 7
  • сватовске 1
  • сватовско 1
  • сватом 2
  • свату 3
  • свачега 1
  • свашта 1
  • све 142
  • Све 33
  • свег 2
  • свега 5
  • сведе 2
  • свежњића 1
  • Свекар 2
  • свекар 5
  • Свекра 1
  • свекра 14
  • свекрва 10
  • Свекрва 2
  • свекрви 3
  • свекрву 9
  • свекрове 1
  • свекром 2
  • свекру 5
  • свемогући 1
  • свему 17
  • свенуле 1
  • свесно 1
  • Свет 3
  • свет 8
  • Света 1
  • света 7
  • светао 1
  • светачац 1
  • свети 1
  • светиња 2
  • светла 1
  • светлила 1
  • светлити 1
  • светлуцају 1
  • светњака 1
  • светњаке 2
  • светњаци 1
  • светом 1
  • светске 1
  • свету 7
  • свећа 2
  • Свећа 3
  • свеће 4
  • Свећу 1
  • свећу 10
  • Свечаником 1
  • свечаници 1
  • Сви 19
  • сви 35
  • свију 7
  • свила 1
  • свиленом 1
  • свим 11
  • свима 11
  • Свима 2
  • свињама 1
  • свињац 1
  • свиње 2
  • свињца 1
  • свионом 1
  • свирају 1
  • свирати 1
  • свирача 1
  • свираче 2
  • свирачи 2
  • Свирачи 4
  • Свјати 2
  • свог 5
  • свога 12
  • свој 12
  • своја 1
  • своје 36
  • својим 18
  • својима 2
  • својих 6
  • својој 5
  • својом 5
  • своју 21
  • свом 3
  • своме 4
  • свршена 2
  • свршено 1
  • Сврши 1
  • сврши 5
  • свршила 1
  • свршили 1
  • Сву 2
  • сву 7
  • свуд 1
  • Свуд 1
  • свуда 6
  • свуче 1
  • се 1087
  • себе 27
  • себи 20
  • Севапније 1
  • северац 1
  • сед 1
  • седа 2
  • седају 1
  • седала 2
  • седали 1
  • седало 2
  • седалу 1
  • седам 6
  • седамн 1
  • Седе 1
  • седе 18
  • Седела 1
  • седела 3
  • Седели 1
  • седели 3
  • седео 2
  • седети 1
  • седећи 2
  • Седи 7
  • седи 8
  • седимо 1
  • седите 1
  • седне 2
  • седницама 1
  • седницу 1
  • седоше 3
  • седу 2
  • сеђаше 8
  • сеја 2
  • сејо 4
  • секира 1
  • села 6
  • сели 3
  • селима 1
  • село 8
  • селом 1
  • Селом 1
  • селу 23
  • Сељак 1
  • сељани 2
  • СЕЉАНКА 2
  • сељаци 3
  • Сељаци 3
  • сељацима 1
  • семена 1
  • сеница 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сент 2
  • сену 3
  • Сео 1
  • сеоска 1
  • сеоским 1
  • СЕОСКОГ 2
  • сестра 2
  • сестрама 1
  • сестре 2
  • сестрино 1
  • сестро 7
  • сестром 1
  • сестру 3
  • Сети 2
  • сети 6
  • сетила 1
  • сетим 1
  • сетих 1
  • сетни 1
  • сећа 1
  • сећала 1
  • Сећамо 1
  • сећаше 1
  • сече 3
  • си 84
  • сигурно 5
  • сиђе 2
  • сиђи 1
  • сијати 1
  • сикире 1
  • сикиру 1
  • силај 1
  • силеџија 1
  • силна 1
  • силне 3
  • силни 1
  • силно 2
  • силног 1
  • силном 2
  • силу 1
  • сиљевина 1
  • Сима 11
  • Симана 5
  • Симанину 1
  • Симе 1
  • Сими 1
  • Симина 1
  • Симине 1
  • Симо 1
  • Симом 1
  • Симу 1
  • син 1
  • сина 7
  • Синђић 1
  • Синђића 2
  • синији 1
  • синију 2
  • синицу 2
  • синко 3
  • синовац 1
  • синове 1
  • Синови 2
  • синовица 1
  • синовице 1
  • синовце 2
  • синовчеве 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 5
  • сину 1
  • сињи 1
  • сиромах 1
  • сиромашна 1
  • сирота 1
  • сиротне 1
  • сирочад 1
  • сирочадима 1
  • сирћетом 1
  • сисанче 1
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 1
  • ситни 2
  • ситнија 1
  • ситнице 1
  • ситно 3
  • сито 2
  • сјај 1
  • сјаја 1
  • сјајани 1
  • сјајаше 2
  • сјаје 1
  • сјајна 1
  • сјајно 2
  • сјала 1
  • скакала 1
  • скакале 1
  • скакаху 1
  • скарадне 1
  • скаче 3
  • скачу 1
  • скидајући 1
  • скидати 1
  • скиде 7
  • скине 1
  • Скини 1
  • скинула 3
  • скинуо 1
  • скинута 1
  • склања 1
  • Склањајте 1
  • склањају 1
  • склапа 1
  • склапају 1
  • склони 2
  • Склони 2
  • склонила 1
  • склопи 1
  • склопивши 1
  • склопила 1
  • склопити 1
  • склопно 1
  • скоком 1
  • сколише 2
  • Скоро 3
  • скоро 6
  • скочи 13
  • скочила 3
  • скрштених 1
  • слаба 1
  • слабија 1
  • слабини 1
  • слабо 2
  • слабуњав 1
  • славе 1
  • Славе 1
  • слави 1
  • славину 1
  • славуј 1
  • слагала 1
  • слагати 1
  • сладак 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слажи 1
  • слажите 1
  • слажу 1
  • Слажу 1
  • слала 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • сласти 2
  • слатка 1
  • слатке 2
  • слатко 2
  • слаткој 1
  • слева 1
  • Слегло 1
  • следило 1
  • слеже 2
  • слеп 1
  • Слеп 1
  • слепе 1
  • слепи 1
  • слетити 1
  • слећу 1
  • слика 1
  • СЛИКА 1
  • слобода 2
  • слободно 2
  • слова 1
  • слово 1
  • слога 3
  • сложи 1
  • слози 2
  • сломила 1
  • слошке 1
  • слуга 2
  • служаху 1
  • служаше 1
  • служе 2
  • Служи 1
  • служи 2
  • служила 3
  • служим 1
  • служио 1
  • слутње 1
  • случајно 1
  • слуш 1
  • Слуша 3
  • слуша 6
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушајте 1
  • Слушајте 3
  • Слушају 1
  • слушају 2
  • слушала 3
  • слушале 1
  • слушали 3
  • слушамо 1
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушаше 2
  • сматрала 1
  • сматрали 1
  • сматраше 1
  • сме 6
  • смеде 2
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • смеђину 1
  • смежура 1
  • смежурано 1
  • Смеј 1
  • смеј 3
  • смеја 7
  • смејала 4
  • смејале 1
  • смејали 1
  • смејати 3
  • смејаху 1
  • смејаше 2
  • смеје 12
  • смејеш 1
  • смејом 1
  • смеју 4
  • смејући 3
  • смела 10
  • смели 1
  • смело 1
  • смем 2
  • смео 5
  • смести 1
  • сместили 1
  • смета 2
  • сметају 1
  • сметала 1
  • сметаше 1
  • смеше 1
  • смеши 5
  • смешила 1
  • смешило 1
  • смешим 1
  • смешити 1
  • смешна 2
  • смешне 1
  • Смешно 1
  • смешно 4
  • Смиљана 19
  • Смиљани 2
  • Смиљаном 1
  • смиљем 1
  • смирају 2
  • смири 1
  • смишљено 1
  • смо 14
  • смождити 1
  • смоља 1
  • смотри 6
  • смрви 1
  • смрвила 1
  • смрт 7
  • смрти 12
  • смртни 1
  • смукови 1
  • сна 14
  • снаг 1
  • снага 2
  • снаге 1
  • снагу 2
  • снажне 1
  • снажно 2
  • снаја 2
  • снајама 1
  • Снаје 1
  • снаје 8
  • снаји 2
  • Снајка 1
  • снајка 3
  • Снајо 1
  • снајо 11
  • снају 6
  • снајчица 1
  • снајчице 10
  • снаша 1
  • Снаше 1
  • снашице 1
  • снашо 2
  • снебива 1
  • Снег 2
  • снег 6
  • снега 3
  • снегу 1
  • снежна 1
  • снежни 1
  • снила 3
  • снопље 2
  • сносим 1
  • сну 4
  • со 2
  • соба 1
  • собама 1
  • собе 2
  • соби 6
  • собом 2
  • собу 29
  • Совљак 2
  • совра 2
  • Совра 2
  • совре 10
  • соври 2
  • совру 12
  • соко 1
  • сопствено 1
  • сопственост 1
  • сорте 1
  • сорту 1
  • сочинити 1
  • спав 1
  • спава 7
  • спавај 1
  • спавају 5
  • Спавала 1
  • спавала 3
  • спавамо 1
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавати 1
  • спада 2
  • спадају 2
  • Спаде 1
  • Спасенија 10
  • Спасенији 1
  • списак 1
  • сплет 1
  • Сполати 1
  • сполатио 1
  • спољашност 1
  • спољашности 1
  • спољну 1
  • Спомен 1
  • спомен 3
  • спомогнемо 1
  • споречкала 1
  • спори 1
  • Спотакну 1
  • спрам 2
  • спрежника 1
  • спрем 3
  • спремај 1
  • Спремају 1
  • спреме 1
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремио 1
  • спремна 2
  • спремом 1
  • спретала 1
  • спријатељили 1
  • сприма 1
  • Спусти 1
  • спусти 12
  • Спустила 1
  • спустила 2
  • Спустите 2
  • спустише 2
  • Спустише 2
  • спуштају 1
  • спуштати 1
  • спушташе 1
  • сравнити 1
  • сради 1
  • срађују 1
  • Срам 1
  • срам 2
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • срамотим 1
  • срамотио 1
  • срамотну 1
  • срамоту 1
  • Срби 1
  • СРБИЈЕ 2
  • Србију 1
  • Србин 1
  • Срдановић 1
  • Срдановићу 1
  • срдим 1
  • срдити 2
  • срдито 1
  • сребра 2
  • сребрн 1
  • сребрним 1
  • сребрну 2
  • сред 2
  • Средњег 1
  • сређивано 1
  • Срем 1
  • срете 1
  • сретне 2
  • сретну 1
  • срећа 4
  • Срећан 1
  • срећан 7
  • среће 8
  • Срећковића 2
  • Срећковићима 1
  • срећна 13
  • срећни 2
  • срећних 1
  • срећно 3
  • срећну 1
  • срећо 2
  • срећом 1
  • Срећом 2
  • срећу 2
  • срмајли 2
  • српске 1
  • срца 11
  • срце 32
  • Срце 7
  • срцу 4
  • Срџба 1
  • стављају 1
  • Стаде 1
  • стаде 12
  • стадоше 5
  • стаза 1
  • стазе 3
  • стази 1
  • стазицом 1
  • стај 1
  • Стаја 4
  • стајала 2
  • стајали 1
  • стајати 3
  • стајаше 6
  • стаје 1
  • Стајо 1
  • Стајом 1
  • Стала 1
  • стала 3
  • стале 1
  • стали 3
  • сталожили 1
  • Стамена 1
  • Стамени 1
  • Стана 17
  • Стане 1
  • стане 2
  • станеш 1
  • Стани 3
  • Станија 4
  • Станији 3
  • Станију 4
  • Станин 1
  • Станине 1
  • Станиша 2
  • Станка 1
  • Станко 3
  • Стано 1
  • Станоје 2
  • Станом 1
  • стану 1
  • Стану 1
  • стањем 1
  • стању 3
  • стао 1
  • стара 2
  • старала 1
  • старањем 1
  • стараоца 1
  • старатељском 1
  • Старац 2
  • старац 7
  • стараца 2
  • старачка 2
  • стараше 1
  • старе 5
  • старешина 3
  • старешинино 1
  • старешинство 1
  • старешинству 1
  • старешину 1
  • Стари 2
  • стари 7
  • старија 1
  • старије 7
  • старијег 1
  • старији 7
  • старијим 3
  • старим 3
  • Старине 1
  • старине 4
  • старини 1
  • старински 1
  • старину 1
  • старих 1
  • Старица 1
  • старица 5
  • старицом 1
  • старо 2
  • старог 2
  • старој 1
  • старојка 7
  • Старојко 3
  • старојко 9
  • старојком 1
  • старојку 1
  • старом 3
  • старосватску 2
  • Старост 1
  • старост 9
  • старца 1
  • старцем 1
  • Старци 2
  • старцу 3
  • стас 4
  • стати 1
  • ствар 4
  • Ствари 1
  • ствари 14
  • стварима 1
  • стварке 2
  • створа 1
  • створења 1
  • створи 1
  • створио 1
  • сте 10
  • Стева 1
  • Стеван 88
  • Стевана 18
  • Стеванов 1
  • Стеванова 2
  • Стеванови 2
  • Стевановим 1
  • Стеванових 1
  • Стеваново 1
  • Стеванову 1
  • Стеваном 4
  • Стевану 5
  • Стево 1
  • стег 1
  • Стеже 1
  • стеже 4
  • стезала 1
  • стезаше 1
  • стек 2
  • стекла 1
  • стекли 1
  • стена 1
  • стење 1
  • стећи 1
  • стиг 1
  • стигли 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • Стид 2
  • стид 7
  • стидећи 1
  • стидиш 1
  • стидљиво 1
  • стидно 1
  • стидом 1
  • стиже 1
  • стисло 1
  • стисне 1
  • стихаре 1
  • стиште 2
  • сто 3
  • Стој 1
  • стојаше 1
  • стоје 3
  • стојећи 1
  • стоји 7
  • стојим 1
  • стока 2
  • стоке 1
  • стоку 3
  • стола 2
  • столичицу 2
  • столу 1
  • стопе 1
  • Стопила 1
  • стотина 1
  • стра 1
  • Стра 1
  • страве 1
  • страд 1
  • страдала 1
  • стране 17
  • страни 1
  • страну 6
  • странчицом 1
  • страх 1
  • страховала 1
  • страхује 1
  • страшан 1
  • страшне 1
  • страшно 2
  • страшћу 1
  • стреје 1
  • стрелицу 2
  • Стрепела 1
  • стрепели 1
  • Стрептела 1
  • стреса 1
  • стресе 1
  • стрина 2
  • стрине 2
  • стрину 1
  • стриц 2
  • Стриц 2
  • стрица 1
  • стрицу 1
  • стричева 1
  • стрљала 1
  • Стрњике 1
  • студен 1
  • Студене 1
  • стуци 1
  • су 188
  • субота 2
  • суботу 2
  • сув 1
  • Сув 1
  • сува 2
  • сувише 2
  • суво 1
  • сувоњав 1
  • суву 4
  • суд 2
  • суда 1
  • судбина 1
  • судбином 1
  • судбину 1
  • судији 1
  • судио 1
  • судити 1
  • суднице 6
  • судници 1
  • судницу 1
  • судове 9
  • суду 1
  • суђен 2
  • суђено 1
  • суза 12
  • сузама 2
  • Сузе 3
  • сузе 8
  • сукрвица 1
  • сумњам 1
  • сунца 1
  • Сунце 4
  • сунце 5
  • сунцу 1
  • сунчева 1
  • супругу 1
  • Суреп 1
  • сутон 2
  • сутра 10
  • Сутра 10
  • сучељава 1
  • сушилу 2
  • сушта 1
  • суште 1
  • т 3
  • Та 12
  • та 4
  • табани 1
  • таванчић 2
  • Тада 4
  • тада 6
  • тај 20
  • тајац 2
  • тајка 1
  • тајне 1
  • тајо 1
  • Така 1
  • така 2
  • такав 1
  • таква 2
  • Такве 1
  • таквих 2
  • таке 1
  • таки 2
  • Таки 3
  • таким 2
  • такну 3
  • такнуо 1
  • Тако 23
  • тако 89
  • такође 5
  • таком 1
  • таку 1
  • таласићи 1
  • талир 1
  • талира 2
  • талири 1
  • талпине 1
  • таман 1
  • Таман 4
  • тамбуру 1
  • тамних 1
  • тамно 1
  • тамњана 1
  • тамо 39
  • Тамо 6
  • тамошњи 1
  • тананом 1
  • танка 1
  • танке 1
  • тањир 3
  • таоштво 1
  • Тата 4
  • тата 9
  • тати 3
  • ташта 1
  • ташту 1
  • твога 4
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 6
  • Твоје 1
  • твоје 11
  • Твоји 1
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 3
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 7
  • тврдичење 1
  • тврдо 1
  • тврдоглава 1
  • те 167
  • Те 2
  • Тебе 1
  • тебе 12
  • теби 17
  • Теби 4
  • теже 1
  • тежила 1
  • тејки 1
  • тејкино 1
  • тејку 1
  • тек 13
  • Тек 4
  • теку 1
  • Тело 1
  • тело 17
  • телом 1
  • телу 5
  • тепа 1
  • тепала 3
  • тепам 1
  • терам 3
  • терати 1
  • тераше 1
  • терет 2
  • терете 1
  • тесати 1
  • тесно 1
  • тета 2
  • Тетка 2
  • тетка 20
  • тетки 1
  • теткиних 1
  • тетком 2
  • тетку 3
  • тетура 1
  • течо 1
  • тешке 1
  • тешки 1
  • Тешко 1
  • тешко 15
  • тешто 1
  • тешу 1
  • Ти 16
  • ти 353
  • тијим 1
  • тијо 4
  • тију 2
  • тиква 2
  • тикву 2
  • тим 14
  • тињала 2
  • Тителбах 1
  • тицало 3
  • тице 1
  • тиче 2
  • тичијег 1
  • тичице 2
  • Тишина 2
  • тишина 4
  • тишину 3
  • тка 1
  • ткала 2
  • тма 1
  • тмора 1
  • то 212
  • То 44
  • тобом 3
  • товаре 1
  • товника 1
  • тога 15
  • Тога 3
  • тозлуке 1
  • тој 1
  • Толико 1
  • толико 7
  • толиког 1
  • толику 1
  • том 6
  • Томе 1
  • томе 13
  • топи 1
  • топио 1
  • топле 1
  • топли 1
  • топлота 2
  • топова 1
  • топот 1
  • топрак 3
  • торбичицу 1
  • тору 1
  • точи 2
  • трава 6
  • траве 4
  • трави 1
  • травка 2
  • травњака 1
  • травњаци 1
  • трага 1
  • трагом 1
  • траже 1
  • Траже 1
  • тражи 14
  • Тражила 2
  • тражила 3
  • тражили 1
  • тражим 4
  • Тражио 1
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 3
  • тражиш 2
  • траје 1
  • трапе 1
  • трапове 1
  • трбува 1
  • трбушчић 1
  • тргнеш 1
  • трговаца 1
  • Треба 4
  • треба 42
  • требају 1
  • требала 3
  • требало 1
  • требати 1
  • требаће 1
  • требник 1
  • требнику 1
  • трезан 1
  • тренула 2
  • тренутака 2
  • трепавице 1
  • трепераве 1
  • трепере 2
  • трепће 1
  • тресак 2
  • тресла 1
  • тресну 1
  • треће 1
  • трећи 3
  • трећину 1
  • Трећој 1
  • трешања 2
  • трешње 1
  • трешњево 1
  • трешњу 2
  • трже 6
  • три 28
  • Три 3
  • тридесет 2
  • трипут 1
  • Трке 1
  • трком 1
  • трна 1
  • трнометом 1
  • трња 1
  • трњака 1
  • трње 1
  • тројицом 1
  • трошио 1
  • трп 1
  • трпези 1
  • трпезу 2
  • трпеле 1
  • труд 1
  • труда 1
  • трудбеника 1
  • трудбеници 1
  • Трудбеници 1
  • труде 1
  • трудила 3
  • трудили 2
  • трудио 1
  • труду 1
  • Трч 1
  • Трчала 1
  • трчала 7
  • трчали 1
  • трчање 1
  • трчаху 2
  • трчаше 5
  • трче 1
  • Трчи 1
  • трчи 10
  • трчиш 1
  • Ту 15
  • ту 48
  • туга 1
  • туђе 2
  • туђини 1
  • туђој 1
  • тужбе 2
  • туже 1
  • тужи 4
  • Тужила 1
  • тужила 3
  • тужио 1
  • Тужио 1
  • тужити 1
  • тужна 5
  • тужне 1
  • Тужне 1
  • тужних 1
  • тужно 4
  • тузи 1
  • тук 2
  • тукла 1
  • туко 1
  • туку 1
  • тумара 1
  • тумарала 1
  • тумарања 1
  • Тумарање 1
  • тумарати 1
  • тумараше 4
  • тунос 1
  • туп 1
  • Турака 1
  • турала 1
  • тури 2
  • турила 1
  • Турке 3
  • турска 1
  • Турска 1
  • турски 2
  • турског 2
  • Турци 6
  • Турцима 2
  • Турчин 1
  • Турчина 1
  • тутањ 1
  • тући 1
  • туца 1
  • Туца 1
  • тучеш 1
  • ћата 1
  • ћатама 1
  • ћате 1
  • ће 117
  • ћев 2
  • ћевап 1
  • ћевапа 1
  • ћемане 1
  • ћеманетом 1
  • ћеманима 1
  • ћемо 14
  • ћер 3
  • ћеретају 1
  • ћеретању 1
  • ћери 24
  • Ћери 4
  • ћерка 2
  • ћерко 1
  • ћете 4
  • ћетен 3
  • ћеш 46
  • ћилим 1
  • ћоравим 1
  • ћорило 1
  • ћошак 1
  • ћошку 1
  • ћу 64
  • ћука 1
  • ћуприје 1
  • ћуприју 1
  • ћуран 1
  • ћурана 1
  • ћурка 2
  • ћурке 4
  • ћутала 1
  • ћутали 1
  • ћутања 1
  • ћутати 1
  • ћутаху 1
  • ћуташе 4
  • ћутећи 2
  • Ћути 3
  • ћути 4
  • ћутим 1
  • у 647
  • У 67
  • убаце 1
  • убацише 1
  • убеђене 1
  • убелело 2
  • убелео 1
  • Убиј 1
  • убија 1
  • убије 2
  • убијеш 1
  • убила 1
  • убило 1
  • убио 3
  • убити 2
  • убраде 1
  • убрађена 2
  • убриса 1
  • Убриса 1
  • убрисала 2
  • убрише 1
  • убришеш 1
  • убрусима 1
  • ува 1
  • Увати 1
  • увати 11
  • уватила 1
  • уватило 1
  • уватио 1
  • уватише 2
  • уведе 1
  • увек 19
  • Увек 4
  • увери 1
  • увиде 1
  • увиди 1
  • увом 1
  • Увредих 1
  • увређена 2
  • угазих 1
  • угарак 1
  • угарке 2
  • угинула 1
  • углаву 1
  • углађена 1
  • угледа 6
  • угледајте 1
  • угледала 1
  • Угледаш 1
  • угљеном 1
  • Уговорени 1
  • угодби 1
  • угодбом 2
  • угоди 1
  • угодно 1
  • угостим 1
  • угрејан 1
  • угрејемо 1
  • уд 1
  • уда 1
  • удав 1
  • удави 1
  • удавило 1
  • удаје 1
  • удала 3
  • Удари 2
  • удари 9
  • ударило 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • удата 2
  • удаш 2
  • удела 1
  • удесиле 1
  • удесили 1
  • удесити 1
  • удовице 1
  • удомим 1
  • удомио 1
  • удри 2
  • уђе 24
  • уђем 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • уђу 1
  • уживања 1
  • ужина 1
  • уз 15
  • Уз 4
  • Узвари 1
  • узвике 1
  • узвикну 2
  • узвиком 1
  • узвикују 1
  • узвлачио 1
  • уздан 1
  • узданица 1
  • уздану 2
  • уздарја 1
  • уздарје 5
  • уздахну 1
  • узде 2
  • уздише 1
  • уздишу 1
  • уздржаваху 1
  • уздржати 1
  • уздрхтале 2
  • узду 1
  • Узе 3
  • узе 44
  • узела 6
  • узео 1
  • узети 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимала 1
  • Узимала 1
  • узимати 2
  • узимаху 1
  • узимаше 2
  • узј 1
  • узме 9
  • узмем 3
  • Узми 1
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узмува 1
  • узмути 1
  • узоремо 1
  • ујак 1
  • уједначио 1
  • уједно 1
  • Ујездише 1
  • ујездише 2
  • указа 4
  • указале 1
  • указиваше 1
  • укали 1
  • укаља 1
  • укаљати 1
  • укање 1
  • Укиде 1
  • уклањајући 1
  • Уклони 1
  • уковице 1
  • уковицу 2
  • укочило 1
  • украј 1
  • укратити 1
  • укрљешти 1
  • укува 1
  • укувати 1
  • укућана 3
  • укућане 6
  • Укућани 1
  • укућани 15
  • укућанима 11
  • улажаху 1
  • уласку 1
  • улетеше 1
  • улицу 1
  • уљудно 1
  • ум 2
  • умаштала 1
  • уме 2
  • Уме 2
  • умеде 1
  • умедне 1
  • умела 5
  • умело 1
  • умем 1
  • Умем 1
  • Умео 1
  • умео 3
  • умерено 1
  • умети 2
  • уметне 1
  • уметнуле 1
  • умеће 1
  • умећеш 1
  • Умешна 1
  • Уми 1
  • уми 2
  • умива 1
  • умиј 1
  • умијем 2
  • умила 1
  • умилила 1
  • умилити 1
  • умиљава 2
  • умиљавају 2
  • умиљавати 4
  • умиљата 3
  • умирем 1
  • умирена 1
  • умити 1
  • умише 1
  • умора 1
  • уморим 1
  • уморио 1
  • уморити 1
  • уморно 1
  • умостити 3
  • умота 1
  • Умре 1
  • умре 10
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрех 1
  • умреш 1
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умрљано 1
  • умро 5
  • умру 1
  • умузгана 2
  • унела 1
  • унесе 3
  • унесу 1
  • унеше 1
  • унук 2
  • унука 1
  • унуке 1
  • унутра 2
  • унутрашњег 1
  • унуцима 1
  • унучади 1
  • унуче 5
  • упале 1
  • Упалише 1
  • упамти 1
  • упамтила 1
  • упамтио 1
  • упамтите 1
  • упамтити 3
  • Упамтићеш 1
  • упије 1
  • упиљи 1
  • уписана 1
  • уписано 1
  • упита 85
  • упиташе 2
  • уплашила 2
  • уплашио 1
  • уплетала 1
  • упознаде 1
  • употребљаваше 1
  • упрегну 1
  • Упрегнуше 1
  • упропасти 1
  • упропастим 1
  • упропастити 1
  • упртиле 1
  • упустити 1
  • упути 4
  • упућивала 1
  • уради 5
  • урадила 4
  • Урадио 1
  • урадити 4
  • урадиш 1
  • урађено 1
  • Уранила 2
  • уранила 4
  • уранио 1
  • уранити 1
  • ураних 1
  • уредбу 1
  • уреди 3
  • уредио 1
  • уредна 1
  • уредно 1
  • уређења 1
  • уређује 2
  • урезало 1
  • уриче 1
  • Урок 1
  • урок 4
  • урока 2
  • урочица 2
  • урочице 1
  • усадио 1
  • усадише 1
  • усана 1
  • усанула 1
  • усануо 1
  • усећи 1
  • усијаним 1
  • ускипи 1
  • услугу 1
  • услужи 2
  • услужиш 1
  • уснама 2
  • усне 6
  • усни 1
  • успавала 1
  • успавале 1
  • успи 2
  • успињ 1
  • успокојио 1
  • успомене 1
  • успомену 1
  • успрема 1
  • успремала 1
  • успремила 2
  • успремише 1
  • успремљено 1
  • Успремљено 1
  • успремљену 1
  • успролетали 1
  • успролеташе 1
  • успрсили 1
  • уста 12
  • устави 2
  • устављала 1
  • устаде 5
  • устадоше 1
  • устајала 1
  • устајати 3
  • устала 2
  • устале 1
  • устане 4
  • Устанем 1
  • Устани 1
  • устати 2
  • усташе 1
  • устима 5
  • устук 2
  • устумарале 1
  • устумарало 2
  • уступаше 1
  • уступи 1
  • уступник 1
  • Устурио 1
  • Усу 1
  • усу 3
  • Усуд 1
  • усудио 2
  • утвари 1
  • утворе 1
  • утеше 1
  • утоплиш 1
  • утркивао 1
  • утркивати 1
  • утроба 1
  • утуче 1
  • утучен 1
  • ућут 2
  • ућута 6
  • ућутала 2
  • ућутале 1
  • Ућутале 1
  • ућуташе 2
  • ућуткивати 1
  • Ух 2
  • ухвати 2
  • уча 1
  • уче 1
  • учестали 1
  • учесташе 1
  • учи 1
  • Учи 1
  • учила 7
  • учим 1
  • учине 1
  • учини 6
  • учинила 6
  • учинили 2
  • учинио 2
  • учинити 4
  • Учинише 1
  • учио 1
  • Учитељ 2
  • учитељ 8
  • учитеља 1
  • учитељем 1
  • учитељом 1
  • учитељу 3
  • учити 3
  • Учићу 1
  • учиш 1
  • уши 2
  • ушије 1
  • ушиљио 1
  • ушима 1
  • Ушла 1
  • ушла 3
  • ушорене 1
  • Филипа 1
  • Ха 3
  • ха 7
  • хаљину 1
  • Хвала 1
  • хвала 2
  • хвале 1
  • хвалила 2
  • хвалили 1
  • хвалио 2
  • хвалити 1
  • хвалу 1
  • хватове 1
  • Хе 1
  • хе 4
  • хеј 1
  • хи 3
  • хитре 1
  • хм 1
  • Хм 1
  • хоће 27
  • хоћеш 19
  • хоћу 50
  • храбрости 1
  • хте 2
  • Хтеде 1
  • хтеде 8
  • хтедне 3
  • хтеднеш 1
  • хтедох 3
  • хтедоше 1
  • Хтела 1
  • хтела 7
  • хтело 1
  • Хтео 1
  • хтео 14
  • цагрија 1
  • цакли 1
  • царевини 1
  • царево 2
  • цареву 1
  • царовање 1
  • цару 1
  • Цванцик 1
  • цванцик 4
  • цванцика 4
  • цвета 1
  • Цвета 16
  • цветак 1
  • Цвети 1
  • Цветином 1
  • цветка 2
  • Цветом 1
  • цвету 1
  • цвећа 1
  • цвеће 4
  • цвећем 4
  • цвркну 3
  • цвркутну 1
  • цвркуће 1
  • цвркућу 1
  • цев 2
  • цеде 1
  • цедила 1
  • цедиш 1
  • Цела 1
  • целе 2
  • целива 5
  • целивање 2
  • целивати 1
  • целиваше 1
  • цело 5
  • целога 1
  • целом 3
  • целу 2
  • целцати 1
  • цена 1
  • ЦЕНА 1
  • цењкам 1
  • цео 1
  • цепати 1
  • цепке 1
  • Цигани 4
  • циганин 1
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • Циганка 1
  • Циганке 1
  • цикнуле 1
  • циљ 1
  • циче 2
  • цмок 2
  • црв 1
  • црвенео 1
  • црвени 1
  • Црвени 1
  • црвеним 1
  • црева 1
  • црква 1
  • цркве 6
  • црквене 2
  • црквену 1
  • црквењак 1
  • цркви 4
  • цркву 6
  • цркох 1
  • црне 6
  • црним 2
  • црних 2
  • црно 2
  • црног 1
  • црну 1
  • Црну 1
  • црте 1
  • цура 1
  • цуре 4
  • цуру 1
  • чак 5
  • чамотиње 1
  • чанак 6
  • чарапа 2
  • чарапе 4
  • Час 1
  • час 12
  • часови 1
  • част 12
  • Част 2
  • чаша 1
  • чаши 1
  • чашу 17
  • чворове 2
  • чега 2
  • чедна 1
  • чедност 1
  • чедо 2
  • Чек 1
  • чека 2
  • Чекај 1
  • чекали 1
  • чекам 1
  • чела 1
  • челе 2
  • челица 1
  • Чело 2
  • чело 8
  • челу 1
  • Чељад 2
  • чељаде 1
  • чељадету 1
  • чем 1
  • чемера 1
  • чемерна 1
  • Чему 1
  • чему 10
  • Честит 1
  • честита 1
  • честити 2
  • честито 2
  • Често 1
  • честу 1
  • четири 5
  • четка 1
  • четрдесети 1
  • четресницу 1
  • четри 2
  • чешаљ 1
  • чешљеве 2
  • чешће 5
  • чибуковина 1
  • чиваду 1
  • чивит 1
  • чија 1
  • Чија 2
  • Чије 1
  • чијо 1
  • чијоду 1
  • чик 3
  • чику 1
  • чим 3
  • Чим 8
  • Чиме 1
  • Чини 2
  • чини 8
  • чинија 1
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чиним 1
  • чинио 5
  • чинити 1
  • чист 2
  • чиста 5
  • чисте 2
  • чисти 1
  • Чисто 2
  • чисто 9
  • чистуница 1
  • чита 8
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 4
  • Читај 2
  • читам 1
  • читати 1
  • чича 106
  • Чича 38
  • чиче 1
  • чичи 1
  • чичу 1
  • чкола 1
  • човек 35
  • човека 5
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човече 1
  • човечија 1
  • човечијем 1
  • човечијој 1
  • Чолин 1
  • чорба 1
  • Чорбу 1
  • чорбу 2
  • чу 5
  • чува 1
  • чувај 2
  • чувала 3
  • чувале 2
  • чувате 1
  • чувати 1
  • Чуда 1
  • чудан 1
  • чуде 1
  • чуди 1
  • чудити 1
  • чудна 1
  • Чудна 1
  • чудноватим 1
  • чудо 6
  • чуђаше 1
  • чујаше 1
  • Чује 1
  • чује 5
  • Чујем 14
  • чујем 4
  • Чујеш 3
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • Чула 1
  • чула 10
  • чули 1
  • Чули 1
  • чуло 3
  • чуо 3
  • чупава 1
  • чупаве 1
  • чупај 1
  • Чупај 1
  • чупаш 1
  • чупаше 1
  • чупци 1
  • чути 5
  • чутура 1
  • чутурама 1
  • чутури 1
  • чутурицом 1
  • чутурицу 1
  • чутуром 2
  • чутуру 11
  • Чућу 1
  • чуше 1
  • џаба 3
  • џабе 1
  • џанарика 1
  • џеп 2
  • џепа 1
  • џукеле 1
  • џукелу 1
  • ш 2
  • Шабац 4
  • шабачком 1
  • шака 1
  • шаком 1
  • шала 1
  • Шала 1
  • шале 4
  • шали 3
  • шалиле 1
  • шалио 1
  • шалом 2
  • шалу 3
  • шаљивчине 1
  • шанца 1
  • шапата 1
  • шапатом 2
  • шапћући 1
  • шапутала 1
  • шапутаху 1
  • шапуташе 4
  • шапућу 2
  • шапућући 2
  • Шапцу 1
  • шара 1
  • шараш 1
  • шарене 1
  • шарени 1
  • шареница 1
  • шареницама 1
  • шаренице 3
  • шареницу 1
  • шарено 2
  • шару 1
  • шврћа 2
  • ше 1
  • шева 2
  • шеница 1
  • шепртља 1
  • шепртљом 1
  • шест 8
  • шесторицу 1
  • шесторо 1
  • шије 2
  • шило 1
  • шиљаше 1
  • шиље 1
  • шипчицу 1
  • широка 1
  • широкој 1
  • школе 1
  • школовања 1
  • школу 4
  • шкрипац 1
  • шљива 1
  • шљоке 1
  • шљунак 1
  • шопи 1
  • шта 122
  • Шта 97
  • ШТАМПАНО 2
  • ШТАМПАРИЈИ 2
  • штап 3
  • штету 1
  • што 231
  • Што 30
  • штрецну 1
  • шуми 2
  • шумица 1
  • шумице 1
  • шумом 1
  • шуму 3
  • шурњава 1
  • шушња 2
  • шушти 1
41185 matches
дне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске 
е „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија 
ница није ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back 
 очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>—  
 једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — 
о одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци 
ук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је,  
сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“)  
Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико 
ета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђел 
а зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искре 
дна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, 
оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, ш 
 капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу ч 
е.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’ 
>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте 
> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зира 
вља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене п 
p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— П 
е поштенија?{S} Увати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако  
 Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му при 
. а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да 
њу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S 
 другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде 
еле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се ниј 
бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S 
Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се 
испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p> 
не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице —  
а јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли вр 
е мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и ку 
Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, 
љ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо 
на трчаху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осм 
..</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она п 
била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса.. 
асићи му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему. 
 скочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива би 
е, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о ки 
ушу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Ни 
3" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу  
де, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, т 
ишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — р 
отер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш  
ше коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојк 
омаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" />  
равише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на стр 
.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо мој 
 иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца. 
еван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S}  
угу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више гла 
 собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти,  
ућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврш 
едара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка 
е дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ни 
— да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се сме 
 дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу 
уша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је г 
д изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Марин 
>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђе 
терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — ве 
азбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно  
нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељав 
 ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p 
е проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“  
јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потов 
ла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам  
ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ј 
</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек 
 срцу...</p> <p>Таман они на савијутак, а Марко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муш 
тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под по 
 утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S 
коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за  
и што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро 
а је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> 
ице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „лин 
а старим сватом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био 
н бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Д 
ар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није мог’о честито да на 
 се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити....</p> <p>Ч 
погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p 
е љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа. 
"40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш 
а оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на 
зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb  
ка — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Сима 
ва!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На посл 
, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја.  
али.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p 
ине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да ј 
уку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Ни 
Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полут 
еванову.{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у посте 
.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра 
..</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе  
ати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упа 
илике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде  
ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — а 
се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пиш 
арену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да с 
} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, как 
 вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Р 
 њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше 
ита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да 
.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и о 
Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговориле редаре једно 
вима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по  
.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и с 
 једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија 
 чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови  
ја одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у а 
 ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" />  
еди.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше 
далу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше 
ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди? 
рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је  
к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло н 
е играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери.. 
е — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владат 
 Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p 
ађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља 
.. а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом те 
, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди 
оде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубља 
>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</ 
ли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејат 
ево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ак 
S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па  
човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162"  
ила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју  
и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко мо 
b n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не м 
 себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост доч 
а глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у том 
чек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} 
бе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — од 
је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хв 
тно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</ 
ом вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...< 
<p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S}  
и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала 
и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... 
рословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло 
сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бивши 
она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се раз 
, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по п 
апеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о д 
...{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари — сад престане....{S}  
шали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, вид 
 Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа о 
ађене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо  
 ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео  
еме Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми жив 
ељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њем 
ве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, ре 
— „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, 
 је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од ран 
на беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју 
го, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или:  
} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бој 
ече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сав 
!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене 
 Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Т 
љасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије пог 
 вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату! 
..{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поуч 
га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... 
у те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати 
знајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада не 
ајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван. 
то су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта ће онда рећ 
 па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’он 
аш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина,  
 се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p>  
оживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинит 
.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија 
p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима дев 
...{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те  
Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> < 
ребнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти п 
це и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и ми 
ека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасени 
речкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој  
{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и с 
...{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не 
раво говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута 
ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од 
ворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињс 
ом кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="146" /> њојзи поштовање кој 
7" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка 
... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда 
ина, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се  
а тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу н 
 најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окрет 
 зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ . 
о барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само кома 
тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора кап 
че Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— 
би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала:  
pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од ми 
 и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану  
тесу, пуцају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мен 
ће он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о д 
не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пе 
гаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Сар 
не јутро, а они се окрећу по кући...{S} А она у туђој кући!{S} Нити кога познаје — нити ко њу п 
а је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш. 
а му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичи 
!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја,  
е болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио 
знала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, 
у сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Март 
и... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, 
 Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> 
ћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> 
 мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закљу 
би у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш,  
звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?.... 
ленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: 
адин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> нема 
ше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па п 
>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> < 
ни, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми  
.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо;  
ице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се с 
!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже,  
 ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} 
 показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; 
 упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S}  
сеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста  
о се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разне 
ач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице  
ље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Ч 
аучили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јутро, а они се окрећу по кући 
 Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је к 
си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то 
 ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се  
 да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...< 
— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онд 
јде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад? 
а кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад 
попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам  
а!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> < 
 била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n=" 
 она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим.</p> <p>По њеном одласк 
 бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после она 
ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S}  
нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али су 
 ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не з 
ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да  
.{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам 
лио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван  
це румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> 
даред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да с 
емо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку п 
 ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачув 
 ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва 
амо смеје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти т 
 само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Про 
шања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Стан 
 по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и 
ци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују 
лиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју г 
ана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим дру 
н.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да с 
д би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њим 
е.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па 
..{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у 
<p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад 
твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... 
ила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћ 
а: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све  
о се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Сте 
итељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек  
 онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, 
/p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде 
 у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла з 
а господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} 
мисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пришије — а ми  
то све лепо удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....< 
<p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де т 
ше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље,  
 — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А ти певај!</p> <p>— Не пева ми се!</p> <p>— Како то: т 
ове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш 
и а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа н 
вене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек т 
а мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њ 
 се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; 
м договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби  
ди бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?< 
науди! — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78 
но, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p>  
/p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу,  
е и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! 
>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S}  
ија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију  
сам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђ 
 и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком  
 <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сва 
свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>—  
>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вад 
p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p 
?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> 
ано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би б 
.</p> <p>— Туца, туца! (куца).</p> <p>— А шта радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том  
емој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — уп 
мешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p> 
187" /> <p>— Немој, још не!...</p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар н 
, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> < 
} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гла 
.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је  
, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немо 
а за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђели 
 тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те н 
нак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— 
га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p 
на? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</ 
> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, игр 
рекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па гд 
 сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p>  
отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, к 
 баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове с 
— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће  
ђем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па 
? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — у 
p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти к 
ре, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по г 
 свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита  
у и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Х 
и очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте 
 бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето пом 
ма ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми ка 
> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> < 
>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> 
лио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђ 
вљају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако 
у људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносит 
младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, д 
н.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја 
p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли л 
ла: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао  
она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p 
хе, хеј!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је 
енија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" />  
 злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А  
Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли  
де из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довеч 
мо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.< 
>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</ 
ека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и д 
<p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата к 
какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Е 
p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p>  
девајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене с 
езриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћу 
 овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла  
заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Праз 
 којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за о 
 би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за  
опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</ 
 грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога  
Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин  
 Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</ 
! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — 
> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи 
кић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питај 
ивана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А гд 
 ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита  
м до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</ 
ечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151"  
 </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Плати 
аво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на с 
 нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде 
? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћет 
је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мал 
 угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— 
 заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? 
.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дет 
беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— 
а, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван. 
p>Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа с 
ш једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воден 
а за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.< 
не — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} 
то си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не гов 
<p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! 
о је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.< 
на ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја ис 
ам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им п 
меја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти б 
рили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана ср 
он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти 
ј која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и  
ати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Ивано 
је моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобо 
лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— 
 Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе д 
еђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећ 
.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па 
злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“< 
цкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.< 
такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек 
цу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи 
едала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелиј 
t="graphic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој је 
ише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади  
а све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила 
} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне н 
им сватовима, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из  
ead> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онак 
љубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пош 
ок поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша о 
о цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене  
ји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Ка 
на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и ок 
о се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђели 
сму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет сл 
 кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; к 
ар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав 
уру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вран 
ити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друг 
том и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{ 
ну кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код  
 хвалити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице —  
ког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост 
округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила не 
атраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио  
рава луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А  
 кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — сви 
рим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати. 
симо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</ 
ли учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друг 
адан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле  
пак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше пет 
икој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо  
наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да за 
досно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се уми 
лија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај  
....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па нам 
ала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> < 
ови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију 
ље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осење 
људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши 
од-нас на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа  
заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви обл 
.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће 
 ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу од 
 њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође неср 
имедбу н. пр. који кукуруз треба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша 
 пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањ 
јдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима ра 
} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо вр 
тављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на 
е.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко пр 
но Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не 
ажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Сим 
крва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чу 
екрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на н 
ића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!.... 
 а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А  
...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</ 
го непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све! 
азеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати праши 
и.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по ст 
 n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити 
аше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате 
су бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се гр 
еко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узе 
и! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше трећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!< 
> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само н 
<p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гро 
лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што  
д гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{ 
е разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и  
ници појали хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, приј 
ркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она  
 је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му 
{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стев 
не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад с 
поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а  
 Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекал 
pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p>  
 им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, л 
ли не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне н 
Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам см 
 оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам н 
ром и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.< 
 — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p>  
 А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Ви 
ечење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији поседаше у ’ладове, па, 
Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћ 
.. те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мо 
нђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти 
тетом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу  
арала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би  
.</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Миле 
копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће гд 
викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који п 
а вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Ма 
 <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од нек 
p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци прел 
p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно ок 
 рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и  
и:</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беш 
> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у који 
да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она бе 
ше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се 
... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да доч 
маштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и при 
једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђели 
ртваца падне, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и 
“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почи 
 <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети пе 
 она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену 
вера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко 
 и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и  
кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обуз 
цу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање  
 иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Параш 
ш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју  
..</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци гов 
продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n= 
олиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.< 
дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и од 
о, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно с 
кне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне  
ости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:< 
и Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми... 
ву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добр 
...{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе 
 питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он  
 Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S 
ета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, 
у, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“... 
 сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати д 
ти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити ме 
 <p>Онда се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо н 
нца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> 
 кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога 
 <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко 
се милио сваки рад... </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те згр 
то к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свека 
ућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка. 
 су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{ 
е договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, и 
онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је кам 
да заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се диг 
дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча о 
а је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на 
но, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши 
ји су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p 
 из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Де 
егала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала ж 
ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, 
на оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> < 
е беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p 
 и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па 
 загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина 
 и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} 
жву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено л 
и и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ов 
 како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићени 
 <head>II.</head> <p>Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до триде 
а пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија дод 
Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да п 
ију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p 
попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} П 
 и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли  
ата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше См 
о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући ј 
: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија бе 
јзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код к 
и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакр 
b n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и посед 
 је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена ј 
да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и  
а јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њ 
икога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: поп 
 ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да 
ад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли 
>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p>  
 ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“ 
p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n 
рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила  
p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеш 
 <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, В 
хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти 
— О, снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита  
огу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ик 
мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе 
Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>—  
ољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој п 
 Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се св 
p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у  
е.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а 
p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p>  
дну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!< 
Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви на 
нђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p> 
м на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се  
> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они о 
ад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у к 
 у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.< 
љена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде! 
, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи с 
 што су попу пољубиле у руку.</p> <p>— ’Ајте у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких 
свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете! 
љеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш г 
дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени 
— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом 
— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздра 
е мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он са 
’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је  
/> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумо 
} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то чо 
Све се мора претрпити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — п 
лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу  
ам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја 
напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега! 
 сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај 
ће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о п 
 корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — и 
и се с правом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „ 
авикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо 
p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу М 
жим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилиј 
> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p> 
p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и ч 
езе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти 
е Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј бож 
} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је на 
 и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53"  
де опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече М 
лијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде.. 
ј кући није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; сам 
и, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече М 
че он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан  
S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: 
 /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> <p>— Послушаћу те 
а, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме 
 и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа. 
у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме 
а баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ен 
ви га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не бран 
ају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћ 
} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p>  
ја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би 
е подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колер 
 он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему 
кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може т 
лу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} 
Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> 
и се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си 
а са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи 
рости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} 
да се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — 
/p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи  
и, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду ш 
ини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам п 
; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари рак 
{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар ј 
 Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је поп 
лушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живот 
 не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, д 
данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера и 
 њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> 
и неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све 
нако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели  
х: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ниш 
„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>— А? — у 
да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој вен 
<p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“ 
“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо 
а дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошл 
ији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће 
.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — 
ји...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миле 
> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> < 
ужно рекла?</p> <p>— Ниси ништа!....{S} Ал ти си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и но 
Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>Н 
 ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија. 
роз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несрећна!“...</p> <p>Међу тим с 
вали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да 
шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, 
довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, 
додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! 
о очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном се 
Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном п 
н..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну 
>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књиг 
или.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ ц 
 и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућ 
 час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш  
е се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! в 
ици једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедош 
 она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми каж 
нда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — ниј 
боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека бол 
лу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!... 
p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— 
нула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, вели 
 мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала  
оше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора  
стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити кр 
’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем 
бине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да  
е сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „ 
ло и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p 
 чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћ 
 пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати! 
ватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше — 
>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quo 
о ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена једини 
ту чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и 
S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао 
у звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају  
логовац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Б 
ине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станк 
есне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле  
и кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — н 
ита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? —  
х.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, јо 
ала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до 
 себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цвето 
њав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобраз 
за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиг 
о, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: 
та ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном 
живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог ре 
на оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље 
кају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Б 
 би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај  
 нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— 
И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За он 
еше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јо 
„А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за ру 
е задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стев 
 тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! 
о је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека. 
д и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не мог 
ју се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На јед 
е.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p> 
87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба претрпети — н 
а ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, 
к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него  
 кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и п 
 мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S}  
 на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накр 
 посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — 
ецу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— 
</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{ 
 у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече. 
ћани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{ 
ила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђе 
у! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и за 
ичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче д 
>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би 
а, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема твоје неге, твога милостивог ока,  
Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на  
душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужни 
.{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онд 
јке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у  
та једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек о 
е.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко. 
} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- До 
аћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S 
.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пр 
 му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему удар 
умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да 
/p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p> 
де пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми в 
{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њ 
ного причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, шт 
ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти 
си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам поре 
ија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не  
есече му она реч — нисам ни с ким!..{S} Али сам крива пред тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p> 
то мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у ка 
 велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред 
е ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти оде 
а то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била 
о шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет годи 
n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и луг 
је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова  
подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад 
 Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта оде 
еровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од св 
.</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} 
па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божи 
у да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Миленији не!. 
 укућани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Март 
и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја мор 
и и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало прими 
увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се б 
тац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песма 
д сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако  
вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари,  
а.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С  
азим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем нек 
ури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколи 
 ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p 
сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S 
Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p 
ори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не над 
 ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је  
 само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој  
аћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и 
празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће  
де, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није овуд никад корачила.. 
з пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} 
, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерил 
то то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да 
 нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена  
S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена  
 У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано, пустиће он марву  
који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе не 
је науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мај 
што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артиј 
и на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нем 
и волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стев 
{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека ме 
чи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија 
. <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !. 
p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S}  
шко оном, нано, који не кашље!</p> <p>— Али, твој кашаљ није обичан, кућо моја!</p> <p>— Па од  
одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} 
 згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а 
ају; мало по мало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> < 
везде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног 
а једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>—  
ове.{S} Коњаници разиграли своје малене али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убр 
’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта  
иштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} 
/p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите  
 то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не б 
дину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда,  
е, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...< 
а Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло ш 
 то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да ј 
к’о крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> 
па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њег 
кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати. 
 све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас  
ута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело те 
т’о онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном в 
зговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља дола 
пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ 
њене очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Млади 
време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне п 
} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: 
ње иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свад 
а. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени 
је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад 
 брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мал 
Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да ни 
p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Госпо 
олим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелиј 
 .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево  
у, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу 
е! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам да 
ога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!... 
е!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не п 
 видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бит 
а се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко,  
ало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћ 
ора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако  
<p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чич 
 n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— Ама ти плака, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да ни 
баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени  
ји одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици  
?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се. 
је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија 
те у конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p 
Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад  
 док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target 
и се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!. 
 да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта з 
свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ј 
ам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига 
 То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се ск 
рате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше с 
теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше с 
ости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за  
нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p> 
нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну 
целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Ни 
његов „приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поис 
ли попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лаза 
..{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А 
чи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онес 
 се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.< 
ма по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, 
ког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи м 
лужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донес 
ветлуцају; светњаци се успролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале  
жи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији з 
ту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — реч 
Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу заба 
..</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме,  
пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— 
нако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!. 
о је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја н 
оре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила,“ како ће — ако умедне — прож 
и:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Кл 
он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је 
шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p 
— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово д 
Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред 
/p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Т 
ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он  
дисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то по 
</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Мила 
p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета г 
 <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда 
{S} Миладин сеђаше крај његове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Сва 
ли на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај ње 
 овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.< 
b n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржа 
де Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он  
дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И о 
дром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење. 
 стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се —  
јни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи... 
че он.</p> <p>Упрегнуше коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — 
<p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За  
и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван н 
и за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у 
рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кеј 
од куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — п 
уће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хв 
ћи.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога пра 
н прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича С 
цу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?< 
ча Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо 
свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар  
е.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да сп 
рали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван  
 и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим  
— сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли ко 
!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби и 
ли у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистиниш 
Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама до 
 по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да  
ван.</p> <p>Нико му не умеде казати.{S} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изн 
е се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и ста 
емљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за ти 
аватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше 
ко подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их 
е уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом се пољу 
 ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано 
о треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у аста 
или игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци б 
 иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> 
м; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се к 
ам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка к 
> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n= 
е сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрв 
</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда з 
и се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с к 
 довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и 
p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о 
 вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није  
држи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненад 
.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, го 
кочи с кола.{S} Сава стаде пред коње, а Анђелија приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била 
ара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка п 
т служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n= 
ељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек ле 
о? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на сва 
емо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију.</p> <p>Служи она њима раки 
рва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нис 
ује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она ид 
пачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где  
p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке  
<p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима 
 живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше 
— звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почист 
одужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="6 
с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест 
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и 
лада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила ј 
се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p 
зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p>  
очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ев 
а?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— У 
тољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — 
се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу  
да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и му 
 је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е 
d> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закр 
ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другар 
ови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи,  
на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опрости са свима па рече да му довед 
а.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара Анђелија поносито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и  
<p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта ве 
178" /> <p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелиј 
.</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је  
ла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја зна 
ш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....< 
трвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглиц 
 па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је в 
?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш 
 рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу 
....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Ва 
мо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке ко 
у чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћ 
меће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’ 
шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срц 
а.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу г 
еликих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.< 
>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабу 
овара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p 
д у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави. 
о радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове. 
ом бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут уп 
им.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли јо 
 па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p 
опање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала 
амо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима.. 
 једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Кле 
лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје д 
, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p>  
„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат  
ко стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му 
932_C20"> <head>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S 
p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — ре 
 ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да 
ађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си  
е стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само нек 
— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта  
пита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се  
p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја з 
<p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мал 
 може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Мил 
бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type 
патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој с 
ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар 
мо за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу 
> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви г 
е молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} О 
“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу  
та?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>—  
нути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђели 
ма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа 
те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече 
ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала з 
ашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ —  
ш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n 
"35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити тво 
год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред од 
етрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти в 
</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се 
мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија  
ћом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> 
сте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до 
</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш к 
ича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов ј 
ч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он ј 
 турила руке под појас па лагано нариче Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја дет 
у.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешк 
p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, п 
p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и  
 јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како б 
 пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је  
де целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве — 
зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ства 
.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и доб 
ше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{ 
опања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Да 
ну на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета 
 давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји за 
> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би та 
— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И 
и оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Мила 
е на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванч 
па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па т 
p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} 
женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару. 
p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изи 
шинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо  
 сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у  
где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше  
...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику 
о Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— 
</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши бр 
обу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> 
љ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И о 
прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила. 
> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им при 
е.</p> <p>— Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} 
 ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а он 
а заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајк 
 <p>— Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да  
{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— 
ита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</ 
 ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја т 
<p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лаза 
ни уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице д 
атом седе младожења Миладин, а са кумом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и ј 
ајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни  
 цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А из 
дили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мало очи сведе...</p>  
— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ 
ана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати:  
p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и ч 
е.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово с 
е Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? —  
се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синиц 
а врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>—  
лизу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварити!{S}  
<p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.< 
— писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету  
 чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чич 
ју: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на вр 
ује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па г 
ат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву 
а, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} О 
де редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице ј 
id="SRP18932_C8"> <head>VIII.</head> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала г 
id="SRP18932_C17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и  
l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Ста 
вени млазеви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла ј 
>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — реч 
а и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој бе 
— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p 
 ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испр 
Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> < 
мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>—  
p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о 
јаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни ре 
треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишт 
 и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ма 
ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико д 
јде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се диз 
н.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по  
лушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Б 
вни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Чи 
ад, лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вај 
не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p 
не.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} 
 твоје памети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито све 
!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били 
носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поуч 
 сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; о 
иког не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирил 
 — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене пос 
се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те рад 
и попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и 
“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела н 
} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочеп 
о је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се 
је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди та 
 наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p 
урама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу заг 
 <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би им 
 нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> 
м.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, 
ше несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</ 
ази и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би г 
.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани,  
че он опет после кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може п 
рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца 
ло опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира 
 раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђелија поче хвалити своје место рођења.{S} Не може а  
спи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже,  
та са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На ско 
} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и р 
ти боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак 
а и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</ 
; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p 
? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки ча 
мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> 
ти — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак  
Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке м 
/p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лаз 
успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница п 
 к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво 
о крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше 
 да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па куд ће — него на гробље 
ц, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати  
вивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обл 
 се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од вр 
} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гле 
/p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под пл 
а њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега на 
у моме сандуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак. 
<p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о лаж.</p> <pb n 
 па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се  
ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p 
љи Миленију, — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим 
иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изи 
вездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди  
узуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, 
 разиђоше сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу. 
огла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љуби 
p> <p>— К’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год ј 
авежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти заве 
радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А  
ак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све 
ојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњав 
ућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још не 
а узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући 
ву.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настав 
те дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’ 
у — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је 
евана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стев 
е, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и углед 
о је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одго 
чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју  
 Анђелије.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> < 
ју мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч р 
} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто 
; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у в 
ap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129"  
во па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{ 
ћом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко 
опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S}  
 је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тич 
и ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину  
ресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила мно 
 један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за  
е куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручи 
 баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу 
зе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посл 
а каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само бл 
ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о  
иљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти  
 себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се мо 
у прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.< 
ође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и 
а дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торби 
, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ст 
 шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— От 
p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да  
 одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још о 
 вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.< 
> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Та 
мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет н 
ала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе 
о јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} На 
је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему уч 
ад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бо 
ота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђе 
ажи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто с 
S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у присуству укућана — он би обо 
ој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb  
 Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне 
а тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво неб 
екрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и ста 
љана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Он 
 страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се в 
рва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Драж 
баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погреш 
а Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен гл 
 ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица! 
њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стан 
— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чу 
 Како ти шараш те чарапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо.... 
Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду 
з његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги,  
.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у а 
ушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред б 
руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину.. 
 по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;< 
Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сва 
а прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је 
p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не поле 
Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чич 
уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће 
 <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се  
д су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.< 
онеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране 
мком стајала?</p> <p>Миленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p>  
/p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пал 
ви се са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које не 
драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одгово 
 Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи,  
</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој гор 
 Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?< 
 укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно осећање.</p> <pb n="139" 
 од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиш 
 и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед 
S} На прагу се указа Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко и 
> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ев 
кретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До  
лија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то  
p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очиј 
е он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је  
Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S}  
а жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била  
смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође преко бл 
ој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па ј 
најо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали њег 
је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прили 
етва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око по 
да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не  
конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! 
га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава. 
о је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја има 
 мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам 
ј притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури 
теде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>—  
д гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни реч 
{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p> <p>— Остави ти мене! </p> <p> 
рсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас 
...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћ 
} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S}  
недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је 
а и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговори Анђелија 
игнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је ш 
{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове кра 
, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по  
, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S}  
а....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и с 
{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо 
 са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — уп 
 свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено п 
ајмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна 
 <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се  
онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих та 
на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што?  
вај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па јо 
ешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и д 
а пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — 
ма својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много н 
која није попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била пот 
е: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног  
> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом 
нђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти п 
е тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, по 
ог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не н 
и миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим 
/p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p 
у?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да 
nit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се рази 
седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала м 
ко суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</ 
{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не оставља 
или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’ 
нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, ка 
да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре гром 
три пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази сп 
S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — 
чио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а 
ји се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; св 
 окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.< 
али!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења с 
зар...{S} Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л так 
што ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу 
ноћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој 
у.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n=" 
беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови да 
S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старо 
 и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану тр 
! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p 
год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново 
 јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p 
та и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави 
ше срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале  
дила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му и 
не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико 
>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text> </TEI> 
ало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чу 
у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ј 
 нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка  
ај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже,  
>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и о 
 руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, 
врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па оно:  
 плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте п 
те, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није од 
кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане 
ала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Милади 
ужи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за гл 
 да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не  
ји од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научил 
.{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Е 
.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>—  
да ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго ј 
залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурн 
 Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А! 
p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и дец 
мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</ 
им снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>А 
ала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко ниј 
 служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стев 
д’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу 
>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p 
читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{ 
>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</ 
у дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди н 
и и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да 
огом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— 
> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија зане 
иле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим! 
а к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ —  
ети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам 
 по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их 
аху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> 
Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо бајина!{S} Па се угледајте на свога оца — немојте на ма 
лико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише ко 
ју свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се д 
нђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, 
, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p> 
ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— 
ој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се  
ја.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија.. 
 општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук 
ати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и п 
p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже  
ве онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он  
ио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућиц 
а се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу п 
сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коња 
ило их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима  
е к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват,  
д свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким  
естива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection 
ратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опе 
авом могу на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, кам 
се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви 
</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се 
</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </ 
>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и п 
мрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и р 
госиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица под прагом;  
 казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што  
>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’х 
азан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неко 
е постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мал 
понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на Батру.{S} Чим кола пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређо 
ли да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се  
-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — у 
м, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l> 
чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад 
.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са 
а одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>—  
>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак г 
ели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се вра 
еви облише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к 
ут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу 
.</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па 
то се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, у 
ан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да  
ши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто 
ним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она 
ци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; н 
ећ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађо 
се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омра 
алићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од си 
апћући, казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:< 
пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим  
 назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза умре!</p> <p>— Умре — одговор 
дости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пр 
рати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p> 
овори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’ 
> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега  
ђу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са 
. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти к 
елија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је 
би.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.< 
ар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљ 
му — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Жи 
је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију нас 
еба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши 
— док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!. 
Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла 
о сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то ј 
е готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече  
е!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће! 
а да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ни 
лиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га 
ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си ти, снајчице!... рече Миленија поруменивши. </p> 
же да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да пре 
 <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.< 
Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест —  
н, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада 
<p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућан 
’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p 
у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога 
!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и коко 
/p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p>  
а.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се в 
> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— 
арији; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана  
оња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он се само простре не пустивши ни  
гла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он  
и се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упи 
ко је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су он 
убицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја с 
 ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и 
 вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те п 
та?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он  
висило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а к 
p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија!{ 
 матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га п 
ече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} М 
ш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака  
че му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пијем — како ми односи 
ури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о о 
стимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржа 
тан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сва 
<p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. < 
еди, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта  
уше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викну 
</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не 
 и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју пр 
рти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ј 
е учитељу увек лепу „реграцију“.</p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лаз 
 Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко 
зе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па о 
S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како 
свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опе 
певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо  
Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад 
 к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептир 
у тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаш 
едну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе ун 
вече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирис 
ави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Кито 
к паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Ву 
з соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро ур 
рудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само 
осељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и једа 
тке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за 
 боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде т 
S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> 
е све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник у 
осватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ 
ка крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: 
о сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био ду 
ети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати м 
тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шт 
е Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зек 
ио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, 
ка у мал’ не превари; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само шт 
је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратк 
му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} 
лио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше 
е Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — пи 
 селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} О 
 и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче об 
S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђе 
аче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина не 
из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи —  
ој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве н 
д цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и 
е ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се  
стало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава 
 и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожу 
а су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и по 
 румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цвркуће; св 
 лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, 
м обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи 
твачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима  
да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало  
говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> < 
ечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кри 
 петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бун 
ало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна,  
..{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен 
обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа 
елија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се... 
жи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, д 
 родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Милениј 
? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђ 
 <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиља 
бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима 
 чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </ 
> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’ 
/p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
СТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
ка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке  
ла...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све ле 
ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" / 
 — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Зн 
p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не 
тна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му гово 
старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе па се  
p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо  
 зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Нас 
и јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Ни 
 створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима  
в и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p 
чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; 
ије ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да с 
сти! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху одавна поскидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим  
екад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им  
а циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па 
 још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је 
њега сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коњ 
вљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје  
е синовац — онде синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> 
окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће  
утра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у  
 неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе  
 По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Љу 
ед и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се најви 
и је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p 
вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар 
 речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она ду 
насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> < 
њев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да  
17"> <head>XVII</head> <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга 
ене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хт 
 од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим уснама није лебдео ос 
ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илин 
у коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стева 
„част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико же 
ођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку 
сло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче  
ењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p 
м патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се  
свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S}  
на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Ж 
ане намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша 
ута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— 
нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и  
се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча  
 пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте 
испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не пр 
ка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што ј 
ђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, шт 
муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети  
{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама  
 себе савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме,  
окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати...  
а ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S 
морити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране 
јом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по 
ак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, ру 
озват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’ 
 рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, 
ет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је  
засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је м 
га беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се  
гарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича С 
рилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{ 
и иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше науч 
озна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и к 
у, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некак 
д му се подмеће оно што није.{S} У томе беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђели 
 у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву  
а, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те 
/p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци  
е ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не пос 
тима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазар 
е гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа 
ко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види ш 
је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи ј 
је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише с 
!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу 
амо о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само ј 
вала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могла казати: ово је моја 
 све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и ми 
то би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу  
аниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око послов 
да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: 
о наћи по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Вел 
к“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> 
 И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по 
ашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала 
тарину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе;  
 Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре 
ећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огласи.</p> 
нако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, р 
>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово 
 <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин  
он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно ка 
живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборс 
ши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико  
опано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена  
саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепше 
ота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куд 
.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то  
а изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у ру 
еним уснама није лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгуби 
сли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисл 
а Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и  
а паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S}  
случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} 
а коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У предњим колима седео је ст 
 Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са ку 
. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу ј 
p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је уб 
"SRP18932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаветнил 
тесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стаз 
и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа 
Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је д 
е одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али ј 
 што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и на 
рупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало ис 
дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја 
косава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју с 
че опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи 
} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трап 
че седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа 
ад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit=" 
ице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле 
ћу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, ко 
уд никад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p> 
Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друго 
 се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на кама 
па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила  
лији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутла 
ије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним 
мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обич 
е висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама дома 
е, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су 
ко, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху  
стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивал 
: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда ба 
бу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’ 
љаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на ср 
е. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболе 
провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „ке 
глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али  
 такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицин 
VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупни 
Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је  
не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји  
е отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава 
устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала  
и...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и  
ази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати н 
 — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упи 
ари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Жи 
еветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико п 
рже“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понел 
рави.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по не 
зала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— О 
ди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко,  
>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је 
 сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз п 
 Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па б 
тењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — 
помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> пробл 
едње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне су 
 био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмеј 
кићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> 
ко ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти о 
види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква б 
... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— 
Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долаз 
} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљуск 
арили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — 
ту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Оп 
није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену ма 
а, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше он 
 да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и пев 
ртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не де 
.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да 
и.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задо 
.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по сушил 
би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њи 
ти...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, оче 
има види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{ 
уја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из  
постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p 
то, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима  
а — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвон 
: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га 
и на уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, п 
Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђе 
на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њ 
 само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи његове, у ручице у осмејак његов.{S} Тумара 
ешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> < 
Пада ли још?</p> <p>— Пада — одговорила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за  
се њом почеше кожа ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да 
една да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку 
{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или 
сила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о. 
S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..< 
 једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека. 
орили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Д 
 јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена гор 
 неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S}  
ула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“< 
 /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имат 
Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тра 
но зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко  
ја би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} С 
} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте  
>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласо 
 његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, 
зела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније  
би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више  
 нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са срца..{S} Ов 
ебе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од р 
 сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу. 
ча Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била 
ви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Ни 
{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан? 
 Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обу 
е врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо 
вану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спава 
осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај 
ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p 
тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и пр 
једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент 
аставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину.... 
т — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим  
је <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек  
 Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила пресли 
што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали в 
ом приликом старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио  
одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти  
е код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди т 
 ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти уда 
забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу 
би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела  
а Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попуш 
а је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у ко 
 поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се про 
ћ, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S 
и да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— 
 натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете ве 
овор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} 
а; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> < 
>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разгова 
ак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер 
" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са прес 
осарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад ниј 
а децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на д 
не у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92 
пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити — у  
а није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чини 
оведи да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну 
разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Наг 
лим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види 
ате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — дв 
/p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— Како покајали!..{ 
ела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познај 
и гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p> <pb n="99" /> <p>—  
 волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Виш 
и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи 
ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</ 
, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имањ 
 уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} 
маде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p> 
товање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео уради 
да ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно др 
ча Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват —  
е трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини  
а јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће 
и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихов 
ела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није 
е она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље 
ји лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано м 
м се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко н 
, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те м 
ти крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев 
уљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, ни 
 је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он  
елију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаше само о њо 
им се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те о 
т...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо м 
а се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а рибићи на  
ишта не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о кад су они р 
ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од 
 се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> < 
ајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разум 
а нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад 
и одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га  
што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је би 
ојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле< 
ију с почетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би дока 
...</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда с 
е опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био 
 само к’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чи 
бре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више ба 
о сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Н 
ратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио с 
асу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волов 
 се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бр 
икад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко  
е Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеј 
га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— 
и ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћ 
 смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — реч 
би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточ 
 би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</ 
ице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!... 
есмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин 
да шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа ист 
ава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо б 
ајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p 
е њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њези 
кира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је нај 
 њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледа 
 проговорити — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} О 
ад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и тв 
ашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла к 
и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</ 
заше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад прв 
е, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и он 
теван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену... 
кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвал 
док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n 
о њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одгов 
у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође „ 
 је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су и 
узе смешити.{S} Шта ће — мора!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно пита 
 један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — реч 
ти — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стра 
з цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска 
тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај би страд’о после 
 због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p 
</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — 
ина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То  
} Анђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — уп 
е знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали,  
азати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} О 
— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p 
ва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао 
перише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по но 
 Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. < 
та хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и друг 
ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де 
верава Лазару.{S} На сваком кораку само би се њим хвалила....{S} А Лазар опет одаваше <pb n="14 
 времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> < 
 кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома пош 
Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту га 
 радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање 
} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и  
м да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље се 
о се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то врем 
} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p>  
е, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити 
еки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p 
 му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лаза 
{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински. 
/p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир 
м урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас св 
ред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички к 
{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте ш 
упања, унела у кућу — међу народ — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А М 
о метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</ 
 и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест п 
id="SRP18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се јед 
јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; ч 
 је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на пољ 
је Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n="85" /> <div type= 
и му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Тво 
; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; обра 
 неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште глед 
C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мис 
већа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{S} Кад би 
....{S} Анђелија опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, оста 
и; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се  
аде“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ 
, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p>  
сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за к 
а, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је вик 
пита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну 
ије изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила  
викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану 
о на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана ј 
а сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и т 
ам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућ 
лија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p 
 се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за рук 
иђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о 
 једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Милад 
варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светл 
о обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p> <p>— Шта  
 ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад ј 
на подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се р 
конога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и по 
ула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да  
лаг и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под н 
а задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је 
рак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и 
{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Са 
он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пр 
S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; са 
>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слу 
?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се 
у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница све 
држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума прави 
е нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и  
и поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радо 
онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву но 
и овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла да 
рвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек шт 
кавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече з 
ве је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к 
рав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’ 
 јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који  
...{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити 
 кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта 
е све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Он 
ртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у 
 Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је  
али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лаза 
је није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год н 
ње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост в 
којниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким кр 
 <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у 
 трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „л 
 све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic" />  
врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме р 
 <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла 
 што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n=" 
и и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о прав 
ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних... 
 Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Ма 
што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а  
врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је о 
слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунак 
 о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све  
 она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра  
ко су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има б 
Маглица се пољем повијала</l> <l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мар 
тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — 
 селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...< 
Па то твоје клањање, најо!...{S} Ал’ си била смешна кад си клањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се 
p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље 
/p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у  
острешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече 
аш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— 
да, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја  
<p>Анђелији би криво</p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала  
буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и  
чи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после  
Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> < 
</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам,  
а дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јес 
не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:< 
?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди  
, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> < 
мреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да и 
смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" / 
ик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — прави 
, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по 
би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се 
 родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</ 
 За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од  
лије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава. 
 урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вал 
: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице 
д се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош 
> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што смо чувале браћу д 
од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек 
оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у  
не, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и 
ина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасе 
 поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштал 
 било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они 
се само онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му н 
имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и 
мака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, п 
{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча с 
о — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро ст 
о од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на л 
— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Скло 
те?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то ј 
 смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, ран 
ра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђели 
а да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта  
p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p>  
="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било 
едан човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај  
 и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на см 
то је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је п 
Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е 
одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и  
нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о сн 
ствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорад 
.</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће зн 
било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о св 
 један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбор 
љно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве  
еље у селу — на које беше-позват — није било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори. 
ући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом 
ан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на пре 
 људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она 
ако је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана 
 си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, б 
ш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“ 
<pb n="155" /> <p>— Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опс 
у — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе ж 
ог њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> < 
> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — ре 
.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је  
нђелија плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита 
нала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да  
ти, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она  
емој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>—  
синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у 
ели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а са 
а се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Зава 
је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја б 
ео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> 
 и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох  
му се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је  
сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одго 
о год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем н 
ди — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Пра 
ила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет поп 
онети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве н 
е у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зе 
дито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није  
ла Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је 
.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудр 
нђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; 
 Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S 
— осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169 
инио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, 
.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће 
етрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је бил 
 румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> < 
ма треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша ј 
љана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту ракију?  
е на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> 
а!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!. 
у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово дру 
ува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија. 
како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...< 
а:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p 
 је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — т 
ије било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о св 
Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — је 
још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и реч 
 <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</ 
а им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој 
е поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око је 
1" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ ра 
а и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гин 
а беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хо 
енску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопствено 
и: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију 
ајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у п 
е био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура 
 будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и  
3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да у 
у да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који 
а се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срц 
ла причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пача 
једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка 
ажа поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује 
па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је само с 
од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га т 
 певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батин 
протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к 
гов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па 
а је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Он 
сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио  
/p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</ 
имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили,  
S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у д 
на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он ј 
пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p 
ина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> < 
 није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да  
 себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, 
лан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђ 
првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из 
енија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац д 
доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлу 
еља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у о 
S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала 
уди спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болеш 
 па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и 
рали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добиј 
нати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Лаза 
ецом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја ва 
 му се пењу на лепо шарено камење, а он бистар к’о суза, па се пресјава оно камење у њему...{S} 
 /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!. 
... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не 
а онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S 
к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу  
му тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о 
них у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је м 
" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљ 
 се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија о 
раљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече: 
 муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори треперав 
еби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђелија 
од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити о том, и није се тру 
Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се  
Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света им 
та, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n 
у кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" /> </d 
ли она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слага 
му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели 
дних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p>Кад се ручак свр 
ма људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p> 
лаг а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к 
к овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели ба 
 су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје р 
жде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну  
 те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком 
ратић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> 
 са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призи 
 женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га и 
бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?. 
ћанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’ 
моје рођено?{S} А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу 
 па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на мој 
и ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А кућани, каки ли ћ 
кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити права.</p> <p>— ’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p 
ти; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ак 
ожији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би о 
>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да криј 
p>— Остави ти мене! </p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да 
а!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или 
нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинил 
одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и 
 А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадај 
 рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више н 
а девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је  
и исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!.. 
 Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уред 
о бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће зн 
апију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — Ала ће то бити красно!....{ 
>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосав 
а.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда  
 <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће  
> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљ 
 у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута 
а ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S 
> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она 
 Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S}  
нђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја 
> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ј 
о ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад 
ра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они 
о ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек 
>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува кр 
 <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</ 
б да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Анђелија одмота конац. 
 јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да  
> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>—  
 је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него раз 
> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће б 
ри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред  
 душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљ 
{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступ 
 ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и стари 
н је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“  
— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</ 
Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снај 
рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре. 
p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у д 
еме је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они жи 
е.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколи 
А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће 
p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске  
 чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мут 
ад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Ста 
а се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="19 
 А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{ 
 би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царе 
ла и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па ј 
бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би на 
да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз гла 
ти да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих  
еве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је во 
ад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „па 
ји —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала вл 
навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о уде 
Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гл 
вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти  
нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац! 
 Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се з 
по, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — ре 
> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било 
 тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих о 
 Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из  
?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија 
патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да  
више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) —  
p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нано, а не смем! —- рече Лазар. </p> <p>— 
!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с 
ла око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз п 
 <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђо 
ко око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо —  
ија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да зад 
 обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљат 
> <p>Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага њего 
О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљ 
умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и 
лаг старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се  
Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p>  
о? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у 
; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па ти мило 
тву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, има 
p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, 
 да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед 
ли да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђа 
ном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича 
!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ј 
 орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она  
 мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— 
е хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију“.</ 
 добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p>  
рућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милуј 
цама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> < 
етка каже, па ако ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по  
ити.... <pb n="63" /> Ако ме послушаш — благосиљаћу те, а ако не послушаш — проклећу те!...</p> 
дно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуб 
руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: —њега су 
зивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</ 
и дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Ма 
ом, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Мл 
Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жен 
Оно ће морати бити срећно: —њега су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игр 
’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуб 
ање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевин 
аза.{S} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p> 
 Упамтићеш ти мене! — рече он скидајући блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближи 
 гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном м 
 </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се п 
ајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мал 
руга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и узда 
гледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка 
је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" 
та била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана д 
кну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам  
p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и 
о те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити ра 
ија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Он 
Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p> 
/p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} 
а...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сва 
ро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излаз 
е богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пру 
 само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и  
са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здра 
волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу буса 
S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!  
овесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче игр 
! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако  
И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166" /> <p>— Немој се љутити,  
 кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља 
би! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћ 
дила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је 
е, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Марин 
<p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговар 
, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p> 
pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па 
та уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p 
!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му 
p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p 
/p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>—  
викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кола.{S} Сава стаде 
/p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи 
а му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!— 
сти!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>По 
 му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му  
/p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а ка 
рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим 
 му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S 
нђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута 
/p> <p>— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта 
 па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Ан 
— па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати  
p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, је 
аст: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „ча 
аст: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску 
иказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну  
S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у којој  
Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћ 
се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у та 
> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Ан 
раво?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја 
татку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и  
илије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p>  
— Сад сам обајала — рече.</p> <p>— Нека бог помогне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му п 
а к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, о 
че:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p> 
 коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Чича скочи с кол 
 колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог пријатељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси л 
 са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја 
 Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи 
" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> 
гу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} Он 
ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, 
/p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете  
онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она  
..{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте  
 <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви см 
„3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потреб 
и по нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико,  
 осећање.</p> <pb n="139" /> <p>— Помоз бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цве 
радви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помо 
н био куд одио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — 
и те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав п 
само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Прос 
диже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, 
еку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и диса 
ио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је ме 
 и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p> <p>Анђе 
</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар 
учим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајк 
и! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, зна 
ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа  
јка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо? 
лога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили 
сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> 
алим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо мој 
си ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише 
p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворо 
едарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> < 
ет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Ум 
х које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.< 
! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина 
 Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он м 
ола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кол 
 упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта. 
 луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али к 
/p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb  
м ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> < 
 Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је на 
 — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S}  
> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало п 
у радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у суд 
евојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела 
 ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу н 
е ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поште 
и којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу  
ираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Мар 
је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си 
иге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна 
Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па 
м!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! 
да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоће 
и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Л 
елија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима 
а малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом... 
!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>—  
p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би 
 здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— До 
се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од че 
 прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пишт 
е ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај  
S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колик 
 вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: „Куд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор 
 размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? 
</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не в 
у.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја  
децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А са 
а...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут ре 
ђелији, разговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оста 
Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" />  
опаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинств 
ом, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Њего 
<p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лаз 
ју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су бл 
рат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена 
.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше св 
у тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на вра 
 <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај 
и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живел 
мо да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође  
 се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> —  
ут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављ 
> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!< 
твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, много намучиле...{S} Од чега су ми седи ови чупц 
рли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="11 
још пијанији! — рече му Маринко. — Јок, богме!{S} Сад сам баш трезан.{S} Лепо осећам — кад пије 
Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Бић 
— направићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док 
.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има  
p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са п 
ак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер 
 Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p>  
брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Жи 
</p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па он 
оду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за те 
е.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхт 
 дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па к 
је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад уми 
трва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ва 
> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути —  
пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа на 
е знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич 
ек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе 
није закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео зе 
пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здр 
> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још 
 оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила 
дрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају 
 <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од 
ачини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p 
це ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе т 
ве беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто л 
ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро —  
убрисала својим пешкирићем па се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здр 
азару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S}  
т.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за њег 
е успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Н 
ти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рек 
! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој 
седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рука 
еш покајати ако ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" / 
 Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло ве 
нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам обр 
му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, к 
е него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очува 
лачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем сре 
тове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говор 
стајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну ник 
изу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане 
рат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу пр 
е те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше 
е обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</ 
{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и к 
ете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: д 
кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</p> <p>Кад се молитва сврши чича Стеван пирну  
Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запа 
</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p 
и долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p 
 шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега бол 
н и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, д 
/p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> < 
око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде 
 не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила се света пуна авлија 
</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45"  
лости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу 
{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу н 
јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела пр 
мљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> 
 моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да 
} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не 
p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она.</p> <p>—  
нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће ов 
лим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата,  
.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он 
де у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше 
е; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо 
оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она  
 (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми 
ани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима 
 помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни  
јаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>—  
 жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је 
> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепш 
Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо  
уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све з 
а!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло песн 
 молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> < 
ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком  
ила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, 
реди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где  
ни у беле стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи но 
спросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге с 
о.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— 
 проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ узди 
ј добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у себи.</p> <p>Па по Са 
зала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!.. 
само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! —  
е не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“ — шапуташе она у с 
>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и д 
же и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — м 
д год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>—  
да сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји 
е пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи о 
лопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити срећно: — 
— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог о 
на кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га 
еках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте —  
 Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у ко 
к пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и 
есече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{ 
е грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради 
ше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква  
у о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо о 
чинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожен 
 је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој 
 онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђелији...{S} Усуд  
г сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девој 
ћу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; 
ћи Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвиц 
ако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче у 
товала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни  
и — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос 
пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била о 
аст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задр 
Анђелија се трже.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној 
<p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Бо 
не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није  
ито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала 
шта.</p> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му реч 
 нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиж 
уруза..{S} Ради Анђелија—мушкарца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — в 
даше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Ш 
 и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је. 
 мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању.. 
измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јо 
ве па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још мож 
S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми о 
!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!.. 
S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па 
павај, немој лудовати!</p> <p>— Само се бојим: попраће ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ј 
јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он 
а даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо  
ет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта  
ли јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и 
и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница. 
ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело к’о трава.{S} Милади 
 треба! — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје сн 
ољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена 
арта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па н 
="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе 
и Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{ 
елика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја?</p> <p>— К’о у око! — рече Лазар 
грасмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p 
<p>— Море — није, море, него, куме—мене боле ноге! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изигра 
сеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S}  
ве је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти има 
> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у леву руку.{S} О 
шта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S}  
редовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише воли 
зило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се б 
ара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није  
— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> < 
 помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било  
ћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вер 
p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је бож 
ad>XX</head> <p>Поплаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; ја 
онела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је  
/p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови 
 ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно ш 
би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{ 
 мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд се побрину те прегледа и пописа  
ма „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— 
тити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се  
но да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се 
и мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”... 
 А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што  
.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечи 
нђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</p> <p>Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта т 
дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>—  
 богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако 
!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—б 
 мора — мори.{S} Свет падаше: — неко од болести — неко од стра....{S} Нема никога ко би овом ја 
е, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако,  
ала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу 
 провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже  
/p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му 
инац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе 
Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p>  
око у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</ 
p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућ 
два држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брз 
p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Б 
ћи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља места нема.{S} Без оца се родила, без попа крстила 
а је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мисли 
?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девова 
свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђе 
жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p>  
 да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! — рече Миленија.</p> <pb n=" 
 мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{ 
 лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба 
у пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ -</p> <gap unit="graphic" / 
ији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи с ко 
лија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је  
сле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни над 
 рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И и 
{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија  
 Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, биће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p 
— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—би 
ц!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Стан 
ала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се  
жио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику 
а старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило 
.{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и 
 рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гл 
ан, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине 
и, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S}  
вај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p>  
>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остав 
ога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што  
 стидљиво Миладин.</p> <p>— А слушајте, боме, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћет 
>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиж 
н!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А  
ти! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека запо 
обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де ди 
/l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По 
 башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„ 
ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење 
лупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако 
омшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по  
ње она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се н 
 побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и 
та је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одред 
ену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> < 
ндуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и 
гату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на м 
 да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цр 
акојака.{S} Неко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече ба 
ше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако 
ило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла  
ма свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око в 
гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац кој 
је криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p>  
пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима с 
— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печен 
.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> < 
 умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом. 
<p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част  
та и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а ле 
> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од смеја.{S} Марко с 
о Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце  
ог Перу? — упита Анђелија.</p> <p>— Мог брата...{S} Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те гов 
.</p> <p>Анђелија корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ва 
рли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, нег 
> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А  
 код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријате 
 избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} 
 <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша м 
 — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" 
S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мил 
е:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гроб 
амо да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови! 
} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него  
 ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о ка 
ле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932 
знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато! 
да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта 
 искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на 
ш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част ч 
еби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин  
лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд  
ољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — 
} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде ч 
ого устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> < 
ели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те  
азе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је 
сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест о 
иленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се  
остеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико му не умеде каза 
<p>— Овде, код редара.</p> <p>— По богу брате, а ми се подависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p 
 тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије;  
да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешља 
 једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и  
олико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p 
 на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре,  
 би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!... 
криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је он 
им приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини!....</p> < 
едај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем 
 изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз с 
 била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако д 
драве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи 
 о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба св 
ће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти 
 пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами 
 будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад 
...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече  
чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.< 
 о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди 
е пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођ 
уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од  
асмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред старијим 
</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И 
Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на 
 подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко  
таде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Ту 
су јој криви.{S} Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако з 
и.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а н 
о смо поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што.. 
 вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје  
ају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, М 
ануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} 
 њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри в 
</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</ 
заше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад шт 
 с њоме разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb  
 лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она ус 
че, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</ 
о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S}  
— рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђелија 
 <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p 
ала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вај 
о авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвори капију.</p> <p>Сава скочи 
>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Март 
а по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>—  
послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста н 
<p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жен 
— знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред  
бро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме  
је се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и  
еше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о 
 Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могл 
се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успо 
и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад 
> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удеси 
благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, пријо — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми прија 
.{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корач 
у ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори с 
едај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p> 
ита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш ка 
ила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — он 
ређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на ћуприју на 
аџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је  
ајстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан о 
ас, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>С 
— Могу — одговори Анђелија.</p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Да 
 рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Т 
да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о  
ка узимала, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока н 
p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и д 
ти....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њој 
 и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па  
ајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и наме 
: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрли 
ило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз некол 
арца се не боји.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не б 
а, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја вол 
} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас 
ажите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете  
„’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“ 
учестали, сеница цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго с 
несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од срамоте.{S} Он се „пр 
сну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провирив 
’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све 
о око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда роди 
 како ће — ако умедне — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја мој 
илоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте в 
 ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек. 
 седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он  
{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели  
енија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим  
једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге, при 
та више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби св 
 неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти  
је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о: 
S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хо 
и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше к 
зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти. 
пијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше 
њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завир 
реба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могло сакрити. 
у да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у в 
— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!... 
<p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — 
јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана з 
p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато,  
редна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: 
ла, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није  
ша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у ш 
недељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.< 
м, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p 
ржала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па  
аци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и по 
р и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве  
а прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свек 
/p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем по 
с овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти с 
редна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми др 
ш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго т 
, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p>  
следње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ зв 
{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са ј 
д тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећ 
едај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоко 
очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; пе 
видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече нара 
о си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Тражила сам  
ла!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанари 
 скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори  
зе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико с 
Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта  
ивана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се  
е иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</p> <p>— Море — није, море, не 
гме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тел 
пори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому  
 Анђелиним.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури 
ан мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки З 
p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, 
>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва —  
’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара  
ад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али  
ра.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.< 
еш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива —  
м; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе 
 — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О,  
p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрви 
павања нигде се није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав 
бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{ 
ам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком 
о, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта  
ко приђе својим колима.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p>  
еја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — уп 
екрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на посл 
 гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За м 
 да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} 
<p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе н 
аве; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља  
ању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаш 
 прели покојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сан 
а њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p>  
ка ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родн 
иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — 
 Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал 
тро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је  
оја је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да з 
p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовим 
о: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум и 
p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" /> < 
.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђели 
че за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеш 
ебна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше нао 
единица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође ј 
ење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасу 
но за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> < 
пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта,  
у у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се  
што“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Мар 
уке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S}  
покупим перје кокошије по авлији — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} 
у; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div ty 
снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S}  
 па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија пољуби чича Ст 
обро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чич 
а Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори оч 
 <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око д 
стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шарениц 
том и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде вена 
— па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па 
ог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе  
о и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да 
ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и заг 
ела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три ни 
пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекр 
ја је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живан 
лакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она  
 до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено 
о гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’ 
икну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:< 
јачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, оби 
“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Ст 
спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које 
 довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекета 
а?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је так 
 — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>—  
p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сва 
 ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те о 
 <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p 
ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— Ама који '? 
 тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и  
 не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се нала 
првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледа 
 кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p 
а је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело  
ђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљ 
ја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не б 
је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не 
p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p> 
упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Д 
 онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33 
p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> <p>Опет настаде тајац... 
Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше Анђелија.{S} Ништа није лако на овом св 
— упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова ка 
 те питати — рече Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Милени 
репочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> 
...</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показа 
82" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окрену 
о? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} По 
е, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађ 
>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од  
зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава 
 да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де,  
ије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван  
 пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша 
 ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја иску 
т’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о 
, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног д 
д старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> < 
да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? 
/p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де,  
 си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади 
 пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ —  
<p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И  
 све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Па како м 
 цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Ч 
радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убел 
м чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бо 
се, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Сре 
е, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нис 
како пријатељу?</p> <pb n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому св 
а.</p> <p>— Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли м 
—- Са оваком се мора лепо....</p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој ми 
оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше 
 са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слушају ли?</p> <p>— Сл 
<p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог не 
на попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је бог 
 је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану 
.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носо 
ута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</ 
<p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>П 
м, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на на 
а; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и одн 
им милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и 
тају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао  
м.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене глед 
ађена.{S} Баш си луда!...{S} А шта нама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бит 
е ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо се, богме, мно 
у, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави сов 
а си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А ми смо 
 вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли сна 
спод дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! 
Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко  
</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{ 
без муке!{S} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — н 
— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разг 
о од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’ 
вој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи 
рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!< 
рди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један друго 
 А морам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише о 
! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем 
да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана 
та немој узимати што на путу нађеш — не ваља се!</p> <p>— Нећу, нано — обећа Лазар.</p> </div>  
ари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, к 
една мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S 
раде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га н 
доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она  
се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> < 
тови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба трудили!....“</p> <p>Милинко при 
њу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па и 
атру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" / 
само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb  
!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S}  
Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање — онд 
 његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни љ 
 настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби! 
овина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмеја 
ивана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани  
..{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заво 
{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— Певаш ваљано није вајде! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>— 
чити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила  
вакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’А 
ити с’оника! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију 
луша ли?</p> <p>— Слуша.</p> <p>— Чује, ваљда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{ 
ла? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта 
к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?.. 
вила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће  
ја.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро! 
И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о 
а ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шт 
!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих  
а то би најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам ч 
јим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... 
мом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето му 
а умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има  
!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!.. 
пет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радит 
{S} Од чега су ми седи ови чупци — нису ваљда, од бела босиљка!..{S} Па, рано моја, чувај свој  
 За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите 
во прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово и 
pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помислил 
адом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и га 
Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о 
ги младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</ 
ло онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Н 
и тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре н 
ама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S}  
и подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав 
/p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће 
а кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не 
рашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> 
то је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они. 
лачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не  
ед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — 
 то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео сте 
и ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те м 
{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити стареш 
вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благосло 
ка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју дра 
де те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За 
е воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жен 
 плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би 
амо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом 
, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма 
етити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и с 
а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вам 
 дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто чо 
 гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не уме 
 поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" / 
ећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је 
Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S} Анђелија се окаменила.</p 
ажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту ућута мало.{S} Тишин 
 који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се 
е.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се 
ших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се; па ка 
у па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— К 
а, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним.  
>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пијете ту рак 
упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љу 
еш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да  
?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и 
и, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, 
јци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирн 
ва и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — ви 
.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ов 
и добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гаји 
дај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била —  
— упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Вараш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — 
м...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може  
ео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>— Нисам среће ми!...</p> < 
И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! . 
ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> 
ужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи  
 напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одгова 
 то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не вид 
обе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p> 
буке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи по 
 — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбо 
напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како о 
 год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S 
 да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па 
е чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завеза 
 те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој  
 рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и п 
 оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опрости 
ашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу. 
јчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ај 
ушманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p>  
ађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p>  
 детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљ 
наје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него код нас — рече Марта.</p> <p>Анђел 
 Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Има 
о је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад 
мали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате ов 
та га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је ка 
у брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту 
аху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише ко 
 Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну ц 
 носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад 
{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече 
 на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам ц 
и она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо 
уву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па как 
то успавале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућ 
 Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван< 
 заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође; нема ту: — ово су сватови овога а оно 
 заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало прошара се коло и женск 
 засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} И 
ући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије  
се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека ватра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере 
 Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за  
имаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n= 
ј брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пача 
де.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућ 
а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти 
ери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедо 
е опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло 
 је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} 
: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућам 
 рече Нинко.</p> <p>Он поседе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спу 
ућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана. 
то су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чи 
ио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Лазарево.</p> <p>Н 
 чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о чему, оне се само ту 
.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на  
.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била 
аше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра в 
ати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој  
а би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она 
трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад са 
 ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче стра 
рчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљ 
</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да в 
ете удавило; није смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један  
у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата бусије;  
ути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да кор 
 лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Жи 
тави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!< 
изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико 
 после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је 
астави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осла 
је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и о 
љу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се  
 што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... ре 
/p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта  
 ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Суз 
тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја ва 
а ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч 
о моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам похо 
 на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио 
нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама  
ила!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{ 
 <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Милени 
р је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — рече Анђелиј 
ца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — теш 
ђоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец  
по, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, о 
 осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај  
 али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, он 
 Она се трже...</p> <p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погл 
осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке. 
ела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђ 
сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с  
аж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад во 
V</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које студен в 
ако ми се не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на р 
ла које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђели 
али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљ 
 је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена. 
: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n= 
 </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се  
— Признајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел ув 
....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар з 
</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала 
се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Баре“,  
 и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>С 
омаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> < 
71" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене  
ажим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад 
ео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била п 
...</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него  
 у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи  
<p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи! — рече Лазар.. 
да ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>—  
! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је з 
ја.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изи 
рцне се — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагре 
никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја к 
е то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој  
дговори Сава.</p> <p>— Само о снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу 
баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако  
p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удар 
ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p> 
ица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не м 
</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво. 
а!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја шт 
ице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели  
.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет. 
 и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p>  
о и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је јед 
ораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} 
а! —рече чича.</p> <p>— То ће ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— 
S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p> 
 одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда х 
ча Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па 
 како, море — а?</p> <p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака 
 детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Ан 
чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што  
S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра  
} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали... 
. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али з 
опало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писм 
пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, сти 
="108" /> <p>— „Нећемо се расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој  
о он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији изм 
ем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му каж 
и.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до 
но — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком п 
де у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p>  
 год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> < 
S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар чове 
 најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу —  
едаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и т 
 <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> <p>Па онда обиђе ј 
уку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за 
 се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по села!</p>  
ече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми 
 па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И ле 
аш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде в 
газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што с 
> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S 
ја.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели 
исли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S 
рима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па про 
 да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на п 
ска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — 
онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро  
> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија —  
 — рече Нинко поносито. </p> <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> < 
нају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p 
четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то ш 
аду снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој тр 
..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице;  
дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, 
А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам. 
еле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе т 
, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алал 
е се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ј 
о надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу и 
ош!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега 
 који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то б 
 те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти 
зимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он з 
S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Д 
м јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ 
р они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрв 
 се пас умиљавати око непријатеља, тако вели наја.</p> <pb n="37" /> <p>Анђелија баци псу лебац 
још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако 
не — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кош 
мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што г 
 очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке рук 
/p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса  
ково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, 
не, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, ра 
ве црне, танке па се сјаје; очи црне па велике, образи к’о пришт, усне румене к’о трешње кад за 
’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само к 
ад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о  
дро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни з 
кестењастом брадом; на сред лица сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после ус 
е!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван 
оше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и и 
ет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На 
!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствир 
едати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му г 
е стране.{S} Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом што стојаше на раскршћу пред ње 
 прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „пери 
, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у паш 
Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и прив 
едаред поче оретко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају 
 како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велик 
је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — в 
Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунил 
? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима,  
ла.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о снопље.</p> <p>— О б 
Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је 
 и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мој 
p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је  
} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умет 
</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{ 
уд ћеш ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох 
у?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па с 
 он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па  
сам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на м 
{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „ 
<p>— Како, ништа?</p> <p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n= 
кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ д 
<p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он ће...  
ље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и  
и?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де с 
ећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева  
>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га  
вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“  
 n="3" /> <div type="liminal"> <p>ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПО 
 да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p> 
. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред о 
...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! —  
, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по 
ано!</p> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добр 
ко, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче. 
то.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле 
ола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је 
<p>Анђелија разрогачи очи:</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је п 
ћи.{S} Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{ 
а.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> < 
! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу 
едај сутра попи....</p> <p>— А шта мени велиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p 
 се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p>  
спале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се оп 
обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе 
 Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> < 
 „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јо 
ој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајат 
 венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је  
а столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка 
е мисли.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућ 
казати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија се 
ој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китиш 
к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стаја 
лу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, зап 
алошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срц 
ут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те 
 године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији 
дног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S}  
чеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је п 
; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша в 
 испрати кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долаз 
рем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше ос 
ркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не б 
 сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.< 
ече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? —  
и доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и в 
ек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах огл 
а <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад 
с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љу 
ани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројић 
 к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и 
ко пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га  
 и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опе 
дрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула  
његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и о 
>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер 
 очи, њену косу — њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је 
реплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зач 
е из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, м 
S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако 
зиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свог 
.{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тет 
Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце 
и!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хте 
> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима  
м.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта 
ити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, 
еци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Д 
 Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за т 
 то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне 
о по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође  
да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у м 
866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му  
 варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу. 
ла.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p 
доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима  
" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ 
ont> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ 
и низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Се 
еваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше и 
Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Жива 
ги?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да га так 
ете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако 
 и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи 
уд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — није било без Анђ 
..{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њ 
одила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; она 
<p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се о 
потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луг 
во Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар...{S} К 
ад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И 
ан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле цр 
p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равн 
време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу —  
се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разле 
естаје никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чич 
 Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} К 
ђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина 
Миладин беше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; с 
ови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело лишће; по нека кокошк 
је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше  
анима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пит 
е, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку но 
Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он п 
p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једн 
 богу!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; са 
ових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ  
ј авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од  
ер; Лазар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године 
а коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није н 
.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћ 
та. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина 
аројка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један 
Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби 
<p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж ј 
— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш к 
ца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише  
 <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете н 
дене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се 
оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је 
н оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад н 
p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за 
в и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му ј 
е зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли 
/p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!... 
е и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за жен 
вина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници  
 целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји о 
 а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — 
ц, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је с 
војој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Дев 
део?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија из 
 собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико 
есташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Б 
злегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала  
видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жив 
 себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S}  
љи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко 
>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Ч 
доше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у пост 
} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p 
ричама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у 
</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелиј 
“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се са 
еше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст о момчина к’о тресак —  
ас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање св 
Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда  
 њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Некол 
м — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очек 
<l>„То не била ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима 
уком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љубили. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„ 
 n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што ј 
а, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па 
} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га с 
и велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Март 
ји — па у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ 
та да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски то 
 уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и с 
 однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који 
за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од 
Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се.. 
p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се  
де! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге и 
p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу,  
ком старешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и  
алио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — место старешинино беше место Ла 
 пута око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи 
 да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је 
хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све 
>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра  
Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше оз 
азар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала  
{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић,  
 совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђ 
 дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у 
 му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</ 
и дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну мат 
и запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузела нека  
нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о. 
лико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је зарони 
<p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да сп 
ролетали тамо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се м 
где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија се 
 село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S}  
удове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили ко 
оји једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; ста 
љана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да вид 
ла.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату же 
емо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, па би 
ла. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокори 
Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да  
Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код при 
 којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договара 
о ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде.{S 
таре...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Угово 
че је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после  
аволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као  
вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> 
аса.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је 
е биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кест 
едајте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и б 
евши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је би 
ина; тешко оном кога она прокуне!...{S} Ви плачете?...{S} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми 
е</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледа 
опи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони 
о јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пр 
азни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај...  
х да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! —  
— рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчи 
</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванц 
и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја 
<p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што па 
 Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Редујемо — одговори Смиљана.</p> <p>— Само 
текао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикнуле па побегле....{S} П 
/p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и 
тићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвор 
 — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плака 
 те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узим 
 чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало о 
а.</p> <p>— А како ти снаша, слушате ли ви ваше старије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја ш 
</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} 
ва на окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ћ 
’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима 
..“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се н 
ом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се до 
 узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шт 
 сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волов 
асме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p 
д; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић  
епере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и 
ред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</ 
 да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —-  
пре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам  
од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призив 
.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је  
 то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у с 
 пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела  
 сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа з 
уком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рође 
р.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што шта поверава Лазару.{S} На 
его Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, по 
су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није  
?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... 
> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="13 
ова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеж 
знајем.{S} Овако што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек ов 
бро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу? 
чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало. 
лико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана бе 
е по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће  
 само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да 
м њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она ј 
 Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мен 
у „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> 
 Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук  
 извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе слави 
ом?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} 
 али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Ни 
убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благ 
 је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашц 
ивати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Ста 
, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Сте 
S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прв 
пим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p> <gap unit="graphic" /> <p> 
јко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу  
ић са момцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста,  
S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје  
 нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p>  
мог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Ј 
и заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — реч 
своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— О 
а Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше ко 
авлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над своји 
није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе ј 
? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара 
ве, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, п 
уром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.< 
им да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, 
а, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>—  
сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао 
е на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо  
еше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укув 
устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S 
вони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Ж 
S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. 
>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, сна 
н.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; 
а певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за д 
ђоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али ош 
ајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја 
} Погледај јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би  
ам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p>  
расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рође 
куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе. 
 где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом доди 
ан.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те  
о га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих 
 Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти 
p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Ла 
>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стра 
 Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано  
 ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер 
к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па чита к 
ш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како ти шараш те чарапе 
а срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Жи 
ово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешт 
у мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија  
ајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>—  
ни! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, р 
дин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде 
м ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује 
тра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Марин 
трпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</ 
у у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра.. 
је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види!  
Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани мес 
се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?< 
уницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова. 
d="SRP18932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још  
 Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија 
о добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све она 
!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, ср 
ак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" / 
рче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице 
е, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас!  
свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ па што поиска 
— него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на „крај срца“ — па ти може праснути 
/p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — реч 
че воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм 
у вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се зару 
кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а  
ли смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота. 
— оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће 
 — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти,  
 <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља 
 <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— 
бре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S 
и пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спр 
кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш р 
 авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пи 
 пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе о 
p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гл 
е.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој ш 
</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо полудех!</p> < 
учица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о  
 За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} По 
 до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетан 
али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о п 
p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све. 
p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи 
<p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би о 
крена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се 
о згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је! 
ницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако  
раво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак 
а кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да 
 нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само 
је; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кул 
учан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</p> <p>— Плати па ћемо отворити! — одговорише 
ослетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и 
ајмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....< 
 сте полуделе, што не пијете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па  
<p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врат 
Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи 
S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.< 
ећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди ближе...{S} С 
ом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S}  
непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај  
</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге. 
ј смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чи 
у плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.< 
тер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> 
 бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете се преварит 
?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он ни 
— рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p>  
/p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете  
{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово  
.“</l> </quote> <p>— Алал’ вера Нино! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — ве 
 крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри б 
ујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се п 
>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бој 
се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ 
ч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је јо 
еш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? 
ану и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Д 
 — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, 
> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 
’о у око! — рече Лазар.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице?  
те.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог! '</p> <p>— Бог ти помог’о! 
ча Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја, сад ћ 
скапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, пој 
ад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми 
на к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше 
Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат 
</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ет 
д се поче постављати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ств 
аче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола с 
 њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p 
 <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p 
ке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуч 
ла би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је најв 
ватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на  
сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропрат 
аздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Др 
огом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију ко 
 упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— у 
ва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! 
ешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p>  
 <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па 
 довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совр 
само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се у 
 <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра  
 прећи преко оборене сикире, нити преко вила; није смела носити никаквих семена, као пасуљ, кук 
S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света! 
ма барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је св 
 пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Ми 
ољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си 
и:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило! 
S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се ди 
ван понео од куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{ 
м зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{ 
у, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служ 
..{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’ 
мо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако  
, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то 
да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која баби 
ји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l 
 крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још ј 
жљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну  
у, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око  
ади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да в 
ао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити ку 
 дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Он 
Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шт 
 Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, п 
> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у ку 
S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не 
ја одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи 
ног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где  
.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје; очи црне па вели 
ији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или  
S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; млад 
е па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силни облаци; а „тмора“ (ситна киша) сад удари  
г вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ 
 треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са  
 не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p 
ага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свио 
стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S 
 Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Кол 
 ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p 
ић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо, баба! — виче опет ч 
о’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић. 
и! — виче чича Стеван</p> <p>— Колај! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге!  
ана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пи 
а на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и  
те и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њ 
плот! — викну трећи...</p> <p>А он само виче....{S} Окрене се по неки пут па прети песницом.... 
се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основ 
 <p>Сватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте мес 
 да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве ст 
ијо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада?  
омену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под о 
дно чело, лице, очи, обрве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да су 
дојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али 
} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта  
... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни ве 
 <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па с 
> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш 
д оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о св 
раве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} К 
— не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје 
... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да 
ти.</p> <p>Али болест не попушташе; шта више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори з 
се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она  
тужила свету на своју судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склон 
 <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да н 
 а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p 
ирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица 
крљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри;  
ко подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде 
оја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Д 
ека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне 
о, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи  
 толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мал 
 беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да 
ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико н 
олутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На п 
ати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажах 
</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете љубити мршаву ру 
а или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би 
мејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако м 
ија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p 
 и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по 
њу.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта 
 женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> < 
} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умост 
слу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер;  
“...</p> <p>Прекинут нит!...{S} Не беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи 
а ожалила к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је зна 
та; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>С 
 Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <h 
ајзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и 
њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи изб 
мо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она ј 
кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је 
дступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је  
бав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Св 
езобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се 
ија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — побићемо се! 
. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше 
ш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И 
{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпу 
! — рече попа а сав позеленео — не могу више ни речи, ни слова.{S} Кад си тако хтео, што ниси к 
ати....{S} Немој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’ 
ли још? — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! —  
 смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога 
А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти  
пет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав  
луке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађен 
изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне в 
 како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти  
<p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖА 
а!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке ј 
е је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не об 
 <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Ан 
S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спасенија.</p> <pb n="81" /> <p>— К’о ма 
ући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После  
д свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њо 
ети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!. 
е мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испра 
е.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог 
а се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу н 
бе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно 
ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже ун 
ла и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може  
о, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p 
ћу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчах 
 би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала својим пе 
 онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p 
 руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је об 
лага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама....{S} По небу се витлају силн 
дан зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чана 
.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и маши 
 ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза пој 
, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то  
војим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, 
, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па пође на 
 посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија 
и.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди ми 
она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па с 
{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али 
е '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе д 
ко? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће т 
раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176 
оку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала руби 
наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пр 
огла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и 
послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па ј 
ш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико 
ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> < 
о.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут из 
„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — р 
обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича  
уке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се  
 Клење....</p> <p>Тога вечера у селу се водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p> 
<p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекр 
она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Он 
p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли 
 је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше л 
а ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пе 
S} Он се само намргоди мало па чита к’о воду, а, к’о, Нинко му вели: „алал вера!....“ Па, к’о,  
 машицама у накрст по води, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:< 
.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, сн 
а пређоше опа прошапута:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово  
био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мот 
таде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ поздрав 
ви! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у вајату.{S} С њом су биле још д 
јући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о п 
агрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се 
ред цркву, пред којом беше још неколико вођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком по 
сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} 
су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да  
елија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педес 
зар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, ј 
у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљад 
ет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је по 
онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих же 
.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.< 
i>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Мо 
<p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете те 
одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— З 
ула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој  
ва к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба 
 ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да 
латан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо 
ућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћ 
 к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p> 
но</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младал 
 Може, богме, те још како!...{S} Младић воли <hi>бујно</hi> — старац <hi>нежно</hi>; младић вол 
мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> < 
јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека им 
оме замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> <p>— Оди те 
ацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задоји 
и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могл 
ила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли  
на га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А з 
ad> <p>Сви су укућани — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио  
 грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жал 
ам, не верујте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не позна 
’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не  
ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад  
лиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је го 
ва — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да ме 
а — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да ј 
очека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара  
 Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам  
волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. 
’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— 
ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло —  
 велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичућ 
 к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био  
ђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би  
и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p>  
играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S 
ност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути ут 
<pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живо 
 волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те још како!...{S} Младић во 
та ће онда рећи?..{S} Онда ће ме морати волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени 
 мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p 
/p> <p>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ће 
ојим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда  
Миленија се с њим разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа сво 
 рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се пас 
— рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S}  
ицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше св 
берче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути наја...</p>  
Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и 
о.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговор 
p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро  
е Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би  
е она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! —  
Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И од 
ај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> 
!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p> 
да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњак 
бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да  
служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја 
ица цвркуће; свиње циче а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> < 
совке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149" /> <div  
 — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене 
 ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хо 
са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се 
је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако 
е — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p>  
узе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе бех 
код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице  
...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!. 
удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема с 
ше.{S} Аница се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече 
 — У теби бејах срећна.{S} Могла сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне ска 
 <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели ку 
 <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ —  
е почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише ј 
о с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном  
 имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p 
 <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу? 
и пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</ 
p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и  
у басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео  
ак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ ка 
ворити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што че 
p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S}  
ело.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу. 
 А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз б 
едног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли ј 
а оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и  
угог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору с 
а им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче  
ћи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име на 
 поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p 
уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се о 
дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кади 
а — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала бра 
усато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио  
а! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче враголасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчиц 
еба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту  
</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи 
на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи: на вранћићу!“...</l> </quote> <p>Сватови се смеју.{S} Неке 
} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и приден 
лете на капију.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасени 
 процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у  
ерац) уједначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она  
лише се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда  
 од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће  
лико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... св 
ти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авлију улетеш 
рак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окре 
>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опет...{S} Ха!.. ха!.. х 
 проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај  
н и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред све 
на је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума 
 пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин бр 
 Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије 
омињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p> 
S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуко 
 на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p 
вестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p>  
у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и о 
спођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно 
> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко  
>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се указа Мара, најмлађа  
 ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само  
/p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати ми волове.</p> <p>— А.... то нећу! — рече она.</p 
Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не  
 њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам 
ац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</ 
...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета.... 
поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Д 
иноћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса  
исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко 
крио натегу па отиш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од  
Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Нег 
теван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси јо 
воља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг -— опет се узе смешити.{S} Шта ће — мора!. 
на видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде  
пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, 
и се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони с 
оње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <pb n=" 
нђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дођ 
ине.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина, али ништа н 
она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пад 
{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и 
у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватр 
Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де 
ападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци и 
.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где  
ича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови ни 
бу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад пропало!...</p> <p>— И  
о приши нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} 
на запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђо 
graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — р 
к, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него рече: 
ш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на коле 
ако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њег 
еба посећи а који оставити — па се онда враћа кући.</p> <p>— Слуша ли младеж, Нино? — пита он б 
} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам к 
једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве н 
ећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Да 
не удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она  
Section" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потп 
</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре  
, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, ал 
к’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне 
ше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљава 
 од својих рођених мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрад 
разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече по 
 на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што  
уше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има  
нам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — р 
те.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, 
 и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p>  
ј јој око, погледај корак — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија  
са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Св 
а народа — али — кад сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро  
ељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да т 
 Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђел 
Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — 
а, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смр 
>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена! 
овати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он г 
слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — 
ричало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причал 
упи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} 
стављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стеван п 
} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пан 
} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се 
знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> 
 очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила. 
 онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у св 
остиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p> 
> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанк 
н тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у 
старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, оприча 
су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су кри 
 више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непознате траве,  
 гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати  
S} Ко о чему, оне се само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— 
„меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — 
о је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била ср 
а годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој  
чинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет 
камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали о 
е народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турско 
спратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; 
 ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла 
нема тишина, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> 
 гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела п 
е ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p> 
 највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар у 
се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а о 
гано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Она, онако у мраку, намести  
јаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са својим девовањем:< 
ја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стране поседали п 
на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише око постеље.</p> <p>— Шта 
мо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а вркћу сузе.</p> <p>— Само ти с њом, пријо, лепо....</p> 
<p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... ш 
пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, сл 
 у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалти 
 њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и т 
 Удари! — викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p>  
; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога 
 онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удари! — викну Анђелија.</p> <p> 
</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла њег 
 дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? 
p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, опсова ми матер, па врљиком: туп!</p> <p>— Удар 
е Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже... 
блише му лице..!. </p> <p>Анђелија баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да 
тањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, о 
 дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија п 
отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p> 
т отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на 
!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јет 
ше наочито момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаш 
па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгуби 
укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник 
и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окиће 
м.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења. 
попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пр 
 јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мај 
ла рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто 
SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је  
 Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од 
их — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Ба 
им.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи... 
<p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</p> <p>— Остави мал! — рече.</p> <pb 
а њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад  
а на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти ј 
 к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стал 
а кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дуж 
p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’ 
оре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа,  
е рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p>  
е Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе  
ред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се  
пс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед 
ајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке див 
..{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рек 
ио безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Кани 
</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како с 
да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком пре 
ако је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто бил 
— Ништа, ништа.{S} Ако никога — мене ће Вук упамтити!{S} А ти, ’ајд спавај, немој лудовати!</p> 
стави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" 
е јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p>Анђелија плану.{S} Ништа није мрзила к’о ла 
о. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад закли 
уците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим! 
/> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о 
не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и мате 
дбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око с 
а онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа 
м веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n=" 
!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И  
е.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} 
тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек  
 вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су  
{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одбор 
 Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глого 
 С пута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ,  
. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Ш 
} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољ 
 то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па ни Анђелија није одговарала...{S} Т 
— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигн 
о: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „госпо 
је ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хте 
раздражености—она се упути селу.</p> <p>Вук оста ћутећи.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>—  
на.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу ра 
ја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S 
. ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не п 
враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале  
— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доб 
 Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S 
руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он п 
ав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у  
 <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни савест не беше више мирна.{S} Њ 
 њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, 
се богме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар 
ријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А к 
рала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — 
уди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од врата.{S} 
и петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чу 
дима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па  
а: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би  
а им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) с 
ала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволс 
о.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p 
а се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p> 
н, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „е 
 него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би ј 
н богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила  
{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се богме, 
врдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од как 
’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе раз 
 одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p> 
ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно 
>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то! 
ади — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да 
 снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p>Небо у 
да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n=" 
!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали 
ма који су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>—  
ичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!. 
 То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.< 
ашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па 
 је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за г 
а у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Ви 
да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то 
оћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у је 
јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</ 
мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p>  
 био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстари 
игра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — рече 
ја бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говор 
ојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!. 
о је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му  
p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Траж 
ано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вел 
ше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и 
а ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила 
да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „З 
>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене 
е ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не 
 о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ј 
полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л гото 
к!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p 
ну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже  
/p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде  
едан пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри  
смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А  
 на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{ 
устише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само  
крете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p 
е мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— 
 покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Ни 
ади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а 
арко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан 
то човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила св 
ар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца 
га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака... 
 си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове  
</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, ос 
еди поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово  
еку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љ 
у Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девој 
аше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну ст 
мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осе 
 добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те  
е на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним  
ко ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега 
да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожма 
</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S}  
учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркв 
ло без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад  
века и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се рас 
>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по н 
плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. < 
а заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да 
ару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S}  
им!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за т 
а, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p 
 оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међ 
ква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи ми 
 одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта м 
наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „ 
ам.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S}  
дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем 
 смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти пита 
лаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегле 
е наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича С 
/p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаре 
Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га в 
ш неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешт 
Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p 
спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> < 
/p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије 
 и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на к 
ром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .< 
и?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћен 
урцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>—  
> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, 
!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он ве 
, пријатељу попе!“</p> <p>— А вала нека га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколи 
 Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није 
већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног ј 
S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошу 
p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но ј 
о је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати бити ср 
а је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла 
е радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратил 
угом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не  
"graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би 
оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни 
својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, 
атеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p 
то ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни  
ета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топ 
и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватов 
ан Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap u 
је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног в 
те рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па 
ђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је нако 
укат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прсте 
ова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} 
ла ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете ру 
к.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нис 
мислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо!</p> <p> 
ћи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па не 
ио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен.. 
гу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле 
!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје  
ј’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана. 
што болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета 
ож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старе 
ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се 
 га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке з 
S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто р 
 <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђел 
 њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S 
се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им  
конче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили и 
b n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — опет би н 
д три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га д 
„пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш 
ве се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="10 
оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располути и прев 
— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није  
олео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болеста 
е....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да 
ћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одговори он.</p> <p>— Како н 
 А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми ту 
о; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> <p>— Није, нано — него сам болестан.</ 
та је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам т 
ри очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— 
иш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ј 
{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по се 
Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Ни 
љаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја последња 
Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад н 
 је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа 
закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{ 
а све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на 
Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе  
ш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap uni 
 на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко 
 да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше на кола 
а срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу!</p> <p>— Кам’ мо 
ласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} О 
— викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p 
ара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест 
ти.{S} Чича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — р 
написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S 
алим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> 
p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се пос 
 су око суднице чекали:</p> <p>— Вуците га у апс!</p> <p>— Кога? — питаше Вук.</p> <p>— Вуците  
ео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте д 
кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} 
зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шт 
а жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љуб 
ла у собу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како п 
— рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p>  
ече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на зем 
 разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала 
руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим  
 да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати д 
ала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи  
да би га метнула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом с 
лила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више б 
ице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те 
ија.{S} Поклони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа д 
/p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да 
теван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу. 
јте ми Лазу.{S} Он није тамо познат, ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе 
е радио.</p> <pb n="113" /> <p>— Остави га, куме, развеселио се.</p> <p>— Та ако вама није крив 
укла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди 
p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два ради 
 клети!...{S} А право ми кажи, волиш ли га?</p> <p>— Хм, хм!...</p> <p>— Баш много?</p> <p>— Св 
крпа?</p> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p> 
 су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би рекли:</p> < 
иљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриг 
пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју  
ђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на санд 
„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени 
се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме 
т!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А за 
120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шак 
што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> < 
ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Ни 
де је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете 
уженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух 
агари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима  
 <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју с 
агословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} 
саше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ; баци га тако презриво к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта 
езнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, од 
„’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође ве 
едницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о опш 
оји је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, ту 
 па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{S} Стар 
дједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о 
здравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" / 
> <p>— Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не б 
, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — уп 
мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме пову 
 па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеј 
....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> 
ити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ  
дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по челу; опруженом шаком прекрсти га но лицу; 
таде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узме на руке па га мало подржи....</p> <p>Кад д 
 — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па он 
ну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те 
"37" /> <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>—  
о би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут ре 
врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он пад 
 како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо 
око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изи 
 па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p>  
 дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лаза 
 што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко  
 прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет 
з’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p> 
г дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни 
.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи р 
онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди  
> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p 
.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S}  
} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада посто 
 само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — о 
једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Са 
од њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама св 
ћи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње 
p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући ш 
вори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и про 
ога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шт 
! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у  
че је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</ 
н већ није ни мог’о више никуд: старост га оборила у постељу.{S} Он кашљаше.{S} Кашаљ му се наг 
се не хтеде одмаћи од врата.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она 
 је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи с 
<l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто!  
бузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није уме 
, па ће му платити.... .</p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би  
тео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у в 
ући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше  
p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, 
 је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Ж 
мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућо!...{ 
.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поште 
ар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И 
>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитељ 
 бој’о ни капетанова ћате.</p> <p>Стриц га, најзад, ожени, не би ли га кући окрен’о — аја не по 
(Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш  
куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је  
>— Бога ми, снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!< 
ad>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Са 
нео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину ц 
да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз  
помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његовој  
“</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и че 
е пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је 
 јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како д 
ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те  
о њему причам, а нарочито о тој његовој гадној навици — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја н 
 одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило 
„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болеста 
 Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, мулим ти, газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мач 
е за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну тр 
е боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана заглед 
еше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала  
е мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p>  
у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упит 
другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка  
узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба 
да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, н 
у је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако 
ове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једн 
аширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и о 
а зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вре 
иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњишта, ни у авлији око пословања — свако з 
" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу Салашу, него што је бил 
м.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу —  
ном једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са с 
ла.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да блед 
а је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше 
рачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању раз 
/p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким по 
и.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти  
е знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p>  
не, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поис 
пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији 
воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p> <pb n="1 
у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се  
а, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Ус 
стин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Кати 
је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти?  
>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он оп 
 Како си?</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Где си ти била?</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде  
, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окисну?“</p> <p>— Овде, код редара.</p> <p 
е крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</ 
вде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код куће, мајко, па пошла на 
/p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће 
 стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало  
’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им пок 
 бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S}  
словили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Ни 
обом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да 
арош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилиц 
зишле.{S} Ништа се није чуло осим попка где пева; ништа се није видело осим по ког светњака...{ 
им ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и  
лук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!....{S} Овај се бо 
о тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито 
мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p>  
ко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>—  
и у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја по 
у....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву но 
е љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.< 
ија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела  
p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче 
коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се пече 
јте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони 
 прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} 
у.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу 
ти: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити 
ком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви 
 се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} 
ше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајат 
 закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турск 
’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћ 
рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопч 
сјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!.. 
се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше 
види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа 
исли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{ 
ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за 
ихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме. 
, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђо 
, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно м 
о под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; пока 
нђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог 
 трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста 
сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Спавала са мном у ва 
на.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l 
сати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </ 
овска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био  
S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да  
ри очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожуте к 
рпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p 
је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мал 
ло вито.{S} На витом телу почиваше лепа глава осењена свионом косом.{S} Чело му беше ведро к’о  
пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Пос 
 се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му се, са седе косе, слева  
 боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не о 
?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе у 
/> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа  
то он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, 
киње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он  
аборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што 
кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш би 
 сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три  
е али оштре коње: коњи у колима подигли главе окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгле 
Она ником не одговараше, не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца.  
ку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" 
ају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по ј 
дбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву 
ја.{S} Мојсило баци први бусен оцу чело главе; попа прели покојника; народ бацаше бусен по бусе 
је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и  
ука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облише му лице..!. 
ту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по с 
<p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати;  
/p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мици 
{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и д 
 казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У  
е и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пута, па онда седе те му написа лек, и  
ле кратког ћутања.</p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> 
иленија погледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше 
прозор у собу...{S} У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га 
упу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару,  
Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, 
андуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И  
>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару д 
>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, 
е“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у  
нако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет 
 па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обве 
ц који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац 
“ место прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и —  
г веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђел 
е поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже 
жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <p 
нђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче простр 
!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал 
ут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете прене 
 <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборави 
н онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти, море?</p> <p>Анђелија ћут 
 се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да н 
p>— ’Вала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти с 
ти — у присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се ника 
јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p 
’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиш 
це на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја 
} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — ре 
вовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колик 
а:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злат 
 Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S 
етка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи некол 
?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Сед 
не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p>  
ју и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> <pb n="180" / 
наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p> 
мо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „со 
у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p 
је бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тра 
ко будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем,  
 </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— 
S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек 
</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас; не може се више уздржати.{S} Притрча му па окрете 
 — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p 
Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> < 
мис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мр 
ну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p> <p>— Устани, сестро! </p> <p>— А ку 
ебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, 
p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете 
акво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху с 
 погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану 
b n="10" /> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика. 
е у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут т 
у поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утв 
а.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа осим тичијег, никаквог шушња осим шапата лишћа шт 
..{S} Он се само простре не пустивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу... 
оди промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко п 
p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову 
сли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим ј 
p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> < 
.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? —  
ког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозв 
} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p 
шкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео  
елиш? — упита Анђелија неким чудноватим гласом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи. 
евина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, танка к’о поњава: куд се њом почеше к 
> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задо 
весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија 
вљаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку саг 
 срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не заж 
аки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S 
, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уре 
по села!</p> <p>А Анђелија се прегла па гледа пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике 
ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш л 
 опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га  
ило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“  
а богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша, сл 
 торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше он 
{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но ми оно рече?. 
<p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере  
еђује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на  
еље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p 
 своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек гот 
!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!. 
— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— А 
<p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чист 
 Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не 
ог дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност< 
и Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p 
p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — ре 
/p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ј 
 појурише на праг; старији се нагоше па гледају кроз процепљену артију на прозору...{S} Свима с 
ачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џаба  
 су сви благословили, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо г 
илазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воден 
 радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког  
 је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жало 
а на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала  
сећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неје 
ији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — и  
обри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — са 
је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S}  
ојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздрављаше са оним ве 
шта...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> 
 <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће морати 
иси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћора 
де се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке де 
S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада 
ај се у посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о —  
:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њ 
е, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај само нек си њему права и добр 
 дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="graphic" /> <p 
 Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај 
старији поседаше у ’ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра 
 не окреташе ни главе.{S} Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан 
влији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову су 
. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу и 
ији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако....  
не; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу! 
зни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара...{S} Тама 
но у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учи 
 ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у с 
} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — 
ше онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче 
оје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој ј 
 загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па  
екне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху  
авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а 
се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра ј 
ошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино; мало „јуначко срце“ —  
ећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, уздану  
, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа 
pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговараху оком намигују, а оне шапа 
м.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</ 
поведи Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се  
> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик. 
много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био п 
. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђе 
ла веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест д 
а Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је би 
 мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каља 
ватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, к 
даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, та 
Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, ал 
м урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S 
а глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!...</p> < 
.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: уст 
} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло оси 
 гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет  
е није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к 
и јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од с 
 чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да  
окошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина:  
.</p> <p>— А што? </p> <p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја  
т сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћет 
 лица на лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о гол 
 и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговар 
 неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час родила 
је у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећ 
<p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном до 
прстом леве руке узе кружити око мицине говорећи:</p> <p>— Лева рука крста нема — ова боља мест 
н стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не остав 
и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квас 
ну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p>  
 Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> 
... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— 
ча Стеван.</p> <p>— А, много ти којешта говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} 
усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Т 
/p> <p>— Како ништа?</p> <p>— Ништа, не говори ми се! — рече Миленија</p> <pb n="73" /> <p>— А  
а — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала 
а Станиша глув.{S} Слеп не види, нем не говори, глув не чује: устук, мицо, овде ти места нема!. 
Била би ти бар близу.</p> <p>— Молим те говори! — викну Анђелија...{S} Очију ми мојих, нећете с 
ује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, надо 
а од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадил 
 Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га ру 
очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула поново у бешику, па 
 Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре полас 
! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређив 
пет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилу 
вему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</ 
лену спава,</l> <l>„Па му кроз сан тијо говорило:</l> <l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Д 
 другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</ 
д дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господино 
и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио  
се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не 
а.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — в 
а; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма 
>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га 
— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Ан 
к опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носиле  
ћна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење! 
<p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, 
т!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, сло 
 свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпи 
о, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к 
ли Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се д 
 највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвал 
аже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и с 
естане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n 
в и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч са Анђелијом проговорити  
у, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек  
икну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Ниса 
ије бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми г 
ув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко.</p>  
кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Ми 
 до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уме 
 шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; на 
ија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог дов 
доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче 
 више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по а 
араше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Најв 
сак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта  
 Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општински.{S} 
p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живан 
је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако и 
је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцелари 
твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А  
бичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разуме се, пошто се на 
Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро 
ше.</p> <p>— Боли ли те, рано моја, што год?</p> <p>— Ништа, нано.</p> <p>— Па што кашљеш?</p>  
ста нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица ј 
ђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана кој 
некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ 
Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође  
ра!....“ Па, к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, 
ова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Б 
на, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су 
мо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! </p> <p>— Немамо, вала, шта — рече Анђелија.</p> < 
рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по ко 
е се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило 
....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p>То смо ми све онда биле луде?!  
кад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p 
је лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“. 
оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глоби 
 једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку бол 
њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А оно, виш.. 
е требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година Анђелији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једн 
2_C18"> <head>XVIII</head> <p>Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње 
е месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је  
мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стевана те се ожени  
пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много. 
} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div type="chapte 
еди, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за пе 
то што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље 
једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> <p>—  
о.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета  
id="SRP18932_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Ни 
нима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у туз 
е наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жа 
 везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са 
а ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први в 
у дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поу 
цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здрав 
дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време н 
од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби у оба образ 
 да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.< 
и нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редари у свему и на 
 још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то ј 
32_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого  
је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и  
рају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи  
ваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на гла 
 човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногам 
 Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и врем 
част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву во 
ше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, 
рећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{ 
епа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам т 
бегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њ 
ке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас  
рва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S}  
н.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху  
/p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело  
осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је  
баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Ст 
мејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Је 
 Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.< 
!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја од 
> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати Ма 
То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још 
{S} Она се окрете Миленији.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми пар 
 па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Кажи ти ме 
нђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу 
репочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта. 
<p>— Па показаће ми она.</p> <p>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радо 
 ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... рече Анђелија прекорно.</p> <p>— Бога ми 
ерком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!... 
XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандић 
</p> <p>Време беше престало; по небу се гомилаху снежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срц 
 ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа из 
а.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија п 
астави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи  
а.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И од 
— па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{ 
мена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ —  
екове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало  
атру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болело!</p> <p>Сад узе „неприм“ калем у  
>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим х 
па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва  
је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, 
не попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе неп 
....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} 
 земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.< 
поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је најв 
 вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молит 
тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила ц 
да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело т 
очетка обузимаше стид.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала де 
аде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске м 
р беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори и 
S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу излом 
ног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’ 
га — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p>— Н 
во ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Гос 
господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} М 
на селу људи који су пола сељани а пола господа.{S} Сељаци су само по оделу — а господа по свем 
 моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какв 
ван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом. 
 мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; заз 
н је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Мо 
Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим 
} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти  
 молим ти се, Господе!.... молим ти се, Господе!....</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубок 
осподе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се, оче небесни!"...</p> <p>Прекрс 
ћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</ 
ве смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се, Господе!.... молим ти се, Госп 
а!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Жива 
ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!...</p> <p>— Ко ће к’о бог 
и знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и нап 
 се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певуши 
е гледаше чедо своје.</p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради  
т насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за  
ам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, 
диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару ж 
 живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S}  
а се молила Богу:</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота мо 
..</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе 
„господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати,  
о: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан 
помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb 
 Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата...{S} И 
— рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише воли 
амо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе некол 
 <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p>  
>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок,  
а.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ з 
.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Жив 
га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. ' 
 у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.< 
 не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они  
срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђ 
у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Због 
’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос  
ка, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном реч 
S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу. 
нђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свад 
иком.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она  
 са свим обично.{S} Велико, ведро чело, готово беле обрве, плаве очи, велики нос, округли једри 
о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} 
p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташ 
о, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовал 
 луде?! упита Анђелија љутито.</p> <p>— Готово, вала.</p> <p>— Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p 
 покров; облаци се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па  
 ћу те убити! — викну Анђелија ван себе готово кад се сети на шта он нишани.</p> <p>Ова претња  
ху нетренимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; ж 
 Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође се 
ш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетр 
ди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се са пријатељима, посаветова плачну Ан 
— реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа о 
араше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде,  
што кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог с 
влија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Њег 
 У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад  
p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... < 
а јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p 
тар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> <p>— ’Вала б 
ислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја снос 
аквог шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и 
 листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам 
 Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и вет 
о?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништ 
 бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја  
не ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} 
е око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p 
а ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли? — упита чича Стеван.</p> <p>— А, много ти које 
д се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; 
има, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а ва 
и па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вр 
то год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни на 
ма!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже н 
 Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчи 
„ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнут 
пупила; шева пева; небо се плави; сунце греје благо; његова топлота прожмава ти цело тело, па т 
што блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења  
; „Тако, ћери, срећна била!“..{S} Сунце греје — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} 
човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја 
} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ  
 „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја воља“... и  
то рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе беше 
 ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину 
азара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су п 
искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Расти 
 од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препо 
!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те 
о.{S} Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом 
_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани волили што је от 
 села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо да 
е су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вин 
“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за с 
 љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој 
pb n="169" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба из 
ени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и  
ом „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ств 
гледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Младожења скочи с к 
 <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} Не 
 Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завиј 
рти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гро 
окојника; народ бацаше бусен по бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртв 
.</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило б 
то за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа р 
ци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звал 
 сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве т 
м љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и 
сти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она ос 
ше крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па он 
само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско 
— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183"  
 пешкирић бокорић босиљка па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" 
же тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбен 
и у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!... 
адаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху. 
сли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Ту 
 <p>— Била код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелиј 
будила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици во 
 очиташе, спомен.</p> <p>— Које неће на гробље нек целива покојника — рече попа.</p> <p>Редаре  
.{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла 
свршила своја посла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде 
 Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Глед 
ду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p>  
, повампириће се....</p> <p>А кад уђе у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и на 
оја је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све зак 
а се рукавом, узе свој штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — 
стове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из г 
.</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не м 
 јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не  
е црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан 
роба траје; а после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о он 
{S} Онда ће ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде п 
ући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам 
бично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слика лебдијаше пред очима њеним.{S} К’о пук’о г 
ше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало 
 са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p> 
„сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба уку 
ма био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинско 
! — викну попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи,  
 преко прага, он окину... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S 
 ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме  
их људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча  
жњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лаз 
лир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p> 
ир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради 
о плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Он 
е водише овакви разговори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S}  
...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро  
епу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и ње 
плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у 
ело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срд 
на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, т 
аци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и  
ах са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште гледаше чедо своје.< 
Мог’о си лепо видети како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна  
d>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше свакојаке мисли.{S} Он 
од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице! 
ка к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила во 
се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово  
и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па  
смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у њ 
меје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> <p>А Миленија га онда стисне на груди па му  
елија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти  
овораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније.< 
 <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу...  
ровукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S}  
вез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зград 
гледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живо 
а.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груд 
ће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како 
 бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо! — рекоше јо 
та.{S} Кнешчић га опомињаше — али он га гурну; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у 
вати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!.. 
није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Ни 
 с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче с 
<p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>— Онда.... онда ћу те убити! — в 
и: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и к 
кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелиј 
мо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже  
ослетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли н 
/p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола 
{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а 
S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим ник 
ају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о чивит, и ка 
га.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака  
 јој се стена са срца..{S} Овако — само гута пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S 
 попа.</p> <p>— Нема, него му „гројиће“ гуша! — вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи ча 
 јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљ 
икаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није с 
— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— Кам’ среће!</p>  
но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и ре 
....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> 
 да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинс 
па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна 
 најпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито  
 прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви... 
рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} К 
ио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.... .</p> <p> 
 што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S}  
S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, ис 
запази што год смешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладат 
та ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда! 
орођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисе 
 јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут 
и ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђели 
ај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну:  
илоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислит 
ве ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Нем 
у....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе,  
.</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла др 
ако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп  
де не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечера б 
тио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ 
p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p> 
одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S}  
рви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да м 
 оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте де 
а' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала 
ред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо 
у измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{ 
.{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него ш 
 то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био ка 
!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми  
чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да 
 па рече:</p> <p>— Сад видим, снајчице, да волиш нашу кућу!</p> <p>— По чему?</p> <p>— Неће се  
ђе.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> 
 Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме ст 
} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да т 
је царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти  
Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} А 
 свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она  
тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њо 
е и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и А 
цу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа 
p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служ 
а, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити — али њој беше слатко мислити  
авите редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах и 
 и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти! 
 да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се  
е дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p 
тка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? —  
Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’е 
од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код  
т; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина н 
о...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој ман 
тати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а р 
и?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свека 
ела целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела 
 и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове. 
ј рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107"  
уке око врата, да те погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и д 
<pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде доват 
ели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја 
раз црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и д 
Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе.. 
 да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ћ 
устајати.{S} Анђелија оде са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући 
 — рече Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Пет 
ће слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да т 
а част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку  
а част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумов 
„приказ“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска јед 
 је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најст 
сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p 
p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву про 
p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.</p> <p>— Шта велиш? — упита поп. 
а.</p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— В 
 заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> <p>— Очекни мало, видећеш све наше — р 
то су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње 
а; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А  
>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана ц 
 мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину 
и ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем 
, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — 
 која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да го 
Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p 
Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А зна 
ње а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што има душма 
упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .< 
ја опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Овако, лепо 
жим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ј 
ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече ј 
S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би она хтела д 
теља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији 
> <p>У понедељник Анђелија рече Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера 
.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више 
А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти 
а до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У 
...{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали 
певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој он 
Што лажеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте 
.{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако  
> <p>— Чујем, нано!</p> <p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано 
Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О  
кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији до 
и, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна  
штено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али  
тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p 
 ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се поче сама куражити 
 су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трча 
 завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже ру 
но, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76"  
алост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај 
а замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима 
сећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо 
ила остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није д 
..{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нарочито кад у кој 
 Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Ув 
</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи по 
ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.< 
ла око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртв 
!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па  
...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак са 
 позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} И 
 креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколик 
о се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је ис 
ски.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана 
ово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих вол 
ча Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довеч 
ти!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: бић 
те ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:< 
 не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама кажем ти: к’ 
{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па о 
, гојена гаврана — ’хоћу рећи — ћурана; да га на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцеди 
к прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“  
 што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да  
м пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јо 
 ништа тицало.{S} Она к’о <pb n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о 
, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од св 
м у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к 
а: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само д 
 су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован 
е она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p> 
најући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с најом....</p> <p>— Нисам — пресече му она  
ад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у 
д га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га вид 
апевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и 
ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она. 
 видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, 
А кућани, каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостит 
јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим т 
тету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила  
 „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је по 
 мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила 
жа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У 
и печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али  
чито кад у којој кући први пут ноћи.{S} Да се није мени предсказало?...{S} Може бити!..{S} Па п 
шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се  
и да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И т 
а.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком 
је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољ 
 је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара! 
> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се.</p> <p>— Т 
 ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у  
ла она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расеч 
....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти била?“ — пита ме она. — „Сп 
са јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету ка 
љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они по 
и, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} 
и глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; 
сенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, па — пошто ове седоше — прекрсти се, узе узд 
та ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој в 
ила, свекрва се њом поносила; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој ниј 
....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!....{S} Не боји 
за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће онда од сра 
</p> <p>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде 
 Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се  
оуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по 
 нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наш 
је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге ку 
 казала — узе угарак, погледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p> 
оцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види,  
!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>— Спомен, којим ће се Срби п 
> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.< 
д право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе тв 
аву.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— М 
> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља 
на.</p> <p>— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, 
од’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миле 
</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтит 
и један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p> 
? </p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Ш 
!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше. 
брекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> 
и.{S} Нинку се само смеши брк.</p> <p>— Да су ми — вели — овакви сви копачи, не бих се бој’о по 
> <p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан 
p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p> 
чеш?</p> <p>— Од радости нано.</p> <p>— Да ти није рђаво овде? — упита Спасенија.</p> <p>— Није 
имо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је  
, нано, пустиће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он  
— Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз плач Аница.</p> <p> 
а.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>—  
нију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван 
га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да 
што да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа. 
 земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> < 
ад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете по 
заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој 
 Лазар. </p> <p>— А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гле 
ешто.</p> <p>— А шта, по богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p 
— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а 
иладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе в 
 беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико д 
 сам по вољи тумарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли 
.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи,  
валити своје место рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Ни 
и се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одма 
ојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећ 
вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марк 
Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље вол 
и!....{S} Ми смо твоји пријатељи, треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и  
се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у ус 
да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче 
а собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу 
ном и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све  
бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно рекла?</p> <p>—  
гне! — рече Миладин.</p> <p>— Сад треба да му превијеш на мицину краставац печен у тију пепелу  
тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо св 
т — те још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— 
ш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би кајала!...{S} А што ће н 
ата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А 
 месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: глав 
стен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: 
 <p>Ту ућута мало.{S} Тишина беше таква да би чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово 
.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту  
ериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти о 
 <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Ш 
на једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на спрам Анђелије. </p> <p>— Немај бриге,  
p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>—  
p> <p>„’Вала ти, господе!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено. 
 последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ 
 <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде 
 како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се над ње 
 неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте м 
..{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек м 
..{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме! 
чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S}  
ти!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „ 
а а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? 
рака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све  
> <p>— Па како, пријо, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо 
 сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашик 
е праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — ј 
 ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> < 
е пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’ 
ли Стани:</p> <p>— Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног ј 
м, да се, под старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ал 
и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту 
 је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља... 
од ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила.</p> <p>— Боле ли те, рано моја 
 О прозоре повеша неколико кита босиљка да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, д 
ља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Рад 
гме, не шали!{S} У њега нема к’о у Вука да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око  
е од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела 
к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77"  
ити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се пор 
 је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Не 
ла је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док  
.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежник 
ђена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој  
} Па још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док чове 
> <p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p>  
и је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи да 
елију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да леб 
рве — све....{S} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, по 
вује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити 
 Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад! — рече Аница.</p 
аху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше. 
То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре ку 
ала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла д 
<p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пу 
му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, јо 
.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а ка 
— што се укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну кон 
је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још неш 
p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p> 
ишта ни тражио.{S} Кад год би она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је доб 
е она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — он 
дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би највише <pb n="59" /> сам 
а пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарлож 
слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана,  
ако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано,  
иђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са мном на бу 
 би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S 
</hi> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је  
 И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су 
ете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стева 
Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи  
ла, колико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа ниј 
ђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надг 
ли баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од 
="189" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрсти 
е траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p>Али ништа не поможе Лазару; он б 
ле већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни з 
нда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке 
рам....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чу 
та устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се....</p> <p>А к 
бити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрвенео к’о 
ери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, к 
во њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{ 
уге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада  
тужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није мо 
 пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искап 
p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаше све више и виш 
дишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајат 
 је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да  
од у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуруз тр 
а, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати 
седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их ле 
о смео поверити најстрашнија места — на да се ни мало не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је и 
 — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стена са с 
мејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> < 
ја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале у 
 Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S 
је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: 
 </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа  
{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — п 
љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђ 
ви они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече ј 
S} Кад си тако хтео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на  
 и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — 
тка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се н 
ане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклет 
 <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Ж 
и! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Ко 
ити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца срце а врк 
муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући њег 
а не ваља!....{S} Он мени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се 
пала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би  
А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{ 
е Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>—  
p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? 
 њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвиц 
p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!< 
е.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да 
црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми 
/p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало 
теже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би ј 
} Она му одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не и 
седеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се у 
 разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упит 
мађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хвато 
ту погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Л 
 час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се  
ез његовог савета урадити.</p> <p>— Шта да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни огр 
 не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не з 
</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци 
 што ми ниси још онда казала“?.. па шта да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети 
 и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згро 
е по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бар 
<p>— Нисам тако никад. </p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђе 
 тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је 
и.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</ 
само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрав 
у кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?.. 
речи.{S} Није, просто, умео човек ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па он 
 био прав.{S} Од радова није хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од в 
лован!...{S} Нећеш ти у ње наћи кончића да није на свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је де 
га а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p 
 мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{ 
> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у свато 
а „крај срца“ — па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш  
 кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} О 
 она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, 
гу.{S} Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи ч 
о је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад  
ака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — ре 
ели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти  
. није умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је с 
 и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л г 
 Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали. 
па рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Ам 
{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душ 
p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Б 
 душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече 
—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа и 
душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу 
<p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе б 
метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Ди 
 амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог да!... викнуше сватови смејући се.</p> <p>Сваку „част“  
 амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „ча 
“ они одговараху:</p> <p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чуту 
>— Немој, кућо!...{S} Тужио он — да Бог да — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђели 
?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја дец 
у живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здра 
е! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— 
 има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да 
оје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец  
и рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чич 
Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове н 
ама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb n="53" /> <div  
.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук о 
} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има. 
етрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S}  
ара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ј 
нда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија дова 
варала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опростимо!</p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њ 
хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућ 
 Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— 
обљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној велик 
срамотну реч?...{S} Нисам!{S} Па од куд да ми сад ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дођ 
а се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p>  
д.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за 
 суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{ 
ну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:< 
је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку 
емила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не мо 
исли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мало па  
ди се чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи 
треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p> 
о ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, ако је до 
} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи. 
 ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па 
оговараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се  
да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, н 
} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смот 
ука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога 
удове па пође на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као 
а путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и ми 
пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш 
 упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није 
 куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пирка 
а потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну 
елију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју  
снајчице.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђел 
>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>—  
о знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први пут тога вечер 
 опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p>Чича Стеван рече:</p> <p>— Д 
кога у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде с 
</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита М 
е звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> < 
доше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да  
ин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је д 
..{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је он 
и.{S} Поседи мало где год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу 
а његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p 
 крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>О 
 ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне,  
а како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћ 
ет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала 
овара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић п 
 <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити,  
</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она с 
ећ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа  
Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јо 
и помог’о!</p> <p>Па онда сиђе са стазе да му пута начини.</p> <p>— Како си?</p> <p>— ’Вала бог 
це заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном све 
бричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што 
 Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p>  
м!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S} Па  
<p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још  
ег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јо 
и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ позд 
у што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ј 
је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио  
p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} 
е си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено  
а Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? 
ичати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који  
рема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се  
/p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели к 
оше по собама, неке да одспавају а неке да разговарају.{S} Људи су седели код мртваца и разгова 
се није мог’о одрећи своје старе навике да сам кочијаши.{S} Крај њега сеђаше Милисав.</p> <p>Св 
ан за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа 
поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери 
 јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ј 
 <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да  
остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S}  
n" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими п 
екрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај 
и, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли в 
ћ и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су могли 
; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби 
ако би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да  
ако би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Жив 
тан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изг 
акав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p>  
ка памет, па после онака срећа...{S} Не да то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори. 
вила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлази 
ио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?.. 
реба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао  
еван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Поседи мало где год у ла 
ане, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Ц 
ишта не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна, па ка 
се пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А как 
есе обућу свекру....</p> <p>Траже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шт 
е састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслу 
м што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све  
<p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест 
ко, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што  
<p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Мар 
шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто з 
неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела погледати у младож 
 Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пи 
и ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће б 
 велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија ал 
 виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се из 
змеђу брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb 
 облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо време; показујеш ономе који ти сп 
било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} 
нђелија се трудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су бил 
ја летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" 
ог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> пр 
 Чули сте што сам вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсил 
а се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да каж 
 к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — посрнуше Пантићи!...{S} Он 
оследње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне 
...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви  
се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p 
 да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се меша <pb n="172" /> у општинска пос 
p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што 
 кад се то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ниш 
а ће то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда зам 
а вали..{S} Чича Стеван наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече 
ечце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весе 
чавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш пока 
оће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p> 
шљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљутила што сам јој казала д 
ачунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају кмета.</p> <p>„Кога ћемо, кога ћемо?...“ „А Л 
макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра 
иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „вр 
/p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама не 
ешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’о што треба“....</p> <p>Узвари ракију, усу у 
ја.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је п 
а доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље 
шко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живо 
ме беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — 
разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и преда 
лија.{S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му р 
 спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; са 
нђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Мог 
амо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, до 
ра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Ма 
 у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се 
ре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми  
а окрете љубити мршаву руку.{S} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом. 
седе мало крај ватре, па онда опет рече да га унесу у собу.</p> <p>Спустише га на кревет.</p> < 
 му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређен 
ље који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марк 
 наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она да 
она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној  
од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко 
куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врат 
ше тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица о 
p>Стриц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову к 
то је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да зат 
 сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свир 
 — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ  
 легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graph 
атијих људи, па се сви слошке потрудише да одрже Лазара.{S} Овај, пак, није ништа хтео без њего 
даде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} По 
и да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих љ 
ико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна ко 
лио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; 
/p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом 
а се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде постављати совру.</p> < 
а пљувачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: с 
Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано  
аве да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох 
>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилиј 
дове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јо 
 усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умр 
је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{ 
!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: од 
 не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила... 
 пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца  
д једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е неће 
ила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о 
, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Ст 
, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе! 
кну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S 
 глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било К 
а леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка,  
рати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђ 
кинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечиј 
о да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кан 
 ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од  
/p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, ко 
ито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама ре 
извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас 
т Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закљу 
ки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што 
ад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Ст 
аше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна од  
а то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту у 
е није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда 
ори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори 
очекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти с 
{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Жив 
} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну сре 
вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре  
ић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где 
њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђели 
елеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и ви 
Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила 
е, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у не 
а уснама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па о 
ође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p> <p>„Она ми оте све 
/p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету в 
га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види тал 
лијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он вр 
Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стара 
ан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово поздрави се 
} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја 
 главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Де 
азио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са старим сват 
хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права.... 
се га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака 
а Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати ве 
ложење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених м 
изнати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој 
м те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ће 
ћ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел с 
ло њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> <p>„Не треба срдити бо 
док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми воло 
је“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и о 
еху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе по 
би.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, 
н седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове пуне ручице и њего 
ебе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено  
памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} 
 момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из  
е и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није 
 каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица,  
<p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Пе 
 и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о  
и друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се  
 А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоће 
данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га  
арити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи —  
ад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{ 
 он био од оних људи који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са ос 
е окићене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..< 
Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осва 
о уређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он 
ро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је 
Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола  
мет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цар 
меје, па нам тек по коју пришије — а ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’ 
ло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспат 
та више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота 
а се не гнуша; њена памет није могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедо 
њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало  
м.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и пој 
p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а- 
оследње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Ла 
 Вук паде у блато.</p> <p>Није умела ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} 
ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!.. 
> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље немој: — по 
 сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S 
д се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола 
м теку сузе од радости.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесн 
лечи неколико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о.. 
н гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа,  
 богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог  
и — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу  
ленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о  
е.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!.. 
 знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо се рас 
<p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али 
атеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, при 
— само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећ 
ој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе 
у ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше бог 
о ме послушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S 
ди — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите.</p> <p>— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Пом 
шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — у 
 ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам  
не пева!...{S} Онда ће морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ћ 
с то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно 
ка, чини ми се?</p> <p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! у 
ћу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету в 
тише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута н 
/p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу 
но ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки об 
оја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште... 
омцима одмах повата бусије; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци! 
саранити макар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А по 
пити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</ 
идели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субо 
ох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</p> <p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>—  
излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрц 
<gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећ 
или на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња 
 „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p 
он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ 
кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да  
 и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубин 
— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то мо 
ије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад 
па на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену  
да у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окр 
ну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p 
.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива  
оучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она  
нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме  
је и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!...</p> <p>Она приђе мај 
 мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо 
етиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мај 
 тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу т 
!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој,  
рати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те пр 
.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?< 
о неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Жив 
арод изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину 
. и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Деве 
га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тикв 
ајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?< 
ш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устај 
ну кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“. 
/p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чин 
а момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најпосле учини 
на, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накрич 
ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поз 
ији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући,  
...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — пови 
све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и  
ди сада?{S} Куда да се окрене?{S} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рук 
ни вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели:  
лушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то реч 
— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја  
анта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио 
а вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, сн 
емио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb 
а старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може 
аш никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћут 
и вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне  
огњишту како весело пуцкара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила стар 
о с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</p> <p>— Стој, пријатељу 
да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да с 
 „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у 
 остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот 
вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</ 
икну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем де 
ек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</ 
о ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ов 
а је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад устане од спавања нигде се није 
мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема ку 
азара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку сагонити у 
 <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја 
p>Огрешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазар 
о ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али мајко моја, нема т 
ко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих би 
ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он  
 од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речима не могаше.</p> < 
сеђаше велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну 
, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, 
чић!{S} Шта се пута пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!... 
кра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Ж 
 и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног  
p>— Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и је 
S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом до 
.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљ 
Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је 
а и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Д 
на шта он нишани.</p> <p>Ова претња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничег 
павала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар 
тити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја 
S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кући одрасла... али 
 такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу ј 
 је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу  
се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?. 
вуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за он 
 онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.< 
ћани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано 
н падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће су 
ели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „гре 
 пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била д 
> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаш 
="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш ме 
јак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Сала 
а прожмава ти цело тело, па ти мило к’о да те милује рука мајчина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђели 
те унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвор 
а па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу  
а и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био загле 
иницу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и п 
 Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Н 
им великим црним очима гледало у њу к’о да разуме шта му говори...</p> <p>Тада би га метнула по 
 ни да бега.{S} Стала на оном месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, сна 
онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њ 
е поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало  
је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— К 
е и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то на 
њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје п 
 сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{ 
ни да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости про 
ете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> 
а <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она овде — не бих ни помис 
и заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља в 
у све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Милад 
 да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим  
> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога наро 
отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и т 
љаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једн 
S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за  
ључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у с 
дела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевен 
да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то он 
ање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му  
! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> 
зи спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени  
ољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{ 
са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у ц 
 чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад н 
 младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се мути утроба и 
јишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’ 
 било без Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и к 
уби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до  
ати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — 
 јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи 
 пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!.. 
 <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што 
 кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелиј 
, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија 
 мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{ 
 човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се  
рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је 
атра а очице склопно па трња.{S} Никако да се разабере — сав гори.</p> <p>Сви се поплашише.{S}  
оносила к’о пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћ 
ање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошт 
плоту Мандићевом, а чича Стеван, колико да би се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} 
же.{S} Ничега се она није бојала колико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p> 
ослуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам ј 
та на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са А 
иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се ра 
ј је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по ли 
— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Ст 
 <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још п 
ја плаче у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича 
 како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је 
— рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То мо 
це и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школ 
од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, слажите се;  
 леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</ 
 се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме —  
>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да 
ћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену 
ћана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше 
ан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И так 
о или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала 
у да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S} Ала ће ово да буде с’оник!. 
а у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђ 
е руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она 
лија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде 
 И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање т 
 момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не  
 овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, дом 
а бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’ 
S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мо 
ушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка?  
овање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ран 
 <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају 
љаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и  
је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимат 
 све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. 
тно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да нас свет попира по уст 
сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Оси 
ти и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, к 
 слушали.{S} Само се није мог’о честито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине ур 
куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца 
ла и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!..{S} Како ’но м 
док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђа 
да се поче сама куражити:</p> <p>„А што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ,  
мо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим. 
и за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— 
обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понеће 
у сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чи 
ја. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не 
бунару умива — понећеш тамо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{ 
нина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— 
у беше тишина; — све поспало.{S} Ни пас да регне, ни пет’о да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну;  
 у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана  
е донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div> <pb n="41" /> <div type="ch 
ћу сад; куд ћу сад?....{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!... 
донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућ 
ите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{ 
сли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кућ 
!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креве 
е трудила, да то све повади, па колачић да метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жен 
 Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, ка 
тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали Анђелијом 
 беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кућ 
ом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} 
ити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пун 
га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак ку 
 чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чу 
изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па онда са попом и народом крете с 
то попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих 
ту нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</ 
</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојач 
инити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ј 
зда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је 
онео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</ 
то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек 
и врана петла без белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да зам 
е узимати мах.{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни и 
радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</ 
о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S}  
теља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе с 
одлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да  
Миленија'?...{S} Моје перо није у стању да опише њену радост...</p> <p>Наше народне песме певај 
нко млого остарио; не беше више у стању да мане косом; Мојсило већ уд’о прву ћер; Лазар одраст  
ку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и  
ј чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше људима „светњаке“.< 
атише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} С 
о спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад з 
свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у не 
штаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На 
 руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђ 
многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић 
Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочит 
поштовале старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> 
тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је,  
Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш, говориш 
; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! 
 навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених лекова.{S} И она са 
а.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем 
>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p>  
<p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кок 
ражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него з 
емој, немој устајати — нећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли стр 
анас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим т 
м вредна, ’хоћу да будем умиљата, ’хоћу да будем поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми 
 мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела 
p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И 
> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро пре 
ба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом  
p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си ми 
 и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хо 
док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја д 
 к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што ј 
што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што ј 
рести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што  
 нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да  
.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p>  
S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он 
 али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пр 
поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу;  
 и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, сам 
 јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Ма 
 пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли своје малене али 
 снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу 
/p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остали помагали су укућанима.{S} 
се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо  
 па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опро 
ољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите  
<p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Ј 
> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропу 
по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да  
а, к’о, одрасто, па га опремају у Шабац да продаје рану. ,,Ти си — к’о веле му — писмен — умеће 
 ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија 
претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _  
и; није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села 
 молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</ 
! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Наред 
м само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па ш 
} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> <p>— Немој тако више; може чути н 
 се поклонио!...{S} А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Мо 
а!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не зна 
рамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Пет 
е да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу! 
Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p>  
; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — 
 венчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— Н 
аш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то  
>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да то сакријеш!{S} А кад се то могло сакрити?...{S} Онд 
плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући ор 
...{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не  
l:id="SRP18932_C6"> <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Ј 
ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га само опишем!...</p> <p>Али то није нужно....{ 
нети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и п 
ог — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала  
ч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја  
..{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није б 
е су у мене ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недр 
ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“ 
м, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је с 
<l>„Боже, оче, рано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је мо 
e> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> 
l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l 
> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјаја 
лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{ 
 мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван п 
вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад би с 
о ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S} Сва 
 те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни горе 
лачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин 
тране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула д 
} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} Његово срце не да 
 парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове —  
 челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небес 
ове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p> <pb n="48" /> <gap unit="gr 
еки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научи 
ротиван?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и пош 
а онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз 
чера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не л 
она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи 
Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше  
е, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу....</ 
остре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донес 
е у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со 
кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиж 
о прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража по 
 склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто,  
 Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану! 
у... пуче к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђе 
стеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван јо 
он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса  
 Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим  
они се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p>  
е цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђели 
; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш  
брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради Анђ 
ла погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења 
онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине,  
јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се  
 <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђ 
беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и пева 
дох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба  
 богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох от 
ри пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато з 
ј бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, 
ело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p 
 до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи 
и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играл 
 она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни м 
ише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и ув 
и уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише бо 
S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље до 
 хитре коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, због 
им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда  
 даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече дов 
о ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу.</p> < 
ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се никад не уморим, и дај м 
>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко М 
к сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим  
у се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!.. 
О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш  
споде Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!.. 
акију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јет 
</p> <pb n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани,  
, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и  
> <p>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; ни 
ишта!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S 
 богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђели 
!</p> <p>— Што?</p> <p>— Полићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и  
ице!</p> <p>— Чујем, снајчице!</p> <p>— Дај ми парче леба!</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу  
та испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма дру 
е.{S} Његово се око укочило...</p> <p>— Дај свећу! — викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је  
а Мара, најмлађа сна Анђелина.</p> <p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копо 
хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p 
унару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> 
 Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана  
н бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> 
е угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван от 
, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; 
поштена!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Милади 
ече он.</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољ 
 од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Ни 
 и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе 
 се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од ра 
 могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми 
ало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.< 
криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p>  
р љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу одмени..</p> <p>Према то 
 — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре о 
ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја бр 
>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћ 
руге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја  
та је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога  
енама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“ Неки мотрише 
едом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — 
вчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{S} Чорбу оставите редарама!“  
имо — вели чича Стеван.</p> <p>— Шта ти дају?</p> <p>— Ајде види најпре па ћу ти казати.</p> <p 
ачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти...</p> <p>Тако  
.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је бил 
них?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђ 
те гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико 
 урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је 
 Шта велиш? !</p> <p>— Готово.</p> <p>— Дакле, луде смо биле: што смо поштовале старије; што см 
и, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја  
војити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је 
људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећниц 
{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их  
у.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила  
њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и  
а уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужит 
ецу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на дево 
и узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — 
 мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља. 
ео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p>Није умела  
то год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој окру 
на и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка. 
е волио к’о чича Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које  
 к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То 
 се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засм 
вају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> св 
д Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја 
бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш 
во слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила ј 
ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио 
аљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У к 
олуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много зав 
шћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само  
. а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кок 
</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и у 
и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?< 
/p> <p>— ’Вала богу! — рече Смиљана.{S} Дан-ноћ само сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 
 ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га 
 оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше поради себе н 
ашаљ му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </ 
ла, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се накострешила — да ме сатре!.... „Где си ти б 
сле венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, засе 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан девети 
а — од великих краста!....</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове гд 
ла ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрег 
о су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају.{S} Они остал 
деж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешто успавале; а кад устадоше они се са 
адајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела л 
јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу 
p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пр 
и моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p 
 кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би к 
није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пис 
 жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше ст 
т, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан 
виле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија 
....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</ 
ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га 
пет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{ 
твим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а он 
здали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана 
> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се  
ити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још н 
енимице у мртваца. </p> <p>Прође готово дан.{S} Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене дол 
</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан па га, после купања, унела у кућу — међу народ — оп 
а! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја  
:id="SRP18932_C3"> <head>III.</head> <p>Дан беше леп.{S} Небо чисто к’о огледало, само му плаве 
 ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по св 
у потесу глоговачком срете Вука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе  
осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на очи натерати  
ш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се по 
ном селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединиц 
снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о с 
, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p 
....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје 
ј ме, да више не трчиш не гробље сваког дана!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гл 
а руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији.{S} Даваше богу божје а цару царево...{S} 
им!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле процеп од 
ма — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{S} Кад  
зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па 
ијатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p>— А ва 
је никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно р 
о сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она п 
ама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене п 
а.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Ву 
а буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира  
tone unit="subSection" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужн 
 да брашна самеље.</p> <p>А на неколико дана пред свадбу, Милан узе чутуру, коју Анђелија окити 
акићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Милен 
обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и  
шчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где ј 
је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p 
пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слабија; већ не могаше порад 
> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече:</p> 
а беше отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији 
адржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет 
 <pb n="88" /> <p>Право да кажем: првих дана она никако није ни мислила о Миладину.{S} Њих двој 
У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћал 
 видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Руча 
> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар!  
т, па опет...{S} Ха!.. ха!.. ха!....{S} Данас не би ни најлуђа тако што год урадила!....</p> <p 
{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у к 
p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза!{S} Как 
 грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога  
ас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ће 
е кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, кад  
е и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем умиља 
 бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа него да ми да 
а.</p> <p>— Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> < 
 — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш 
 за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове сас 
.{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук Лазар.. 
азумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде!  
 се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p 
ко је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете се она Анђел 
 <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S}  
 он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен м 
 најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинил 
азе свечаници па све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</ 
 зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се рази 
 више још поче напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — ко 
 <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она, које 
2_C10"> <head>X.</head> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време 
"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годин 
вима то није ни падало на ум....</p> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S}  
>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S}  
у и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој во 
, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза он 
одар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику. 
то је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад б 
на, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; 
неси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се стариј 
идело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад  
је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мај 
јбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Насташе непозната места...{S} Анђелија уздахн 
S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, го 
} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће 
 <p>— Како право говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар ниј 
вадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више 
 и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а  
ма немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја виш 
дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели:  
емојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја! 
:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....< 
 воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У ме 
— „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна би 
сницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми 
ељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И н 
 пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Нинко само прича: како је ш 
Све су то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево на 
или се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </div> <pb n= 
адовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и 
а кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она ј 
ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у 
ј говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Жив 
ле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих ду 
е она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича С 
с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} Сад навал 
ђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а до 
; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да  
{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши ком 
p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове 
а образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде матери....</p> <p>Међу т 
комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше 
/p> <p>— Није те ни срамота — рече он — даривала ме па хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те  
г до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и 
p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S}  
хоћеш да отмеш! </p> <p>— Од куд сам те даривала? — викну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и  
Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле! 
ве даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Ж 
атове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{ 
„дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане 
ожје а цару царево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подга 
и се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је  
а дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Валим те, Господе!.. 
 Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{ 
да постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почет 
ин којим она дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше 
За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S} Глатка к’о патка, тан 
и, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p> <pb n="108" /> <p>— „Нећемо с 
ћу, „нејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не да 
 немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изн 
!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— С 
<p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, ва 
 да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубице.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је М 
ети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам 
p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све  
— па ти може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам ин 
аца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се погодимо — вели чича Стев 
рисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде  
оје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади ру 
у те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p>— Даћу голубиц 
нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то сед 
} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане,  
 окрен’о — аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{ 
њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних,  
 се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, мно 
љство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно н 
викну Анђелија.</p> <p>— Пуче врљика на два комада!</p> <p>— Па шта би с марвом?</p> <p>— Оте.  
з прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе в 
т-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и  
</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више од два цванцика!</p> <p>Врата се отворише.{S} На прагу се  
ућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке узе со — па 
, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не дол 
уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погач 
раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> < 
слила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, виде да су људи —  
>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти  
т, од пет-четири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди,  
рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи  
 старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p 
ој беше „прстенски дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска тал 
а попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их 
 закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S 
ишта боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију  
осла па куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седе 
ну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу  
едну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело опе 
ешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак  
{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је 
би у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше „прстенски дар“: прс 
ено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p> 
ија беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S}  
предовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S}  
 Лепосавино, па Стеваново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се с 
И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете  
како није ни мислила о Миладину.{S} Њих двоје беху к’о два путника кад се сретну: гледе се, вид 
.{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се дакле!...</p>  
ладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жен 
ај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њим 
> <p>Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се 
 светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрав 
 су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и п 
цају пушке, певају Цигани...{S} А млада двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку 
S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи. 
Анђелије.{S} Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да прот 
 познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљ 
миљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и 
али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S}  
мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — 
ли и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волов 
 готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је  
заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а  
„к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих 
де му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — рече кум.</ 
у кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Сов 
ваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба  
 где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — раки 
кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто 
 је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, заји 
шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук поди 
 пак’о?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} 
 јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... ре 
 да се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p> 
ца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвиц 
иде тишину рекавши:</p> <p>— Придигни — де ме, ћери.</p> <p>Анђелија га придиже па подметну још 
/p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јад 
че Марта.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђели 
— Лепа песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта 
— рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и  
те на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — рече. </p> <p>Али Анђелија није видела ништа; 
Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар ск 
нђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p>  
 кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и 
S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорил 
 ’хоћу да терам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да 
у амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била реда 
себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>У 
што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> < 
 се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби 
 чанак, па приђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу 
S} Овако, лепо полудех!</p> <p>— Склони-де се да прођем — рече Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S 
Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— П 
ли Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад с 
ули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило  
>— Миладин. </p> <p>— Снајо?....{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако 
!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Се 
у!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино п 
у.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p> 
елију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана заст 
рејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отвори 
ндић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хоћу рећи 
 ујездише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколик 
венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђел 
рицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{ 
ну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред по 
е дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не д 
ознаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{S} Неколико коњаника 
еде у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стев 
" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жен 
 рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуд 
а: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванци 
нђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет ко 
 и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <mileston 
, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стар 
не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори 
Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза  
па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p> 
.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те  
 <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више о 
 дариваше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта 
 Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па  
p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> < 
свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала —  
ва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? пит 
„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l> <l>„„Не газ’те ми мога виног 
 били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дет 
била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји недевери!</l>  
еру.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; кр 
n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p>  
сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича  
прати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у 
чера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала. 
p unit="graphic" /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вај 
 све: кога у руку кога у образе, па — с девером — стаде дворити старојка.... —</p> <p>Већ беше  
оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</ 
зе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад пр 
есе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у к 
линко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рук 
 — придиже се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} 
еже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S 
е наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Дец 
 урок уриче, урочица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шес 
чица одриче.{S} У урока девет браће: од девет-осам, од осам-седам, од седам-шест, од шест-пет,  
жити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, од шест  
а дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p 
и су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана ниј 
опет узе руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седа 
ва од блата.... ама све...{S} Па, онда, девовање, па прошевина, па свадба, па младовање...{S} П 
 ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив 
ше по памети; она се прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје ц 
ити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S 
на прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а  
д разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш д 
жући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због поро 
смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде 
>Небо се цакли од ведрине к’о плаво око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки 
тим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ 
зима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по п 
 да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> < 
ена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је г 
а ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не мо 
е мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} О 
ом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било 
ога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" 
и у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је  
рка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћери.“ — 
и се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи 
 је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек с 
евојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто 
S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелиј 
да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шта ли то, б 
ен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако диза 
да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на  
> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p 
кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочек 
ц са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благој 
’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста 
Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S 
лавом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и  
ћаје њене мог’о би сравнити са осећајем девојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, 
 бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Милени 
Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истин 
још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да 
 буде девојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од 
та Анђелија.</p> <p>— ’Ајд најпосле.{S} Дед Стано! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запе 
 очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p 
рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу пр 
 у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а 
рчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> < 
рохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу д 
— он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван. 
..</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита га деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу 
ком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!....  
>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> <p>Нека  
{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{S} Нагињ’о се н 
; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето 
Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се 
ти..{S} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру 
че кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће т 
-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p> 
газда Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И за 
p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миле 
у чича Стеван Саву па му рече:</p> <p>— Деде, море, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Сал 
оучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчи 
а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости.{S} Мило старини да г 
иже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де о 
="graphic" /> <p>— Ко те научи да љубиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!. 
ра, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни 
</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца).< 
и им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{ 
и очице па баци поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви 
м све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја  
 више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Ма 
л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелиј 
<p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав 
м кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} 
ска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} За 
м опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске 
 А после, у нашој се кући то никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или  
 је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ прокопс 
ЧАНСТВУ,</p> <p>КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ</p> <p>ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="4" /> 
е изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</ 
арају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“  
дићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о 
ајвећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе  
ека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div type=" 
ало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи да 
и под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и сн 
сети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не, само Ми 
рабрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} 
тну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше п 
</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велик 
, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: к 
аза Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију 
еко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод  
 настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометен 
ђе огњишту.</p> <p>— Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме санду 
p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој!  
дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превијаше од бола к’о црв.{S} У лицу позеленело 
ије одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручк 
у....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, ран 
а свекра намири.</p> <pb n="94" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је  
 он мајку надгледати кад остари...{S} А дете би својим великим црним очима гледало у њу к’о да  
/p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе ручице.</p> <p>Милени 
</p> <p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше  
штала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и прист 
д ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете тек развуче усне.</p> <p>Анђелију с почетка обузим 
иш, око моје? — пита она опет.</p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p 
ту досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту  
p>Анђелији лануло.{S} Само се бојала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p> 
ала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајат 
.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже 
ају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како ујак нећака убија; како о 
....“</p> <pb n="120" /> <p>Онда поиска дете.</p> <p>Уми га оном водом; угљеном га нагари по че 
 научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко те научи да љу 
а руке па га мало подржи....</p> <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку 
 чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{S} Дете се превија 
нда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, с 
, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p> 
т ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{ 
 Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољуб 
си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те 
<p>— А ко ти лежи мицину?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Дон 
 више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пре 
, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> 
 пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад 
е — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошу 
ш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар 
прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца 
а метне у вино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино,  
Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Милад 
ђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети врачари....</p> <mi 
ђе себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Ст 
 кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува,  
ејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, ч 
 на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на ватру; није см 
крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев да 
а — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим ста 
сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће 
дити.</p> <p>„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се од 
У соби био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли  
свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она 
рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p 
у кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава з 
дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нут 
е к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— Псов’о ми матер — рече Вук.</p> <p> 
а“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и 
, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово 
 Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брат 
коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жи 
ога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S 
p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га подиже у вис па га пољуби 
 баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела 
ечи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође  
к’о родитеље; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како ст 
 га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„ 
:</p> <p>„Пређох воду не угазих — родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — реч 
.</p> <p>— Сад нека бог помогне!</p> <p>Дете унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; 
>— А шта ћу?{S} Бог нек помогне!</p> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђ 
<p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{ 
ајпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S}  
де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p> <p>Дете Анђелино поста кућни разговор.{S} Они би се смејал 
 друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку сузе од радости. 
енесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан погле 
/p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</ 
— Де, љуби деди уста! — рече он.</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.< 
<p>Дете пољуби.</p> <p>— Де око.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији д 
А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— 
зе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За ув 
малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија г 
.{S} Мило старини да га такну мека уста детења.{S} Као да га анђео небесни љуби, тако га нека ј 
е бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p 
 ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај... нема то!.. 
љи размазе.{S} Ништа није горе од мазна детета.{S} Нико му у кући није био прав.{S} Од радова н 
 у собу.{S} Седе опет на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак 
} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а  
то пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би осва 
ла Лазара, скинула му капицу па набраја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а она 
тра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла о 
аја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин д 
им калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прсто 
...{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— Намет 
 вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запоји 
{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила 
се сколише око постеље.</p> <p>— Шта би детету, по богу брате? — пита чича Стеван.</p> <p>Нико  
—рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана 
си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у сватовима....</p> <p>Ан 
уз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пре 
зме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>— „Кад нестан 
 поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> <p>— Увредих с 
p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, 
д би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„С 
ј је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој оду 
па нешто то, нешто болешљивост његова у детињству — па га родитељи размазе.{S} Ништа није горе  
скитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> <gap unit="graphic" /> <p>На послетку пр 
ву и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> 
д ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — д 
. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узв 
ало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђе 
и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да  
тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба мног 
да!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји 
<p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — и 
да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држал 
е на воду.</p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта 
.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи 
што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што  
.</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у прв 
ша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S}  
н, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не 
} С ким да кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и  
 ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> < 
— она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да ува 
да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58 
 осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појурише на праг; старији се нагоше па гледају кро 
<p>— Од’те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и  
у они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око 
теван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бит 
цо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и ун 
 онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио 
инко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодра 
Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок бр 
руком кружити:</p> <p>— У мице деветоро деце: од девет —осам, од осам — седам, од седам — шест, 
а и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету доч 
ивите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није у 
х милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растите, 
реће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју 
{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем  
једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци нећеш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе 
 сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци нећеш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда 
енула!..{S} Како ’но ми оно рече?... „У деци, у деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онак 
он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве до 
тећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да св 
а пролети.</p> <p>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Го 
дговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо, к’о себи — вели чича Стеван.</p> <pb n="110" /> < 
ко јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> 
чуо муву кад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша. 
 спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече 
а окупу; само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, б 
равимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али 
вако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога т 
довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Ст 
5" /> <p>Ту опет мало поћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам ва 
/p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те 
болео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не 
 <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} 
о с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога ду 
у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дођ 
а је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за ов 
учак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не  
/p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш 
ла ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи  
, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком 
 јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За  
што, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта 
 Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188"  
ему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — дом 
еш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша  
шта ћу?</p> <p>— Гледај кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна! 
е „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко по 
 ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сиро 
о ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће 
е опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љ 
како ујак нећака убија; како отац своју децу даје у таоштво Турцима — али нигде нема како је се 
{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима! 
равље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој д 
егати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да н 
ича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p> <pb n="91" /> <p>Не 
на и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старину у гроб.{ 
ало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да заг 
тку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити....</p> <p>- КРАЈ 
ај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{ 
вета тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} Пријатељи са стран 
а... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте м 
стаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а 
!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „пр 
ише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к’о < 
ог трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— 
ну изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра не даваше у њу гледати... </p>  
, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте најлепшим цве 
она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Све пограђене стазе па посуте  
о лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђел 
ори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољ 
сам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да  
ше сва умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, до 
на женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам 
о па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на рук 
само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вече 
ађе какву барицу па седне у њу.{S} Онда дигне своју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказуј 
нче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p>  
{S} Свет падаше у постељу да се више пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — друг 
р се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p> <p>Анђелија се наже над-а-њ.</p> 
у вајат те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу  
 и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука ј 
пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у  
ше.... мало вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта 
а — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, 
атови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пр 
<p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола 
ад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и с 
совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пију и разговар 
> <p>— Да се молимо богу!</p> <p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зи 
атом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеше редом: кој 
се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечер 
е види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарај 
p> <p>Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — ве 
сеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са ред 
н.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стеван — н 
адевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурну 
око клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p 
стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољуби 
ча Стеван поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у рук 
</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па пл 
н — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због жен 
дин се поче мешкољити, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се  
икну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила сукрвица.</p> < 
у по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</ 
.{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже Лазара на кревет.</p> <p>— Де, љуби деди уста! — р 
истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је и 
...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити богу:</p> <p>„О Господе свемогу 
 Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S 
" /> <p>Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад  
и је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји овладали 
</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија о 
>— ’хоћу да дам белову.</p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} 
у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и  
ом месту к’о да се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од ме 
аким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад в 
нако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до 
би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене поставља 
хвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе посрћући мртвом те 
 поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</ 
руги већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — сам 
д даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити с 
ожанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учестали, сеница цврк 
 коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове. 
> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то 
несе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Ид 
еше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нека!{S} Само ти гледај да си њима права — а за 
Она му приђе а он рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... 
та — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уст 
је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — рече чича Стеван.</p> <p>Ан 
н те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете, мало снега овамо! — рече чича Стеван отворивши  
p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те вид 
>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било  
по видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке  
.. ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па то твоје кла 
а и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“ 
 ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорил 
{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни п 
, па кад чу плач — диже главу.</p> <p>— Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако  
како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Посл 
 обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изи 
и именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти 
, братића свога....</p> <p>— Оди тејки, дико моја!</p> <p>А дете научено на сваког, пружа обе р 
исам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.< 
 Увредих се, нано!</p> <p>— ’Вала Богу, дико моја, провалило се!</p> <p>— ’хоће ли ме још болет 
> <p>Дете отвори очи.</p> <p>— Шта ћеш, дико? — упита га Анђелија.</p> <p>— ’хоћу воде — рече Л 
Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p> 
 видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка ашикује са Миланом чича Маринковим.</p> <p>Мил 
ућутала.</p> <p>— Што си се ти ућутала, дилберко?</p> <p>— А... ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> 
 рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“  
 <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дил 
навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на к 
је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја —  
олимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да мене не волиш.</p> < 
 Миленија.</p> <pb n="68" /> <p>— Чујеш дилберче! — рече Марта — немој бити луда!{S} Видиш, нас 
S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склап 
о — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се  
не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“</p> <p> 
ЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p>ЦЕНА 2 ДИНАРА</p> </div> <pb n="1" /> <div type="titlepage"> < 
а — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат 
' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— 
бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја г 
 ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала. 
шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Др 
омислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој се, рано моја! — окрете с 
Људи се разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачиња 
и па пију ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свим 
ла је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{S} Осим тога она је би 
.{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми ј 
о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек  
је! — викала би.</p> <p>— Немојте да га дирате! — викнуо би он њима —' не ваља се!</p> <p>А он  
е од свег срца...</p> <p>— Нећу те више дирати, нећу бога ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још 
/> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи 
 да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, неће 
та.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, снајч 
су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране —  
 пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p> 
ијатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај  
још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице и 
елија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је 
о соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, з 
ма: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише  
шина беше таква да се лепо чуло како он дише.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се  
таја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше так 
иладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам  
 крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да 
вила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> < 
 дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело,  
p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по води, к’о кад 
 он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p> 
нско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у вр’у родно.{S} Са пријатељима пио — с при 
па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Им 
аве крај огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала 
’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> 
е напије два-три пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице,  
ије јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S}  
</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке  
екоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су понизане н 
ече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p 
она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртв 
 само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?.. 
лном љубављу, оном вечитом љубављу која до гроба траје; а после смрти као цветак на гробу мириш 
 куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... </p> <p>М 
.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и  
д ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Жива 
вој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој 
 у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гл 
ије никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p>  
еју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свим 
ни одмарала.{S} Радили су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је  
ху две кукавице које су кукале од јутра до мрака..</p> <p>Шта да ради сада?{S} Куда да се окрен 
— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буд 
ке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око м 
кућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале.. 
 донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb 
 искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Ма 
ити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пру 
егово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара 
<p>Марта каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снај 
да га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко! 
оље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и же 
 <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девој 
{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са велики 
евојка, да девује, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што 
сли јој летеше к’о лептирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јо 
режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> 
о: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb 
рно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све ш 
о је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе син 
авину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим 
у гадна.{S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да  
 од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p 
удма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три  
ва кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој  
{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти најве 
 није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек дв 
— то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{ 
јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb 
рце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до цветка.{S} Сам рад да 
а уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила, да то све п 
е пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.</p> <p>К 
</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врат 
<p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="18 
 Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p> 
 те узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике. 
?{S} Да су ми оваки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних об 
 то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да где год на путу нађе 
а изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— 
акију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова 
 зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију; дадоше светњаке  
нку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ 
ла им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{ 
не: </p> <p>„Треба претрпети — није ово до века....{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада  
овру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За с 
драви Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и  
к не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Ст 
 тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово што ћу вам 
е.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти  
 совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, уватише се и 
 а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> 
S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је  
оре, опреми се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци:  
 поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише 
 повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њези 
ила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана ј 
<p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до 
 су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло осим попк 
ви што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу.{S} Седе опет на кре 
{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва  
адио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелија се поче плашити Вука.</p> <p>Али јој ни с 
е у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је 
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта в 
е прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n=" 
 животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ј 
 се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко руво.{S} Паз 
 И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га ј 
 хтедне.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом 
е добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оно 
авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, з 
ну да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он,  
оврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа 
у...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође 
Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?< 
ет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су с 
мо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лаз 
е добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити 
а поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му си 
</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у груд 
ачак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на свак 
м.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој ум 
оље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше ст 
 <p>— Па, кажем ти, да сам све од снаје добила почетке.</p> <p>— Тамо, код вас, лепше раде него 
ака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, ч 
 јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би д 
, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан оку 
ебацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у д 
гу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да  
дном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ ув 
оћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш бр 
ванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли 
. викну старојко. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42 
рта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покајали — рече Марта.</p> <p>— 
ли су од рана јутра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мал 
т рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта 
е не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влад 
ним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво?  
 је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па  
јатељи; попа причаше како се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће 
кве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око црк 
— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p 
ван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па  
јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту 
 Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S}  
о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да б 
м, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашино 
слити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј 
 би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући ње 
— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна  
 за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на ч 
ишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p 
 Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобр 
е а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Ик 
паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе. 
ворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p 
 тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се  
е, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је 
волити!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећ 
ство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад има 
них мисли; а кад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу 
</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> <p>Па: цмок, цмок!</p> <p>Кад с 
је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи о 
једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђели 
> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови,  
 <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ра 
/p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p> 
олубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са з 
p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на з 
, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем 
="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја 
p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи, волиш 
ш’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} С 
у дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткиних у томе сну.... „У деци не 
јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о 
> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Пи 
пита Спасенија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се 
авити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње в 
Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе 
о тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p> <p>— Па онда, сејо моја, кад сутра — ако бог 
араш?</p> <p>— Очију ми нисам!</p> <p>— Добро, добро — не мораш се клети!...{S} А право ми кажи 
а.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — п 
нила старица да снају „поучи“.</p> <p>— Добро јутро, мајко! -</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! —  
ен у тију пепелу — рече Цвета.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин. 
<p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.< 
 да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само  
емише.{S} У тај пар Марта уђе.</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Бог помого!</p> <p>— Ви устале в 
а ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — прод 
 буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прош 
p>— Смешно! — викнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— 
ти у кућу, ти ћеш га очешљати.</p> <p>— Добро, мајко. </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и  
p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</p> <p>— Добро — рече она.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ 
N1" /> да видимо твоју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, н 
задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није ла 
 сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — св 
, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепели од тога закона.</p>  
p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, а 
љда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у кона 
зоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за ј 
е и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа 
н вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Ан 
 а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју М 
!...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро  
и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само д 
 ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p 
 у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Ок 
то има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових слас 
 да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здра 
 добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па  
 бог! </p> <p>— Бог помог’о!...{S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p 
.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, 
лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Сре 
 данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро вуруну.</p> <p>— хоћу тата.</p> <p>Свану.</p> <p> 
Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје.</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И 
 виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ура 
е да ти наместим тај венац, не стоји ти добро...{S} Седи.</p> <p>Анђелија седе на столичицу, а  
,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвала ти!“  
ат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од вајата и на пр 
у нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, чове 
} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу глас. „Брзокоњици“ п 
ти.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> 
куму: „Шта ћеш брате?{S} Ако ’хоћеш што добро — ти тражи од вамилије; од вамилије се данас и пс 
 ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</ 
! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понес 
пи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, про 
>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради увек тако, па ћеш ми бити пра 
ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она  
.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена сна није могл 
а, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија 
ен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича  
лагосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде ре 
ужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити млади 
ивоту човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и  
судове — рече Миленија.</p> <p>Анђелија довати кову.</p> <p>— Немој ти, снајка!</p> <p>— Што?</ 
 старост, не вуче к’о гуја да себи воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била  
p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врач 
млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док с 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напи 
S} Он се опрости са свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и  
и — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — Анђелија одвојил 
аже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p 
<l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l 
<l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Д 
 мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се по 
да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече старојко.</p> <pb n= 
ачинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није лако сина  
 њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi>  
.{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуди.</p> <ga 
нда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагр 
љати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S 
 волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео пер 
 прикупио неколицину њих око себе па се договара, како ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и  
арта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се договара?</p> <p>— Видим — рече Миленија.</p> <p>— Како 
 А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!< 
вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који је 
 сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Др 
оварај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад да се опрос 
 се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћете 
 хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— Чујем, нано!</p 
има, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отва 
ести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу бе 
е то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли још снаг! — 
— рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра! — додаде чича Стеван. — Синоћ начинио читав пачариз.</p>  
ладожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" />  
 а са Мартом се пољуби у лице.{S} Марта додаде чича Стевану две беле погаче.{S} На горњој беше  
</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n 
 отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} Ала ће бити с’о 
да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Ми 
паљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну  
ва....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три пута па о 
Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је 
 немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвам 
онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад б 
нија.</p> <p>— А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за  
 ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се  
..{S} Нагињ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за  
</p> <p>На неколико дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p 
 упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— П 
ије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш 
гла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да л 
ове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ... 
к да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p> 
унеше у собу.{S} Мало после, оно к’о да дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори о 
иваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> 
е другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: ч 
 би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде А 
како, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; нешто се покуњио 
а живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрн 
 али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах.{S} Свет падаше  
 је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највеће 
 и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарат 
о најпре њојзи не каже...</p> <p>У томе дође несрећна 1866 год. кад поче морити колера.</p> <p> 
и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га 
ак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на ка 
Лазару, да позове попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове  
</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.</p 
скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво сти 
...</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце  
а Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на о 
лију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залуп 
 све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли моја А 
е никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила 
 Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад се укува.{S} Приђе старц 
.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да види шта му раде копачи.{S} Посед 
е Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то  
аборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери,  
тараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија за 
ледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне 
 проговара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше н 
 су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и реко 
чила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује 
} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и 
 ћеш бити, мала Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљ 
 ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате н 
о, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што рано?</ 
 нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и о 
сли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете 
емој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај д 
али, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми 
„Босиљак ће мирисати:</l> <l>„По мирису дођи!“ </l> <l>„Где ћеш бити, мало Кејо,</l> <l>„Да дов 
Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> <p>— Чист 
вљајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођите у суботу — ако буде бог рек’о — да се опријатељи 
— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>—  
е помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> да 
а којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p 
аше она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лакон 
оји јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је 
нова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузг 
и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија 
угарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је ле 
 поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p>— Како ћу сад?</p> <p>— Прво нас! 
ла.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на пос 
це: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Пант 
и попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваће 
њиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?... 
ар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пе 
вети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хо 
<p>„Што ме, боже, не узе да само ово не доживим?!..{S} Како ћу тамо, на оном свету погледати у  
ану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како д 
..</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да д 
ратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча  
по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле н 
руде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке ок 
млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S} Молим ти се 
да нико своје марвинче не пусти у поље, док се сва рана не дигне.</p> <p>Дођоше кулуци.</p> <p> 
оварали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате 
ам у обор!</p> <p>— Остави-де тај мали, док си мирна! — рече Вук.</p> <p>— Дођи да га отмеш!</p 
паше корак по корак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи д 
му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пута седео би са њом и Мил 
ало почеше падати ситнија али чешће.... док осу.. .</p> <p>— Снег, снег!...</p> <p>Деца појуриш 
па <pb n="103" /> немаш ни трбува!..{S} Док си млада ти треба да проживиш, да се после не би ка 
ава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по качари!</p> <p> 
...{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с  
се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне —  
 сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </d 
 и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за ва 
оја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он  
ам, дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под ње 
 је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш си луда!...{S 
ошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} Кад се д 
и.</p> <p>Још мало поседеше код цркве — док старији са попама попише по неку и док млађи по јед 
 ракију.</p> <p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капи 
еби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поносито. </p> <p> 
о лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад ниј 
ево.</p> <p>Није хтела ни урадити ништа док се с њим не договори.</p> <p>— Лазо, рано!</p> <p>— 
 И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — п 
 док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући. 
мо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам ка 
х јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам 
! — виче Маринко Мандић.</p> <p>— Колај док угрејемо ноге! — виче Максим Синђић.</p> <p>— Овамо 
не је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p> 
а...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ов 
</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</p> <p>— Која к 
>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом д 
 — али не оставља свога места... вели: „док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати.“< 
ли к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да ј 
 око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би поп 
оју облу ручицу па брбља а прстом нешто доказује.{S} Анђелија кад смотри викне на њ:</p> <p>— Ш 
ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукам 
</p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.< 
 Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а ј 
ко му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, пољуби — па он 
а — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража т 
 изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p>— Шта ћеш попо? — Ово нико не чини од б 
попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара.</ 
д, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико пут 
и од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Нај 
араше са њима.</p> <p>— Што га не носиш доктору? — упита попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала,  
венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о  
 упртиле читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> < 
3" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад нар 
е својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови з 
 па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући није теш 
 се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика ј 
могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговара 
и оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је  
 са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва 
сте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је з 
ј па плачу... </p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве боко 
ан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p> <p>— К 
ра већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше ј 
у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у долап па онда поче ложити ватру.</p> <p>— О, голубице!< 
 Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичк 
ња к’о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> < 
ија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни опазила.</p> <p>— Помоз’ бог, снашо 
у!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете 
еда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!. 
о ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„ 
 жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојке стале уз плот па само шапућу...{S} Шт 
е грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p 
пазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то  
 се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка,  
даше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p> <p>Његова 
тету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око мицине говорећ 
да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце каку „бруку“ у кола — па куд ће он 
а).</p> <p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; 
евером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на па 
ило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином 
 смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју 
леда пос’о.</p> <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, ал 
кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну старојко. — Ко се 
и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном р 
крсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера  
смо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу 
н у кући.{S} Није она њега правила сама домаћином — то су давно пре ње учинили народни обичаји  
аша у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри по 
ш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин 
....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин 
рат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире. 
 чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири редаре.{S} Ове се проклетнице опиле 
ином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је 
уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо  
имала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — 
мо, баба! — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p 
е и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, г 
у у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он  
вља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — так 
у! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> < 
бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!. 
воји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класа 
<p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свек 
..{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани у 
!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће. 
в’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није ник 
доше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....< 
 венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p>  
ма од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После дарив 
и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи:  
ри у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Он 
ек умру у првој години.{S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лаза 
ђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједн 
сити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаж 
ћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено пра 
инко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гаврана — ’хо 
жност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар свима укућанима од најмањег до највећег.{S}  
егове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> < 
 узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду 
ницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неколико тренутака...{S} На је 
рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она усу не начету воду у чанак, па приђе огњишту 
почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да ис 
Кад се ручак сврши — Смиљана се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери прв 
м нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ 
 извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’В 
у — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе  
 оде у комшилук, Мандића кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Н 
орити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај ч 
е! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p> 
>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе Лазара у кућу...{ 
 — потрули обућа — вели Нинко.</p> <p>— Донеси-де дијете још ракије!</p> <p>Само Анђелију није  
рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} 
— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p> <p>Узе судове па  
 гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>А 
ватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше с 
о је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и 
ри у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село 
е и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, 
вег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука. 
S} Његова стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, ис 
 погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S}  
а.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела и што сам се сме 
 уредбу.</p> <p>— Тако, ћери, сад ми се допада! — рече она. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} О 
на се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се допада! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти  
му се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим  
овај див без Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише њего 
за ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дукат 
е проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} 
гом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман  
иво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају 
у, а оне шапатом...</p> <p>Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да врше венчање.{S} Почеш 
квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и тр 
 бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, уб 
 Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на  
и да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турс 
очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У ј 
рко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек  
 то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заце 
 а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А ка 
стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он има 
а су Турци надмоћнији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас св 
о крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо  
 — упита Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му 
 ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p> 
ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни јед 
 сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живо 
 до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд о 
 <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је би 
кад корачила...{S} Па опет, све то беше доста налик на њезин „сент“.</p> <pb n="25" /> <p>Она с 
риваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“. 
ало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам 
— „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И 
хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да н 
о ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш 
{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови јуре по о 
 стока беше гојна, његове њиве доношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му 
....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста 
 Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p 
> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Пе 
ана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета 
е своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, 
 чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле,  
 Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш? 
по свему селу....</p> <pb n="180" /> <p>Дотрчаше комшије....{S} Анђелија опет ушла у собу па се 
 с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакрише.</p> <p>Онда п 
 n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, па се кренуше 
ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их 
м видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> < 
ље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у 
а жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p 
p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>—  
</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија п 
<p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и  
већ видели смо, него шта велиш: кад ћеш доћи да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је 
p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву 
 се чита молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да 
 ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, пирн 
ђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а  
’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — д 
е и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми  
Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био куд одио!...{S} Нека ти милостив 
е и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гл 
...</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је 
пода него да ми да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то 
олетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда он 
чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на крев 
 владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није ра 
{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не пом 
ана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: ш 
притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари 
ла пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене 
со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђе 
са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p>  
заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича зако 
е чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S}  
а се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога  
 крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде  
исав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола вик 
} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мр 
p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре 
 једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру  
вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан  
десети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто старост, неш 
 вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.</p> <p>— Прија Смиљана, брате,  
ло њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био  
ољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Вал 
инској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Било је,  
тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је нар 
мео ни помислити да ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја р 
 је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко био — да био — разумеш?</p> <p>— Разумем 
 оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно 
Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља:  
и и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњаници везива 
јсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и 
аплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да ид 
њеним.{S} К’о пук’о глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла там 
 <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о у лоповско село!</p> <p>— Па добро, добро!</p> <p 
 и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не б 
м девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, мор 
бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наје 
е његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица ис 
p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јар 
арко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Наговори 
Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала. 
не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост  
атку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p> 
.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђ 
p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само  
ла још од првог дана, кад си у овај дом дошла; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и 
ећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она  
деш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве 
 га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на рам 
а који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше р 
пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њеним руменим усна 
е служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантић 
еше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужниј 
. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију п 
ван, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к 
е венчање.{S} Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију. 
зиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је доб 
има да види девојку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о раз 
ка на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време 
} Коњаници везиваху своје коње; који су дошли на колима скакаху с кола.</p> <p>— Помаже бог при 
</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} 
p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p 
p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно чудо дошло велико, па две главе у детета.{S} Оно се са свим  
 чисто к’о огледало, само му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева сјаја....{S} Сунце греје,  
.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!< 
 ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ;  
е синовица...{S} Сви јој беху мили, сви драги.{S} Све то беше њен <pb n="148" /> народ, њен раз 
 оку, суза велика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>—  
долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quo 
орке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег дво 
 малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њен 
 <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чујеш, Васо!</p> <p>— Чујем, м 
„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</l> </quote> <p>— Алал’  
су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, 
ко ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега 
не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за својом ста 
ом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још неш 
Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога  
њи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи з 
 не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самр 
јте никад младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он позн 
} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђ 
тевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговар 
авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин од 
ажи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови 
/p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује 
ражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја... 
 да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се п 
бу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава 
ажом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћи па се о 
ала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија  
м никако.</p> <p>Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</ 
 прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> < 
аметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— 
еше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p 
 <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ств 
 n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви с 
да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p> <p>— Коју ћемо?</p> <p> 
p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се 
убелело па се види к’о у по дана — рече Дража — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} 
 се нико не наљути.</p> <p>Пошто ручаше Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин к 
Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p>  
</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је сн 
д он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — р 
д чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.</p> <p>— Пунице, д 
е ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о  
, да бог да!.., викнуше сватови.</p> <p>Дража метну кумовску „част“ на совру па узе старосватск 
 се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — рекоше му сватови.</p> <p>— То 
b n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Ми 
а мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита г 
у ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећ 
се, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже  
по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живан 
} Ала ће ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за 
ар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог п 
оји се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!</p> <p>— Ој, Маркићу!</p> <p>— Где ти тако „окис 
Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p>— Д 
 искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — 
ако ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска  
и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напио.</p> <p>— О, Дражо!< 
о је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Др 
ари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Драж 
лати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим у коло.{S} Дража тетура т 
<p>— Баш ’хоћеш да пијеш?— пита Маринко Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу 
 разазурили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чу 
ју ко варену ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им ка 
ој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шева пева; небо се плави; сунце греје бл 
.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом. 
досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихо 
пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје  
оју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајк 
 све у качари.{S} Оне удесиле процеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају на врањ.{ 
у.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела ме 
и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> 
силу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</ 
а....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече 
, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде  
амо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Ма 
постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете 
о је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли. 
о исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и 
ЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </ 
телбах</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> <p 
ше увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!...  
 је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати вр 
е мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред 
акле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и м 
ажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умр 
слила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и 
једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и 
уза, попусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, на 
ђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се и 
мо девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по пар 
 Анђелин брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} 
пасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје старе нав 
десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он  
та да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.< 
 онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца 
дравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен р 
 добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{ 
?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити м 
 он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учи 
убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге) — само да ме нестане са ов 
 ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се  
он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар ос 
 вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом излас 
изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа. 
међе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни 
 Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово кр 
и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p> 
 моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми 
.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му  
е бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Сав 
една</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом. 
међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над њ 
="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} 
а, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па 
о ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша  
д њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво 
и јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос пову 
 научити!{S} Она ће светлити међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница  
 кад пође девојачки пође; а кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако,  
лија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом 
беше у вајату.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она  
а.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше велики  
 удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше на сав 
опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду 
рече Анђелија.</p> <p>Разговор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а М 
изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колико тражиш?</p> <p>— Колико дајеш?</p> <p> 
 буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна,  
а рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти с 
умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој ку 
 у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су  
 годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „ма 
о моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља с 
!...{S} Молим ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је и 
а стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је 
робље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна пе 
а, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да и 
 а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше свуд, а деди веселом теку 
ману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{S} Црвени млазеви облиш 
еви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу се поче већ дизати прашина 
 старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> < 
дни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти колеру! — рекоше тр 
исли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> 
b n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда с 
Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викну други.</p> <p>— Низ плот! — викну трећи...</p> <p>А он  
раг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чи 
’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p> <p 
еван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" />  
их кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија до 
и, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамт 
. ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!....</p> <p>Па онда о 
ећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: д 
ви са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64 
увала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— 
— на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила.{S} Одложила в 
идело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type="c 
{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други?...</p> <p>Дете љубљаше сву 
и дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{ 
ити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни к 
ки и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о  
до једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или  
pb n="148" /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S 
ико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега потужио учитељу — тај  
олико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је збор 
ма умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!.. 
адох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синов 
p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опет напи 
купише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта 
 кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи  
во пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</ 
“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ват 
ако их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како 
S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њихово 
а ћемо?...“ „А Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p> 
е стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око дру 
34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те  
; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чи 
олако.</p> <p>— Да се ниси обећао којој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија 
рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Сватови стадоше.{S} Неки узеше п 
ако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S 
p>— Кажи јој слободно: нека не тражи на другом месту.{S} Могу проћи свет — али онаке не могу на 
и ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се  
— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме другом?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Већ својом драгом вољо 
ајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p 
>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сун 
е вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх совре  
{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, по 
 па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше  
а.</p> <p>Дете се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну  
у да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p>— Как 
у понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С ле 
тону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p> 
радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука. 
 је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав за 
!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово друго... а образ... а други? 
.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си  
 много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут  
 име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да се рад 
{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!... 
p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> <p>Чича Стеван диже с 
у....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p> 
 кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражите д 
p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула —  
рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала  
ад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не б 
 удри бог ти дао!{S} Шта ћу кад не могу друкчије?{S} Убиј ме, али ми не одреци!</p> <p>Образи м 
д брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, ч 
/p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду је 
 тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“  
го вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p>  
а: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врачаре  
{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се уплашила.{S} Никако није смела 
и.</p> <p>Сви се поплашише.{S} Анђелија дрхташе сва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кр 
киљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од  
е и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Завати 
S} Гроза ме вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно 
цити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> < 
но другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она плану.{S} 
ији, викну:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест прене 
 гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће....“</p>  
е могла ми да појми, а камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се с 
S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот  
љо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не пева, где кока не какоће... 
..</p> <p>Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако 
е; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</p> <p>— Боли ли те,  
брази јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже,  
она погледа по маленом вајатићу, уздану дубоко па седе.{S} Мисли јој летеше к’о лептирићи од ст 
, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад 
 страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p> <p>— Гледај ти, попо, твој „п 
жницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децо 
 рече кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p> 
уче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" />  
 играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> < 
 виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико 
ро, оставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред в 
а се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад шт 
 још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су 
ија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{ 
ма у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гл 
а и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је 
ћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Ву 
емена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>Н 
ори Анђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејућ 
вицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Каз’о бих ти нешто, нан 
 су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана св 
ху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, шт 
 ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у који није уплетала „урочи 
и да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворил 
цу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и п 
{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А  
а, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од ив 
е, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се с 
 се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а 
’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти 
...{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“< 
би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено малом кестењастом брадом; на сред ли 
— онде вишања; овде се пењала те тресла дудиње — а онде, под оним брестом, седела у ладу....{S} 
ј дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по ко 
ови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{ 
е па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Поче 
ја опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о пријатељи; попа причаше како се намерио на  
ји и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он 
ј- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се са 
аче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на 
} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лаз 
нска посла, па онда поче претити својим дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео  
диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар св 
се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од судниц 
кућу!{S} Гледај децу!... <hi>Чини своју дужност</hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од < 
мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужност, па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге 
ату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза с 
ана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и  
ва цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у ру 
у, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, по 
о појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове 
гроша), а на чело опет „уковицу“ са три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђ 
ом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на томе никад  
 свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ у 
јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњи 
 — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По  
окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на 
у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> < 
ен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на ба 
 отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну у цев — она одисаше.{S} Она баци пиштољ пред-а-њ;  
рате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми 
 коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелиј 
<p>— Не могу!{S} Очи плачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја с 
зио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у 
 њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одговор пред ст 
ла на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није могла м 
 је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што  
ом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p> 
е сав к’о вејка: да се чуди човек у чем душа стоји.</p> <p>Анђелија трчаше неуморно на све стра 
ља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му д 
ј огњишта.{S} Она беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је  
лађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је пот 
ану.{S} Њој к’о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима  
 да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није м 
 наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му 
 јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих 
> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и ж 
’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају 
ећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да 
воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу  
одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена  
е из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је  
учно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од  
</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустит 
лас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета. 
 изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, узме  
и бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди 
гледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мис 
 то људи; не би, ваљда, мене бабо дао у душмане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! 
 у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали!{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору ж 
 се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропас 
жа дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и по 
Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} К 
пи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!< 
на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих п 
авља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?....{S 
рате!....{S} Ти њима осмејак — они теби душу....</p> <p>Око подне дође чича Стеван са кметом.{S 
 А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p>  
и се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко 
 Онда се попа прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу он 
не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко  
 земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече нар 
е:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да  
г да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прос 
г да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да  
прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по  
и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи ча 
рости! — рече народ.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече попа.</p> <p>— Бог да му душу прост 
но на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељани крстећи се, а капе беху од 
ли верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем  
Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, 
 младић воли <hi>тело</hi> — старац <hi>душу</hi>....{S} Младалачка се љубав топи у <hi>пољупци 
Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо 
два се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па  
иће он марву опет.</p> <p>— Да га ’хоће ђаво надарити!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је о 
 поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мра 
благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе ниј 
о кад сам отишла само Петра.{S} Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу....{S} Сутра дан сва се  
х.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — рече Миладин.</p> <p> 
на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко приши н 
сад вала, немају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне 
и: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето 
беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбину; 
<p>Лазар већ псалтирац — па још најбољи ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђ 
ку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учите 
тељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви;  
 ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроб 
 чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свјати бож 
харе — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојник 
д превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога х 
први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и да 
 око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — викала би.</p> <p>— Немојте да г 
ога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — 
>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса 
анцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођоше њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену и 
седамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> 
ија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша  
а довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l>„Босиљак ће м 
а стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су сам 
з’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’ 
обило падајућу болест; није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није  
ла ни маглица сама,</l> <l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> < 
лених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирј 
 сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су ти конђу ме 
пита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p 
 радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — 
 од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Мила 
м, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си л 
скарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га нек пише још!...</p>  
...{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!....{S} Ваљда д 
ст да <pb n="84" /> проблагујете....{S} Е, ајд, ајд, сад!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало 
ете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цв 
! — неће умети....{S} А оно, виш....{S} Е, нека, нека....</p> <p>— А како се влада? — упита Спа 
6" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам ка 
нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да се ’хоће одморити!..</p> <p>А Анђелија тога вечер 
ависмо прашином!</p> <pb n="45" /> <p>— Е, така вам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмеј 
ему па онда рече:</p> <pb n="8" /> <p>— Е, рано моја, тако ти послушај твоју тетку.{S} Немој да 
„здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— 
 да видиш кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Р 
За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још нешто! — рече Миленија срдито..{S} Дуго 
/p> <p>— Послушаћу те, мајко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако 
ете ту ракију? викну Смиљана. </p> <p>— Е бога ми! — рече Петрија, па докопа тикву.</p> <p>У та 
ном на бунар.</p> <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо с 
ла.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија. 
ад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Признајем.{S} Овако што нисам 
окох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S}  
 волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и под 
а подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно 
 се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам распо 
м и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти с 
 ми да се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Ста 
е.</p> <p>Анђелија се насмеја.</p> <p>— Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p>  
вала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а 
p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе суд 
<p>— Умре — одговори Анђелија.</p> <p>— Е, божја воља! — рече попа.</p> <p>— Вала, попо, што бо 
...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога  
>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад  
> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за 
 <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>—  
зазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан  
е голубица, а мене посла овде.</p> <p>— Е, добро, добро.</p> <p>— Па, пријо, како су код куће с 
 дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Н 
>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке 
но, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!... 
</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја гор 
он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са 
— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!... рекоше сељаци.</p> </div> <pb n="149 
се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за п 
у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа  
/p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуш 
нка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољ 
не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. < 
кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, бр 
ија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу ни да причам више! — рече Марта.</p> <p>— Боље н 
одговори Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то зав 
ећу више! ’хоћу да приповедам.</p> <p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита 
а кућу, а вратићемо се друмом.</p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркв 
?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и из 
?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука н 
си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелиј 
<p>— Баш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како ни 
 да се пољубимо! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p 
егледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и на 
вку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта ј 
одмак’о од њих — они би рекли:</p> <p>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170 
 — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p 
 <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p> <p>— К’о вила...{S} П’онда нај 
род.</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је  
е бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки. 
Анђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да  
 Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече  
их провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с М 
 — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="1 
ату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је 
расценити!“ — вели моја мати.</p> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — о 
јом драгом вољом?</p> <pb n="44" /> <p>„Е није него још нешто!“ — помисли она љутито.</p> <p>—  
е што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кме 
рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за  
селе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! — рече Стана.</p> <p>— Шта ти ради момче? —  
и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн 
е опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукат 
јој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, ево мени ноде!..“</p> <p>Млада вођевина Анђелија беше у 
 ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече Цвета 
е Анђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога  
 под оним брестом, седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле он 
> <pb n="112" /> <p>— Ама који '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} На 
на.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце  
.</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S 
аза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!< 
="173" /> <p>— Сад наспи пут у селу.{S} Ево долазе свечаници па све то можеш урадити у дане кад 
м! — рече Марко.</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ево још „полутак!“</p> <p>— Јок!</p> <p>— Ни паре више  
мане; он њих добро познаје?...</p> <p>— Ево нас већ! — рече девер.</p> <p>Она подиже превез...{ 
што тражиш ти то? — упита она.</p> <p>— Ево што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га  
ам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пи 
 <p>— ’хоћу воде — рече Лазар.</p> <p>— Ево, ево, рано.{S} Сад ће теби да да баја воде '— рече  
ко се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не мо 
> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне  
Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>Миладин унесе  
е допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву барицу па седне у њу.{S} О 
 Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то љу 
не су само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „И 
и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто 
 попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаш 
 /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ћ 
 за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он тужно.</p> <p>— Да му се чита молитва —  
па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече он на послетку.{S 
да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су м 
иказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра тананом кошуљом.{S 
.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда пријатеља? упита чича Стеван.</p> <p>— Нема га још  
 њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Неће га бити у... у... овај 
и да помислим о том кад га видим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане поко 
ећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар о 
никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже,  
<p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S} Бог да је про 
 <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</p> <pb n="166"  
ад ћу! одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одгов 
Увек би у тим приликама рек’о:</p> <p>— Еј, брато, брато!...{S} Нема твоје памети ни у царевини 
ала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p> 
> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове  
е — проживети, „к’о бубрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ у 
з оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се весела — а срце 
и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, 
 да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. — У теби бејах срећн 
 нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> < 
оздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?.. 
дна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у 
оји су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, ве 
а је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим 
 седела у ладу....{S} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све тр 
питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... 
p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казат 
ш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи!.. па како рекне реч; осече к’о на 
вет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све ис 
е она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у коле 
<p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих 
та, а сав поцрвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> < 
 па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене је 
о га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала што ми то каза! 
ћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су с 
се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам н 
 наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати з 
— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта  
пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Марко.</p> < 
p> <p>— Није никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’  
е и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> < 
са и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — о 
 манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим своју кућу!</p> <p>— Па то би најп 
Очију ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је  
ча Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу 
нђелија се окаменила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се умори 
м вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код в 
> <p>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели 
њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на  
 то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли: уђем на врата поклоним се, па опет, па опе 
 си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="103" /> немаш ни трбува 
аци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком  
екрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти си плакала к’о мало дете кад су 
</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти оца!</p> <pb n="79" /> <p>-Анђелија спусти чутур 
што нисам у своме веку видела.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Уве 
Па камо уздарје? — питаше оне.</p> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Зб 
ки видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш сарани 
>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би он...</p> <milestone unit="su 
арапе? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Ето, види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа 
би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, 
цу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам  
мог’о! </p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>— Ето, учим снају.</p> <p>Анђелија пољуби у руку бабу. </ 
ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљда пак’о?....{S} А куд ће ми гор 
ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија  
ја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмир 
S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом  
“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијах 
а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за оч 
 само су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Жив 
 тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... нека га бог поживи!...{S} 
е чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта н 
“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти  
...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каж 
 <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати. 
ка правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и ж 
/p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у а 
е у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвиц 
да се помами.{S} Он викаше: да ће да се жали „господину капетану“, да ће да тужи попа што се ме 
, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук 
а бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал са 
 царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јо 
ичала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђели 
е отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и м 
<p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И В 
омила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају 
азара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако 
еди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га кући....{S} Чи 
м чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S}  
 болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се пова 
рево...{S} Његово срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беш 
бра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси 
 мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се вес 
аде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од о 
го је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако 
 радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за М 
и да лепу смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</ 
p> <p>Анђелија ману главом.{S} Од тешке жалости она не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко  
румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била 
уги улажаху.{S} Селом се поче разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, љу 
једначио па реже к’о бријачицом; врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема ти 
о, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скоро ће доћи време па се  
че разлегати жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог 
ало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> <p>— Баш никуд! 
а то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p>  
негом вашом!...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина 
теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти 
ником дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и гд 
 кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу 
онесе воде.{S} Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чан 
Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњ 
 спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у ча 
ате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, б 
ече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шта ће бити!...</p>  
је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају 
— па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type=" 
 бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— прав 
еше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше  
>Анђелија ућута.</p> <p>— Чисто ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p>  
— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану  
</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна 
ино да се кисели.{S} Како се дете роди, жена која бабичује. треба да узме оно вино, да га узмут 
 не би ока које не оплака.{S} Мирјана — жена његова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко  
ије никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он тумараше по селу од к 
p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија 
ом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег вратила на 
поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, у руке у 
 пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S} Она га  
 обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре  
од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек 
словима!</p> <pb n="99" /> <p>— Ко није жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој све 
а сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је 
ати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него не 
 то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти с 
— узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и т 
p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се 
 онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} 
ху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише с 
.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођев 
 друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле: да бог човеку у сну предскаже све, а нар 
n="142" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба 
г: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бират 
ватови се смеју.{S} Неке шаљивчине вичу женама што око совре служе: „Дајте месо, дајте месо!..{ 
егло ти се ту света тма божја!{S} Људи, жене, девојке, дечурлија — ври к’о у кошници....{S} При 
 /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о жи 
жалостивна песма.{S} Мајке жаљаху децу, жене мужеве, људи породицу....{S} Ниси мог’о да нађеш т 
И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Из 
јицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас 
вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а  
 Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке дон 
же се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака. 
амо-амо...{S} Сватови сели те вечерају; жене се устумарале око совре, договарају се међу собом  
Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о 
ви седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема 
ли, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} 
аху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су  
.</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта 
ди би се увек са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!< 
ти, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p 
 шта он прича!...{S} Навадиле се у њега жене на ракију — на к’о смукови.{S} Погибе лепо човек с 
е која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девер 
</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене говоре, али се никад није тужила...</p> <p>Но једн 
/p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред жене: најпре Стана, па Марта, па Анђелија.{S} Он се опр 
ема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја... 
 зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико 
рвенео к’о ћуран.</p> <p>— Ено ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуб 
мила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала 
кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S 
а се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота  
 Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она д 
стити: безобразлуком.{S} Кад би у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} 
лији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: како се Анђа „у срећан час  
ој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S 
исана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне марам 
 није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни ј 
аиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а  
ци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше престало; по небу се г 
 то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија беше паметна,  
} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело,  
/p> <p>— Не може се оно платити!</p> <p>Жене друкчије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чу 
о ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре 
и у послу пролазе.{S} Наста ноћ.</p> <p>Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а неке да 
дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича ка 
говори:</p> <p>— Ала грува!...</p> <p>— Жени Анђа Лазара.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>—  
> <p>— „Е онда да ти кажем.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јо 
ркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и још нек 
те се ожени — па на скоро, после његове женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинко 
ивко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше 
а и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах у 
 изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Свануло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> < 
н?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пар 
{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у ку 
 је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ћери моја, поучићеш у рад 
 једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд с 
скидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше више главе, а Жи 
’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је дав 
тише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерал 
ан даде „баби“ уздарје...{S} Сад навали женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} С 
о момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало вино 
та.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} Ал 
ло је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p> 
ала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво стигне, пригрли, по 
ки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа И 
{S} Бог нека ти да у дому мушко, у тору женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро а у 
е....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од о 
е ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију 
уба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете своје шиље на смрт; како 
 — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на гла 
ру — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се с 
>У селу су сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је 
он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око  
> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно 
оњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу д 
S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; 
Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је  
на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> 
бра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје има 
уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, у другу.... а у око... а ово 
е укува.{S} Приђе старцу руци.</p> <p>— Жив био!{S} Па камо се ти, море, данас? — упита чича Ил 
живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</ 
је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он 
— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове  
нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а на 
образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говор 
>Анђелија пољуби у руку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</ 
да би се браћа у дому слагала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе з 
убиш деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чуј 
ја приђе те пољуби оца у руку.</p> <p>— Жива била ћери!</p> <p>— Нуто, нуто маторог како скаче  
p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућ 
мала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљан 
овара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!....“ Девојк 
се код чича Стевана:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да посе 
<p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="1 
 учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о 
елију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родите 
S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађ 
 Чича Стеван наређује да се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се  
бу — простре поњаву.{S} Спустише га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту д 
 стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука 
Жене разговарају о својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђе 
 али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Сте 
 три дуката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој 
ина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</ 
За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да п 
/p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана уђе напред.</p> <p>Осврте се старица по кући и в 
 <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очеш 
букли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она 
ра!...{S} Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да к 
падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је ост 
 па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p 
тала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>— Чујем. </p> <p>— Оди бли 
едној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — д 
ругу; Анђелија му стајаше више главе, а Живана сеђаше крај њега на кревету.</p> <p>Он прекиде т 
е већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{S} Радили су од рана  
ара...{S} Таман да корачи преко прага а Живана пред њу.{S} Уранила старица да снају „поучи“.</p 
ту!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана поста светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је  
мшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И с 
а и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му синове.{S} Он гледаше у будућности сво 
е мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знал 
, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— Како снаје: слуша 
 своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти ов 
 <p>— А шта вели прија Смиљана? — упита Живана.</p> <pb n="78" /> <p>— Она се сирота само снеби 
— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— 
ија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да тамо оде голубица, а мене 
намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е,  
а умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за на 
на, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не!.. 
слове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — св 
до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавил 
ана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p> <pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Жи 
е ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: т 
</p> <p>— Ко ће к’о бог? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни пом 
 <pb n="81" /> <p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’ 
> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече Живана.</p> <p>Анђелија унесе судове у кућу.{S} Живана  
јко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти в 
 па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>—- А сад, лаку ноћ!</p> 
-</p> <p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранил 
ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђелија седе на малу столичицу.{S} Жива 
у смрт!</p> <p>— Само лепу смрт: — рече Живана.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapter" x 
..</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S}  
>— Очекни мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit=" 
и? — упита чича. </p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по  
/> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Жив 
а, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</ 
орли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше с 
ла колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше  
ју....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишљаше 
 даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{ 
каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на из 
<p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p>  
еше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу д 
 смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему  
исли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у  
’о мајку.{S} Не беше савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није  
на.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем — одазва се Живана.</p>  
 да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову постељу; а кад падне 
p>Служи она њима ракију — док тек викну Живана:</p> <p>— Трчи, снајо, отвори капију: — ето ти о 
а оде тражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p> 
ма, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољав 
а ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору  
дна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад 
ла! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке 
цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упи 
 јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p> <p>— Чујем, мајко!</p> <p>— Ћери моја 
<p>— Види, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Март 
зва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је 
/p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редари:</p> <p>— Подетењио ста 
pb n="122" /> <p>— Оди-де овамо.</p> <p>Живана уђе. </p> <p>— Деде, роде, љуби баби руку!</p> < 
а сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано нариче Анђелија  
p> <p>— Оди ближе...{S} Седи ту.</p> <p>Живана седе</p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви зн 
ину а у четрдесети — четресницу.</p> <p>Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову.{S} Нешто  
..</p> <p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да  
S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</ 
љаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њ 
та би се пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снај 
снаји.{S} Вели: „кажи, пријатељу, прија Живани нека ми поучи Анђу у кућанском реду.{S} Кажи јој 
кад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох  
аметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’ 
.“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да 
на и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђе 
поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дарује сам 
S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би с 
прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљ 
дали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве 
олима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови 
женидбе, умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг 
 конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави д 
 — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мал 
е рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђели 
д радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно  
/> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? упита Живана.< 
отово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, 
тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да  
о, уме ли моја Анђа да послуша? — упита Живану Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли оку 
 им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чу 
е.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Живану к’о сестру!</p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немо 
 — виче опет чича Стеван своју домаћицу Живану.</p> <p>Колом се разлегаше смеј.</p> <p>— Места! 
nit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране, али има их које 
т много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки го 
 задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разгов 
.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се на 
ла деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких петнаест година и тада Богдан  
ресели у своју кућицу.</p> <p>Ту су они живели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много 
оће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше бити — реч 
им пословима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Б 
 да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S 
он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочил 
о живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, 
добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да то није паметно?“... </p> <p>И о 
оворим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништ 
е то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу! 
ead>XV</head> <p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S 
к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче,  
својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; доч 
 леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} 
 човек остари он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше  
: да ’хоћу да останем у кући док су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, по 
аже од ње да ради, да слуша, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити 
и....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он ве 
њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S}  
ља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година  
 се прасе пече; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S 
— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја  
дгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лаза 
 се немаде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — 
чим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{ 
игурно, разастире ствари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече С 
аре песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} 
удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба  
> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> <p>Они одоше у конак а Анђе 
на не може проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа А 
кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгре 
рача; старији, разгрејани пићем, почеше живље беседити; Марко прикупио неколицину њих око себе  
сећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p 
> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тет 
бљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш ти вала 
анти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремал 
а му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо, живога ти Бога! — рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме 
ари његове? — рече Живка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Ја 
 он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа сме 
е муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар са 
 — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је по 
ала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болест не попушташе; шта ви 
ађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра. 
и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p>Они су крили своју љуб 
и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам с 
и још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!....{S} Е па чик!.... чик!.... нек ми га одузме!. 
роводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишл 
n="89" /> <p>Ова два млада путника кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихо 
успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па 
д кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би боле 
} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд 
 после не би кајала!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И 
и воде довати...“</p> <p>„Ала би то био живот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, уми 
нутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и о 
а душу — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ. 
треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе кра 
мрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Дец 
....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни 
 то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> <p>У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз 
та нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо јој беше живот — 
<p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД< 
<p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад 
 да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вреди 
будете чинили — онда нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То 
е Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} 
ући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот ук 
ам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на који смо навикли!{S} Помислите како је вама  
<p>Кућа Пантића поче опет живети својим животом.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређи 
амо ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана пост 
овог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ни 
е кући.{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб 
пун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у животу, нешто напрезање у раду, а највише назеб кад је  
 — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем. 
ола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла 
рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> < 
 рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{ 
рла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплавиле; осушио се сав к’о вејка: да се  
у пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да м 
стила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког по 
 пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „до 
> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> 
и је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишк 
заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ману машицама у накрст по 
пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишк 
к питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана уз 
пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која л 
 узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу. 
<p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</ 
 на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући....{S} Онда диже главу.</p> <p>— 
S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка  
траљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок? 
ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и А 
била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — али вредна к’о кртица.{S} Не 
ролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка поточић; таласићи му се пењу на лепо шарено кам 
е Анђелија.</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</ 
о њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— А 
ило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— Склањајте се које је 
и ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</ 
 — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет б 
аћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, з 
е жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке руке.... —</p> <p>Прође година  
ањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег....{S} Преш 
у и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на 
р и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па сватови на колима  
ладожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Па 
д иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обучени у беле стихаре — који певаху „Свј 
рта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па деца...</p> <p>— С 
и и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали 
ала да дете не би опет на шта нагазило, за то му рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} 
а Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин, за Миладином Сава, за Савом Стана па де 
 његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмеја 
 била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је 
јати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилима за овима 
 кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рам 
е: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари сват, па кум, па  
 Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво 
лима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сват 
S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и 
а два да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка  
му права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам 
; видела сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си б 
дгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по  
у постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за њим Миладин 
ама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена р 
стихаре — који певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покој 
е не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздрави 
арјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро 
д.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и ст 
p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари...</p> <p>Полазак  
и си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу свето 
ут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о  
е наш’о, он тераше у обор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче  
смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да 
е и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина дарује свекра т 
азнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе 
чанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, 
истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори ка 
до миле воље“.. рече он на послетку.{S} За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег  
ко задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га 
оз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари  
год макар!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику м 
никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле,  
с и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу  
ам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама с 
тају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p>— За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к 
Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се зац 
p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана! 
 с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, њег 
 не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, што сам чувала и сп 
но да пусти на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима 
ђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S 
едну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћемане) не марим никако.</p> <p>Анђелија о 
м.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим  
{S} Само ти гледај да си њима права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb 
ила свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="15 
 „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А сад, сад би дала све за 
> <p>— Како да се не љутим?!</p> <p>— А за што?</p> <p>— За то, што сам сломила моју грбачу, шт 
а затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, 
 и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече А 
аричу.{S} Живана нареди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се ок 
 на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обелити).{S} Са њом 
ина.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од  
и?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некак 
чицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше она. — А 
р.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ва 
оз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће? 
ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим —  
а!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И ет 
 У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и с 
кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе  
 је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу моли 
арчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{ 
осом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег до највећег 
 раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; уку 
ање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Ан 
 шест људи ношаху покојника на носилима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади же 
седаше, а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“. 
18932_C16"> <head>XVI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко мло 
 судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави д 
и с коња.{S} Она притрча те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласо 
крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да от 
ради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он викаше: да ће  
ди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истач 
ош мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стев 
ича Стеван прилази сваки час те га вата за ножице.</p> <p>— Шта да радимо—гори ево? — рече он т 
ј пријатељу!.. „ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај м 
е и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и о 
ад па се наједи, нек ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра 
ки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропа 
мтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! 
p>Прва субота која дође беше велики год за Анђелију.{S} Поседаше у кола: чича Стеван, Живана, Д 
— Бог да му душу прости! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови  
је брига“....{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и ж 
и он.{S} Оне побегоше, али он се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто г 
; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља а „обуч 
здарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Драже па 
ђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми се до 
а другом месту била.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђели 
 судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да 
вамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђел 
 данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судове у до 
еликих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта 
и! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и де 
p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p 
..{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову 
 попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здрављ 
ућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p>  
<p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пош 
нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па  
 — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби 
/p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на прво 
није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад с 
 то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити — шта 
а венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што им 
боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су ваздан р 
n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p>  
S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако  
 <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богатији. 
их руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменим 
он треба да умре.“ Што да живи кад није за живота?“....</p> <p>А Анђелија сеђаше оборене главе  
ати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p>— Али кад те молим!</p> <p>— Ти мислиш да 
ајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под  
оћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на к 
м сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; нешто јој пред очима сену, па онда пуче...{S} 
 хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Срб 
.' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} Оштро, газда Вујо! —викн 
....</p> <p>Дакле он није смео да седне за ручак.{S} хоће несрећници — домаћи — да му убаце как 
 данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у  
а двојицом тројицом оде да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила  
 Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она ј 
кве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и 
у:</p> <p>—- Доста, јунаци!{S} Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн’ест пренети преко  
а кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар поглед 
а је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="181" /> < 
ло да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упита Анђел 
е; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</p> <p> 
еко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;...{S} Она се увати оберучке за главу; 
} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да т 
 прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— С 
/p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се 
колише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом Мојсило, за 
носито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно кад су  
.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> < 
— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред. 
 а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђ 
„на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бр 
 изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За и 
.</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше 
— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо! 
а сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Ниса 
м годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травк 
 добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не пок 
нај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која 
ту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.< 
>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старо 
да! — рече народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је 
је вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се смејати старцу, кад тужи за  
агом — него се смејати старцу, кад тужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу 
е викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он реч 
.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и  
> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред у 
</p> <p>— Мораш још тамо бити!..{S} Али за мало.{S} Само, послушај ме, да више не трчиш не гроб 
!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија от 
 Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Плат 
ана дала, а да га она не послуша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и 
ма баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину виси“ — увиде да је пог 
ead>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{ 
и, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете. 
Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру 
и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> < 
лубице!..{S} Баш ти ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радос 
чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо да пролети.</p> < 
напредовати....{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише в 
по удесити — па кад погледаш — а оно ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>—  
се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али  
.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, ск 
 дужницима:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и д 
у те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p> 
м пође ашчија са кутлачом да се наплати за труд.{S} Сватови даваху колико ко може.{S} За ашчијо 
р — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p 
ђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} 
.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p 
у смрт, да не бих дочек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>—  
е и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог лука, па га помеш 
и, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе?</p> <p>Њу об 
опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је прово 
 упита она шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече та 
се, кад — а Вук сполатио врљику па трчи за њом.{S} Кад виде, да се она окрете, он викну:</p> <p 
-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело, а Лазар отиш’о у воденицу да брашна сам 
кажем нешто“... на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — у 
зађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола 
 пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је с 
жа опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти најпаметнији.</p> <p>На р 
на!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те ка 
ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... </p> </div> <pb n="168" /> <div type="cha 
а њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има к 
е бој се дакле!...</p> <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом п 
 примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на г 
че Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва п 
а!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те  
 око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за вечеру.</p> <p>Чича Стеван поседе још мало па устаде 
ућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — т 
 Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде 
ноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{S} Аница се влада са свим по својој 
већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање.{S} Чича Стеван дао мотике да се клепају, а Н 
 био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице из 
 Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — нека га  
ајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би учинио.{S} Највише се само онда радов’о ка 
спрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p>Ујездише у авлију.{S} Мла 
>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта  
ече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{ 
, Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она б 
вана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одма 
— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у п 
вему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала  
 додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се 
м дужан остати: мора вратити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је 
</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— Видиш, најо, ти си на  
оме.{S} Она се није бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Б 
је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’ 
 је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Кат 
...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба  
али би се од смеја, кад би дете уватило за његове чупаве бркове.</p> <p>— Чупај, чупај, лој ти  
редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де понесите!....</p> 
ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино зат 
ам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели т 
их!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући 
су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад 
 си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— 
дспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p>  
} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе не 
 главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у  
пециво престављено; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљ 
и нека!{S} Доћи ће теби Вук главе макар за десет година!....</p> </div> <pb n="105" /> <div typ 
адржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у  
осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала б 
p>„Боже, боже!{S} Ал ти овај матор свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’х 
{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> 
ло и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађ 
 <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пар 
доше.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и 
главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им о 
је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је о 
вале; а кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да  
нули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија 
ше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим корачи преко прага, он окину... пуче к’ 
арицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој неш 
 дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chap 
а била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S 
 где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекрове. — 
 пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчање.</p> <p>— Па којим 
 њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој кр 
ба! ..{S} Миленија скочи па увати Марту за уста; Стана се смејаше од свег срца...</p> <p>— Нећу 
 Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара 
х пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђе 
<p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те не сасним!</ 
— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, признајеш ли?</p> <p>— Призн 
<p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш 
во му чарапа, може у њих мачка обути“! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом  
 постављати совру.</p> <pb n="82" /> <p>За време ручка разговарали су се о радовима; чича Стева 
и!... ти си наговорила Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко и 
спред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа з 
.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и  
S} Неку није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божи 
 груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухва 
>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код  
ала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разговор о орби.{S} Живана се догов 
и новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се наплати  
крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S}  
 онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беш 
у.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе басме, упознаде непозна 
о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опколише.</ 
и. </l> <l>„Мушко чедо родили, </l> <l>„За руку га водили“...</l> </quote> <p>— Е није него још 
седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" /> <p>А кад би освануо дан  
атке крви...“ Видела сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгаји 
 то доба Анђелија се поче опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што ј 
p>Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу.{S} Говоре жене, говоре, па намештају: ка 
— она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблисташе од суза, попусти у оном крутом невестинском  
.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ово не дож 
тво из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше  
к јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га 
.{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљешти 
ести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га ве 
 тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и за 
 се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада 
ви се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва 
руга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} Они 
у вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и  
.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> 
ослушај твоју тетку.{S} Немој да би што заборавила!...{S} Па кад дођеш у своју кућу ти овако ра 
ој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> < 
али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пукне будак више главе“... —</p 
ужи за својом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тр 
 <p>— Ето, попо, од радости сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— 
То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— 
тране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’н 
лити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога  
о човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, 
гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се ниси 
уго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циг 
н унесе Лазара у кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чуд 
тне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђелиј 
> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Не 
а Перу!... </p> <p>За мало па се редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби  
аше....</p> <p>После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су 
аре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један  
!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметн 
ма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, онда се убрисала  
д јутрење ладноће.</p> <pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извад 
еру.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са завежљај 
 дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да б 
бриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па ј 
ј у коме су биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га до 
S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У  
бог да — на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p> 
Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва на 
пају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ј 
иш’о у село.{S} Кад се врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{ 
вар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где с 
, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је о 
души Анђелиној!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — о 
p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба о 
/p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, н 
т воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Њего 
 око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја с 
илити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти 
е тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљ 
јпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном вечитом љубављ 
 Они су се најпре спријатељили, па онда заволили.{S} Заволили су се оном силном љубављу, оном в 
дов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство с 
 Не бој се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија.... 
де и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија ћути, Спасенија настави:</p>  
, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p 
о.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Заврљала сам.</p> <p>— А где си била?</p> <p>— Била код 
у.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој  
 код куће, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p> 
ј рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p 
из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не б 
кућу...{S} Дете беше у забуни.{S} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин 
Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родо 
је Пантићеве; деца оставила дрвљаник па загледају коње сватовске.</p> <pb n="13" /> <p>Кад се п 
> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосав 
излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отвори 
аше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и 
— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p> <p>— А којим?</p> <p>— Да ми даш твоје 
ја је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} 
посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад вала, немају чим!...{S} Али  
же се, пирну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци  
летијаху око њих.{S} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> 
добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — 
> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше  
јаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране 
 неге, твога милостивог ока, нема твога загрљаја, нема твоје науке!...{S} Овде гледе како радим 
не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне се — али не оставља свога места... вели: „док с 
 оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно  
Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле, загуде, загуде, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи ј 
 ћу седети скрштених руку? — упита Сима задевајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p> 
рише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемел 
де куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стај 
тску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе „част“ Мар 
<p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребац 
једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија  
ајпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од 
рове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „Ево наша лепа вођевина 
рата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет р 
 и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста дар.{S} Анђели 
аја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо ми 
чина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он 
 — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>Посл 
 уморити се, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>А 
дна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој 
редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} Радовала се највише шт 
во свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла нала 
како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остављаху трага у снегу.</p 
 смео ни обелити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само 
 смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она 
"62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи м 
head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задово 
волио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p>Ова два млада 
сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету... 
узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће м 
оје дете; али за жива бога не би га она задојила нити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пу 
у у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и о 
>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се држиш! 
рими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да ј 
х имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но от 
нђелија.</p> <p>— А што си се тако дуго задржала — да га ниси будила? — упита Марта смејући се. 
 пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он 
о „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комш 
 <p>Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да узме мотику...{S} Он ради, али само косом, а 
</p> <p>За време колере највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе  
о обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb n="60" /> <div type=" 
о.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к 
еко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за зас 
— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’ 
руги.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тренула.{ 
обру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — него се с 
е не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, д 
о ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој пл 
 ви га поучите у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод кри 
тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рекоше сељан 
ији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пе 
шкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <div t 
еком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког  
ела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к 
рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стигли ватаху се такође 
S} П’онда наја вели....</p> <p>Анђелији заигра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>—  
 неки пут крајичак плавог неба; срце ти заигра од радости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једа 
вде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срце.</p> <p>— Молим те, мајко, да га видим!</p> 
 n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момци; мало по мало пр 
екако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да 
 <p>Да сад кажем!...</p> <p>Анђелији се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара,  
е неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то време К 
ом пред твојом кућом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и б 
 руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Ка 
исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ствари његове 
поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</p> 
удеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те ка 
вој пешкирић те се обрисаше, па се онда заједно помолише богу.</p> <p>— Сад да наспемо судове — 
сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци меркај 
 је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Речи није могла прословити сам 
е...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћу 
 печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част доче 
и полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад  
аде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита он 
 отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу.</ 
олела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног 
и....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-ме. „Остави, кад ти велим!“  
 треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p>—  
ко ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{ 
н извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да ј 
S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter 
нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај 
Section" /> <p>После осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и п 
...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко.. 
p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — 
— рече он дошавши себи.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти тво 
тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас четири треб 
о ће мене стара ’ранити; ко ће мени очи заклопити?!... узвикну деда очајнички видећи да му и ов 
д јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о  
вари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он.</ 
у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико мо 
 <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живан 
е; Живана одређује које од живине да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и не 
е грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва доч 
се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта гов 
ри.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И 
{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по 
ро стајали па су много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} Н 
сом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако 
а основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај зако 
!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам  
зар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — р 
 подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? —  
} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гроб 
 У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није  
.</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Бос 
а кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц 
у на прозору...{S} Свима срце радосније закуца; сви рекоше:</p> <p>— 'Вала богу!...</p> <p>А сн 
е шушти пожутело лишће; по нека кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди; петли кукуречу 
естан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама залив’о“”...</l> </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, 
 њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к’о заливен.</p> <p>— Што си ми тук’о дете јуче?</p> <p>— П 
дадох откупих роба од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па  
— упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радости.{S} Она одговори:</p> 
ијатеље.“</p> <pb n="75" /> <p>Анђелији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и.. 
S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се  
па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> 
чека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по  
> <p>— Еја, тужна ти си! </p> <p>Миљана заману кутлачом.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам ј 
мало, видећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" / 
> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“....</p>  
на опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; а 
 и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... 
вако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужи 
есту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда 
гу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види н 
 Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </ 
..</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље 
оју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице 
но ти за Миланом!...</p> <p>Миленија се замисли....</p> <p>— ’Ајде да певамо! — рече Марта.</p> 
5" /> <p>Она спусти превез на очи па се замисли:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’х 
ате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„ 
чина.</p> <pb n="102" /> <p>Анђелија се замислила о својима, сагла главу доле, па га није ни оп 
н се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? — пита га она.</p> <p>— А... ништа 
...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шта си се замислио, кућо моја? 
 брату главу одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазар 
 је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или р 
рдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек’о!.. “</p>  
ветске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замолила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се  
из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу  
о!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада б 
веле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговор 
леше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело — све однесе 
....{S} Нисам, бога ми!</p> <p>Анђелија занеме, кад чу толику лаж.{S} Нехте више ни речи рећи с 
. </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„ 
рата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p> <p>— Гле!... ти се обукла већ!</p>  
ар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што 
ва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује 
и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дил 
косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима 
, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — неко 
" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија пом 
Главица — која беше дугуљаста — поче се заокругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косиц 
 хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Ту 
о момче.{S} Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки 
.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и в 
 вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се 
тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од оне црне зе 
ко исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год смешно — она се смејала, да би то човека 
ајвећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом дошла; ви 
 Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо —  
е га.{S} Живана даде воштаницу Марти да запали, па како поишту да донесе.</p> <p>Он поћута неко 
пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S 
p>Сви се дигоше.{S} Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљ 
и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да умреш!... 
ви радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на в 
Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се ч 
један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш бити, мала Кејо,</l> <l 
{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>Анђ 
да види талпине за сандук, а; жене само запевају.</p> <p>Живана турила руке под појас па лагано 
тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више ниј 
но!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’А 
ко срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна ти сам!....{S} Да су живи они 
атурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> <l>„Сунце богу на колену спава,</ 
..</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигу 
ирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то крете весело и пон 
к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића  
„Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала</l 
 она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробљ 
је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену  
Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} Мушкарци стали у крај па плачу... < 
био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје с 
 умузгана од суза — само што није дигла запевку.{S} Маринко приђе кревету.</p> <p>— Е, дошо си? 
е уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „ 
После опела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први  
меје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се 
н брат од чиче.{S} У десној руци држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку.{S} Чим ко 
узеле.{S} Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.< 
а зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на 
рала, а мали попак певаше своју песму у запећку.</p> <p>Анђелија се замисли...</p> <p>Сети се д 
 <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше 
, који незнају за своју сопственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>—  
p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати... 
SRP18932_C7"> <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише;  
кама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да у 
p>Хтеде одговорити да није — па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешт 
х поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p>  
{S} Чим се топлота дотаче мицине — дете заплака. </p> <p>— Скини, најо!</p> <p>— Нека, рано, би 
 врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана п 
снама почеше се отезати.{S} Хтела би да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећ 
укућана тиче — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која  
> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на д 
.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћ 
анових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о 
кчије погледа: сече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Ба 
 су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова з 
Кад не оде куд — он седи поред њега.{S} Заповеди Анђелији да га расповије па онда гледи његове  
p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би готово по 
дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад  
јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од  
ра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по  
 јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...< 
 — те омразио младенце.</p> <p>Старојко заповеди да се седа у кола; сватови послушаше.{S} Са ст 
на само ’хоће да се ради.{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој  
ча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално овак 
век угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>в 
ну Миладину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их т 
садило!“..</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где ј 
ђе на бунар.{S} Уз пут хтеде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у 
ead> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи узд 
 мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — ве 
ја прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га располут 
х кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре он 
b n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврзаше... све се то к 
ом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујућ 
" /> <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко 
{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј ј 
Марко! — викнуше сватови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И изл 
 је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? рече му Марко.</p> <p>— Дај, Маркићу, сла 
итровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p> 
девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по је 
овек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мог 
о кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Мар 
>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу, зар баш дотле дошло — упита Нина кроз сузе.</p> <p>— Е  
рвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S}  
а читати књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о  
{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђ 
нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђелија.</p> < 
о сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то било лепо да се гложимо око свачега, те да на 
p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И А 
о је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Право вели тетка, т 
само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред 
о мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме остав 
{S} хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је н 
беше увређена, до дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно  
жији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан,  
ко јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и све 
по прсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад 
е грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви друкчије радиле?{S} Ето, баш ти Ђурђија, ти  
="46" /> <p>— Како? — упиташе сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашт 
у.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’ 
</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само  
 деда кроз плач.</p> <pb n="55" /> <p>— Зар мислиш да ћу седети скрштених руку? — упита Сима за 
е — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради?</p> <p>— Та  
— рече старојко.</p> <pb n="39" /> <p>— Зар ти пада на памет? — упита чича Стеван.</p> <p>— Мор 
 <p>Она скочи.</p> <p>— Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она  
м!</p> <p>— Ајде да се пазимо!</p> <p>— Зар ти мене волиш? — упита Анђелија.</p> <p>— ’Волико!  
сечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свако 
вона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла н 
/p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти ниси тамо? — упита Живана.</p> <p>— Тата рече да 
та је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да 
ци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха 
војку?</p> <p>— Од Срећковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само 
оток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p> 
Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — в 
 се окаменила.{S} Вук се диже.</p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p>  
 ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарон 
; у мал’ те не умре без свеће.</p> <p>— Зар тако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у ма 
 Дражо, ти! — викнуше сватови.</p> <p>— Зар нема никог паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>—  
<p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикну Петрија. </p 
единца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео да убијеш, па ме сад заклињеш њиме?</p>  
о ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео 
поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!.... 
ух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштањ 
 је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p> <p>— То баш.</p> <p>Миленија пусти глас 
 умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> <p>— Овде!</p> <p>Анђелији к’о заигра срц 
и, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити онаког човека, кога поштује цео св 
ко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</ 
/p> <p>— Чуда боже!...{S} Стид!...{S} А зар она није никад са момком стајала?</p> <p>Миленија п 
.{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?...{S} Може, богме, те јо 
.{S} Ваљда да ме убије громом!....{S} А зар ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не д 
во говорио — онако ти бог дао!....{S} А зар си мор’о да га тучеш врљиком; зар није било прута?< 
ала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S 
ог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли?{S} Онака памет, па после онака 
ој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упит 
их тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помис 
<p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p>— А зар оца нећеш саранити макар?! — викну Мирјана видећи д 
и сте паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Др 
једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</p> <p>— О!... смрвила бих га к’о воденич 
Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. 
 руку!</p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Госп 
 Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{ 
’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је же 
— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p 
никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Вук.</p> <pb n="131" /> <p>— Јок!</p> <p>— М 
аже.{S} Сад сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагу 
— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она ниј 
.</p> <p>Живана дође за њом у конак.{S} Зарадова се старица, кад виде Анђелину уредбу.</p> <p>— 
и — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он би 
S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; 
ича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек 
 телу, па га дам опет матери...{S} Онда заређам те покупим перје кокошије по авлији — па у ваја 
?</p> <p>— Гу... гу!...</p> <p>Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело, па онда трчи 
д је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки 
и к’о пришт, усне румене к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како оп 
а зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаук 
бе?</p> <p>Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће  
а!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!...{S 
указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у ње 
па посуте најлепшим цвећем; а око стаза засађено цвеће па мирише, мирише тако лепо како Анђелиј 
ачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један 
со и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж заигра.{S} Сватови, који су пре стиг 
 крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи засвираше, пушке запуцаше, момчад запеваше, коњи заврза 
 Места! — викну Маринко.</p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист н 
на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</ 
 о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи  
После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S} Сео до Д 
 они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S}  
т“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{S} Анђелија 
у, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Ред 
и за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p>Нинко наслужи попи чашу.</p>  
ред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па он 
вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, ево младе! —  
Свати већ почели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали 
есрећна!“...</p> <p>Међу тим су сватови засели за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича И 
у; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико ста 
што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изгле 
оз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; ови гла 
 може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо  
че — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјајна к’о дра 
{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утуче 
од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S}  
највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје последње дане.{S} За то нека ти бог да да 
имаче се кревету те се привати руком за заслон.{S} Мог’о си лепо видети како јој кошуља на груд 
pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави 
попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме 
ам нарав! рече Дража.</p> <p>Сватови се засмејаше.</p> <p>— Богме ви сте паметни! — рече Марко. 
 ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>—  
ења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— Баш си ти, Драже, неки несрећник! — 
е и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле по 
Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја,  
ђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’ 
кућани, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара ко 
 свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подви 
е спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div typ 
 у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз 
оји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни 
ред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да се пробуд 
ћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом 
већег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илиј 
осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter 
о од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p 
.{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такођ 
кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи заствираше — коло заигра.{S} Најпре се ваташе само момц 
p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико ки 
а — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она 
/p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домалим прстом леве руке 
ту и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше 
р, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше р 
} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се  
{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у којима је сп 
е Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— Затворићу врата!</p> <p>— Ала ви глобите к’о Турци! — р 
а се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... 
је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде. 
ослужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, пријо, уме ли  
да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S} Она 
е“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он 
</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како с 
.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио  
едаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е нећеш,  
/p> <p>Свирачи засвираше „места.“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек н 
ју ћемо?</p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p>  
жја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала  
/p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb 
та је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он диже руке с очију, скиде капу, приђе 
мао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па  
е ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели пламен на ог 
ш од врата поче се Анђелија клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онд 
аче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољуб 
неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</ 
д-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може....{S} Погледа матер 
м тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p 
ећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно ј 
и; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад  
ањала!</p> <pb n="163" /> <p>Па се опет зацени од смеја.</p> <p>Анђелији би криво</p> <p>— А шт 
 снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— Море, ’оћемо ли кући? — ре 
г од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шт 
.{S} Они би се смејали његовом осмејку; зацењивали би се од смеја, кад би дете уватило за његов 
! (за то што су мале)...{S} Шала његова зацењиваше смејом сватове.{S} На сваки његов „приказ“ о 
, али ми не одреци!</p> <p>Образи му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је до 
ије задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи п 
ном кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана 
ажу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— В 
д вече она нешто бараташе по авлији.{S} Зачу се коњски топот...{S} Брже боље отрча она те отвор 
 се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш, снајо?</p>  
му се зацрвенели гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о  
акар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’е 
ила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточ 
ој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља се!</p> <p>— Добро.</p>  
ћ паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају  
их — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p>  
да! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p>  
.</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење завис 
м — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не може волити?... 
> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја ва 
>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због п 
чки не смеју се закључати пре венчања — због порода.</p> <p>Неколико момака дигоше остале ствар 
ог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли 
— А... ништа, нано!</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И 
 кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!...  
 до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на свадби бити — и јо 
 пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би било, да ја њ 
 седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.< 
евовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је 
другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збого 
че он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> 
Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика:  
че чича Стеван пруживши руку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се  
зи!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је б 
 <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>— Опро 
ом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и изл 
аву па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, 
н јој пружи руку — она пољуби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати  
у!!...</p> <p>Она приђе мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку по 
ти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p> <p>— Збогом пошл 
е прашташе са својим девовањем:</p> <p>„Збогом, моја радости, збогом, моје царовање!...“</p> <p 
 У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге 
ако му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица 
па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и пев 
а две главе у детета.{S} Оно се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта 
оба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надг 
весиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце  
о исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> 
дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја вел 
 нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: 
 окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у св 
оћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђелија.</p> <p>— М 
тељи.</p> <p>— Добро, позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро 
и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>Анђелија диже  
 <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина владаше селом.{S} Никаквог гласа ос 
ра заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гасише; остајаху само крупније али и оне поче 
на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко светлуцају; светњаци се успролетали тамо- 
лико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало почеше падати ситнија али ч 
показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да  
p>Месец сјајаше на ведром небу, а ситне звезде трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде к 
ојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти пожутело ли 
} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Ми 
l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p 
/l> <l>„Дукати ће звекетати:</l> <l>„По звекету дођи!“...</l> </quote> <p>Анђелија ућута.</p> < 
аре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не п 
адан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене  
чванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</ 
.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</ 
 ветар звиждаше кроз голо грање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихо 
о небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је 
че а „бронзе“ — на воловима у „отави“ — звоне.... све друго спава...</p> <p>А Анђелија уранила. 
ици мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p>— Зар Пант 
пају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да види талпине з 
звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчи 
рицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек опла 
89" /> молила богу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила  
по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у с 
ста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка м 
ване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркви зазвони.</p> <p>— Бог да му душу прости! 
 плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце ј 
сто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Ш 
рудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечији 
/p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о зво 
мена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по п 
и....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се згледаше.{S} Пребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу з 
.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један  
ар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби синицу па с њом на поље.{S} Анђелију к’о да неко 
 је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога што је угреја 
да што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свог 
. </p> <p>Његова се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше и 
лију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и б 
а лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока б 
 ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и  
ребројаваху мртве.</p> <p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! 
снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи теткин 
да?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па он 
 кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена кожа.</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јо 
ма „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“  
 и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> <p> 
 То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и  
глобите к’о Турци! — рече Марко вадећи „здрав“ цванцик.</p> <pb n="18" /> <p>— Е!... ал добити  
ко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Да 
ча Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.< 
} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата исп 
цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p> <p>— Нисмо годили.</p> <p>— За 
 чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу 
 вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо, обрве црне, танке па се сјаје;  
!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија  
е. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и по 
 плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја само 
 кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куца  
угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селима. 
 једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро м 
ли онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ама каже 
оге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{ 
а,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. 
ве.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Шта ради  
а каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га леп 
аше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана  
ва.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље! 
ука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосн 
 тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућа 
и она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“ 
 је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — рече он не мичући се с места, а сав поцрв 
е дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми узм 
а ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, о 
ресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у који 
b n="61" /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки 
споде, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{ 
 јој матери!{S} Моли се богу нека ти он здравља да па ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја 
е.{S} Он се прекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и ст 
ши чича Стеван пирну у свећу, рече: „на здравље молитва“ — па онда заседоше за синију..</p> <p> 
 Као благ ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вит 
народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} О 
 бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> <p> 
пљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова 
и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти 
споде, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зо 
/p> <p>— Па, пријо, како су код куће са здрављем?... пита Живана.</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>— 
тено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Ж 
и су.</p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава. 
 чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај п 
а деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко. 
ли зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље 
ожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше  
и с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p>  
 к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, 
и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче с 
 кад од оружја оста само комађе, кад се Зека очајнички питаше: шта да ради — Сима се досети и п 
 и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n= 
Симе не мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивос 
мицаше.{S} Њему се допадаше код Зеке, а Зеки се опет допадала највише његова досетљивост и кура 
>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се овај див без Симе не мицаш 
p> <p>А пошто Петра саранише — Сима оде Зеки Буљубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунашт 
дећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију обузе неко непријатно  
це јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је но 
.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта  
 ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —је 
2" /> <p>— Петрија!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу и 
<p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p>  
.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зе 
 </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ  
— питаше Цвета.</p> <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!< 
не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; земља се расплинула од силне воде па пишти под ногама.. 
тра до мркле вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Ст 
бусен у гроб.</p> <pb n="132" /> <p>Кад земља покри сандук мртвачки, жене се дигоше кући.{S} Уз 
и пијан — рече му Маринко.</p> <p>— К’о земља!</p> <p>— Па што ће ти?</p> <p>— Да се лечим.</p> 
г друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!...{S} Бог да му душу прости!</p> 
ања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p> <p>— Два пут толико! — рече попа.</p> <p>— 
се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три 
штаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, ме 
вине девојке — божанска румен....{S} Са земље се полако дизаше бела провидна магла; петли учест 
еком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да А 
никако не може да се одвоји од оне црне земље...{S} На послетку заспа на гробу Лазаревом.</p> < 
има Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је ма 
о Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они подигну кућерке какве су 
ука.</p> <p>Дан беше леп.{S} По каљавој земљи указале се меке лепе стазе.{S} Дрва напупила; шев 
ој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, а 
устите дете.</p> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета од 
“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дадох главу за главу, дадох тело 
дружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знал 
ну душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје.... 
а коло пусти...</p> <p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их по 
ом и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он 
 водицу.</p> <p>Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео к’о да у ватри гори.{S} Људи гл 
 се на њему сталожили па готово пали на земљу; „маџарац“ (северац) уједначио па реже к’о бријач 
че дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Са неба сјајаше пун месец; звезде оретко свет 
.</p> <p>— Немојте на кревет — ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — 
уља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше онесвешћен....{S} Она се окре 
<p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров  
ба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p>  
p> <pb n="129" /> <p>Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} О 
енутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу ова 
ако лако?</p> <p>— Ама само што два пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по бог 
<p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет  
ан наређује где ће да се постави совра; зет отиш’о тамо где се печење пече, па са врућег јагњет 
 распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="gr 
љу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала распл 
твара.“</p> <p>Сватови седоше за совру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде  
Неколико коњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p>  
и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да с 
ј дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовар 
, сватови се разиђоше сви.{S} Само оста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочас 
 зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — 
в, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима? 
арта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</p>  
ра и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и —  
, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима стари 
 тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола 
!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и 
ад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола попуцаше од с 
и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{ 
и у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па 
p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећко 
 за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ватра!  
ре поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео сав к’о рак кад 
ече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У понедељник позови попу на ручак, нек и 
Уз пут разговараху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа 
ло.{S} На пољу се дигла ларма!</p> <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче  
— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!. 
 на њега обратити.{S} Ако нема барута— „зете, камо барут?“ Ако нема вина. — „зете, камо вино?“. 
вре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После в 
 одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше  
ођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењо 
>Сад настаде даривање.{S} Смиљана приђе зету носећи на руци кошуљу.{S} Пољуби се с њим; он њу п 
уну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби старца у руку 
ча Стеван прилепи запаљену воштаницу за зид.{S} Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара.{S 
зданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....< 
 ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе 
90" /> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг ре 
 зелене а коса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Ми 
бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је бил 
 и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат  
> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, падн 
Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу 
.</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу чов 
ост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у ру 
уми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо  
> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати. 
вати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију 
лако бити млада.{S} Три пут нокти преко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> < 
ставићемо.</p> <p>Кад би наступиле дуге зимње вечери Анђелија би села са преслицом поред ватре, 
осле опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан прође брзо, к’о што брзо сви дани у послу про 
_C14"> <head>XIV</head> <p>Насташе опет зимњи дани.{S} Вејавица не престаје никако, па које она 
е износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле наслоне од зиме..,</p> 
а беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико се 
ме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају 
а остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио ку 
трча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко ват 
: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он 
да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом д 
 на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о оч 
кругљивати; по лобањи поче расти смеђа, златна косица; очи му не лутаху више онако бесвесно са  
ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не м 
а „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван  
м разговара:</p> <p>— А волиш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицам 
аву, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подлогу у зал 
p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео! 
јно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред з 
аву за главу, дадох тело за тело, дадох злато за злато; пару дадох откупих роба од гроба а подл 
> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше смеђину; лице румено и лепо сме 
тисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме воли 
} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку.. 
 спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не  
S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег рас 
би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се врати натраг 
ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу. 
селих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад ту 
 деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешт 
се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</ 
а и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате 
 остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала 
ас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стан 
ана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теби!..{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Ил 
 па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. 
к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е он 
 нашим селима.{S} Лице њено не беше бог зна како лепо, оно беше са свим обично.{S} Велико, ведр 
...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> 
p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S} Е, баш нећу отићи данас — н 
 већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати. 
 својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с к 
и.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта  
..{S} Шта ли то, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се ок 
не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може бити?</p> <p>— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћ 
ишта, ни у авлији око пословања — свако знађаше свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде уж 
ба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — рече Стана.</p> <p>— П 
а!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и 
ну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се ниси с н 
огледа у Анђелију.{S} Она ману главом у знак одобравања....</p> <p>Лепа девојчица беше Миленија 
 да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може ника 
 боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све ле 
ла живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо ј 
ирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада 
...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме 
те — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном оцу 
абичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете су 
у пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јо 
 <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити убрађена.{S} Баш с 
- само да би била сама.</p> <p>„Сад бих знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владат 
варали.{S} Причали су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, 
 к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радил 
, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то он 
е још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти ј 
умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у  
!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — 
а да га види!{S} Па покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он 
ину виси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај  
Како ’но ти попо певаш?...{S} Аха...{S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p> 
ицу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Б 
 А... добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе 
оја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар о 
p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђелија прво оде у 
стидиш?</p> <p>— Опет ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој  
 <p>— Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лек 
то ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати па вели: „казаћу ти су 
у Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се уда 
> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђелија 
кло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, ал 
снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погод 
мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плака 
 „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S}  
нежнија.</p> <p>— ’хоћу, мајко, што год знам! — одговори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је по 
p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>— Па, кажем ти, да сам све 
е наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb  
 још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и оз 
иташе Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? — упи 
елија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече 
 закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам  
тно.{S} Нема ти у њега дусања.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „ 
м наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја 
вану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</ 
ковића.</p> <p>— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.< 
— Е, па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“... 
амо Златан пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те в 
не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку цр 
суд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} 
мој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p> 
 Добро се држиш!{S} А шта ћеш ћери: сви знамо да није лако бити млада.{S} Три пут нокти преко з 
та — немој бити луда!{S} Видиш, нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јад 
и на његову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „б 
оде!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај  
<p>„Господе!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом 
е, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, него  
.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико з 
ко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изве 
 покојни чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“ 
 совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" />  
ја се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља се, не вреди да се пријатељи умиљавају једа 
p> <p>— Немам вам много говорити.{S} Ви знате жеље моје.{S} Само те молим Нино, брате, гледај Ж 
аћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам  
.</p> <p>— ’Ајд, не лудуј'.{S} Она мора знати да ти не би одредила пос’о што није за те.</p> <p 
ве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је  
атити сваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качар 
на, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.< 
..{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуљена јунца па га з 
...{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио в 
; није да не умем — него нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је уда 
ез мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо пролази!..</ 
ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не  
е није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи?...{S} Не допада ми се што сам онако била весела  
и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су стигли кући, Анђе 
 ћу од мога Миладина дочекати унуче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе доч 
} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене  
 <p>— А куда ћу?</p> <p>— Остави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“ 
едох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се.  
дан!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Т 
ити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— Т 
у?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш како ћеш ме звати?</p> <p>— „Дилберком“ — рече Анђ 
 учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти каже 
прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p>  
!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е? — упита Анђелија.</p 
убица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели,  
јко! </p> <p>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта м 
 јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још 
упита чича Стевана Маринко.</p> <p>— Не знаш како волим кад снег пада! — одговара чича.</p> <p> 
>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су  
ла сам само како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— 
е.</p> <p>— Све, мајко!</p> <p>— Ти већ знаш ред.{S} Види се, да си у доброј кући била.{S} Ради 
о види, како му се, са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова 
p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>—  
а је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“  
валио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, 
И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125"  
д главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибра 
, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Марта.</p> <p>— Сад ћу! одговорила би Анђ 
одговорила би Анђелија.</p> <p>— Еј ти! зове те тата у собу.</p> <p>— Ето ме сад — одговорио би 
а замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} Он се само намргоди мал 
S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{ 
ком“ — рече Анђелија.</p> <p>— Марта ме зове ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голуб 
 <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и гол 
благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је  
 нека га нек пише још!...</p> <p>Ако се зове састанак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван 
село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А,  
а радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве није могао на  
 чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта 
и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>—  
што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе на кола и оде 
 проговорити</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова  
и код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе постељи  
— викну Нинко.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Зовни попу нек чита што год макар!</p> <p>Анђелија оде  
и, Нино, остани, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше. 
редак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне уку 
 Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> 
 им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече 
 по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух вас, течо, да се опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p 
атова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? —  
чају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стра 
лија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником н 
....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек с 
судници неколико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је би 
начиниле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: 
е ташта, него <hi>шурњава</hi>, а ташту зову просто: <hi>баба</hi></note> </div> </back> </text 
реди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од сток 
уречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђ 
мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за радине.{S 
брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32 
:id="SRP18932_C7"> <head>VII.</head> <p>Зора заплавила.{S} Месец беше на смирају; звезде се гас 
.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p> <p>„Зора већ“ — помисли она.</p> <p>Дете се промешкољи, окр 
к, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У к 
ж, Нино? — пита он брата.</p> <p>— А... зорли — одговара Нина.</p> <p>— А радите, богме, децо,  
>— Баш му се ’хоће да кметује!</p> <p>— Зорли му се ’хоће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>—  
ма грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не остаје...{S} П 
бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" />  
ако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне мато 
24" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Ан 
е село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и  
ло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати с 
тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича 
 Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звон 
таше лептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> < 
 Сунце греје, ветрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата с 
 тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о сунце обасја ову  
да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија свршила своја посла па ку 
ма Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео пачати у пос 
али преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни је 
сти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p> 
ла бих га к’о воденички камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне 
тевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара из 
жара.{S} Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и ук 
бе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем 
?</p> <p>— Никад, кад си „нејака“ немој зуб да вадиш!{S} Оном детету, кога носиш, биће крви у с 
и или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По  
 усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — 
ругли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и,  
сне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богд 
а-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крст 
 прекрсти, рече: бог да му душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</ 
гођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше  
равља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, 
главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Земљо богомајко!...{S} Дад 
.{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да 
и дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не г 
ина.{S} Настани се крај „Студене Баре“, и <pb n="138" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и пок 
помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље  
носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се опет насмеја на 
<p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамил 
 у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све  
икну Петрија.</p> <p>— Нисмо те, ваљда, и ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте ра 
а вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Лазу....{S} Али од сад ћу вам чешће долазит 
епи миш!{S} А сад!...“</p> <p>Па, онда, и Аницу некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са св 
ле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од 
је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се  
.{S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати —  
 ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту к 
где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи д 
ој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће требати скоро — рече Марта.</p> <p>— Баш си т 
радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су  
ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Л 
пустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Чело високо 
а попа Анђелију.</p> <p>— Сад ћу, вала, и доктору, само док чујем шта ће ми казати ова картара. 
ем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онаки!</p> <p>—  
ањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше дом 
кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се дете весне па да  
 венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Има 
 како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом р 
о Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>—  
 о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно —  
их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беш 
е.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови 
ad> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија 
у) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Госпо 
у дани за данима, и месеци за месецима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време 
, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто што се не пише у књиге.</p> <p>— Еја, 
 беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчал 
на, која увек предходи промени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На је 
е на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</ 
ку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је  
не усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис оне чисте девојачке душе — па да у 
поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’ 
није освртала; није ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да  
тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме разговара.</p> <p>—  
 да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?.. 
сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" 
у.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја оста 
 многе басме, упознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће 
ала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — ал 
а је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље 
! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, некако паметно.{S} Нема ти у њега дусања.{S 
а и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притаји 
</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S}  
зи; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њ 
ин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, 
ну, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у нек 
ерен-делија удари на Равње 1813 године, и кад војводе српске пребегоше у Срем — Зека са својих  
S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опе 
и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав,  
 и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми  
 и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудит 
рбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и кад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дет 
е с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Н 
S} Он тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово 
векра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њ 
и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала  
ма „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи си 
е ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да 
младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.</p> <p>Анђел 
рачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, п 
у; овај удари о врата, она се отворише, и он паде у „заседање“.</p> <p>Лазар беше жесток човек. 
здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здрављ 
; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио тунос на пола  
p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не ум 
 Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан 
 дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) 
це на ћеманима, које су ноћас покидали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракиј 
де!..{S} Учићу га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим:  
мо оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Жив 
и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати 
азивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вука до дувара — он би рек’о:</p 
ила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић  
!..{S} Миладину?..{S} Ко му сме казати, и како ће му казати?..{S} А како би било да каже Марти? 
се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила. 
ти се, господе, не дај ми друге памети, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од  
нђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле чудо ако је  
ди пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и дец 
>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било Китога.{S} У то 
иве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово су лугови — али не познати.{S} Њена нога није ову 
цо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над гл 
 оболео.</p> <p>— Брате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се  
 нека чудна мешавина беше у души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> < 
ија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она  
ко пута, па онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га ј 
/p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и стаде крај плота.{S} Кад виде да Анђелија зајми волов 
 А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!.. 
ђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатељ 
“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на пог 
 Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова. 
<p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само јед 
им“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се овај ка 
да могу радити а да се никад не уморим, и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај  
ти — али њој беше слатко мислити о том, и није се трудила да те мисли одагна од себе...{S} Бега 
лином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него да причам само миле и лепе д 
 би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да г 
ве за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми ј 
{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели једа 
 па рече.</p> <p>— Кажи ти мени, мајко, и друге моје послове.</p> <p>— Лепо, ћери!...{S} Кад ти 
 стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме во 
оту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом мо 
То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ето, овај мал 
 једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где  
 још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изи 
е.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки су осећаји 
ем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио  
ама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, 
етка, како су кукурузи модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађу 
е на детињство, и на девовање, и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих 
и, к’о кад поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на праг 
о Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ам 
Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> < 
 дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и син 
едали по растовим клупама, пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Па 
сприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— А 
 по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p 
очекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одмах повата  
 пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дан 
уку. </p> <p>— Збогом пош’о, пријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван  
ем на руке па носам, носам, и тепам му, и милујем га, и велим: „’Вала ти Господе!...{S} Ти се о 
 од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> <p>— Е не 
оздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... 
абу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је  
рудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, он тераше у обор општ 
пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бар 
и се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу ку 
а му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — п 
нати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обрати 
издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц врати кући.</p> <p>Беше већ читава момчина 
p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти н 
 к’о, он пише, пише све што год ’хоћеш, и чита сваку књигу....</p> <p>Па онда, к’о, одрасто, па 
и. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих ку 
p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта говори.</p> <p>У та 
 па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубин 
аповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра 
 најзад раменима, рече: „божја воља“... и више није ни наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је 
опа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са п 
о је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже 
 <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину, и снаје, и д 
ма:</p> <p>— Све ћу вам продати за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ј 
.{S} Нана седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа ника 
ваком жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} С 
 <p>Анђелија сада беше све у овој кући: и човек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки 
епо човек с њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — аја 
а и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „ 
погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> < 
p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила 
нам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом н 
 застаде с вретеном па се наже да види; и Миленија такође.</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице,  
 Живана беше устала па стала у запећак; и она плакаше.</p> <p>— Живана! — викну чича.</p> <p>—  
свекрове. — Анђелија одвојила од свију; и по лепоти, и по висини, и по владању...{S} Није дакле 
.{S} Ништа не прекидаше ту нему тишину; и попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промеш 
дјекне..{S} Момци меркају <pb n="43" /> и гледе цуре — а цуре опет гледе њих; они се разговарах 
апу, пољуби старца у руку <pb n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} 
и, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама дав 
путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта 
м: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, онда одузми м 
е сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вар 
дан да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу мук 
S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице,  
мени ово дете!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о  
 лак сан да се могу одмах пробудити!{S} И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смеш 
 била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада.</p> <p>— Никад!  
 рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега;  
како рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о 
{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p 
 — старачка у <hi>познавању</hi>!...{S} И, кажем вам, не верујте никад младићу који каже: волим 
ки камен што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још с 
ја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И’онда знаш шта још?</p> <p>— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ 
нима, и дај ми, Боже, да ме пазе!...{S} И, молим ти се, Господе, дај ми: да могу радити а да се 
ти — а данас га стеже од радости!...{S} И уђе за Миленијом у кућу.</p> <p>Миленија остави судов 
 Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете оп 
 казнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар 
 бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шта ми још може? !....{S} Ваљда да ми одузме живот!.. 
 пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n 
олила Вуку Срдановићу него њему!....{S} И да сам се замолила Вуку за ма што — он ми не би одрек 
раво да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И они су се, збиља волели!...{S} А зар се старост не мо 
ар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душ 
ожја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало  
но, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече  
арја; није он тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жм 
ко тражите девојци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’о 
таде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија целива Лазарево ладно чело, лице, очи, обрве 
ла међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се наврши година од Симине смрти — она нагна Стев 
ла мало времена — отишла би тамо....{S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала 
ст“ на совру па узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задир 
ма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад види унуче?..{ 
 сад?...{S} А!.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућа 
о нема вина. — „зете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису 
та!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“...{S} И опет доста....</p> <p>„П’онда свадба...{S} Сватови ју 
на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала — довољно беше да се д 
ић пиркаше а њој зима, боже, зима...{S} И тумараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну л 
— Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ра 
/p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива  
исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Све 
јој пред очима сену, па онда пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој  
 па се пресјава оно камење у њему...{S} И к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се.. 
ната места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ли 
 што да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они нема 
 тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он  
а ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели —  
еде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође кол 
е“...{S} Комшије послују око пецива.{S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како 
олесници оздрављали од њених лекова.{S} И она сама вероваше да може што год ’хоће..{S} За то се 
вршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него  
</p> <p>После уздарја наста пијанка.{S} И Нинко заседе за совру ма да му то не беше обичај.{S}  
а се авлија пунила лепим зградицама.{S} И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{ 
.{S} Образи би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> д 
а укућанима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>По 
p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки на своје  
ну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} И ако се бојала гласова — опет јој беше лакше кад је ње 
је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} 
и кога познаје — нити ко њу познаје.{S} И она двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им с 
колико речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђ 
е нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се 
и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три сузе па опе 
} Млада си, па ти неће ништа валити.{S} И шта вали мени, шта вали твојој матери? — ништа.{S} А  
е видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и пол 
а у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак оми 
а дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зи 
 плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишк 
" /> седницама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон 
у судбину; није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе 
>Али у Шапцу не беше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио 
и кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било — може пустити реч да јесте; може 
 свет за час полуди! — мишљаше Аница. — И шта она мени ту! ’хоће да клањам!..{S} Па још се наљу 
чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним.{S} Миладин  
атића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине кућ 
гледа на баџу — да би увек будна била — и поче „кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здрављ 
бог да, дијете, што ти од мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети,  
рећа над његовим домом раширила крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио им 
ву „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> 
и је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кра 
а с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра..{S} Па ова 
 Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цв 
а прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кош 
хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију 
да и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пут 
 Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од 
сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој ј 
ослу!{S} Буди свагда весела: смеши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{ 
 се сретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; а 
 онда радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задов 
е зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно, сигурно, разастире ст 
ад од које врачаре стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако ј 
е синовчеве није могао на свадби бити — и још неке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати  
— Помоз’ бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</ 
еши се — и ако ти се не смеши; певуши — и ако ти се не пева!...{S} Онда ће морати помислити да  
е један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здрава! — рече Мара.</p>  
те више ни речи рећи са таким човеком — и она пође.</p> <p>Он се диже са земље, узе пиштољ, и с 
а па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако смејала и п 
а им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар М 
 прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео  
мио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда остави калем, па опет узе рук 
на им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава 
е пута, велику свађу па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била 
а поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по свему селу....</ 
 господар Милош потуче Турке на Дубљу — и он дану душом....</p> <p>Мир осигурава живот земљорад 
не.</p> <p>Младост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и д 
 рече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест 
ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и ста 
 овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скоро овамо!..{S} Била си много згрешила!{S} А 
 Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су зд 
О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је  
</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n="142" /> <p>— Петрија 
н је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. р 
ће!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о  
а?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — рече кмет....</p> <p>Они продужише разговор о 
ати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин! 
{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала,  
није на томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И ника 
, снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{ 
— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.. 
} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих сн 
— Лепо, ћери! — рече Анђелија.</p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="1 
им него тебе! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је в 
то ме мину жеља! — рече Стана.</p> <p>— И мене! — рече Марта.</p> <p>— Видиш, кадивице, како се 
чек’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: п 
— Синоћ начинио читав пачариз.</p> <p>— И ти ћеш довече платити!</p> <p>— А морам....{S} Није л 
— упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу 
е бити само капара! — рече он.</p> <p>— И опет пође руком прсима Анђелиним.</p> <p>Више није ви 
ранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу 
 помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није тражио на писмено нити какве зараде к’о Ву 
ше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> <p>— Е, његова воља!.. 
љу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S} Бог ти судио!</ 
„нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p>Пиштољ Марков то одмах о 
ди, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају 
ру са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале лиле — њена најду 
а: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију 
) и пребацише неколико гроша „бакшиша.“ И сватови дадоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза  
 — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц 
лико свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p>  
ди кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба з 
три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика 
перчин — у који није уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је 
век“, како су му задругари „мирни људи“ и како се „лепо живе“...{S} Комшије послују око пецива. 
S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе ј 
p> <p>— Гледај ти, попо, твој „петраиљ“ и твој „требник“ — а не пачај се у посла која нису твој 
ара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа  
м пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „мирни људи“ и  
изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трн 
годи!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од смеја. </p> <p>— 
амилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!.. 
S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — влага оздо; зе 
ди!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове добро радиш.{S} Ће 
Тек само под запад видиш који облачак а и муњу где „меће.“ Кладиш се да ће сутра бити лепо врем 
 — онда науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у  
ори:</p> <p>— „Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадил 
 — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и њој одспавати — рече кмет.</p> <p>—Лако ћемо за то!.. 
и помињ’о о њему: у мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам, а нарочито о тој његово 
опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђ 
и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љу 
око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— 
јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p> 
 и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она се пљусну неколико пута по лицу.{S} Он 
. јок!... гледај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта  
 својој матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Д 
не видиш ову децу?{S} То су ти Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>—  
ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, мило, а наја са 
а.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} Жива и срећна била!...{S} Немам, ти, синко, много говорити.. 
деди руку?</p> <p>— Нана.</p> <p>— Жива и срећна била!..{S} О Живана, Живана!</p> <p>— Чујем —  
си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Смиљани куц 
чета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздра 
а беше у вајату.{S} Са њом беше свекрва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p> 
а умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој  
а да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у с 
Свака се љубила са „зетом“, даривала га и добила уздарје.{S} Пред младожењом лежаше крш кошуља, 
ну у свећу, окрете се деверу, загрли га и — заспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и п 
ном шаком прекрсти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</ 
арац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поп 
ања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што чо 
н што смрви зрно кукуруза!...{S} И њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!.. 
 онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија леже.{S} 
тељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави се.</p> <p>— Па, баш, тако Анђо...{S} Лаза у 
Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми 
 Знаш, нестало ми пара.{S} Назовем бога и поздравим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему  
 Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у  
им: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се понос 
 вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредова 
азите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад с 
е клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. </p> <p>Сватови се насмејаше.< 
<p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} Лака му земља, проста му душа!. 
.{S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p 
</p> <p>— Баш ћу те молити, снашице, да и мени ту шару даш да препочнем — рече Миленија.</p> <p 
ко.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест  
о данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!</p> <p>— У ве 
не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја 
 од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу  
....{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутур 
ст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда 
у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој к 
 говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црте на лицу постајаху одређеније 
ређења самог суда.{S} Сељаци навикли да и те ствари узимају олако.{S} Ако коме дође позив он ве 
 хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упит 
арба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> < 
грешио бих се о правду кад бих каз’о да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и 
уша.{S} Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је б 
ти кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је  
шој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, нити да ти, 
није хтела признати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Ан 
 смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млада и лепа.{S} А он?..{S} Ето, кад си доведена, па <pb n="1 
о Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице 
и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и ма 
ице, у сваког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p>  
 притајири — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском су 
о су овај восак носиле — оживеле — онда и ти, бољо!{S} К’о што челе замрле — и ти, бољо, замрла 
/> <p>— Кад се овај калем примио — онда и ти бољо!{S} Калем усануо — и ти усанула!</p> <p>Онда  
је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади — па радите да би за 
а оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају...</p> <milest 
.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-је 
то бог свакоме!..“</p> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата 
ано ме пробуди </l> <l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l 
нио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p 
 пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} С 
даше у кола: чича Стеван, Живана, Дража и Анђелија — и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним 
:{S} Маринко Мандић, Живан, кмет, Дража и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и  
.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да ј 
 „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село.{S} Куће ушорене; око кућа засађена воћа.{S} Анђ 
иловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> < 
 створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам каже 
их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А 
стре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју пр 
p>— Шта, кућо моја? ! —- упита Анђелија и задрхта.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну  
 децу; ко ће њих прати? - рече Анђелија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница. 
укла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробу 
> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter 
p>— Ништа кад ти велим! — рече Анђелија и поцрвене још већма.</p> <pb n="106" /> <p>— А, знам с 
 <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је поглед 
..{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ уту 
 мирише, мирише тако лепо како Анђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа м 
тили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} Коњан 
е баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове те понесе.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} 
 Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да 
 <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и полете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби рук 
 ’хоћу на земљу.</p> <p>Анђелија — која и сама беше ушла у собу — простре поњаву.{S} Спустише г 
...{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја?  
гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то  
ептирићи; а од поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О,  
ма.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Вл 
мешно — она се смејала, да би то човека и наљутило.{S} Није умела себе савладати никад.{S} Осим 
 оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољуби се с њим.{S} Он спусти завежљај на креветац, у 
о јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге с 
ко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја  
 да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је нед 
вечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала 
 која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјада 
>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова проби уши.{S} Он се не хтеде одмаћи од в 
ек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплаш 
у, коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем, и оде звати: кума, старојка, девера, родбину  
остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја!{S} Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} 
 као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је мн 
С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремна.{S} О 
ова поче напредовати.{S} Он ожени Нинка и доби још две вредне руке.{S} Његова Живана рађаше му  
е Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и оба образа.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Летос, на моби к 
а оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је 
 које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја 
</p> <p>— Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нар 
ењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва в 
ше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доб 
и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу — погоди Петра баш у потиљак....{S} Он с 
 мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одва 
а Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и  
једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.. 
овином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако  
и он поносито.</p> <p>— А Анђелија вала и беше за хвалу.{S} Ако су где год на свадби — к’о оно  
’Вала вам! — рече Цвета.</p> <p>— ’Вала и теби! — рекоше они.</p> <p>— А шта ћу?{S} Бог нек пом 
јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беше „особине“, њена 
сам сломила моју грбачу, што сам чувала и спретала — па данас нисам ништа друго него луда!</p>  
а је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сма 
пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и 
{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Миладину.{S} Толико пута канила се па  
, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</p> <p>— ’хоћ 
 онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; 
е....{S} Само да се нисам онако смејала и певала!...{S} А онако, вала, рекла бих, да није ништа 
 ни петлова гласа.</p> <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се  
’о; готовила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске  
ула поново у бешику, па би га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би 
Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича С 
 си моја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!< 
тац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму у запећку. 
— ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају  
е, задојила би га; па би му онда тепала и причала шта ће мајка са њим радити, како ће он мајку  
исто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад  
подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија с 
Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124"  
 <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И 
прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији успремила 
рити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њ 
пу проби зној, али очита.</p> <p>— Дела и снаји Стани.</p> <p>— Не могу! — рече попа а сав позе 
ајмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После даривања Сми 
домовима својим.</p> <p>Анђелија весела и разговорна, гледи младу снају, па се сећа свога младо 
 допада ми се што сам онако била весела и што сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... ш 
 И, дај ми, Господе, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господ 
на не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а 
ије била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњ 
а је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, 
 Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресел 
и; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! —  
отовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не оп 
е удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несре 
а иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивал 
а уранила.{S} Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе....</p 
и донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пилићи око квочке, 
 драгу ноћ тренула.{S} Она се примирила и села крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:< 
ући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отав 
еву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код својих кућа; д 
 је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није ни 
и једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно  
лија зета Милана, па с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да види девојку.</p> <p>Кад  
аше од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако  
у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина ник 
здравише се са врачаром, седоше на кола и кретоше се најлак кући.</p> <p>— Е, зна много! — рече 
атом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа 
 каза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са 
да двори кума у колима, па скочи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје 
чаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стај 
е, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је сте 
с у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — уп 
 је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро се сећаше речи те 
очи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда кмета — чича Стеван р 
и свима мојим!...{S} Дај, Боже, здравља и тати (свекру) и мајци (свекрви) и свима укућанима, и  
 /> <p>„Господе Боже!{S} Дај ми здравља и весела; дај живота моме баби, и нани, и тетки, и свим 
јом старицом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу  
смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано  
чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чуп 
 Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није 
смејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</ 
у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима, а сватови накићени с поља 
ста зет који ће се сутра — са комшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — пре 
....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу....</p> <p>Да вам га сам 
 позваћу.</p> <p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, нека 
пео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога  
а, Господе: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S 
 <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} 
ураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p 
> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Волиш ли?</p> <p>— Гу-гу!...</p> < 
p> <p>А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу.. 
 недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S} Чича Стеван наређује да се прасе пече; Жи 
 је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездише у  
ладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>—  
вори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз по к 
сне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} 
то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="5 
адиш.{S} Ћери моја, поучићеш у радовима и моју Миленију...</p> <p>Ту старица поста нежнија.</p> 
о је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне 
тари сват, па кум, па сватови на колима и на послетку домаћин.</p> <p>— Трке нећу!... викну ста 
она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрл 
 Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само а 
p>Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали у кола; коњаници појали хитре коње; свирачи  
— и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да га никако и н 
оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грми у глави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је с 
рекрсти, помоли се богу за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девер 
кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, вишњев вес 
а и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе. 
ватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали. 
дожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Ј 
</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега пог 
у па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> < 
ља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез т 
p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не мишљаше више 
ен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко  
је у руку: кума, старојка, чича Стевана и друге старије људе.{S} Попа прими дукат, рече: „нек с 
ја је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{S} Разуме се да су дали добро уздарје 
p>— Бог ти помог’о, ћери! — рече Живана и насмеши се видећи пуне судове.</p> <p>— Уранила си ве 
е отворила....</p> <p>После недељу дана и чича Стеван доби позив од пријатеља.{S} Анђелији срце 
же с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича 
<pb n="83" /> <p>После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су 
 чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде. 
деж њега љубљаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што  
</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђе у кућу.</p> <p>— Бог помог’о! </p> <p>— Шта ти ра 
капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тетка. „Што ли ће, боже, они сад?...{S} А!.. дошли у  
живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па д 
к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да 
> <p>Кад се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија, заселе око ватре па ћеретају.</p> <p>— А, е 
ћа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишља 
је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсмевала причама Анђелиним... 
. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час 
ђевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> < 
чујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелиј 
леном кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућа 
 звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p>После опела спустише старин 
b n="135" /> само моли!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и тво 
дини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити тр 
т Марко са девером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, с 
ивели су тако око неких петнаест година и тада Богдан умре.</p> <p>Оставши сама — Цвета се баци 
их ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин да бог д 
 модри к’о чивит, и како ће бити летина и рана и добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труд 
...у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} То су паре општинске....{S} Ту 
, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице које су кукале од јутра до 
е зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, бол 
 лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> < 
 ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и И 
ри од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману руком, к’о да би тим хтела да каже оно што речим 
а ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она и не знајући шта говори.</p> <p>— Крива!..{S} Да се нис 
 Анђелија.</p> <p>— ’Волико! — рече она и рашири руке колико год може.</p> <p>Анђелија се насме 
 <p>— Да ме се ниси такнуо! — викну она и подиже песницу.</p> <p>— Па удри!... удри бог ти дао! 
а црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са нарицањем жена и певањем дечијим...</p> <p> 
и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете много наћи по нашим селим 
оли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај каква посла, па ћемо се довече наразговарати.< 
дна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је с 
ћан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек 
ем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела гла 
младу снају, па се сећа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој  
оно се засмеје...{S} Миленија га склања и крије па најпосле побегне с њим у кућу.. .</p> <p>Дет 
 сенке, од сваког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше 
а мања — гулила кору са маторих трешања и правила „лиле,“ и како — кад у очи Петрова-дне попале 
 ударише сузе.</p> <p>— О моја последња и највећа радости! — рече он.{S} Ти си ми засладио моје 
аројко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је у 
грли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмејаше.</p> <p>— 
, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{S} Сад сте млади 
суше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати  
еди Марти шта треба за ручак кувати, па и она оде у собу.</p> <p>Људи се окупили у авлији, а Ни 
 ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја.</p> <p>— „Кад се буде трудила 
.{S} Колико се пута ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је 
и тетка, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу,  
ој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана т 
 је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>—  
S} Које добро? упита Цвета.</p> <p>— Па и није добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета 
ја ћути, Спасенија настави:</p> <p>— Па и њега надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек об 
{S} С њом би се она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Мар 
ању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задремала.{S} Кад би сва легла да спавају — онда би и 
љна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тра 
..{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста  
с њим у кућу.. .</p> <p>Дете проседе па и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па 
P18932_C21"> <head>XXI.</head> <p>Би па и прође....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лиц 
старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, у 
к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> <p>— Нуто, нуто, ђедо, како се смеје! — вика 
а и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} 
адоше.{S} Неки узеше по режањ од ћевапа и — чутура пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном  
ед младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о  
певаху „Свјати боже“.{S} За ђацима попа и учитељ: за њима шест људи ношаху покојника на носилим 
} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „господином капетаном“ и говорио: 
елију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију.{S} Попа приђе, назва бога и поздрави 
 <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима. 
призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!.... 
, који су ваздан радили, поспаше: заспа и Миладин.{S} Само Анђелија сеђаше крај Лазара који мал 
ила уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продуж 
S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>Кад би пет’о запев’о — њојзи би се  
 Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараше око болесника.</p> <p>С 
p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији благослов.</p> <p>— Оно ће мора 
ватри сву ноћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мо 
де: видела сам у мојим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он,  
 — настави Миленија — да ћеш бити добра и ваљана.{S} А наја се никад не вара!{S} Она зна по теб 
увати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је и 
лабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува к’о шкрипац — 
жење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова — напи се па седе.</p> <p>Стари сват  
викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.</p> <p>Марта каза деверу. 
ше сватове; вођевина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, 
у прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— 
{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допираше до појаса; врх ђердана дођ 
а је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је;  
ас у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у руку пољуби — разу 
</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умр 
 јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насме 
о би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и син 
 њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Ал 
шкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p 
биће, мајко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То  
рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану 
и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје....</p> <p>— Шта ћеш с тим '? — упита г 
убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јем 
, велика уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене споља 
дасут...{S} Отворише се врата од вајата и на прагу се указа Милинко, Анђелин брат од чиче.{S} У 
p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу се указа весео лик њене заове Миленије.</p>  
њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по  
Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо 
грози од помисли: да тако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>. 
 дуги дан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n= 
p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедова и баба, његових чича 
p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, нај 
 Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, ако му хтеднеш Господе живот укратити, 
аовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Мил 
 копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>—  
p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Где ћеш би 
уву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране; а сад је само з 
 се љутила на ову понуду.{S} Њена чиста и чедна душа није могла да се не гнуша; њена памет није 
је.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе н 
едати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба св 
ча Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" /> <p>Па и овако старој ни 
ање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да  
 и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n="32" /> <div type="ch 
ој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би ј 
> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n 
на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да бега кући, и то би заиста учинио само да није било 
 јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пред оцем.{S} Он јој пружи руку — она пољ 
пријатељ!....</p> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала кра 
у; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати руком за заслон.{S}  
дем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на са 
 <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зелене очи у њу.</p> <p>Анђелију  
рак.</p> <p>Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су бил 
ица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да 
говарају.{S} Људи су седели код мртваца и разговарали.{S} Причали су све што су о њему знали —  
 <p>Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровањ 
е и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо,  
 својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зе 
свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о узела цвеће па се закитил 
не?{S} Зар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице 
ве.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних 
радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни тражио.{S} Кад год би он 
Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да в 
ру по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоште 
 Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. 
ва највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом што он за њих не би 
> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост његова у детињ 
Кад нестане у свету леба и вина, квасца и петлова гласа — онда се детету досадило!“..</p> <p>—  
ља, његових ђедова и баба, његових чича и стрина и целе вамилије! — наздрави кум.</p> <p>— Амин 
ивши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га пон 
мо! — рече Анђелија.</p> <p>Вук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и  
реши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднесе тањир куму; кум уради то ис 
окојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{ 
 њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Миленија беху две кукавице 
лази!..</p> <p>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Мила 
ишем само:</p> <p>Средњег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију биј 
вендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то т 
т, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“...</p> < 
огом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</p> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њ 
 разговара.</p> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" 
и ништа не поможе Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгуб 
у је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи 
За то вам велим: нема створа паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се за 
ље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Ст 
} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте муче 
S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи он пружи онда и  
је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре 
а или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успи 
и су здрави — али опет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићево 
 Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на  
ена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка 
вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори очице па баци поглед. мутан поглед на деду 
ори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који хоће да се поноси са оним шт 
ад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није мени за на 
проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{S} Најслађи јој часови беху покрај унучади; 
шко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви т 
само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме... 
та.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби зној, али очита.</p> <p 
 Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед и Сави...</p> <p>— Дед и Миладину...</p> <p>Попу проби  
ошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да 
је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са  
аповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — 
ва ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гр 
} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну де 
.{S} Он гледаше у будућности свој пород и напредак дома свога — па му се милио сваки рад... </p 
ом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“... а оне су само цикн 
тамњана, прекрсти се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поч 
“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити бр 
е цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе 
трепере...{S} Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу 
p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарат 
лика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и 
начки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" /> <p>Глас о смрти његовој уб 
дна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „ 
А Анђелија разастираше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као 
једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На б 
ачаре до врачаре; даваше му разне траве и употребљаваше све што би чула да може помоћи.</p> <p> 
метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше 
дио шта треба радити — диже се до цркве и мејане да зовне попу — који због женидбе синовчеве ни 
" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Св 
добра.</p> <p>Жене срађују своје радове и труде се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дан 
.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала дец 
} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва  
нђелија погледа око себе и виде крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се. 
мо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање  
има?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и  
т ти?...</p> <p>— А знам да ћеш јој све и сама причати....{S} Немој, немој устајати — нећу више 
кад устадоше они се само ватају за ноге и уздишу.{S} Многи од сватова отишли кућама да „част“ с 
а је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију.</p> <p 
ки годину дана.{S} Но отац га опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „ 
а помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ожени Лаз 
морати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>А 
 прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{ 
</p> <p>— Код оца.</p> <p>Он онда стаде и упиљи у њу.{S} Она обори главу.</p> <p>— Па где си ти 
его по злу...</p> <p>Кад то рече устаде и оде редарама у кућу.</p> <pb n="9" /> <p>Анђелија дуг 
е у свему.{S} Он се, соко, зажелео деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а 
...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикл 
енео к’о да у ватри гори.{S} Људи гледе и веле:</p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била 
 седоше — прекрсти се, узе узде те седе и сам.</p> <p>— Збогом пријатељу! збогом пријо!...</p>  
 и још неколико њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину 
 скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човеч 
служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван је  
ин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>—  
Узми-де ти, снајо, дете, а Анђа нек оде и нек нађе „стрелицу“ у моме сандуку — рече она Марти.< 
 које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише  
зиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе свој штап па се упу 
 к’о оне мале тичице слећу па пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се с 
а је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио 
па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу. 
Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} Поклони 
еше ведро к’о небо у пролеће; око смеђе и сјајно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног о 
а тако малог?</p> <p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Мил 
е за ручак...</p> <pb n="66" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа  
свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранила па успрема и уређује.{S}  
} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Некако првих дана пролећа оде Анђелија о 
</p> <p>— Да то није због Вука, оне рђе и несреће?</p> <p>— Није, нано!{S} И не пада ми на паме 
да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек ч 
Дијете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта ј 
је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</p> <pb n="164" /> <p>„Боже, боже!{S} Ал  
је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по н 
 Петрова-дне попале лиле — њена најдуже и најбоље гори....</p> <p>Кола одмицаху све дање..{S} Н 
е читаве бокоре босиљка.{S} Људи долазе и чуде се:</p> <p>— Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од  
а онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих  
мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p>  
 <p>Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу.{S} Она се врати унутра.</p> <p>— Овде ми 
зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} 
би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p>  
!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Зна 
 ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак 
>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, он 
ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољ 
е манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</ 
...{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаже.{ 
 — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон 
 <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не ја 
овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дан 
тврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Она к 
њи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону годин 
лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p>  
аваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У 
зара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мај 
ча Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завирив’ 
тео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва к 
 рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им 
је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сме 
не тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и по 
ћева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашо 
теванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из С 
ић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Ни 
ио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше с 
..{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— А  
но преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гу 
дно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би им  
 помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</p> <p>Анђел 
евана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино?  
ори; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад с 
душу прости! и узе зрно-два од панајије и пружи чашу оном до себе.</p> <p>Људи узимаше панајију 
 Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S} Онда оде тражити мед.</p> <pb n 
 коње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети  
/p> <p>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко ва 
, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је ве 
Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има чове 
{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздар 
о, много говорити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ов 
.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се  
 друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код куће?...{S} О 
е искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Рас 
женскиње: стрине, снаје, сестре, рођаке и комшике.{S} Свака се љубила са „зетом“, даривала га и 
уд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p>У се 
се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни 
а поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом ле 
аостали „голаћи“ и њихов буљубаша цепке и јурнуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „ 
во! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши, па онда докопи Дражу онако пијана — па с њим  
о ће — тамо око по ноћи — скидати ћурке и кокоши са седала; некима опет сметаше шљива што је пр 
 на венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи.</p> <p>— хоћу тетка.</p> <p>Тако њој 
ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авли 
сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке мотке и ове красне шаренице о њима!..{S} Колико се пута ту кр 
ћ...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће. 
оварала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> 
н не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он богује!. ..{S} Та пре бих се замоли 
је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету.{S} Засука леви рукав до лакта, па домал 
скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обој 
а; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест притајири — суд 
је су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце. 
> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу 
аљала по трави; галицале су се, смејале и скакале.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је  
 најпре поклони.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се  
ано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не ваља 
еш срећна бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко 
 по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ удала, Живко, 
 не бих волио, него да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам у 
 јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекр 
да оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа 
о да учини своје:{S} Вук обори очи доле и ућута.{S} Ничега се није плашио к’о смрти.</p> <pb n= 
>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели м 
то сам се смејала и певала.{S} Па после и тетка... што да ме онако гледа; никако није тренула!. 
> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им 
још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n=" 
г ветрић на врућини, запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На 
вај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Ан 
ала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соби био баш отац  
 па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Ни 
Господе!...{S} Ти се опет насмеја на ме и на нашу кућу, и, ево, Господе, нећу те срдити; молићу 
авићу пачариз по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој 
опаде оно дивно тело — све однесе време и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од 
 сватова отишли кућама да „част“ спреме и донесу.</p> <p>Анђелија беше у вајату.{S} Са њом беше 
сад кад ми даде болест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би бо 
оме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој ма 
и тада заћутала и гледала га.{S} У томе и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чи 
ра ти сна!</p> <p>— Добра.</p> <p>— Уме и да се влада, и да услужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А о 
 теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: ами 
и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Част чинио — част дочек’о!{S} Срећан био ку 
егову кућу „наказаније“ за његове знане и незнане грехе — слеже најзад раменима, рече: „божја в 
споде!{S} Молим ти се, опрости ми знане и знане грехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и ова 
је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело  
га да у Шабац „на науке.“ Овај пристане и тако Вук оде у Шабац.</p> <p>Али у Шапцу не беше к’о  
твора паметнијег и досетљивијег од жене и лисице...</p> <p>Сватови се заценуше од смеја....</p> 
ије никако! — одговори Нина. — Ет’ мене и пријатељ’ Маринка у мал’ не превари; у мал’ те не умр 
м — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твој 
о сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Марта — п 
 мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђ 
?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка,  
/p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задиркујући.{S} За кошуљу вели: „ 
 погледају оне очи, да пољубиш оне усне и образе, да те такну она прса, и да те запане мирис он 
отвори очи, зену други пут, стиште усне и — глава му клону....{S} Онда се посвети: лице му пожу 
агонетала и причала разне приче страшне и смешне...{S} Миленија се са свим ућутала.</p> <p>— Шт 
 /> народ, њен разговор, њено друговање и њена нега, њена љубав и њено поуздање....{S} Она и Ми 
, у ручице у осмејак његов.{S} Тумарање и рад целога дана <pb n="116" /> нису јој могли сна на  
у за здравље дома и домаћина, младожење и невесте, кума и старојка, девера и кићених сватова —  
ича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p>  
ли! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p>  
е карте.</p> <p>— Ала и те ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Во 
} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине  
ња Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали. 
шиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад су 
Почеше редом: који су пре дошли њих пре и венчају.</p> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је 
вим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку.</p> <p>— Опрости тата! —рече он.</p 
да са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да сл 
јиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе  
ана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кућ 
.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Мила 
гне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати у конак.</p> <p>— Па, како пријатељу?</p> <p 
ије мала заклетва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да исп 
 би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јо 
 јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p 
ретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100" /> <p>Од то доба Анђел 
зломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше кућама.</p> <p>— Ама људи — рече чича Стев 
 насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S 
За то што он тражи седало, а не лупа се и не скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пр 
— Зека заповеди да кољу....{S} А кад се и ножеви отупише, кад од оружја оста само комађе, кад с 
н поседе још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра 
им!</p> <p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</ 
 о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредн 
вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле 
ш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче.... 
Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича С 
а — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им пол 
>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше домовима својим.< 
а кад сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и нев 
о вино; мало „јуначко срце“ — дигоше се и они.</p> <p>— ’Оћемо ли, Машо?</p> <p>— Шта? </p> <p> 
. ..</p> <p>Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре.{S} Анђелија седе са редаром за ве 
ад би се дете насмејало, насмеј’о би се и он к’о дете...{S} Деца се окупе око њих па и она:</p> 
.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би 
 турског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина 
/p> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па как 
ђелија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У ав 
Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала!</p> <p>— ’хоћу! </p> <p>— А сад д 
, Господе, нећу те срдити; молићу ти се и нећу кукати за овима, које си ти одазв’о себи на исти 
} Он рече да га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу 
и — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.< 
посрћући мртвом телу очевом,прекрсти се и целива га....{S} Онда му се маши паса и повади оружје 
Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали..</p> <p>Пуче потоња пушка и — на несрећу  
иладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n 
> <p>— Ето вам! — рече он насмејавши се и показа на бураг — Збогом!</p> <p>Дарну коња петама и  
p>— Амин, да бог да!...</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S 
p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак се и озбиљна Анђелија насмеји.</p> <p>— Е, ево ти сад па с 
ија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири 
лија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару 
 по својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У  
аше да може што год ’хоће..{S} За то се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S}  
зад, Анђелија га метну у кола те однесе и доктору....{S} Он га прегледа, ману главом неколико п 
ћу!{S} Стид те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака. 
ослушаш!{S} Може се богу прохтети да те и мучи — али му се ти <pb n="135" /> само моли!{S} Биди 
сам да си од моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благослове 
 и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О прозоре повеша неколико кита босиљка да м 
е дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздравише се са врачаром, седоше 
и био баш отац главом.{S} Он прими дете и плати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’ 
а није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гурну га далеко од себе.{S} Вук паде у блато.</p> <p> 
.{S} А сад, сад би дала све за ово дете и успомене на детињство, и на девовање, и живот, и душу 
.{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!...</p> <p>— Послушаће,  
p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к’о, угледа Живану, своју свекрву.</p> <p>— А ти си? 
ву одмени..</p> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића 
о, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Девојке, стидећи се, уз 
за дуг: и пепео с огњишта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви  
е па се закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости...{S} Свекар јој виче; „Тако, ћери, 
{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мене слушали!{S} Немојте да свет рекне: умре Стеван — 
 сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина, да свом брату главу од 
ом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери моја, — не буд урока — ти си лепа 
а па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочек 
 су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени венац тако стајати — сутра бих се удала!“...{S}  
мшијама и редарама — прочастити — па ће и он — ако бог да — прекосутра кући.. .</p> </div> <pb  
 добар дан!</p> <p>— Добро.{S} Сутра ће и онако долазити моја мати овамо — па ћу јој казати.</p 
чак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’ајдемо у конак.</p> < 
або и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у  
p> <p>— А што, мајко?</p> <p>— Скоро ће и то бити!..{S} А зар не видиш ову децу?{S} То су ти Ле 
и у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење из 
.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, децо моја, к’о што сте и мен 
„кресати“ ватру:</p> <p>— Оволико среће и здравља! — шапуташе она. — Оволико напретка дому у ко 
л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p 
ете маше својим пуним ручицама и гугуће и смеје се.</p> <p>— Зар толико?</p> <p>— Гу... гу!...< 
 зорли.{S} Срећом још беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше 
зносити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ д 
је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лаза 
ја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке;  
мота главу шалом; на руке наби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вече 
S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што  
стито да навикне: да тумара око суднице и да тамо куповине уређује.{S} Увек би у тим приликама  
 је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био 
шко па налик на Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на р 
елина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и одоше на бунар.{S} Анђелија по мало дрхташе од јутрењ 
енија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и гледај как 
 ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од поточића се одбија зрака  
повије па онда гледи његове пуне ручице и његово пуначко тело како се гргољи...{S} Сасма се раз 
 Лазу; па стисло песнице и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, н 
ставља да живим — а уз’о ми живот, срце и душу — уз’о ми све:{S} Па шта ћу сад; куд ћу сад?.... 
е у гробље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од су 
ко врата.</p> <p>— О нано, нано! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана 
 Смиљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташ 
и!</p> <p>— Бог да му душу прости!—рече и по трећи пут попа.</p> <p>— Бог да му душу прости! —  
и у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљ 
ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучава.“</p> <p>— Шта  
иле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две тр 
 „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наменивши коме ће — даваше Дражи, да прикаже.</p> < 
рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђ 
нежни облаци; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима.{S} Са црквене куле разлегаху се звуци 
 одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око 
оведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, чича Ст 
даред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Сми 
већу овамо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта  
/head> <p>Око ручанице сватови оседлаше и запрегоше коње.{S} Све се то устумарало: неко тражи у 
била руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше 
једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољ 
у да се разговоре о „прстену“.{S} Снаше и девојке служе сватовима ракију; жене, које су дошле н 
лице, него гледаше онога ко му говораше и смејаше се на њега; поче да и гугуће к’о голубић; црт 
pb n="140" /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p> 
.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је,  
 савладати никад.{S} Осим тога она беше и тврдоглава.{S} Никад није хтела оћутати никоме, па да 
а беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Није се тужила свету на своју судбин 
 и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па 
ђе изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину бог 
ријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљунак рекоше:</p> <p>— Охо!.... 
адаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само кућни кров још није с тога  
че опет са децом забављати.{S} Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је ра 
и њене руке.{S} Она га стезаше све више и више; лице му најпре поцрвене, па онда помодри; очи и 
естили у мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и с 
двугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисанче...{S} Р 
Њу обузе стид; образи јој се заруменише и она обори очи дубоко земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати! 
, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и задену пешкир за пој 
 после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је бил 
и се и устаде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да веч 
усти у кревет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од  
ели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још — по савету п 
теван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S} Њој к’о да неко од 
ма, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутлом....</p> <pb n="28" /> <p>Свирачи  
две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакр 
ити....{S} Слушај старије и чувај образ и поштење!...{S} Немој да ми осрамотиш ову седу косу!!. 
а!..{S} Па, рано моја, чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојак 
не почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузим 
ити никаквих семена, као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; н 
Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p>— А Станији? — упита  
} Кад би сва легла да спавају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да сп 
ом — ти њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на г 
итељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа 
ни су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње 
нија га онда стисне на груди па му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А  
p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на по 
{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај.... 
ју о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба  
зи може кућа напредовати; само у љубави и пажњи можете срећни бити....{S} Слушајте се, претрпит 
 <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А 
се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у к 
 светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседош 
шину на леђима.</p> <p>Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цве 
Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж целе совре ракију.{S} Жен 
</p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p> 
раду, па још — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p 
ући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да из 
...</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зару 
 <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, 
то могло сакрити?...{S} Онда ће да грди и мене и тебе.</p> <p>Анђелија не рече више ништа; а Ма 
 па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју  
 наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе за кићеним сватовима,  
 стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је  
 запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону т 
 њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чич 
ве и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не 
 умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, 
е „неприм“ калем у леву руку.{S} Окружи и њим, и рече три пута:</p> <pb n="141" /> <p>— Кад се  
еду (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Ан 
 рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попу 
оје! — вели Марта. </p> <p>— Али образи и нос брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила  
хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу  
у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> <p>— Никад се, ћери, нећеш покајати ако ме п 
су давно пре ње учинили народни обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји  
дила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремала. </p> <p>А кад би звоно зазвонило на вечерњ 
.{S} Миленија пружи комад леба Анђелији и угледа како се белов умиљава, па рече:</p> <p>— Сад в 
 и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији.{S} Он не сме ником дужан остати: мора 
адржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и 
 дужност кмета, и прими печат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја 
зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је зак 
а близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p 
на је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S} Шта би се пута он са њом насмејао!... 
него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Најзад, Анђелија 
ћани сви сколише његову постељу.{S} Али и плаћаше за то...{S} За Нинком паде Марта, за Мартом М 
е се гасише; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе; небо беше чисто без и једног обл 
онда се све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату 
и!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице 
S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију соври.</p> <p>Анђели 
ћуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — жене одоше у собу да наричу.{S} Живана наред 
о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о л 
b n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве ларме не беше; сва 
ли су укућанима.{S} Неки су само седели и пили ракију.</p> <p>Кад превали подне дође попа са уч 
совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила  
а совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Никакве 
стигну добри гласи — и она се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље  
 мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то с 
ва родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Милен 
огачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га 
к доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свим 
а а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да  
баба Симанину гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу  
ешки терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о ш 
о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се она џаба моли 
реница па оде у конак.</p> <p>Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете и клупе.{S} О пр 
е око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, с 
а да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!...</p> <p>Па, онда, гледаше 
од толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од  
ћ! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p 
оже бити!..{S} Па после, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти каж 
овом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала 
прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван  
лачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапутаху Анђелији — да седају, 
 богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке.{S} Љуба и Гаја су му до 
у добри помоћници.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не мо 
 Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли.</p> < 
пред олтар станеш!...“ А Станија румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту 
 удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — знаће за кратко време... та живот бар брзо  
 до по ноћи па се онда разишли накићени и весели....</p> <p>На неколико дана после крштења, дођ 
и судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на ог 
нда, гледаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S}  
ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>Па онда сиђ 
ди што год ручка.</p> <p>Она се поклони и уступаше корак по корак у назад, клањајући, док на вр 
умену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала се лака к’о пер 
 Попа прими дукат, рече: „нек су срећни и од бога благословени!“ и венчање беше свршено.</p> <p 
ог ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p 
<p>Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у  
е бојала и вукодлака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајч 
!..{S} Право вели бабо: све су то добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, кој 
труји кроз жиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса....{S} Не осећаше умора; 
и окићена.{S} На њој су блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове  
дморим!“....</p> <p>Али се опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И 
и се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Ка 
ио!...{S} Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душма 
и така!...{S} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</ 
и!{S} Биди поштена и честита к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти нај 
 кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти, и да тка, и да реже и шије кошуље.{S} Чича  
 падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос  
’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — з 
нац!“ — „Славе ти, велиш?“ — „Још ће ти и боље стајати кад са Пером пред олтар станеш!...“ А Ст 
д по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле 
..</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и укућани.{S} Анђелија однесе обућу свекру....</p> <p>Т 
{S} А зар око деце треба много устајати и умиљавати се?....{S} Јок брате!....{S} Ти њима осмеја 
амо, на оном свету погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то 
 А како да радим па да се додворим тати и наји? — упита Анђелија.</p> <p>— О, за то не бери бри 
 ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје и око стрине.... та мораће те заволети!...</ 
Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb n="190" /> али, прво: не могу, а друго; 
!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен нашу кућу!“ — помисли 
 оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а нем 
ћа кући, да нешто донесе, па се присети и рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Март 
ки питаше: шта да ради — Сима се досети и пружи прст на садевене хватове дрва....{S} У један ма 
<p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретнији, и најсмелији и најдосетљивији 
овати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому — боље је него  
 куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. </p> <p>Анђелија л 
а — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> </div> <pb n="64" /> <div type 
.</p> <p>— „Три пут треба дете запојити и трп пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете гл 
ој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики о 
е пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија — па шта да радим онда?.. 
р да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, ти ћеш га очеш 
нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и нас 
о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљаник па заг 
n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи 
љубаши у Парашницу.</p> <p>Са храбрости и јунаштва — Сима постаде Зеки десна рука.{S} Никуд се  
да си благословена и срећна!... опрости и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет 
осто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>З 
е Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад дођоше на ред ж 
..{S} Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже....“</p> <p>Пратња пође.</p> <p>А 
дође себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича  
ш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу ра 
о....{S} Кад би печен, она га располути и преви Лазару на мицину....{S} Чим се топлота дотаче м 
е. треба да узме оно вино, да га узмути и закане кап детету у уста.{S} Уз то да говори:</p> <p> 
> <p>— Ћери моја, сад ћеш се ти бринути и о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за 
 мило, а наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме? 
едаше Лазара.{S} Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа: сече оком!...{S} Па како 
ваљати! — вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу! 
ајбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и 
50" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду ил 
} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p 
и....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p>  
ку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни боље ни го 
обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума исп 
мље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пу 
апред.</p> <p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила? 
шљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране она беше мирна о 
S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њез 
 опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} 
ела спустише старину у гроб.{S} Запевци и нарицању не беше краја.{S} Мојсило баци први бусен оц 
иде хаљину, раскопча сапињач на огрлици и свуче кошуљу на ниже....{S} На плећкама беше згуљена  
е је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице ето ти чича Стевана са п 
/p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Ла 
о.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па са њега погледа у авлију....{S} Све 
 За то ’хоћу да вам кажем неколико речи и да се поздравим са вама пре него што пођем.</p> <p>Ту 
 закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не  
њег раста сувоњав и прав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крс 
ерине; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шт 
био који пут?</p> <p>Миленија обори очи и порумене к’о руменика.</p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> 
’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?. 
ли: „казаћу ти сутра“!... па онда скочи и побеже на поље.{S} А Марта вели: „не сме само Златан  
<p>Лазар беше жесток човек.{S} Он скочи и подвикну онима који су око суднице чекали:</p> <p>— В 
 Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и ум 
 — а њој није никако врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а 
еле и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он  
 ме није убио?!....{S} Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!....{S} Па ето мучи ме!....{S} Ваљ 
ки закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је тур 
двори те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и дво 
о дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те вол 
о; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он т 
ају и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из п 
и страд’о после...</p> <p>Тако он сврши и „Псалтир.“</p> <p>Учитељ посаветује оца његовог да га 
прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди свагда в 
 слатко дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, 
 дочекају; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти 
је тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>Наступила беше опет 
итву.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Читај и Мојсилу! рече Нинко.</p> <p>Попа очита.</p> <p>— Дед  
етар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли з 
ћала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... 
, који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p 
олико да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући.</p> <p>— А што, снајо; што тражиш ти то?  
ег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак.{S} Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули 
на изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад Марта донесе она ус 
</p> <p>Сутра дан оде Анђелија у пашњак и, збиља, опет нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја 
 глас о томе, па к’о дочули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој пору 
зван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} В 
к’о што си и до сад била.{S} Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ј 
 У понедељник позови попу на ручак, нек и он буде, кад нам дођу пријатељи.</p> <p>— Добро, позв 
мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разговор.{S} С њом би се она дуго разговарала па  
даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p>— Оно 
 Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији в 
ута!</p> <p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али  
Усу у чанак, па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе жишку по жишку у чанак шапућући.... 
 оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гро 
окопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S} Она га стезаш 
д моје сорте....{S} За то те и призивам и накричујем ти...{S} Ћери, да си благословена и срећна 
е, мајко, па пошла на гробље па заврљам и тако дођем овде. — одговори Анђелија.</p> <p>— А што  
пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик погоди!</p 
а да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао! 
 мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сн 
јим годинама и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада тра 
а ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Св 
и.{S} За то сам вас позв’о да вам кажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Ж 
њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те г 
 биле ствари за снају, па са завежљајем и чутуром оде у вајат.</p> <p>Анђелија га дочека и пољу 
Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога 
ло крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још 
за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S 
кидали.</p> <p>Мудрим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никак 
>Они су крили своју љубав и пред млађим и пред старијим.{S} Кад год би морао Миладин коју реч с 
јом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки тере 
 га љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим гласом својим, док би га успавала.{S} Често пут 
 — рекоше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала 
врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и плавим памуком; по кошуљи — с преда опасала „лекедов; 
а“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још 
ове постеље; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше се богу.</p> <p>Свану.{S} Ништа боље.{S} Оно ч 
сак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што су овај восак носил 
<p>Девер приђе Милинку, пољуби се с њим и спусти му цванцик у руку.{S} Милинко се пољуби са сес 
p> <p>Пружи руку Нинку, пољуби се с њим и рече:</p> <p>— Опрости брате, и праштам ти!</p> <p>—  
, да сам увек весела и да се све смешим и певушим!...{S} Молим ти се, Господе!... молим ти се,  
але око совре, договарају се међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p>  
и међ својим другарицама својом дворбом и угодбом!....</p> <p>Аница беше крупна и здрава плавој 
њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста см 
ехе моје...{S} Одржи, Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па  
 светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи у 
 и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћ 
би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је 
> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком — она пусти срцу на вољу.{S} Очи јој се заблис 
ек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и другим укућанима.{S} Младеж њега љубљаше у руку.</p>  
га придигну.{S} Опрости се и с Маринком и Миленијом.</p> <p>— Спустите ме на земљу — рече.</p>  
>Би јој лакше.{S} Поздрави се са тетком и другарицама; чак није заборавила ни Станију за нос по 
> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, преб 
а, а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ре 
ођевина....{S} Чича Стеван оде са кумом и старојком под ладник поповима; за њим зет Марко носаш 
ка меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радо 
} Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен. ..</p> <p>Пошто су вечера 
 умре... </p> <p>Стеван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у рад 
S} Смиљана и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрег 
Нина.</p> <p>Он се опрости и са Живаном и онда се понова спусти у кревет.</p> <p>За мало па дођ 
Стеван се поздрави и пољуби са Смиљаном и другим укућанима, па се попе у кола.</p> <pb n="21" / 
{S} Ту крв да замеси са квасцем и вином и да направи колачић.{S} Онда треба да узме још једну с 
руги Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола  
успавала.{S} Често пута седео би са њом и Миладин те се дететом забављ’о...</p> <pb n="117" />  
ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’хоће ли он 
ic" /> <p>Онда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од ж 
рати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Никад се не би нас три раст 
/p> <p>Белов се диже, поче вртети репом и умиљавати се око Анђелије.{S} Миленија пружи комад ле 
у да плати што треба — па онда са попом и народом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека 
о ручанице ето ти чича Стевана са попом и кметом.{S} Њих Анђелија лепо дочека.</p> <p>— Еда при 
 <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те проврљаше мало по а 
добро, добро!</p> <p>Па се диже с попом и кметом у конак.{S} Смиљана и Спасенија одоше са Живан 
> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице која летијаху око њих.{S} Она, к’о по 
адан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће он са њом живети кад она каже да 
 учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недеља.{S} Анђелија уранил 
> старојко, Живана, Анђелија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попиш 
ја клањати.{S} Заустави се пред свекром и опет му се поклони па га онда пољуби у руку.{S} Тако  
у руку.{S} Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну 
ју седу косу! — рече Анђелија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако 
 позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се против закона успињ’о....< 
ца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га онда узм 
а погледа; — кад, а он стоји за вајатом и маше на њу руком.{S} Она му приђе а он рече:</p> <p>— 
че белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> 
е узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и уч 
 /> <pb n="30" /> <p>Са девером, Мартом и Миленијом (заовом) уђе она у мали вајатић.{S} Марта и 
а је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучава 
иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко п 
p>Кад мрак паде на земљу, дигоше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати 
сунце беше на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — 
очели ручати.{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови 
p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печ 
таројко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребацише неколико гроша  
гова — ништи к’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код к 
ећ засели: кум, стари сват, чича Стеван и још неколико стараца.</p> <p>Још од врата поче се Анђ 
и да реже и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n=" 
за совру.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Ч 
над кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — б 
били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових 
јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и попа и уча боре за 
 му се нагоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да се видело да му нема живота. </p> < 
ја прва радост; о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p 
а на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колик 
а да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кро 
брате, да ниси дош’о овде што си гладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, 
се опремише рано: попа, Анђелија, Милан и Лазар — па одоше у Клење....</p> <p>Тога вечера у сел 
 попу.{S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> < 
 шта говори.</p> <p>У тај пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упи 
} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењ 
 по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима ј 
нђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и девери 
 /> <p>— Наметнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би  
p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p 
дице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Па 
з Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша С 
, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и стар 
пше бити — рече Анђелија. — А после, он и Лазу свакад призива себи.</p> <p>— Е, онда ће ваљати! 
> <p>Онда приђе Сава, па Миладин.{S} Он и њих опрости и благослови.</p> <pb n="126" /> <p>Сад д 
 за „најстаријег“ ђака.{S} Осим тога он и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману 
плака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива сам! — рече она 
 све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Ниј 
ка да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је запов 
 је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица домаћина.{S} Од 
х, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити м 
се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским  
p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судбином.{S} 
какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — рече Миленија.</p> <p>— А како да ра 
жила колико да и она постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаш 
за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само се увек подсм 
> <p>— Мораће бити брбљов и шепртља к’о и ти! — вели чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ј 
је завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти 
ге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?.. да неће јорданити?...</p> <p>Онда се  
кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоће 
 Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима ко 
воћа.{S} Анђелија гледаше: све беше к’о и у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила др 
ко и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш  
сутон, али се све лепо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је и 
/p> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја  
ке — ако не више него ти, а оно бар к’о и ти!</p> <p>— То ти нико не пориче! — вели Вук.</p> <p 
4" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био В 
 труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде бол 
...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу ч 
S} За то нека ти бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S}  
ако што чују тата и мајка, па онда бабо и нана, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих м 
 најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и нана..{S} Како ли ће њима бити!{S} Они су научили да  
а срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка сигурно...{ 
Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца....{S} Осећала 
мејком би тек рек’о: „ђаво дон’о — ђаво и нек носи!...“</p> <p>Према томе није никако чудо што  
лија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу вала!</p> <p>У тај пар уђе  
.. </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јаг 
> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У  
у само цикнуле па побегле....{S} Па ево и гробља!..{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањс 
е три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто спо 
а, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</ 
ну те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S} Овај не хте одуз 
њима!...{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже 
 кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би тр 
 лебдео осмејак.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј м 
Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диж 
а.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђ 
} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је вика 
 дођеш у своју кућу ти овако ради: прво и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди  
та да радим? — питаше он.</p> <p>— Прво и прво подигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало 
о јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она  
е поче већ дизати прашина.{S} Беше суво и лепо к’о у пролеће — само беше ладно.{S} Људи вуку др 
пита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој 
а осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање требају мушке рук 
иленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био  
 куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задово 
о срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима  
поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да гинемо, 
е хтела оћутати никоме, па да би то био и старији; није хтела признати кривице — па баш да и са 
радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословима.{S} Са првим људима у селу живео 
 већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он,  
{S} Шта није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!. 
и ђак.{S} Учитељ се свуда с њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше у 
Са пријатељима пио — с пријама се грлио и љубио; а ко ти манис’о мануо врећом пред твојом кућом 
е, само да би колико — толико задовољио и разговорио ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је  
ки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“  
ећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимицу Миленију 
лед’о у Анђелију.</p> <p>Шта није чинио и радио не би ли му пала шака.{S} По читаве ноћи мишљаш 
 кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате, да ниси дош’о овде шт 
што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а с 
p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала.{S} Она  
уму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за вод 
 оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти не 
ако се намерио на добра пријатеља, како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути једног  
гољи...{S} Сасма се разнежио.{S} А како и неће?...{S} И где би мог’о деда да се не разнежи кад  
Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“.</p> <p>Чича Сте 
/p> <p>— Бога ми баш!...{S} Само некако и голубица тражи голуба! ..{S} Миленија скочи па увати  
му; али како одмакне — к’о да га никако и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за ње 
 пута па оде у њиве.{S} До мрака никако и не долази!...{S} Очију ми, снајчице, у нашој кући ниј 
и лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>С 
 гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... 
само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само дође мало на подне да вид 
{S} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</ 
!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — т 
ије ју се тицало ништа, и можда би тако и остало до последњег дана њезиног, да се не деси ово ш 
ре највише платише задруге.</p> <p>Тако и Пантићи.</p> <p>Прво се разболе Нинко, укућани сви ск 
на смирају, уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица и младожења и невеста — једном реч 
 да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цр 
 још мало па устаде.{S} Диже се и Нинко и све мушкиње.{S} Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка 
мо!... свећу овамо!... повикаше и Нинко и Маринко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додад 
вет.</p> <p>За мало па дођоше и Маринко и Миленија.{S} Миленија беше сва умузгана од суза — сам 
тите ме на земљу — рече.</p> <p>Маринко и Нинко спустише га.{S} Он полежа мало па рече да га из 
, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!..</p> <p>Чича Стеван се 
ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко и метну плећку пред-а-њ.</p> <p>После ручка старији пос 
> <p>Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље 
 није радио: и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Је 
рило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> < 
 знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не м 
..</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и о 
р!</p> <p>Анђелија оде попу.{S} За мало и дође с њим.</p> <p>— Читај ми, попо, велику молитву.< 
ништа да рекне....</p> <p>Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готов 
о је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— Алал јој матери! — 
!{S} Теби треба ранити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p 
и су се о радовима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране  
ла је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела.{S} Било ле 
тко падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало  
лести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више  
 силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, последње целивање....{S} И Анђелија 
коњи заврзаше... све се то крете весело и поносито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између к 
 седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе очи....{S} Смиљана његова домаћица, само мири р 
p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је бил 
лбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био 
 непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи о 
е поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те видети и мртву него н 
и да заплаче, али се пусто срце следило и окаменило, па осећа како јој са срца зима цело тело п 
ме малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њ 
амо момци; мало по мало прошара се коло и женскињем....{S} Старци гледе па се смеше.... мало ви 
к и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи 
— па с њим у коло.{S} Дража тетура тамо и овамо — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли  
и...{S} У дугу дану трчи по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} 
 очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тресну о земљу...</p> <p>Он лежаше он 
да се закоље.{S} Све се устумарало тамо и амо.{S} А како и неће! кад треба дочекати „пријатеље“ 
вима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патк 
ре није мени за нас.{S} Ми сутра можемо и до ручанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек  
с, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много прича 
м вам рек’о а сад одите да се опростимо и да вас благословим!....</p> <p>Мојсило му приђе најпр 
о беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, к 
љуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и сузама умрљано лице; кад угледа оне раширене уздрхтал 
 што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзирала ни  
ма јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>З 
и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к 
а лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу д 
 да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога тражи....{S} Таки с 
 о конаку.{S} Тамо мора бити успремљено и намештено за госте.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат  
на косица добијаше смеђину; лице румено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одеве 
ве оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о 
 осам дана Лазар се закле да ће поштено и савесно вршити дужност кмета, и прими печат општински 
та је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га диже.</p> <p>Детету се низ образ цедила 
бели зуби.{S} Тело му беше доста снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошу 
!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о злато...{S} А к’о с 
дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире... ’Вала куме и брате!{S} Час 
белити).{S} Са њом беше свако задовољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих реч 
 од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш ш 
трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има т 
на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно и оставили — рече, прекрсти се и устаде.</p> <p>Сви се  
ожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено к 
 само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у здрављу и  
.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опишем само:</p> <p>Средњег р 
 поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p> </div> <pb n 
ма; за њим зет Марко носаше лебац, месо и чутуру вина о рамену...{S} Свирачи засвираше — младеж 
а.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му ј 
да уда и мезимицу Миленију.... ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и з 
у ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била 
>— Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Мар 
ма не беше код куће.</p> <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S 
о су очекивали кума.{S} На послетку ето и њега.{S} Чича Стеван, <pb n="50" /> старојко, Живана, 
 би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Ми 
ла да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дира 
у га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p 
арост у животу човечијем — ако није што и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у  
{S} Нешто старост, нешто немоћ, а нешто и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p>  
подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај  
е је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић 
е врати око подне, завири нешто у долап и — нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати  
обље — не оста сува ока.{S} Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци: а она сва умузгана од суза иђа 
 врућих суза и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не 
лимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, снајо, снајо!....{S}  
зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!... — ’Валим те, Господе!. ’Ва 
је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умашт 
ез мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратко време — и никог не би у селу к 
лагосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и кад га пољуби — њему ударише сузе.</p> <p>— О моја по 
не кад народ себи не ради.</p> <p>Лазар и то уради.</p> <p>— Урадио сам — рече он.</p> <p>— Сад 
довање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Лепосавино, па Стеван 
 никако, па које она, које студен ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стев 
ли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за њима коњаници, за коњаницима ста 
до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла ко 
и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој запове 
 још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђе 
нешто, али не може....{S} Погледа матер и децу; суза засја и паде на свенуле образе.</p> <p>— Ш 
а он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убрис 
 једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ (сребрн новац од 6 гроша), а на чело о 
Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да  
 од свију прикупи он пружи онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беш 
ету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда,  
 најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули сте што сам вам рек’о а сад оди 
тлић злата — па све то да ушије у појас и да носи са собом до порођаја.{S} Осим тога треба да г 
. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <quote> <l>„Гд 
мо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p>— Укиде потоп а пусти к 
е, нисмо се ми џабе трудили.{S} Нек нас и послуша мало — шта ће! — вели Дража.</p> <p>— Треба и 
тражи од вамилије; од вамилије се данас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о.... 
 али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p>  
е румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију би 
рпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и рече:</p> <p>— Браћо и сватови!{S} Наш честити кум и  
ти га но лицу; увати га и повуче за нос и цвркутну устима к’о да љуби ваздух.</p> <p>— Сад нека 
> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости ка 
сито.</p> <pb n="171" /> <p>А њен понос и њено око к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна 
 их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</p> <p>„Растите, срећо моја!..{S} Растит 
. на ме повуче у присенак за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p 
Браћо и сватови!...{S} Наш честити брат и сват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео 
се свеће, попа метну „петрајиљ“ на врат и очита панајију.{S} Људи се молише богу.{S} Онда се по 
тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Свећу овамо!... свећу о 
прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаш 
аше на сандучићу који стајаше уз кревет и Анђелија проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и тава 
а проматраше вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што бе 
ике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа к’о заклана....</p> </div> <pb n="95" /> <div t 
/p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и загрли га.{S} На скоро овај заспа.</p> <p>Свећа гораш 
 укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше парче по парче и — наме 
. — Ко се буде утркивао добиће двадесет и пет!..{S} Сад крећи!...</p> <pb n="42" /> <p>Свирачи  
ји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псал 
е народ.</p> <p>Пошто пише сви за живот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} 
 — бог да му душу прости; остатку живот и здравље!</p> <p>— Амин да бог да! — рече народ.</p> < 
где нађе, она би се с њим тукла на смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о в 
осватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаше —- али се ни 
пет допадала највише његова досетљивост и кураж у највећим опасностима.</p> <p>А кад везир Дере 
 и добра и зла; зазнала сам и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не п 
к и твоје дете нек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, к 
од — опет би наступила она њена крутост и озбиљност...</p> <p>А Миленија'?...{S} Моје перо није 
p> <p>Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је 
а се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој може судити.</p 
> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p> <p>„Треба прет 
 Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Живана.</p> <p>— Шта ћеш т 
а шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обукли — ж 
дана после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" 
ај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} 
е вајатић...{S} Ено и кревет и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код ње 
Све о њему мислим!..{S} Неку сам га ноћ и саснила...</p> <p>— И бићеш његова!...{S} Не бери ти  
ијом уз његову постељу; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, ба 
ракије.</p> <p>Па би онда отишла у собу и рекла:</p> <p>— Ето, попо, од радости сам постала заб 
 спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p 
 састави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није  
ед чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку!</p> <p>— Жив био, роде!..{S} А дед, 
аседоше за совру.</p> <p>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од св 
А шта, рано?</p> <p>— Да ми гледаш Љубу и Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p 
о прегаче; наместише јој венац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише 
ала богу! — вели Миладин а оборио главу и гледа у носове од опанака.</p> <p>— А како ти снаша,  
 присуству укућана — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису 
а па би — преко гробља — отишла у цркву и ту се најусрдније <pb n="189" /> молила богу...{S} Ка 
атови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се  
иле натегу па вадиле.{S} Он посече зову и однесе у њиву, бајаги, да загради нешто мислећи: сад  
>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188 
азговарају о силном Пантићевом богаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве; деца оставила дрвљ 
ародне песме певају о свему: о јунаштву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; пева 
бабињаци“) те се вата сватовима по руву и лицу; ласте пролећу тамо и амо те ватају мушице; по ј 
</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш  
 упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечи 
боју, ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да р 
 али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <mil 
 облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само  
 кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>Посл 
расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је  
осу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погле 
ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу... 
урили к’о код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром  
ам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не ви 
учени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума  
тву и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала;  
мица од свакојаког воћа, па тице певају и пролећу тамо амо....{S} А кроз башту к’о жуборка пото 
упила око огуљена јунца па га загледају и узвикују: „Ајој г’ава!...“ „Нуто, нуто родови! „Ај, е 
оспода по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и Вук...</p> <p 
{S} Дража и Маринко одоше да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двој 
о њих.{S} Дошли да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђе 
</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са 
 — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за 
 погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали. 
а бити!...</p> <p>Они се веселе и смеју и шале, а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викн 
вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи.</p> <p> 
ивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се указа и село. 
едно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— 
е — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојсило раздаваше љу 
на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p>— Нека, дијете; дај чутуру амо — а ти 
уштају на врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео М 
 </p> <p>— Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајк 
а.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети непоштен глас....{S} 
пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина, рече Смиљани и Спасенији — које нешто шапут 
, а ти Миладине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, 
е; само старине осташе да још мало пију и разговарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвир 
му торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим.</p> <p>„Ала ће то бити лепо! — мишљаше  
ред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понедељник Анђелија реч 
 власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже с 
причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи 
е Миленија.{S} Протегљаста, црних очију и косице, румених обрашчића, још млечних усана иза који 
ом.</p> <p>— Теби?... ’Вала ти на млеку и на пажњи....{S} А друго.. нека ти бог буде пријатељ!. 
 — док старији са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кућ 
мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вама! . 
 рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Д 
 се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеници....</p> <p>Све село спава Анђе 
ар му мало би што му дадох: оца и мајку и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и деве 
њем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</p> <p>— Ко, зар чича Благоје Вукаши 
Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђели 
 и били су њена највећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А д 
надгледала да се не сече; гледала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Ла 
 узе старосватску....{S} И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад  
S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се са 
а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе на страну да се разговоре о „прстену“.{S} Снаш 
уката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је  
е јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S}  
>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за ти 
ку.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по сл 
т је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако ни 
клони се пред свекром, пољуби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p 
љуби се с њим; он њу пољуби онда у руку и прими дар.{S} Чича Стеван даде „баби“ уздарје...{S} С 
пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{S} Горњу погачу са „прстеном“ задржа за се 
ма.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и д 
ојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе 
лимун.{S} Маринко му метну свећу у руку и рече:</p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће 
p>Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кружити њим и говорити:</p> <p>— Кад челе — што  
жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> < 
 за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше више у стању да ман 
а! — рече она.</p> <p>Па онда узе метлу и почисти кућу.{S} Поможе Миленији те успремише.{S} У т 
 бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља;  
 не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђе 
 Само ти се молим: одржи њега у здрављу и животу!...“ шапуташе она.</p> <p>Од то доба Живана по 
богу?</p> <p>— Да поделимо вуну, кудељу и ћетен.</p> <p>— Зар и то?</p> <p>— И то!</p> <p>— Еј, 
сле опроштаја Лазар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина 
гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„На 
... узвикну деда очајнички видећи да му и овај одлази.</p> <p>— Ето Стевана! — рече он.</p> <p> 
патио од Турака, али му би суђено да му и колера у поде дође...</p> <p>Болест поче узимати мах. 
p> <p>Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак’о од њих — они би ре 
зову у одбор — он вели:</p> <p>— Ено му и оних па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут 
ар одраст о момчина к’о тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али о 
 деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишљаше она....{S} Ено само како корачи 
} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и 
рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога  
. „Брзокоњици“ прокопсаше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и 
едује — али ћеш помагати редари у свему и надгледати децу....{S} Мораш бити увек чиста и уредна 
осне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане.{S} Ту они 
 га кући....{S} Чича Панта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нар 
 Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу.{S} Твоји волови букали — твоји душмани укали! 
де са Миленијом, да полије свекру, куму и старом свату.</p> <p>Клањајући ко и синоћ уђе она у с 
..“</p> <p>Милинко приђе — с њом — куму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку 
p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зади, за тим састави им 
а Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми ј 
p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месе 
ди Панти, о дедовима:{S} Сими и Стевану и о живовању у старо доба.{S} Деца би слушала па и задр 
Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже пиштољ.</p> <p>— Де сад! — 
у — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у со 
е се промешкољи, окрете на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија попл 
“</p> <p>Па онда зовну децу себи; зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.< 
д ватре и од воде и од назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчи 
 њему брашна у зајам — а он теби и жену и децу у најам....{S} Куме и брате!... теби на глас — д 
она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала 
 звати: кума, старојка, девера, родбину и пријатеље у сватове....</p> <milestone unit="subSecti 
се само прекрсти па оде те нађе славину и удари у буре. „Ево вам па пијте до миле воље“.. рече  
аде куд, него разброја са Аницом живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита. 
>— А ти, Живана, друже мој, слушај Нину и договарај се с њим к’о што си се и са мном договарала 
ах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио 
еш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама на част: амин, сватови!..</p> <p>— Амин, да бог  
уме и брате!... теби на глас — домаћину и нама на част: амин сватови!...</p> <p>— Амин, да бог  
црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет сп 
p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку 
<p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p>  
патке, па како сватови наиђу — оне прну и беже у авлију; људи и жене стоје на капијама и гледе  
цика.{S} Те ниске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе  
к опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио 
пусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци руке око врата.</p> <p>— О нано, нано! — р 
 где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних људи који су  
ројко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те проиграше мало, па се онда коло пусти...< 
бити!..</p> <p>Чича Стеван се наже попу и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Ника 
емо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S} Сељаци кад видеше и  
да треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у појас и да носи с 
и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, ка 
нђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судове.{S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере  
у што — онда пошто ти одеш, узме сикиру и засече довратак, те се дете роди расечене усне па изг 
ја радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила се к’о са сестра 
 и прво, гледај да се не замериш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком 
ема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке дубине, где пет’о не  
лијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнали звук звонаца.. 
ри три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</p> <p>— Колико овај восак горео — толико болел 
спусти завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином: да би му била здрава и румена.{S} Она 
ке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много  
е чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, п 
ват Маринко Мандић, богат човек, богату и част донео, дебела <pb n="51" /> брава, гојена гавран 
јко!</p> <p>— У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је по 
{S} Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти покојника.</p> <p>Трудбеници засуше гроб и усад 
 шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти п 
дсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет 
 белеге.{S} Томе петлу да расече кресту и да увати мало крви.{S} Ту крв да замеси са квасцем и  
лато...{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а 
о ватре, гледа весели пламен на огњишту и гадно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар т 
ога душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући. 
ини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</p> <p>Н 
утра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали око ватре — ме 
а' покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је  
капљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедо 
е.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се... 
о?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p>Дан за даном пролазаше.{ 
 чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...< 
 хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од данас овако! хоћу да будем вредна, ’хоћу да будем  
 главу (после ће „догонити“), обу обућу и седе на кревет...{S} На пољу беше тишина; — све поспа 
адове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — она ни је 
{S} Час оде колима, час редарама у кућу и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зор 
 у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје другарице!...</p> <p>Прва субота која дође беше 
/p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који 
 <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и широкој ра 
И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те баји!.. 
ер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила ћоравим пословима!</p>  
авају — онда би и она оставила преслицу и отишла да легне, али не да спава — него да мисли.</p> 
ubSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и напише — па се разиђоше д 
т.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпе 
 где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућ 
ајвише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </div> <pb n="176" /> <div 
> <p>Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин спусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изне 
38" /> ту, од прућа, оплете себи кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и дом 
} Чисто човеку мило да постоји на сунцу и да га греју топли зраци његови.</p> <p>Анђелија сврши 
ако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци.{S} Кад се враћала отуд у потесу глоговачком ср 
и — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89" /> <p 
ује за Лазара; а како би било њеном оцу и мајци кад би под старост дочекали, да се њојзи што де 
куће чутуру ракије, чутуру вина, погачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана је 
а Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуби у руку и прими дар.{ 
’о гуја у процепу; Стеван и Нинко плачу и бусају се у груди, а Сима не беше код куће.</p> <p>За 
свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза 
а“....</p> <p>Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу.</p> <p>— Баш ’хоћеш да пијеш?—  
вот и здравље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на  
ала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја 
де кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би 
} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико с 
ки дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, иг 
дина мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније  
оји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S}  
 али за старцем стоји низ година мучних и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у доб 
прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукоса 
ши човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Миладин беше наочито мо 
лија прво оде у башту те нађе краставац и запрета га у пепео....{S} Кад би печен, она га распол 
е морити колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му  
{S} Кад се она обу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вај 
 и Миленија помогоше јој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Су 
и.{S} Она, онако у мраку, намести венац и превез на главу (после ће „догонити“), обу обућу и се 
н давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него ос 
, па свадба, па младовање...{S} Па отац и мајка, па свекар и свекрва, па рођење Лазарево, па Ле 
и доћи које?</p> <p>— Доћи ће ти и отац и мати.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Па у недељу — зар не з 
 ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S} Ти немаш рођ 
<p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не б 
ије хтео ништа да ради, то га тако отац и мати даду у школу, која од вајкада постоји у Глоговцу 
во око девојачко; по њему „плови“ месец и трепере звезде; неки ладан ветрић попирује те шушти п 
р био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевка.{S} Анђелија се бусаше у груди и чупаше своје 
е скаче ту к’о будала....{S} Ако му баш и дође да пригрли женско — он докопа пуницу коју прво с 
 пролеће цвећем — па ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу!{S} Стид те било ћери моје се 
 се, појаши коња, па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у  
p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S}  
пи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало 
ладан и жедан — него само да се наједеш и напијеш!..{S} Теби, брате, на глас, домаћину и нама н 
>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!< 
 бринути?...</p> <p>Све то, па онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми ј 
а ће ваљати!..{S} Кад поседамо — па још и попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши де 
оможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три 
p> <p>Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ даров 
и со, пољуби се с њом а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико ве 
ри о...до..ше....</p> <pb n="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза... 
 гробу Лазаревом.</p> <pb n="185" /> <p>И сасни овај сан:</p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила 
га отмеш!</p> <gap unit="graphic" /> <p>И зајми волове те потера вратницама, Вук стаде пред њу. 
 пробуди.</p> <gap unit="graphic" /> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешик 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доведоше младу Аницу и навеселише се и наиграше, и на 
id="SRP18932_C13"> <head>XIII</head> <p>И оде кућна грлица своме голубу.{S} Сви су укућани воли 
:id="SRP18932_C19"> <head>XIX</head> <p>И опет пролажаху дани за данима, и месеци за месецима,  
устук мицо, овде ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Он 
а ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љ 
на каже да то није паметно?“... </p> <p>И она осети неку ладноћу и празнину око срца....</p> <p 
„онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје дечице ко 
p>— Жали се после!{S} Вуците га!</p> <p>И Вука одвукоше у апс....</p> <pb n="175" /> <p>Од то д 
еле замрле — и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ват 
”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвираше „Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све јед 
ели ти мени моје — биће најбоље!</p> <p>И Анђелији се немаде куд, него разброја са Аницом живин 
у собу!{S} Гле ти њих како јуре!</p> <p>И чича Стеван гледаше задовољно како стопе дечије остав 
 најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре његов кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је  
и па се нећемо никад раздвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па 
ки образи, па да љубим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му о 
 онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну јед 
?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ства 
 <p>— ’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрин 
, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме 
>— Лаку ноћ!</p> <p>—- Лаку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија л 
а — лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им с 
{S} Како си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чич 
 волела да сам ту нашла и газду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једн 
 треба да те спомогнемо у свему!</p> <p>И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на кулук.{S}  
 Дражу.</p> <p>— Бога ми, ’хоћу!</p> <p>И попи пуну чашу.</p> <p>— ’хоћеш ли још? — упита Анђел 
p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....</p> <p>После опро 
мо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом руком, пође прсима Анђелиним.{S} Она пла 
ук, мицо, овде ти места нема!...</p> <p>И онда се подиже.</p> <p>— Сад сам обајала — рече.</p>  
>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче радити.{S} Окренула се сирочади 
да нема ту ни куће ни живота!...</p> <p>И онда се опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опе 
и наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђели 
попа са нама... ’Ајд, ђогате!...</p> <p>И ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија нас 
 нам неће моћи ништа учинити!...</p> <p>И нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих засе 
ек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ разговарали.</p> <p>Сутра дан опреми 
 угодбом, образом и поштењем!...</p> <p>И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала.</p>  
ахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и ову су пашњаци, и ово 
/p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, р 
и упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе...</p> <p>Први  
мајци.</p> <p>— Збогом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад углед 
..{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је 
, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна па сјај 
те ви бригу!{S} Де понесите!....</p> <p>И у мал’ не затвори сандук подижући га.{S} А сандуци у  
 девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истин 
?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срц 
бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражености—она се упути селу.</p> 
чина запевка може тужна бити....</p> <p>И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и рази 
ка на око не могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприл 
! „Маглица се пољем повијала“...</p> <p>И запеваше: </p> <quote> <l>„Маглица се пољем повијала< 
х просила па га лебом ранила“...</p> <p>И погледа у дете.{S} Онда се диже па се стаде молити бо 
радила куца?</p> <p>— О. о. о...</p> <p>И на том и остаде.</p> <pb n="121" /> <p>Чича Стеван га 
ради — све себи! — рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмет 
ети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p> <p>„Господе!{S} Молим ти се,  
дају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек спадају, вала! — мишља 
</p> <p>— Да му се чита молитва.</p> <p>И Анђелија одведе дете попи.</p> <p>Ту ноћ око на око.{ 
 слуга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у ј 
д женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазар 
ти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; само старине осташе да још мало пи 
 Срби поносити! — одговори Сима.</p> <p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута 
а — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те сметају редарама.{S} Ко о че 
ми даш твоје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза. 
шча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о уђе унутра.{S} А оно дивно, боже, дивно!..{S} Св 
 <p>— А.... то нећу! — рече она.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} О 
а мени бог даде?“ — мишљаше она.</p> <p>И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да 
ш, Вуче — долиј’о си! рикну она.</p> <p>И докопа пиштољ па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а 
у много стрепели од тога закона.</p> <p>И Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био 
 <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И Анђелија уђе за њим у собу.{S} Попа рече да укућани и 
 мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше п 
би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ваљда, што и са 
и да да баја воде '— рече Цвета.</p> <p>И додаде детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S}  
туђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила 
 еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У одбору који су такође  
би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је  
.</p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" 
моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја  
ијатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И оде.</p> <p>Кад Анђелија оста на само с мајком и тетк 
е, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува 
 ошинувши дешњака он се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће леп 
<p>— Нек буде и он — рекоши они.</p> <p>И тако Лазара дадоше у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђ 
јде види најпре па ћу ти казати.</p> <p>И дигоше се сви те одоше у ливаду.</p> <p>Жене разговар 
умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Ан 
Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отвори кашилук.{S} Не беше подасут.{S} Дуну  
— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, 
е где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лазара и остатак — а она сама тумараш 
— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Вика и ларма Вукова п 
 бог рек’о — да се опријатељимо.</p> <p>И оде...</p> <p>У суботу се опремише рано: попа, Анђели 
ош болети?</p> <p>— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> 
провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе брисати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз 
у.</p> <p>— Чек’ да видим нешто.</p> <p>И Цвета оде на бунар те донесе воде.{S} Усу у чанак, па 
 тресак — већ му и цуру меркају.</p> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила м 
а: било ме стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што 
о каза!{S} Како ’но би молим те?</p> <p>И Живана понови неколико пута ту гатку док не научи на  
 пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је 
 Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} По 
а што — он ми не би одрек’о!.. “</p> <p>И би јој криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је  
ова Петрија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на 
е и твојих поштених другарица!.“</p> <p>И она се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре обр 
 радим онда?..{S} Ух страшно!..“</p> <p>И она се згрози од помисли: да тако што чују тата и мај 
цео свет!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авл 
...{S} Баш да видим могу ли!...“</p> <p>И тада се опет насмеши. _ -</p> <p>У кући су о њој гово 
н је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару.{S} Он се замислио нешто.</p> <p>— Шт 
о, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа 
чито се сећала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о мно 
од гроба а подлогу у залогу.“</p> <p>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твој 
<l>„Већ то била Ђурђевица Мара,</l> <l>„И она се с деверима кара:</l> <l>„„Ој, девери, моји нед 
м, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Ве 
 постане онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар м 
чи с кола и љуби мене у руку...</p> <p>„И ради, ради, трчи, смеје се; мене зове: „мајко!“ и љуб 
жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад  
у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко н 
ак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p>  
румени и смеје се....{S} У тај пар Пера Иванов међу њих. „А ту сте!“ — вели он.{S} Оне побегоше 
.{S} Ту су њих три, ове године, брале, „Ивањско цвеће“ и плеле венце.{S} Први венац који су опл 
и по авлији тамо и амо; гради кућице од иверја; витла кокоши и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стев 
иђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блата.... ама све...{S} Па,  
било да се мало проноса по соби? — пита Ивко.</p> <p>— То може.</p> <p>Анђелија га узе носати.{ 
нац на главу и притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништ 
ља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним  
их дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице са златним и сребрним новцем,  
да, рано моја, не спремај у твој пртљаг игле и друге ствари.</p> <p>— Зашто тетка? </p> <p>— Не 
</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли он 
, — шапутала би она гледајући га где се игра.</p> <p>И укућани су га радо гледали.{S} Нинко, ва 
ладове, па, пијући, гледаху како младеж игра — — — — — — — — —</p> <p>Сутра дан старине се нешт 
не к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И тако до по ноћи.... —</p> 
 гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — 
ово су сватови овога а оно онога... сви играју заједно.{S} По неки пуцањ тек одјекне..{S} Момци 
аспа...</p> <p>На пољу ларма.{S} Старци играју и подвикују; зет Марко витла кокоши и ћурке, кој 
се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурн 
дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече, а кад сунце беше на смирају, ув 
колу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на врат 
и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца  
онос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много што ш 
мем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам п 
/p> <p>— Мало старински....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што? 
а.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављење топова од блат 
p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш?“ — пита 
ад?</p> <p>— Летос, на моби код нас.{S} Играсмо, играсмо, а он ти мене повуче за руку. „Шта ћеш 
ости!</p> <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти? 
 ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!< 
ечју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко са зетом 
/p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p>— Од’те баји, од’те  
/p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.< 
па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека  
би позив од пријатеља.{S} Анђелији срце играше у грудма.{S} Та видеће опет своју кућу и своје д 
 марвом?</p> <p>— Оте. </p> <p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волов 
у, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Живану, 
ери....</p> <p>Међу тим свирачи удесили игру, те се око кола увати коло.{S} Анђелија се маши у  
ељима Анђелиним.{S} Миладин — по реду — иде тек доцније и то сам.</p> <p>Тамо су пили и веселил 
удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p> <p>— Немој, нано 
ар?! — викну Мирјана видећи да ’хоће да иде.</p> <p>Он се врати натраг.</p> <p>А пошто Петра са 
 се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној вид 
и и служи.{S} Чим нестане у чутури, она иде и точи.{S} Кад год би се натраг вратила чича Стеван 
 кума који — по обичају — после венчања иде својој кући и тек сутра дан на „част“ долази.</p> < 
Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар 
ува!...</p> <p>Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не и 
ела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она више није моје дете; она, она је ђаволс 
ачку....</p> <p>У тај пар викнуше да се иде.{S} Цигани почеше свирати, народ се узмува: свако и 
</p> <pb n="107" /> <p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане  
голасто певушити:</p> <quote> <l>„Милан иде странчицом, </l> <l>„Миленија стазицом, </l> <l>„Ба 
p>— Зваћемо га да с нама и на прошевину иде.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.< 
ека, нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> 
д куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— 
ти твоје жене па љуби — а мене пусти да идем!</p> <p>— Ко да љуби бабу?{S} Да су ми оваки образ 
рашан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зо 
:</p> <p>„А како ли ће ми бити тамо где идем? ’хоће ли ми бити место налик на моје рођено?{S} А 
проштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш још тамо б 
нчање.</p> <p>— Па којим путем велиш да идемо сад? — упита старојко чича Стевана.</p> <p>— На Ђ 
само плачу.</p> <p>— А што ви, децо, не идете на пос’о? — упита он.</p> <p>— Сад ће, брато. — р 
у рече:</p> <p>— Рано моја!{S} Пази кад идеш!{S} Никад ништа немој узимати што на путу нађеш —  
а се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовиц 
о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди  
ош мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад раздва 
а-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висине, у дубоке д 
еду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p>Око ручанице 
амо још мало, мајко, молим те!</p> <p>— Иди, иди!...{S} Скоро ћеш нам доћи па се нећемо никад р 
утуру амо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била  
онда кмета — чича Стеван рече:</p> <p>— Иди де, дијете, види што год ручка.</p> <p>Она се покло 
наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћери, па иди тамо мало матери, а овамо пошљи Миленију, — рече чи 
" /> <p>— Дете моје, само ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' по 
ме па се нећемо ни растајати..{S} А сад иди!</p> <p>— Само још мало, мајко, молим те!</p> <p>—  
е врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам располо 
е.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, анђеле божији!...{S} Што мрзиш, болан, на ме? 
 по закону, па — ако ти није право — ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — 
ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти иди па се тужи коме ’хоћеш!</p> <p>— Знаћеш ти за Живан 
ође себи.</p> <p>— Чујем, мајко.</p> <p>Иди-де, ћери, те донеси воде.</p> <p>— Сад, мајко.</p>  
ош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’хоће да се удаје — ј 
ју.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит човек!</p> <p>— Ко, зар при 
е детету воде.</p> <p>Онда се дигоше да иду.{S} Миладин доведе дете и препе га у кола.{S} Поздр 
 на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па  
p> <p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем ид 
тем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да  
арод и ђаци: а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну зем 
ку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђаше и девер.{S} У соби већ засели: кум, стари сват, ч 
лија трчаше неуморно на све стране; она иђаше од врачаре до врачаре; даваше му разне траве и уп 
и..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким крстом, за њим ђаци — обу 
рим старањем Нинковим и Живаниним — све иђаше уредно.{S} У кући не беше никакве галаме око огњи 
— кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој  
део је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови, а за сватовима д 
ви даваху колико ко може.{S} За ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом.{S} Кум и старојко плат 
 почеше свирати, народ се узмува: свако иђаше својим колима....</p> <p>Девер приђе Милинку, пољ 
b n="52" /> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свиј 
ио кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по не 
усну неколико пута по лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убри 
м.{S} Она плану.{S} Образи јој букнуше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; 
ку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина шт 
 лишћа што се на гранама лелујаше...{S} Из даљине се чујаше укање ћука и неки гласови што их са 
ни стас и жалостиви лик своје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано  
вши сама — Цвета се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, је 
ица се влада са свим по својој вољи.{S} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је не 
у сматрали Анђелију к’о срећну жену.{S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића  
а.</p> <p>— Е!...{S} А одакле?</p> <p>— Из Клења.</p> <p>— Од кога узима девојку?</p> <p>— Од С 
="183" /> <p>И ту одвугну срце њезино а из очију потече река суза....{S} Није се могла јавити о 
ИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p>  
ИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО< 
о је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она  
ју.{S} Разговарали су о разним стварима из најпре, док најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама,  
 закрајинио — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Ни 
кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Засавице па ће ти казати...{S} Само, шта он прича!.. 
постављаху сто за доручак а младеж пуца из пушака....{S} Цигани оправљају жице на ћеманима, кој 
о — побегну од турског зулума из Међаша из Босне две породице: чича Панта Крстин и Никола Манди 
 недолазак у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово љу 
шапућући.</p> <p>— Њу повуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тет 
/p> <p>— Бог да га прости!</p> <p>Чељад из куће поврве у собу.{S} Диже се запевка до неба.{S} М 
ана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о у Анђе 
тала зимозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође 
уден ветар и лапавица — не дадоше никуд из куће. </p> <p>Чича Стеван већ није ни мог’о више ник 
ође даље, уђе у воће: — свиње јуре отуд из <pb n="31" /> свињца и циче око ње...{S} А она к’о у 
ку ноћ!</p> <p>И Марта са Миленијом оде из вајатића.</p> <p>Анђелија леже с девером у кревет и  
> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити воде из видрице и поли Анђелији.</p> <p>— А сад буди мирна и 
— Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Си 
{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </p> <p> 
олесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли: — биће 
 мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим ракиј 
екрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, и она 
ед свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и  
 њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица 
д и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже 
помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде с 
p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше га к 
{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су запо 
у.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па ј 
его да причам само миле и лепе догађаје из живота мога народа — али — кад сам узео перо — не вр 
“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока бега под топле 
> <p>И онда би устала, узела га на руке из његове мале бешике, задојила би га; па би му онда те 
је је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p>  
и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И само 
знутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девер 
ана се свуда њоме хвалила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она 
у за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p> <p>— Не бих била вес 
Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у његову собу...</p> <p>Дете кад и кад отвори 
Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли му је  
?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који стадоше по зад 
/p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о плаво ок 
aphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси,  
адише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што треба — па 
.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влаг 
 већ па трчи те ради.{S} Како се појави из куће, пиљеж јој трчи и скаче на рамена; она оде крав 
ене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пе 
 нагазише на Дрину.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху 
шинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио уку 
си јој права....{S} Чича Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру — он се напије два-три 
 у таке дане никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место о 
Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи од 
треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што замрзне — мрзи  
вот; ала би то била сласт...{S} Устанем из јутра, умијем се, очешљам, одем у кућу да видим има  
е убриса и задену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ п 
ако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сн 
јно, али сјај његов не бијаше дрско к’о из црног ока — него некако нежно; образи пуни и једри,  
 — кад пијем — како ми односи пијанство из главе.{S} Сутра ме неће ни глава заболети — а ти ћеш 
о?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели 
е.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} 
КА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ 
.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стадоше на сре 
</p> <p>Мало по мало поче долазити свет из комшилука.{S} Бабе упртиле читаве бокоре босиљка.{S} 
а сватовима домаћин, чича Стеван Пантић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта 
а треба да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њ 
...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле сп 
рав к’о свећа; очи и коса плаве, али му из очију бијаше нешто што могу крстити: безобразлуком.{ 
p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</p> <pb n="111" / 
а жену.</p> <p>У то време досељавали су из Босне у Србију, који су бегали од турског зулума.</p 
Нинко.{S} Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’ 
ону сребрну пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне т 
па ћемо се довече наразговарати.</p> <p>Из конака викнуше да се поставља.{S} Анђелија оде поста 
 да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуцкара. 
и рекла: бог да му душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике 
 мишљаше да може цвеће мирисати...{S} А иза цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пева 
е, румених обрашчића, још млечних усана иза којих провириваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па ка 
у у џеп.{S} Младожења се прекрсти, уста иза совре и оде колима.</p> <p>И сватови се дигоше; сам 
о видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину 
руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује табани! — ре 
.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спусти на зе 
— ’Неће, рано.</p> <p>И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p 
} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се трже 
сле даривања Смиљана и Спасенија усташе иза совре и одоше Живани.{S} Људи су седели и пујући ра 
адоше „бакшиш“-..</p> <p>Онда се дигоше иза совре и уватише коло.</p> <p>Играли су до пред вече 
таде.</p> <p>Сви се прекрстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</ 
полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се онда зај 
 волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље р 
 ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђелија се окрете и, к 
е! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — 
пори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак!..{S} Да бог сачува!...</p> <p>Ком 
p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да се помами.{S} Он  
етовати.</p> <p>У одбору који су такође изабрали, сеђаше и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Поп 
 и пропузи.{S} Ама свуда ће допрети.{S} Изађе на поље па се укаља ево к’о прасе.{S} Нађе какву  
 Срем — Зека са својих „педесет голаћа“ изађе из шанца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је би 
етку....{S} Анђелија погледа Аницу; ова изађе да нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па 
беше гадно.{S} Мрзи човека и из куће да изађе.{S} А и како да га не мрзи?...{S} Влага озго — вл 
т!....{S} Ти си луда!...“</p> <p>И онда изађе из куће.{S} Деца се играху и трчаху по авлији. </ 
пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе из куће.</p> <p>— Сад ћу баш!</p> <p>— Чујеш ли:  
ражити мед.</p> <pb n="93" /> <p>Живана изађе из собе.</p> <p>— Шта радиш, ћери?</p> <p>— Варим 
а.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и врати се са чутурицом у којој беше ракија.{S} П 
ича Стеван још пружи и свадбено руво па изађе, оставивши Марту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђе 
бу он јој предаде венац и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван с 
....</p> <p>Миладин га пољуби у руку па изађе.{S} И они поседеше мало па онда се разиђоше сваки 
дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо  
у.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад изађе у ону поноћну тишину, па не чује ни петлова гласа 
а, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: алал јој матери!{S} Моли се богу нека 
рак у назад, клањајући, док на врата не изађе; ни пошто није смела њима задњи део окренути — је 
ње на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак за њим те стад 
лија спусти чутуру на сто, поклони се и изађе на врата а одатле полете на капију.</p> <p>У авли 
миљана.</p> <p>— Само пожурите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе. 
и остали дар па изађе.</p> <p>Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мартом.{S} Анђелија по 
вари...</p> <p>Полазак прекрати све.{S} Изађоше да се поздраве с Анђелијом.</p> <p>Она стајаше  
елија са девером и још неколико сватова изађоше пред-а—њ...</p> <p>Попише још по неку па заседо 
едан „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ сватове.</p> <pb n="16" /> <p>Сад настаде д 
’хоћу. </p> <p>— Е ајдемо!</p> <p>И обе изађоше из вајата.</p> <p>Небо се цакли од ведрине к’о  
>Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше напоље.{S} Сватови поседали па пију ко варену к 
разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва 
 посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрви 
а ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је д 
ија не рече више ништа; а Марта — пошто изапра и разастре рубине по сушилу — оде у кућу, изазва 
а; већ не могаше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу 
не, однећеш му обућу.{S} Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару 
p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— Онда ћеш изаћи те наранити пиљеж.</p> <p>— Добро мајко.</p> <p>— 
ко кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а шт 
едном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улицу да види сватове.{S} Коњаници разиграли  
и ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му бр 
е од смеја.{S} Марко се препе на кола и избаци бураг па онда оде редарама.</p> <p>— Зар тако —  
и су све што су о њему знали — наравно, избегавали су његове мане.</p> <p>— Е, брате, ала се пр 
 нађе више од по лонца ракије.{S} Стаде избичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз ку 
Вук би ућут’о.... </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ приста 
у најпре поцрвене, па онда помодри; очи избуљио....{S} Она заљуља њим тамо и амо, па га онда тр 
о лицу.{S} Онда он, из џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S 
 један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовско“ три гроша и баци у њ.{S} Онда поднес 
н пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и концем омотала, кад смотри Жив 
пару, витлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> 
дену пешкир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи д 
оде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше, па се о 
екоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а т 
аза деверу.{S} Он устаде, оде до кола и извади завежљај у коме су биле ствари за снају, па са з 
ати коло.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из  
} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола он 
од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је  
<p>— Дај паре! — рече она.</p> <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један буш 
Шта ћеш то? .</p> <p>— Боли ме, хоћу да извадим.</p> <p>— Не, не шали се.</p> <p>— Што?</p> <p> 
пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне  
ђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и учи 
 њене ниске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак с 
 мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Њ 
" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а 
 наду и радост...{S} Дође вече — оно се изведри.{S} Тек само под запад видиш који облачак а и м 
ди је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мук 
.{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она даје сина,  
 врањ.{S} Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, о 
се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нинко.</p> <p>И Анђелија склони Лаз 
нуше у Турке...{S} Погибе јуначки Зека, изгибоше „голаћи“ па погибе и Сима....</p> <pb n="56" / 
едаре.{S} Ове се проклетнице опиле — па изгибоше; </p> <pb n="6" /> <p>— Зар ћеш ти мене учити  
ратак, те се дете роди расечене усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p 
 воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> <p>— Могу — одговори Ан 
ене убрусима: сватови се успрсили да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми..</p> <p 
лаши се Анђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу иско 
ући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! —  
ти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговар 
ти места нема! </p> <p>И кружећи прстом изговори три пута ову басму.</p> <p>Онда узе мртви воса 
 поп воду благосиља, три пут, и три пут изговори ову басну:</p> <p>„Урок седи на прагу, урочица 
 и ти, бољо, замрла!</p> <p>И ову басму изговори три пута.{S} Тада баци восак у ватру и рече:</ 
 по богу брате?</p> <p>— Клин се клином изгони; од чега болест од тога и лек! — одговори Дража. 
ју ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад  
луга него да Аници буде газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у јед 
 криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! — мишљаше она. —  
елији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у п 
за и она зајеца.</p> <p>— Зар и тебе да изгубим!....</p> <p>— Ћути, нано!</p> <p>— Не могу!{S}  
ас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и п 
ако у дугу дану.</p> <p>А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда  
е свој пос’о.</p> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кр 
е година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да ож 
и пићу, о љубави и братству; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; пева 
ајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагорева; како мајка дете 
има — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор  
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан издали су чича Стевану трећину, у девети дан деветину а 
рти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....</p> <p>Спаде кућа на Ст 
и воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше да с 
о својим њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У та 
 старије; што смо чувале браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти  
ој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да 
о мене зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија. 
е могаше склопити....</p> <p>И Лазар не издржа потпун рок.{S} Нешто то, нешто неприлике у живот 
ог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по године.{S} Тада му умре отац, и њега стриц вр 
и живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} Но отац га опет даде и д 
 да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" />  
е к’о сињи гром.{S} Марко му не даде ни издушити — опали и он...{S} Милинко поведе Анђелију сов 
чи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! рече чича Стев 
ече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — 
ваше врачаре и картаре, баш човеку крст изедоше!.... рече попа. — Води ти њега доктору!</p> <p> 
оји би био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> 
p> <p>— Море, како не пада!{S} Нисам се изигр’о ’нако ни кад сам мога Милована женио!</p> <p>Св 
! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ала се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до дове 
 груди и чупаше своје седе власи....{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаук 
к га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општинској самоуправи.{S} Народ га је јед 
о до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те пров 
у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не окрета 
у никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита  
ла.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е  
 Деде, снајо, среће ти!</p> <p>Анђелија изиђе смејући се.{S} Спотакну угарке на огњишту — ватра 
знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија 
аг! — рече чича Стеван.</p> <p>Анђелија изиђе, па кад се врати рече:</p> <p>— Пада.</p> <p>— Е  
ди, види! — повикаше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да до 
о силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} У 
азара који мало очи сведе...</p> <p>Она изиђе на поље.{S} Небо се осуло звездама.{S} Тишина вла 
била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на  
 то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p> 
у и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе из гробља; нека чудна мешавина беше у души њеној, 
у одборску седницу, он — кад из суднице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо? 
 пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Дража поиска гусле.</p> <p>Седели су до по ноћ 
> <p>Анђелија послужи све, поклони се и изиђе.{S} Мало затим дође Миленија...</p> <p>— Па како, 
но јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на поље.{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Ј 
 покри, рече: лаку ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у  
ам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Људи!...{S} Гроза ме вата кад п 
 ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци преливају к’о  
> <p>— Нека уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S 
 једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште...</p> <pb n="188" /> <p>Опет наиђе на ш 
ш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђел 
рски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало.</p> <p>И он осуди Вука на затвор.</p> <p>Ви 
рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђите на поље.{S} Ти, Нино, остани, а ти Миладине оти 
unit="graphic" /> <pb n="24" /> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови  
p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење иверја, прављ 
иленију и пријатеља Маринка.</p> <p>Сви изиђоше.</p> <p>— Седи, Нино.</p> <p>— Брато, по богу,  
роб и усадише крст чело главе, па и они изиђоше из гробља.{S} Нинко оде у цркву да плати што тр 
 за њим у собу.{S} Попа рече да укућани изиђу, али Анђелија ману руком.</p> <p>— Могу и остати  
е никуд од куће; шта више ни из куће не изилази.{S} Сваки ти то заузме своје место око ватре, г 
акије!</p> <p>Само Анђелију није мрзило изићи.{S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла 
сеђаше Милисав.</p> <p>Сви укућани беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па  
а.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У се 
дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлегати жа 
душу прости!“</p> <p>Из куће није никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо  
 Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па онда свако дрво крај пута будило јо 
 д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати крста, нити се пречестити 
ачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не ок 
урци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на њих.{S} Катић са момцима одма 
! — викнуше сви.</p> <p>Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија беше отворила....</p> <p 
/p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њим се чу вика: жене траже ствари 
/p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вајат; уз пут загледаше да ли 
 Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Бол б 
е живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> <p>Заватила воде па се пљускала по лицу, 
ди, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, пошто се увери да у том има  
чу са „прстеном“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича  
е ни глава заболети — а ти ћеш бити к’о изломљен.</p> <p>Поседеше још мало па се и они дигоше к 
{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{S} Онд 
се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш  
.</p> <p>Дете опет пољуби.</p> <p>Он га изљуби и рече Анђелији да га скине.</p> <p>— Сад изиђит 
х дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: кога у руку, кога у оба образа — па оде да  
а их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.< 
b n="49" /> <p>Почев од свекра она опет изљуби све: кога у руку кога у образе, па — с девером — 
>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њега.{ 
пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку: кума, старојка, чича Стевана и д 
љаше у руку.</p> <p>Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима, осим само што су попу пољу 
ријатељу, и срећан ти пут!</p> <p>Па се изљубише.{S} Чича Стеван се поздрави и пољуби са Смиљан 
 си?</p> <p>— Вала Богу!</p> <p>И ту се изљубише.</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија  
 одби руку, па пође преко блата да само измакне.{S} Али он стаде пред њу.</p> <p>— Не иди Анђо, 
ао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда  
оњаника поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало 
га!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она лечи од сваке болести око врата.. 
 оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не с 
ан до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стараца по’ватала се младеж.</p> <p>— Развуци! — 
{S} У врх совре засели кум и старојко а између њих младожења.{S} Остали су сватови сели по стар 
је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} 
рме из пиштоља.</p> <p>Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла 
ито цркви.</p> <p>Анђелија опет стајаше између кума и девера.{S} Сад беше много мирнија.{S} Не  
 <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p> <pb n="40" /> <p 
и жалост....</p> <p>Анђелија се са свим изменила.{S} Од оне снажне жене поста нејака старица, к 
е и метну прстење на руке.{S} Пошто кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути црквењак 
 <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</p>  
наја...</p> <p>— Не бој се!...</p> <p>И измирише се....</p> <p>Народ поче устајати.{S} Анђелија 
...{S} Нема!....{S} Ни он не може ништа измислити — да ме већма мучи!....{S} Не бојим га се!... 
 — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог ђавола, па, после, да се крсти! — ре 
кад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S}  
 измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{S} Он не види муке и патње светске; он бог 
а узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S} Наш 
е тако са сватовима поздравише, стадоше изнад кума и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија  
арају — младожења ћути.{S} Цигани стали изнад кума и старојка па развукли:</p> <quote> <l>„Еј,  
 Анђелијом.</p> <p>Она стајаше с братом изнад кума и старојка.{S} Спустила превез на очи па исп 
— који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе — па онда заседоше за совру.</p> <p 
е Лазару; он бацаше крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="1 
 га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу  
ошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протури кроз прозор у собу...{S} У соб 
да га у кола смести, а зет Марко оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’ 
те.</p> <p>Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико шареница па оде у конак.</p> <p>Тамо по 
ши ни гласа.{S} Суреп смотри, притрча и изнесе га на обалу...</p> <p>Катић заповеди да га понес 
пусти Лазара.</p> <p>Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— 
астави с кућом“.{S} И лепо оде у собу и изнесе шест дуката.{S} На — вели — вратићеш ми; није на 
S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа очита.{S} Мојс 
а се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па дад 
част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част прикаже.</p> 
че у ћошку.</p> <p>— Како би било да га изнесемо мало на поље да се разлади? — упита чича. </p> 
што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесоше кување.</p> <p>Марко, зет Стеванов, такође ниј 
ише га.{S} Он полежа мало па рече да га изнесу у кућу.</p> <p>Чељад беше сва на окупу; само пла 
 перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да вам га опи 
је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је б 
ељу.</p> <p>— Учинише „спомен“ у соби и изнеше покојника на поље....{S} Пратња се уреди, попа с 
Сватови се заценуше од смеја....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> < 
<p>— Вала богу, појка, добро су.</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе 
дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из соба у којима треба зимовати, а стока 
>Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнес 
{S} Пада реч к’о киша....</p> <p>Почеше износити печење.{S} Марко излете из куће и оде пред вај 
ологлави дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели  
е се — све помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала 
стуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупав 
а, а сватови накићени с поља а „обучени изнутра,“ нагињу чутурама, певају и грме из пиштоља.</p 
Плати па ћемо отворити! — одговорише му изнутра.</p> <p>— Па да платим кад није друге.{S} Колик 
и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко 
ко време — и никог не би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио свак 
ојчице <pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.< 
,,Ти си — к’о веле му — писмен — умећеш израчунати...“ Па, к’о, људи у селу, ’хоће да бирају км 
 опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом ста 
о падати перо по перо, велико округло и изрецкано: чини ти се да звезде падају; мало по мало по 
и онда и тањир и новац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим  
давно засп’о.{S} Она седе на креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста 
ђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им 
вушила од неког унутрашњег задовољства; изузев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећ 
ог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке 
пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и очешљај....{S} Увек се нађи у послу!{S} Буди 
 неколико пута ту гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се з 
ече ћеш свекра и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све 
е то бити красно!....{S} Мој Лаза ће да изучи књигу па ће знати све!....“</p> <p>Па онда замисл 
 Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и недељ 
ве!....“</p> <p>Па онда замисли: к’о он изучио већ а Нинко га зове да му види неке артије.{S} О 
...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> <p>— ’хоћу, заовице!</p> <p>— Знаш 
 ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па к’о долази те проси мене.{S} Ста 
онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“...</p> <p>Прекинут нит!...{S 
 како јој кошуља на грудма поиграва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с дру 
проси мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ —  
пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, онда, Стаја...{S} Ика тури руку у недра, па“ 
е.{S} Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти л 
 Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} Смеј до неба...“</p>  
 по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.< 
„мајко!“ и љуби ме у руку....{S} А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А 
ином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана ј 
зиђе да донесе вечеру, коју се готовиле Ика и Миленија...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је 
 Шта велиш? !</p> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледо 
p>— Лепо.</p> <p>— Благо и теби! — рече Ика.</p> <p>— Не д’о ти бог бити у мојој кожи!</p> <p>— 
твори! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: 
но вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Ики 
 изиђи мало.{S} Ево и попа иде</p> <p>И Ика изведе Анђелију у авлију!{S} У тај пар уђоше попа и 
<p>Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и испове 
ули сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више 
ш, и то се мора знати.</p> <p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} О 
о једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешт 
рења која су завирила у њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се из 
зе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сеј 
ла глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>А 
дне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла коју срамотн 
дати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{ 
е вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, 
 никуд излазила, ретко кад би отишла до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала.</p> <p> 
 узмем рад...{S} Пред вече се дигнем до Ике.{S} Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — 
Нана ме пита: „куд ћеш Анђо?“ „’хоћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је сме 
 — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кратко после тога — она се породи 
м“ задржа за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пру 
а — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и она пошла твојим трагом.</p> <p> 
их се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом  
S} Око ручанице дође попа, Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздр 
е — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти  
три нису сву ноћ заспале...{S} Па ево и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споре 
ице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад су јој венац метнуле:{S} Да знам да ће и мени 
иваде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, смејале и скакале 
 стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} П 
елија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родил 
о!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда погледа Ику и Станију па рече:</p> <pb n="10" /> <p>— Благо вам 
есто рођења.{S} Не може а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{ 
о су где год на свадби — к’о оно кад су Ику за Перу Марковог довели — младе дворе своје свекров 
рете, он викну:</p> <p>— Остави волове, ил’ ћеш погинути!....</p> <p>— Е, оди овамо! — рече Анђ 
ега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о еј</hi> !</p> <p>— Дијете! зове те нешто Мар 
pb n="65" /> кад први преглавак изради, или, са осећајем ђачића кад прво слово напише.</p> <p>О 
амти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш ти, или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{ 
лика, крупна па сјајна к’о драги камен, или к’о роса на пролетњем цвету.</p> <p>— Нано!....{S}  
оваљало к’о снопље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нин 
S} Никад се не би нас три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми 
гла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринске „вилимане“ (вртлоге 
p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелиј 
на извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванци 
ће — само беше ладно.{S} Људи вуку дрва или „трапе“ поврће у трапове; жене износе разбоје из со 
е би у селу који би изост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчано 
S} И тамо би дуго седела па би запевала или просто плакала.</p> <p>На кућу се више није освртал 
и и ћурке.{S} А кад смотри чичу Стевана или Нинка, — он трчи, па се смеје и виче:</p> <p>— Деда 
а, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разбол 
{S} Каква ће бити њена сна: да ли добра или рђава; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њо 
станак — он вели:</p> <p>— Ево оде Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....< 
 три растајале!{S} Или би биле код моје или њихових кућа...{S} А кад би ми ко лош’о да ме запро 
 „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те млатнути к’о џукелу!</p> <p>— То ће бити само 
 <p>А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење она би узела у свој пешкирић бокорић босиљк 
 и брбља.{S} Она га дигне па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар. 
тарешинство Лазару.{S} Кад би се у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио 
делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ни 
ху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху ситни бели зуби.{S} Тело му  
ка?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или одвише срећно — или одвише несрећно! — вели баба Си 
 <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се трже.{S} Ничега се она 
опље.</p> <p>— О боже!{S} Или дај смрти или предижи!</p> <p>— Дијете! — викну Нинко.</p> <p>— Ч 
ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде  
ад у поњаве лежеш, говориш Миладину ово или оно....{S} Све се мора претрпити.... <pb n="63" />  
је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — ради овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ј 
овек или жена па ти кажу: биће ти овако или онако — и збуде ти се....{S} Само да се нисам онако 
p>— Е, дела!</p> <p>— ’Оћете ли страшно или смешно? — упита Марта.</p> <p>— Смешно! — викнуше с 
 да види: да ли ко није развалио ограду или пустио стоку.{S} Мртви зној пробиј’о јој чело, кад  
сле час задиркује све.{S} Људи се смеју или слушају а Анђелија двори и служи.{S} Чим нестане у  
редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S 
..{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује!.... мишља 
</p> <p>Сутра дан пошто су ручали, чича Илија заповеди да му се упрегну коњи.{S} Кад све би гот 
теван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше дужан — к’о  
 потврђују крњавим бардаком....{S} Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с при 
 беху изишли да дочекају госте.{S} Чича Илија устави коње па с кола викну: </p> <p>— Помаже Бог 
 <p>После вечере поседеше мало.{S} Чича Илија потражи зета да види.{S} Миладин дође поцрвенео с 
миљана и Спасенија у „закошарку“ а чича Илија сам држаше узде.{S} Он се није мог’о одрећи своје 
</p> <p>Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је н 
а камо се ти, море, данас? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — 
="graphic" /> <p>На послетку приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, сп 
его што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Сле 
ека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслужи ракију.</p> <p>— Деде, ћ 
 n="80" /> <p>— ’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> < 
а има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Донеће се све!...{S} Ниси, ваљда, дош’о 
ти волови у отави под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p>  
ок, цмок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Сте 
у.{S} Нови пријатељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Сте 
а и старојка.</p> <p>Чича Стеван и чича Илија већ ручали.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је 
 па докопа тикву.</p> <p>У тај пар чича Илија рупи у кућу.</p> <p>— Шта радите ви?</p> <p>— Ред 
уби.</p> <p>— Збогом, бабо!</p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у 
ј заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном.{S} Знате: ваља  
у блештили талири и дукати.</p> <p>Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку у авлију.{S} 
.{S} Вели: није оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снај 
Честит човек!</p> <p>— Ко, зар пријатељ Илија?... — Оно ти нема под небом!</p> <p>— И нема! — р 
А, к’о свекар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ов 
..</p> <p>Они продужише разговор о чича Илији.</p> <p>А Анђелија се са редаром стараше за ручак 
пију ракију, и, уз ракију, причају чича Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и 
 до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију.{S} Реци: чекам га у недељу, да ми дође „у пријат 
вима; чича Стеван по мало и дираше чича Илију; чича Илија опет — са своје стране — не остајаше  
! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митро 
ју.</p> <p>У авлију улетеше вранци чича Илини.{S} У колима сеђаше Смиљана и Спасенија у „закоша 
ту.{S} С њом су биле још две другарице, Илинка и Станија, и тетка Спасенија.{S} Она беше спремн 
ЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СА 12 СЛИКА</p> <p>ИЛУСТРОВАО</p> <p>Влад.{S} Тителбах</p> <p>БЕОГРАД</p>  
 Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жа 
а што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о ту 
 у себи.</p> <p>Па по Сави поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику, и тетку, и стрину,  
мало и они бише пред кућом.{S} Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију..</p> <p>У понеде 
ви и поздравили су те.</p> <p>— Од Бога им здравље!..{S} А ’хоће ли доћи које?</p> <p>— Доћи ће 
да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Бож 
погледати у очи тати и мајци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза 
вама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Зао 
говарају.{S} Младићи позваше свираче да им „одсвирају коју“; чича Стеван викну Марту и предаде  
 те туђе људе, па мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, д 
јци!{S} Шта да им кажем?..{S} И како да им кажем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S}  
би у руку.{S} Тако пред сваким.{S} Онда им прође иза леђа и поче дворити... —</p> <p>Ноћ се спу 
уби га у руку и даде му чутуру.{S} Онда им стаде иза леђа дворити.</p> <p>— Ала у мене бује таб 
и се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу — онда науми да 
на савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да ј 
вечери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван проширав 
тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле и лепе старе песме....{S} Вукосава се већ у 
а њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Ан 
и.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче 
ајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.< 
н им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су синоћ биле горе будале него он. „Само је  
унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне ми 
аху око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{ 
ма: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође даље, уђе у воће: — свиње јур 
Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, диже пешкир, раздреши руке и пружи 
де.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој с 
ице, у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле поче и тамо одлазити „да се — вели — поучав 
.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа оде у кућу да свети вод 
вели лепо.{S} Цвета није рађала деце па им није много ни требало.{S} Живели су тако око неких п 
о.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом свату, који с 
а, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен помоћник и њен разгов 
ше ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де к 
 прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој са 
а и брату и старије девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, м 
лањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу па се врати за воду.{S} Опет клањајући уђе, по 
...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S}  
т општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{ 
 је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је 
ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98 
Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља с 
ла и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу 
.. дошли у походе!“...{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали св 
и Лепосава и Стеван.</p> <p>— Па шта ће им крила, мајко?</p> <p>— Они су анђели.</p> <p>— Па гд 
па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду....{S} Али 
 поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p> <p>— Ама како би било да дамо малог Лазарја (он 
ђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајућ 
би села са преслицом поред ватре, па би им причала о њиховом прадеди Панти, о дедовима:{S} Сими 
и од воде, и од кола, и од свега што би им могло наудити.</p> <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S 
у, који стадоше по зади, за тим састави им руке па покри пешкиром што стајаше на столу.{S} Онда 
га раде; само да не би отуђили, постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p 
 им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>—  
нце, диже пешкир, раздреши руке и пружи им десницу те пољубише...{S} Онда изљубише обоје у руку 
ти за воду.{S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља 
 Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра  
} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у  
 Господе, овај дом и овај народ и подај им здравље и напредак!“</p> <p>Па онда зовну децу себи; 
 ко ладну ракију.{S} Дирају Дражу, а он им одговара онако од рамена.{S} Свима им каже да су син 
љ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио кол 
ква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</ 
о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насме 
о, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би отуђили, постави им 
{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега не беше стидно — само ако је мо 
 ноћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „го 
векра!{S} Ти немаш рођене браће, па ако им се будеш додворила — пазиће те к’о рођена браћа...{S 
а петама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div typ 
p> <p>Људи се окупили у авлији, а Нинко им наређује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, 
редаре завадише.{S} Пљешти!...{S} Марко им завара очи, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, јед 
у из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је 
смела погледати у младожењу.</p> <p>Поп им даде свеће и метну прстење на руке.{S} Пошто кум изм 
ложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а 
Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а  
 каки ли ће ми бити они?...{S} Да ли ћу им се моћи додворити, да ли ћу им моћи умостити?...{S}  
> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </p> <p>— Кажи им, слободно, не 
 пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађена ве 
 Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим кутл 
заклопити очи и рећи: не бринем се сад, има ми се ко о кући бринути?...</p> <p>Све то, па онда  
олубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сам 
 она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа овуд око цркве“...</p> <p>Кола ујездиш 
ка—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Госпођа.{S} Она  
е Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> < 
 Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p> 
?</p> <p>— Зато што сам се опио!....{S} Има петн’ест година како се опијем ракијом још уз чорбу 
комовицу — она лечи од костобоље....{S} Има трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљеви 
а лечи од сваке болести око врата...{S} Има трава „петлово перо“.{S} Њу стуци ситно и саспи у к 
 — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој  
мовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести  
здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} И 
„чибуковина“ — оне лече од грознице.{S} Има „срце-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одо 
јник усећи ситно па пити у комовици.{S} Има „линцура“ — од кашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад ч 
трава „пречица“ — она лечи од очију.{S} Има „сиљевина“ и „чибуковина“ — оне лече од грознице.{S 
о исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. 
?....{S} А куд ће ми гори!....{S} Де! — има ли која мука гора од ове?....{S} Нема!....{S} Ни он 
је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S} Спустите дете.</p> <p>Ан 
тара.</p> <p>— Која картара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p> 
и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p>— А шта?</p> <p>— хоћу да ми одредиш од жив 
љивије од жене? — упита Дража.</p> <p>— Има човек — рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јад 
паметнијег?— упита Дража опет.</p> <p>— Има — рече Марко — ал за друге ствари; за ове си ти нај 
за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија 
есте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — вели други.</p> <p>Тек никог не беше да  
да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па кад у народ изађе нека рекну: ала 
ија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надглед 
 конак — рече чича Стеван.</p> <p>— Ама има неких ствари у колима — рече чича Илија.</p> <p>— Д 
>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петрија? — питаше Цвета.</ 
— А шта, мајко?</p> <p>— Е, ћери, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад т 
оштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то 
} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и ако ништа није било 
олесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава „бљушт“ коју сам брала измеђ Го 
на и орба и копња, и жетва — а за то се има благодарити труду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p> 
редарама!“ Неки мотрише по соври, да ли има шта што би се могло „дићи“....</p> <p>Одмах изнесош 
 од врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о. 
вари изгристи ако ти не даду....{S} Али има душмана, па кад ти даду што — онда пошто ти одеш, у 
а говори! — рече Сава.</p> <p>— Бога ми има и коме!...{S} Док му само одем — направићу пачариз  
це-пуц“ — од изеди.{S} Њу треба укувати Има „одолен“ и „разбојник“ — од врућице, и то: одолен д 
о да се уморио, ућута.</p> <p>....у њој има — настави он — пет стотина и тридесет динара....{S} 
ти, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У мене има свега!{S} Има трава 
мијем се, очешљам, одем у кућу да видим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Фил 
лико болесника, пошто се увери да у том има среће — она се баци са свим на тај пос’о....</p> <p 
ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита Мар 
S} Она никад није задовољна са оним што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она,  
ћев, који хоће да се поноси са оним што има.{S} Рекну му људи:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>—  
не би бацио чини какве на пут — к’о што има душмана — те омразио младенце.</p> <p>Старојко запо 
годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>Канио се неколико пута и да б 
 јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу 
је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи!..{S} Зар њих неће бог да потре громом? 
не усне па изгледа нагрда.</p> <p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака 
е паметни! — рече Марко.</p> <p>— А зар има што паметније и досетљивије од жене? — упита Дража. 
ање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се врати у собу 
де год у ладу; обиђе да види колико још има да се копа; начини коју примедбу н. пр. који кукуру 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има врачара које живе од врачања, само да се лебом ране 
 узела судове да воде донесе....</p> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је т 
</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи који су пола сељани а пола гос 
<p>— Зар има и таквих душмана? —</p> <p>Има ћери света свакојака.{S} Неко мисли о слави — неко  
ле из пушака а Дража се промукло дере: „има, има!“...</p> <p>Анђелија сањаше:</p> <p>К’о убрађе 
ре се Драгојло Чолин код пуне видрице; „Има, има!..“ Око њега се прикупља младеж и пије великим 
Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред  
<p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чула а некад не би шта жене го 
ка да гледа атер....</p> <p>Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда.{S} Сељаци навикли 
љаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше неку срећу да су болесници оздрављали од њених  
 гледали.{S} Нинко, ваљда, што и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад  
/p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} Он имађаше пуне руке посла.</p> <p>За време колере највише 
запа’не те здравље и снага његова; стас имађаше момачки а тело вито.{S} На витом телу почиваше  
о благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако  
а.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим  
ици.{S} На послетку ожени и Љуба, и сад имају пуну кућу дечице.{S} Слажу се не може боље бити.. 
 поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају своје у туђини?..{S} Пр 
звах да се поздравимо и опростимо...{S} Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, <pb 
 учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава  
е дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>З 
уруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чисти 
јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуприј 
а је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али болес 
гледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ручак.{S} На брзу руку утуче белог 
та места...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су лива 
оста смо зноја пролили и доста смо муке имали док смо ово прибрали.{S} За то сам вас позв’о да  
 и његово сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови бил 
мејаше.</p> <p>— Пунице, дај ракије!{S} Имам овде пуно болесника! — рече Марко Марти која изађе 
р до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се 
њега и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p> 
 она.</p> <p>— А? — упита поп.</p> <p>— Имам — прошапута опа, али тако, да се чуло само „мам“.< 
> <p>— Шта велиш? — упита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се 
ђелију себи за вечиту супругу?</p> <p>— Имам — одговори он полако.</p> <p>— Да се ниси обећао к 
ко.... и шта ту мени треба?... само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p 
очетка, па му кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{ 
бра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p>  
ељском судији.{S} Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им ос 
 стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Доста смо зноја пролили и доста смо муке имал 
обар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још имања осим оног, што се сучељава са нашим земљама?</p>  
p>— Деца су нам добра: пазе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Ј 
ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се морало надгледати; оно се није смело упустити. 
и — суд се побрину те прегледа и пописа имање Пантићево и посла списак старатељском судији.{S}  
ло по мало — и Стеван прошираваше своје имање...{S} А кад господар Милош потуче Турке на Дубљу  
а!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и имање — нигде не стаје!</p> <pb n="161" /> <p>— Е, да с 
рудила да набави радина, те да се не би имање нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — о 
„Она ми оте све.{S} Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</ 
ет поче своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар  
 она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила 
 вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и вама и деци 
 невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским пословим 
 <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само женску.{S}  
 је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је 
 постави им два стараоца.</p> <p>И тако имање оста пред њима.</p> <p>Анђелија се трудила да наб 
кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био о 
не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколик 
о имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је  
и певаше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је до 
сте млади — па радите да би зарадили да имате под старост да <pb n="84" /> проблагујете....{S}  
љак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на близу“ — помисли она.</p> <p>Дођоше  
ла од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јут 
Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди! — рече Нинко поноси 
па — кад се врати натраг рече:</p> <p>— Имаћемо данас снега.{S} Него ти, снајо, наложи добро ву 
ш поштења — ниси ништа: а имај поштења, имаш све!...{S} То ти тетка каже, па ако ме послушаш ти 
p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Море није м 
и да препочнем.</p> <p>— Даћу.</p> <p>— Имаш, вала, и појасева лепих.{S} Не знам од куд ти онак 
{S} Ту поп последњи пут упита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевиц 
ојој другој?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за ово 
 видети и мртву него непоштену!{S} Нека имаш царево благо а немаш поштења — ниси ништа: а имај  
 к’о кад псу баца помам.</p> <p>— А шта имаш посла у мојој њиви? — упита га.</p> <p>Он ћуташе к 
ориче! — вели Вук.</p> <p>— Па онда шта имаш да ми говориш?</p> <p>И Вук би ућут’о.... </p> <p> 
</p> <p>— Чекај мало!{S} Што журиш, кад имаш кад?</p> <p>— Склони се кад ти велим!</p> <p>— Да  
 вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то 
 по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупа 
т, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом п 
ме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка и т 
зове?... шепртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <p 
— Зар Аницу?</p> <p>— Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је! 
човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па тај Милан 
 заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p>— Е нећу 
 њиме хвалио и поносио — а Анђелија — у име благодарности — шиљаше учитељу увек лепу „реграцију 
гатњу.{S} Дете су крстили и наденули му име Лазар.</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је са 
ез оца се родила, без попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема! </p> <p> 
 њивама и луговима и шалио се и издев’о имена деци својој....</p> <pb n="57" /> <p>У таком живе 
!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу 
 и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она 
ица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар ок 
p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина: 
шумом; а Вук се опет много бој’о својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> < 
ђује пос’о.</p> <pb n="130" /> <p>— Ти, имењаче, иди са Миладином те дотерајте јуницу; ти Мојси 
 се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</ 
 добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијет 
ла, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у кући.{S} Није она њега правил 
> <p>И Анђелији прођоше године, али она ипак није изгубила много од свога здравља.{S} Била је о 
> <p>Има осећаја, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се д 
— вели чича Стеван.</p> <p>Нинко скочи, искапи чашу, удари се руком по прсима па викну:</p> <p> 
 јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме наш и попо наш и ви љубите 
p> <p>— Амин да бог да! — викнуше сви и искапише.</p> <p>— О Нино!</p> <p>— Ој Дражо!</p> <p>—  
е беше обичај.{S} Сео до Драже па с њим искапљује чашу по чашу.</p> <p>— За срећу и здравље мог 
Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....< 
 — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се  
лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира.{S} Искитиле га оним цвећем па се шарени к’о детлић....</p> 
сту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу о 
Кумовска се кола обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете о 
; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила које су поплав 
{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате мој, друже 
ој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а при том кашљаше.</ 
је дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљути 
га она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно  
ш — по савету попином огради и гробље и искрчи трње по њему.</p> <p>— Шта ћу сад?</p> <pb n="17 
те баји, од’те баји!....</p> <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а  
p>После вечере беше живље.{S} Младеж се искупи око свирача; старији, разгрејани пићем, почеше ж 
 у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се искупили па тешу сандук.{S} Аница у кући наређује шта т 
а нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо шт 
ече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да 
6" /> <p>Дође и вече.{S} Сви се укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их  
а плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког 
сти! — понови народ за њим.</p> <p>Попа испи чашу.</p> <p>Синови Стеванови и Нинко служаху голо 
рко узј’о свога дората, па онако с коња испија „за срећна пута.“ Таман да пође, а редаре га опк 
је Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једн 
енија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био са 
 кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да ти се исповедим.</p> <p>— Па ајде овамо — рече попа.</p> <p>И 
 окрете главицу.</p> <p>С десне стране, испод ува, скочила мицина, али тако велика да се Анђели 
 поче обузимати белина, снежна белина а испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од  
 старојка.{S} Спустила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву народа што га оставља.  
а од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет жила кој 
о деде и бабе, и оца и стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S 
ану.{S} На горњој усни беху мали брчићи испод којих — кад говори или се смеје — провириваху сит 
чарапе, вишњев вес са свиленом кићанком—испод кога беше углађена и зачешљана коса — све беше чи 
<p>Нинко наслужи попи чашу.</p> <p>— За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана!{S} 
ече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина испразни чашу па се и сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите  
 Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, де 
 ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад  
аби рукавице и узе штап.{S} Анђелија га испрати....</p> <p>Тога вечера окупише се код чича Стев 
еке своје пријатеље.</p> <p>Анђелија га испрати до капије па се опет врати у конак да намешта.< 
о је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нем 
а у руку, кога у оба образа — па оде да испрати кума који — по обичају — после венчања иде свој 
ко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Марко са девером узе з 
аку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па 
шљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живан 
а ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос 
дан на „част“ долази.</p> <p>Пошто кума испратише, заседоше сватови за готову совру да ручају.{ 
ватовима ракију; жене, које су дошле на испратњу Анђелији, разговарају о силном Пантићевом бога 
илима за овима сељаци, који су дошли на испратњу, а позади жене наричући.</p> <p>Време беше пре 
ом у кућу, а чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар..</p> <p>Онда се и он врати 
 поче се утркивати.{S} Зет Марко измаче испред свију и оде на „Муштулук“.</p> <p>За мало па се  
ј ништа не одговори него се само склони испред ње.</p> <p>„Шта мени бог даде?“ — мишљаше она.</ 
зар се завали у постељу и ћуташе дишући испрекидано.{S} Сви су ћутали, а тишина беше таква да с 
...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Ми 
души њеној, и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> < 
/p> <p>— Могу и остати — рече.</p> <p>И исприча свој сан....</p> <milestone unit="subSection" / 
ди.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То 
е стид.</p> <p>— А шта?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петри 
ко би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана.</p> <p>— Ког Перу? — упи 
/p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чу 
на после крштења, дође Маринко Мандић и испроси Миленију за Милана....</p> </div> <pb n="114" / 
 вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже! — рече А 
а јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди 
о нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p> <p>Младост воли с 
ћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана. 
.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи њене руке.{S 
бар.{S} Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, заовица блага и умиљата, девери добри људи. 
 једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се  
 главом ударило треба да ископа рупу та иста жена.{S} У рупу нека метне: главу од предњег врати 
јала ћеретању њезином.{S} Вукосава беше иста Марта, мати јој; онако беше и ђаволска.</p> <p>Ниј 
. </p> <p>Нареди се дан избора.{S} Попа истаче Лазара за кмета.{S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S}  
S} Народ пристајаше уз-а-њ.{S} Вук опет истаче себе.{S} Он трчаше и дању и ноћу од дужника до д 
н се замисли.</p> <p>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо т 
>— Прво нас! — рече попа.{S} Па кад нас истераш на насип — онда ти се нико несме противити!.... 
ече оком!...{S} Па како заповеда!...{S} Исти деда Илија, отац њезин.</p> <p>„Баш му и доликује! 
једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда завол 
 девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не м 
 се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па  
ј и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа без  
ама вали?{S} Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до век 
</p> <p>Анђелија се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала  
</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ни 
о, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} И Ста 
еше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „нака 
, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам при 
 лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој отац и мати — али је он 
p> <p>— А имаш ли ти, Анђелија, драгу и истиниту вољу поћи за овог момка Миладина кога видиш до 
пита:</p> <p>— Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети ову дјевицу Анђелију себи за вечиту 
ти за овима, које си ти одазв’о себи на истину“...</p> <p>Кола уђоше у село.{S} За мало и они б 
 Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све п 
и таванчић и мотке и шаренице...{S} Све исто к’о што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се 
ој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По чит 
радим?</p> <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S}  
И старосватску и деверску приказа овако исто, без задиркивања.{S} Кад приказа све три онда узе  
ажем и да вам накричим: да чувате овако исто ово имање.{S} Живите на њему.{S} Има га доста и ва 
 — он би оборио главу и поруменео: тако исто и Анђелија.{S} Они се никад нису звали именом, нег 
Није се обзирала ни на браћу...{S} Тако исто није се умела ни умиљавати; ако запази што год сме 
мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је 
је пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, ран 
д мене чинила — и од тебе твоја деца то исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урад 
 по качари!</p> <p>— Богме и он теби то исто прети!</p> <p>— Имаће посла док нашој качари науди 
} Онда поднесе тањир куму; кум уради то исто.{S} Сватови почеше <pb n="52" /> дрешити кесе.{S}  
мо чист пешкир да га убришеш.{S} То ћеш исто учинити и брати (Нинку).{S} Кад се врати у кућу, т 
опет даде и друге године, и то опет код истог учитеља да се још „мало поучи.“ Опет издржа по го 
онда гњезди; петли кукуречу, а тамо под исток пукла белина: — зора.... </p> <p>Узеше видрице и  
 јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука.</p> <p 
з и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина а испод бели 
.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слаб 
твора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од радости — у недра би их м 
p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, погледа: — а оно њен бабо, нана и тет 
 <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича... 
мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — мног 
дому у који дођох!{S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варниц 
ко не чини од беснила него од нужде!{S} Ићи ћу и доктору, али и тамо ће бити слаба вајда!....</ 
 мајко.</p> <p>— Па, ако он хтедне куда ићи — продужаваше Живана —- ти ћеш га испратити.</p> <p 
ан.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбо 
 његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— 
 воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже унуче!..{S} Мушко па налик на Лазу; па стисло  
/p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сватови.</ 
мора да се смеши и да им се умиљава, да их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна ка 
ка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој д 
и, и да се не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила...</p> <p>Очи јој се наводнише а риби 
} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више са 
ш свекру и свекрви; буди увек готова да их услужиш: куд они оком — ти скоком!{S} Они су ти од ј 
?.. доћи ће и тетка сигурно...{S} Па да их опет види, да их љуби у руку,. да им каже да се не б 
који одмах сакрише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко!  
 момака дигоше остале ствари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола  
, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде венац и оста 
 сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне у собу.</p> <p>Уђоше сви.{S} Нинко приђе посте 
о ли ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване  
азио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори <pb n="86" /> непцима, загрцне  
ама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их лебом рани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S 
и поглед. мутан поглед на деду.{S} Онда их склопи па одједаред врисне.</p> <p>Сви се сколише ок 
— Лаку ноћ!</p> <p>И одоше.{S} Анђелија их испрати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, 
оше се кум и старојко кући.{S} Анђелија их пољуби у руку и испрати.</p> <p>Одмах за тим зет Мар 
дође чича Стеван са кметом.{S} Анђелија их дочека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{ 
ок!</p> <p>Кад се поздравише чича Илија их позва те поседаше, а он узе свог пријатеља Стевана з 
 се — изиграсмо: да бог помаже!{S} Нека их, нека боле до довече, а довече ћемо опет! — рече ста 
 ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што  
мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи. 
арали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти волови у отави под кућо 
врачања, само да се лебом ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S}  
 <p>Деца се искупе око ње.</p> <p>А она их милује и грли и љуби, а њезин понос и деци говори.</ 
нђелија стајаше између кума и девера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на 
буд, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S 
ером узе за руке Миладина и Анђелију па их „сведе“ у вајат...</p> <p>Девер оде, сватови се рази 
..{S} И она трчи те им отвора капију па их љуби у руку; укућани истрчали сви, па — да могу од р 
S} Опет клањајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се  
едарама.</p> <p>— Зар тако — а? — упита их.</p> <pb n="19" /> <p>— Ха, ха, ха!.. хи, хи, хи!... 
ином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут око стола певајући, па им онда скиде венце, д 
лањајући.</p> <p>Онда нали судове, диже их лако к’о да су празни и упути се у кућу.</p> <p>Из а 
 Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После 
бриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолише богу.{S} Она изађе и 
ка уђу и снаје.</p> <p>Миладин изиђе те их позва све у собу...</p> <p>Настаде тајац.{S} Мушки п 
— па се кренуше кући...</p> <p>Код куће их дочека пуна авлија света.{S} Анђелија изљуби све: ко 
 И он— градећи те зградице — намењиваше их деци својој.{S} Његова стока беше гојна, његове њиве 
и, па — да могу од радости — у недра би их метнули...{S} Они поседали тако, па питају за њу.{S} 
прати до капије, поклони им се и изљуби их у руку, па се врати у кућу да свекра намири.</p> <pb 
ојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и  
очека на капији, поклони им се и пољуби их у руку.{S} Они одоше у конак а она у качару да ракиј 
дом крете се и он кући.</p> <p>У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке опраше.{S} Попа о 
анајију; дадоше светњаке Мојсилу — који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да горе —  
дину, а други Анђелији на главу, запоји их вином и рече им да иду за њим.{S} Обведе их трипут о 
војку.</p> <p>Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају.{S} Разговарали су о разним стварима и 
лија и показа на сирочад.</p> <p>— Пери их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Им 
Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по ово 
а пољуби у руку свекра и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати.</p> <p>— Ви, децо, узми 
>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ват 
си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби и прошали се с њима...{S} Дечицу изумивај и  
p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше; али кад му приђе мали Лазар и 
, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се. 
.{S} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цур 
S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког  
влију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са  
азе се и слажу; имање нам добро — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— С 
ше се она. — Баш сам права луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сиг 
се чујаше укање ћука и неки гласови што их само ноћ има...{S} Беше глуво доба...</p> <p>Она се  
Рају!...</p> <p>— И њих!....{S} Гледаћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Л 
</p> <p>— Сад уреди потес.{S} Не дај да ичија марва штету чини.</p> <p>Лазар одреди „пољаке“ ,  
ојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што 
Стеван.{S} Никуд он на даљ без ње не би иш’о; никакво весеље у селу — на које беше-позват — ниј 
} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њи 
 се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око врата и дуж <pb n="7" /> рукава црвеним и п 
еда опасала „лекедов;“ на ногама чарапе ишаране разним плетивом; дугу косу оплела у перчин — у  
 приђе чича Илија.{S} Он носаше водену, ишарану чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи  
дала стоку и живину, тражила спрежника, ишла у воденицу, кад би Лазар ор’о; готовила ручак; пра 
баци врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p 
 јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добил 
 устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Несре 
сви, па чак и њени код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не  
, и децу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим 
си, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се 
же и шије кошуље.{S} Чича Стеван и деца ишла су јој увек чиста и одевена....</p> <pb n="58" />  
бојала за себе него за дете.{S} Куд год ишла само се Богу молила:</p> <p>„Боже, очувај ми га!{S 
ља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет нав 
" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли ко није развалио ограду или  
елију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, 
ним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од с 
 великим барјацима.{S} За коњаницима су ишла кола.{S} На сваким беше по петоро-шесторо.{S} У пр 
умом Анђелија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барј 
Сватови ујездише у авлију.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху 
’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Стеван 
јте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који хтедне цепати на парчад наш  
ли ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде,  
осам прста.{S} А комарцу ишчупај ногу — ишчупаћеш му и црева....</p> <p>— Ајде, сестро, изиђи м 
а; ’хоће ли се слагати са укућанима, т. ј. с њом и Лазаром: ’хоће ли бити вредна и послушна; ’х 
уму и старојку и поздрави се с њима, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свако 
’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, пом 
...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</ 
b n="147" /> <p>— Ј’ој, цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p>  
цркох!</p> <p>— Ј’ој, умрех!..</p> <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разл 
 га!{S} Боже, очувај ми га!...</p> <p>— Ј’ој, подигни ме!</p> <p>— Ј’ој, окрени ме!</p> <pb n=" 
’о свекрва стала пред њу па вели: „ето! ја се с тобом поносила к’о пролеће цвећем — па ти тако  
„време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’хоћу да останем у кући док су они 
ена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу. 
е пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> < 
ема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p 
ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Све 
ја не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — м 
само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти полити.</p> <p>И Спасенија узе кут’о, зајити в 
н не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SRP18932_N1" /> 
оучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; па ћу онда устати и око наје 
о вама није криво — а што се мене тиче, ја му не браним. </p> <p>— Није Стево, брате! — рече по 
нице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници нек 
љуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p>  
рба гради?</p> <p>— Та није Миљо, лудо, ја само велим.... </p> <p>— Шта велиш - а?....{S} Уклон 
 је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља.</p> <p>— Пожури о...до..ше. 
и једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад ти оно рекох за твоју Анђу!</p> <p>— Е, 
ина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет падаше: — н 
ена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Анђелија разастираше по су 
 тиква без корена!“....{S} И ето он!... ја га родила па био дугуљасте главе, па жмири к’о слепи 
 много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Доживећеш ти, Нино! — рекоше сви о 
н... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О куме н 
шврћа Лазарја, он ће... у њега, овај... ја!...{S} Он само кад... еј, лој ли му детењи!...{S} Не 
 мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То мора бити!.. 
ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети.... ’хоћу!... ја како!...</p> <p>— Дожи 
ама створи! ...{S} Ала би то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам к 
и вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за то ми, ваљда, и одазвасте Ла 
</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери! — рече Анђел 
ри их ти! — рече Аница.</p> <p>— Добро; Ја и хоћу!..{S} Има ли још што? .</p> <p>— Има.</p> <p> 
 у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој слози и љубави —  
 ради!{S} Немој да нам образ црвени!{S} Ја хоћу, кад тамо дођем, да ме слатко дочекају; нећу да 
p> <p>— Чупај, чупај, лој ти детењи!{S} Ја волем кад ме ти чупаш! — вели му Нина.</p> <p>А дете 
Да си наш’о не знам где — сад врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“  
и богу:</p> <p>„О Господе свемогући!{S} Ја ти се молим: дај моме Лазару живота и здравља!{S} И, 
 Опростите детету вашем, Анђи вашој!{S} Ја сам на вас и заборавила; ја вас нисам походила — за  
{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па како ће о 
исто!...</p> <p>— Немој клети, најо!{S} Ја што сам урадила — паметно сам урадила!{S} Зар би то  
ви — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем раду —  
</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} Ја што велим!...</p> <p>Ето наш унук...{S} Лазарја... н 
никад није делило.</p> <p>— Па лепо!{S} Ја ћу мени или купити или зарадити!</p> <p>Анђелија се  
омукло.</p> <p>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, 
{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај...{S} Нема ти ту код мене!</p> <p>— 
о земљи.</p> <p>„Ко ће сад казати!..{S} Ја, боже, боже, ал ме стављају на муке!... помисли она. 
ми се потрести кости моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — 
има права — а за ме не бери бригу!..{S} Ја то могу све сам...</p> <pb n="88" /> <p>Право да каж 
упише око ње.</p> <p>— Децо моја!...{S} Ја осећам да ми се ближи суђен час, те вас за то позвах 
 Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она 
кратити, онда одузми мени најпре!...{S} Ја сам се наживела, Господе: видела сам у мојим годинам 
 љубитељи наши!..{S} Не замерите!...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам ка 
ени одуз’о све па да га не срдим!...{S} Ја га се не бојим!.... ни мало се не бојим!....{S} И шт 
нђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти моја снајчица!...{S} И 
а бити у... у... овај... нема то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову 
ро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га само дирам и Марта га дира — а он се смеши и вели 
ек су ти највећа радост и брига!....{S} Ја сам те запазила још од првог дана, кад си у овај дом 
ате мој, друже мој, и децо моја!....{S} Ја полазим на далек пут са кога се не враћа — али тако  
свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја само, к’о, велим....</p> <p>— Немаш шта да говориш!. 
а; а што замрзне — мрзи до смрти....{S} Ја ћу <pb n="162" /> њу свему научити!{S} Она ће светли 
 ти тако млада, па ти се не пева?...{S} Ја, кад сам била девојка, ја сам певала куд год’одим..< 
о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Србин, и ништа не бих волио, него  
ко је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срд 
дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђелија отво 
 кроз плач Аница.</p> <p>— Не треба.{S} Ја ћу казати — што треба — вама.{S} Онда поћута мало.{S 
а овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде.{S} Нећу да чујем свађе, 
еље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати....{S} Еј, тужна т 
 сам узео перо — не вреди ми лагати.{S} Ја морам изнети подједнако и добро и зло...</p> <p>Да в 
 прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; све се бојим да ме он не  
а му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш брате?{S} Ак 
је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p 
гу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и  
пита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја се никад не цењкам.</p> <p>Миладин извади рубљу и да 
а!{S} Како рече: „жена зелених очију“ — ја се одмах сетих.</p> <p>— Треба њу измлатити, к’о бог 
<p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S} А после, у нашој се кући то н 
 ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти показати!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И 
идим има ли каква посла — па ако нема — ја узмем Мариног Филипа на руке па се с њиме играм.{S}  
, синко!{S} Кад нећете свога старијег — ја кога ћете?{S} Вама нема бољег пријатеља од ваших род 
акијом још уз чорбу, па шта даље буде — ја не знам!... </p> <p>Сватови се опет засмејаше; чак с 
воје паре оној која ’хоће да се удаје — ја нећу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, р 
> <p>— Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! — рече Живана.</p> <p>— ’Оћемо.</p> 
ла, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина!.... </p> <p>— Ћути, Анђо 
S} А кад би ми ко лош’о да ме запроси — ја бих му казала: „иди ти подај твоје паре оној која ’х 
 <p>— Није мало, него кад поче играти — ја сам се запрепастио.{S} Кад он научи играти?</p> <p>— 
.</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или бих отишла па скочила у дринс 
 па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p> <p>— Право ми реци, кадивице,  
шта!{S} Поцркајте и са женама и децом — ја ћу се онда смејати!{S} Кад ви бирате мога душманина  
уче!{S} Знаш кад сам оно био болестан — ја рокох: ни свадбе дочекати нећу!</p> <p>— Е, ал бог д 
рије?</p> <p>— Хе, хе, хе!... слушамо — ја шта ћемо! — одговори стидљиво Миладин.</p> <p>— А сл 
ослушати!...</p> <p>— Послушаће, Нино — ја шта ће! — рече Дража.{S} Сви се насмејаше.{S} Нина и 
о снаје: слушају ли?</p> <p>— Слушају — ја шта ће.</p> <p>— Е, нека, нека.... ’Ајд, седите ви т 
аша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од данас буде! </p> <p>— И биће, мајко!< 
во што тражим!{S} Дође ми ко од мојих — ја хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено  
} Она одговори:</p> <pb n="153" /> <p>— Ја сам!</p> <p>— А шта то ’хоћеш — а?</p> <p>— ’хоћу да 
 ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу,  
p> <p>— Зар до сад тамо била?!</p> <p>— Ја!...{S} Имам нешто да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
иташе Вук.</p> <p>— Вуците га!</p> <p>— Ја ’хоћу да се жалим!</p> <p>— Жали се после!{S} Вуците 
p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>—  
>— Е, видиш ти Вује, молим те!</p> <p>— Ја!</p> <pb n="170" /> <p>— Баш му се ’хоће да кметује! 
<p>— Гле!... ти се обукла већ!</p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ј 
омого!</p> <p>— Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам 
р.</p> <p>— Вичем на неправду!</p> <p>— Ја сам тебе, Вуче, на основу закона казнио.</p> <p>— Ка 
Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на све, и то брате, н 
, ја сам певала куд год’одим..</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест,  
х тражила?.. — упита Анђелија.</p> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p 
и под кућом — рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p>  
p> <p>— А ти си? упита Живана.</p> <p>— Ја сам, мајко.</p> <p>— А од куд ти овде? </p> <p>— Зав 
</p> <p>— Немој — рече Живана.</p> <p>— Ја како би било да се мало проноса по соби? — пита Ивко 
о? — питаше Анђелија Миладина.</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Како би било да га носимо врачари? 
— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога ми, добра прилика; не би се покај 
ба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу сад боље волим него тебе! — рече Миленија.</p> <p 
еница...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Нека 
ад снег пада! — одговара чича.</p> <p>— Ја знам и зашто волеш! — Вели Дража.</p> <p>— Е, чик по 
 <p>— Е, дошо си? — рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> < 
 потрча за њом.{S} Она побеже.</p> <p>— Ја зла зета, мој брате! — рече стари сват.</p> <p>— Ко  
ми даривале? — викнуше остале.</p> <p>— Ја шта сте радиле!</p> <p>— Па камо уздарје? — питаше о 
 море?</p> <p>Анђелија ћуташе.</p> <p>— Ја погибох за тобом! — настави он.{S} Нема ноћи да те н 
ка Симина Стамени Живојиновој.</p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!..  
 не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идо 
е си ти био? викну Марко на њ.</p> <p>— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а је 
колу?</p> <p>— Па добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — п 
ладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена з 
у гатку док не научи на изуст.</p> <p>— Ја дошла неким послом до тебе — па се заговорисмо.</p>  
тај закон!</p> <p>Лазар плану.</p> <p>— Ја сам те казнио по закону, па — ако ти није право — ти 
.{S} А кад она одмаче он рече:</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом век 
омисли она љутито.</p> <p>— А?</p> <p>— Ја!</p> <p>Попа им узе свеће из руку и даде куму и стар 
! — рече Марко.</p> <p>— Е да?</p> <p>— Ја, ваља се!</p> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред  
 ме по устима, па куд ћу онда?</p> <p>— Ја ћу онда убити и њега и Петрију! — викну он љутито. < 
 Чујем!</p> <p>— Зар си будна?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Отвори!</p> <p>Она отвори врата и на прагу 
 врљиком; зар није било прута?</p> <p>— Ја њега врљиком? .. — чуђаше се, бајаги, Вук....{S} Нис 
нђелија.</p> <p>— Зар Пантића?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Еј! ... није умрла него се родила!....{S}  
ови.</p> <p>— Шта, зар полазе?</p> <p>— Ја! </p> <p>— Збогом!</p> <p>И излете на поље.{S} За њи 
 <p>— А ко те научи роде томе?</p> <p>— Ја! одговара дете.</p> <gap unit="graphic" /> <p>— Ко т 
димо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те је 
аху:</p> <p>— Шта велиш, зете?</p> <p>— Ја не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре  
д тобом.</p> <p>— Пред-а-мном?</p> <p>— Ја!{S} Нисам ти ништа казала: нисам смела: било ме стид 
ни:</p> <p>— Да ниси болестан?</p> <p>— Ја шта сам!</p> <p>— Чиме да те лечим, по богу брате?</ 
 Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њ 
Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</ 
 <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p>— Од куд ти у о 
ки....</p> <p>— Да играмо зар?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Батали!</p> <p>— Што?</p> <p>— Болеће ноге 
кати, али чинити „без себе...“</p> <p>— Ја не могу да плачем! — рече Анђелија.</p> <pb n="182"  
лечим.</p> <p>— Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти  
ва пут зену; у мал’ не превари</p> <p>— Ја лепе смрти — по богу!</p> <p>Мало по мало нагомила с 
ко ме послушаш ти ћеш ме благосиљати, а ја волим да ме поменеш по добру него по злу...</p> <p>К 
играм.{S} Он ми тепа: „тета, тета!... а ја га излупам по гојном телу, па га дам опет матери...{ 
, а он мени вели: „А што ти питаш?“.. а ја велим да ’хоћу, да знам.{S} Он се онда поче смејати  
стричева, па оде испод крила мајчина; а ја остах да вас оплакујем!....{S} О, тајка и мајко моја 
„Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, в 
а питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда 
 и дигло ручице и трепће ситно!...{S} А ја га узмем на руке па носам, носам, и тепам му, и милу 
..</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа Лазарја, он 
оказати!{S} И Стана ће те поучити.{S} А ја ћу, моја лепа снајчице, ја ћу ти у свему помагати; п 
ље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p> <p>После ручка наста да 
е ”дилберком.“</p> <pb n="35" /> <p>— А ја ћу „голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш л 
 Ви устале већ!</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ја ишла да те пробудим!...{S} Доцкан сам и легла.{S} Не 
м моју грбачу на путу нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђел 
о!{S} И не пада ми на памет!</p> <p>— А ја мислим због њега; па хтедох да те питам, како би бил 
ме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га тужити суду! — рече Лазар.</p> <p>— Немој, кућ 
<p>— Око свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p> 
ђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто баш!...{S} хоћеш ли са 
вајући оружје за свој силај.</p> <p>— А ја!</p> <p>Сима слеже раменима.</p> <p>— Ко ће мене ста 
>— Што сте се ућутале, децо?</p> <p>— А ја шта ћемо?</p> <pb n="11" /> <p>— Говорите што год! < 
 се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вели: „А што ти п 
 кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја за моје и заборавила!{S} Шта ли сад раде моји код ку 
/p> <p>— И онда, твоје рубине ти пери а ја ћу моје.</p> <pb n="165" /> <p>— А ову децу; ко ће њ 
е повуче за руку. „Шта ћеш?“ — питам га ја. — „Оди — вели — да ти кажем нешто“... на ме повуче  
>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе,  
па хтедох да те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар 
ан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није урок — рече Живана.</p> <p>— Види, вид 
оја другарица.</p> <p>— Како би било да ја говорим мојим па да њу испросе за Перу? — рече Стана 
 па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја  
l>„Да обасјам брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани  
 или ма к’о пронео ма какви глас — онда ја нећу живети!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти ј 
Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, како моја дилберка а 
а није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Синђића кући на прело.{S} Нико ме није видео кад сам 
p>— Ушла његова говеда у наш пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти оту 
ди овако; отићи ћеш ти у своју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— 
може праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим..{S} Ти мислиш да ја терам инат каки  
дај само нек си њему права и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба 
. само нек имам да променим рубину — па ја одох плугу!“....</p> <p>Девер се узе нешто окретати, 
Остави, кад ти велим!“ — рече ми. — „Па ја сам наш’о у мојој њиви“ — „Да си наш’о не знам где — 
 срећна; нек они мене пазе и воле — шта ја друго тражим!...{S} Чула сам од старих жена где веле 
</p> <p>— Ја зле жене!....{S} Овако шта ја нисам видео у свом веку....{S} Али нека!{S} Доћи ће  
а га нек подвикне — рече попа — али кад ја искупим неколико „жедних“ у његовој качари, видећемо 
јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> <p>— О  
ца.</p> <p>— Шта никад? </p> <p>— Никад ја не бих тако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је т 
? ’Вала му! рече Живана.</p> <p>— Никад ја, бабо моја, нисам смео ни помислити да ћу од мога Ми 
....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог о 
како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није брига“....{S} А са 
 — па види шта вреди!...{S} Не варам се ја!..</p> <p>А да би Анђелија веселија била — испроси С 
, девери добри људи.</p> <p>„Што сам се ја поплашила? питаше се она. — Баш сам права луда!{S} Е 
го ми још узе и њега!....{S} Зар сам се ја за ово њему молила?....{S} И сад ме оставља да живим 
лићеш се.{S} Дај мени!</p> <p>— Умем се ја чувати — рече Анђелија и поче спуштати кову у бунар. 
да се љутиш на ме.</p> <p>— Не љутим се ја — него ме стид! — рече Миленија.</p> <p>— Чуда боже! 
знала живети — мишљаше она — сад бих се ја знала владати!..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ луд 
о?</p> <p>— Болеће ноге!</p> <p>— ’хоће ја!.. ајде!</p> <p>— Шта му драго; ајде!...</p> <p>— Чу 
д врати!{S} Ја тако ’хоћу!“.... — „Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" / 
!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске — ако не више него ти, а 
м, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{S} Није лако раскинути са животом на  
ту нашла!</p> <p>— А ја сам могла!{S} И ја сам моју нашла — а? — упита Анђелија.</p> <p>— Шта с 
сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш 
ко рекне реч; осече к’о на пању! .{S} И ја њега родила!...{S} Готово не смем ни да помислим о т 
ли осим тога ја сам и грађанин!...{S} И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општ 
азнио.</p> <p>— Каквог закона!....{S} И ја сам био кмет па не знам за тај закон!</p> <p>Лазар п 
ече Анђелија.</p> <pb n="182" /> <p>— И ја сам губила децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест,  
!</p> <p>— Ама неће омедити!</p> <p>— И ја мислим...</p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је 
и!</p> <p>— Море, ти си поп!</p> <p>— И ја мислим да сам!{S} Али осим тога ја сам и грађанин!.. 
снајчице — сви те волимо!...</p> <p>— И ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} 
к’о какве жалости за живота.</p> <p>— И ја се за то богу молим!</p> <p>— Деца су нам добра: паз 
упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочнем.</p> <p>— Даћу.< 
нила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?< 
S} Дај-де ми нађи мога коња (штап) да и ја куда макнем; никако ми се не седи код куће.</p> <p>С 
.</p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест го 
..{S} Није лако сина оженити; ваља да и ја сватове насмејем....</p> <p>Пошто попише ону чутуриц 
лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кро 
оћеш ти?..{S} Нећеш, ваљда тражити да и ја сад клањам?..</p> <p>— А кад бих тражила?.. — упита  
 завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја!...</p> <p>У тај пар уђе Анђелија.</p> <p>— Зар ти н 
> <p>— Нано!....{S} И ти ћеш тамо к’о и ја.... сви ћемо тамо!....</p> <pb n="179" /> <p>— Ја не 
ране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрти!.... < 
} Како ова варница светла била — тако и ја светлила радом и угодбом, образом и поштењем!...</p> 
S} Како ова варница ’итра била — тако и ја лаконога била!{S} Како ова варница светла била — так 
а душманина да ме упропасти — онда ћу и ја вас да упропастим!</p> <p>И оде непрестано вичући.</ 
ини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се задовољим.{S} А ја се овако задовољавам!...</p 
им ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох оставити него зајмим.{S} Он стаде пред-а-м 
вата кад причам.{S} Перо ми дрхће — али ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало 
рно завијена.{S} Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја 
по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ниш 
 ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми ни ја све, најо!{S} Нисам моју грбачу на путу нашла!</p> < 
деци нећеш бити срећна“ !..{S} Море нек ја онако будем срећна; нек они мене пазе и воле — шта ј 
?...{S} Де’ сад избаци!...</p> <p>— Јок ја!... ти си зет!... рече му брат.</p> <p>Они око кола  
љда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни надевовала! — викну Анђелија.... 
 посла која нису твоја!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се п 
и сваког ко на те реч рекне!...{S} Имам ја још снаге!..рече Анђелија и засја оком.</p> <p>— Не  
иси, Жико!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак 
 добри су они људи!... вели попа — знам ја његове старе...</p> <p>Анђелија изиђе да донесе вече 
сам насмеја.</p> <p>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!...  
 друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово крова над главом и оно мало имања.{S} Дос 
д ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђелија.</p> <p>— Е?.. па  
Миленија поруменивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па ј 
Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид, макар, пред голубицом!.... р 
 <p>— Још нешто, ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и  
ш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, бога ми!... ти си наговорила Перу 
ебра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?... упита се Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита  
<p>— Они су анђели.</p> <p>— Па где сам ја?</p> <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} 
чија!...{S} Знам да би казао: „Знао сам ја за мога Лазарја; није он тиква без корена!“....{S} И 
д јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" / 
 Станију како су добре раденице — Нисам ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ам 
 <p>— Зете, камо ракија?</p> <p>— Нисам ја мејанџија! — виче Марко.</p> <p>— Ево Драже.{S} Разб 
нека.... ’Ајд, седите ви ту мало — идем ја горе, до пријатеља, да видим шта и он ради.</p> <p>И 
авим се. „Које добро?“ — вели.{S} Кажем ја њему све, онако из почетка, па му кажем и како немам 
го је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако лудо.{S} Отвори, да видим шта плаћам! —  
оно џаба гајио пријатељ Илија; познајем ја кад корачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако 
ачу, срце плаче, душа плаче — не плачем ја!....</p> <p>И њему се засја суза у оку, суза велика, 
је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни дај боже!... али, ето морам да оставим сво 
не ћери.“ — одговара Стаја. — „Да видим ја“ — вели несрећна Ика па ми тури руку у недра...{S} С 
 ти ту марву?а — „’хоћу у обор“ — велим ја. — „Остави!“ — рече ми....{S} Али ја не хтедох остав 
Чујеш ли: — биће свашта!</p> <p>— Марим ја! — рече Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет 
 пашњак, па ја потер’о у обор.{S} Таман ја на вратнице, а он ти отуд.{S} Не назва ни Бога, него 
Дете пољуби.</p> <p>— Ама зар још и ово ја да дочекам!{S} Ама зар и ово мени Господ дарова!...  
 сестре!..{S} Помисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу — а она се само смеје, па нам тек по коју 
о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије. 
p>— Немој ти — нек иде Марта....{S} Оно ја не сумњам на Маринкове укућане — али ко зна шта може 
 Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад оно ја хтедох женити мога Марјана дођем њему.{S} Знаш, нест 
’о мало дете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам пл 
т каки — јок, бога ми!...{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени 
оћута. </p> <p>— Децо моја!...{S} Пошто ја већ полазим на пут, то сам вам одредио и старешину Н 
хоћу ли опет да му се молим?....{S} Зар ја?...{S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је најве 
рсима па викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад сам 
ича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?</p>  
ад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. — 
о!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни 
т нађе волове где пасу.</p> <p>— Сад ћу ја вас у обор; али би волела да сам ту нашла и газду!</ 
p> <p>— Не брини се ти ништа!{S} Све ћу ја теби показати....{S} Дај-де да ти наместим тај венац 
 Знаћеш ти за Живану!</p> <p>— Да ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то зн 
и књиге, па ће мени... шта мени; зар ћу ја доживети?..{S} А што опет нећу доживети, к’о бајаги? 
Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај... још много... ја морам живети... 
 жена?..{S} Добро, добро, ћерко, казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то каже 
 казаћу ја то твојој свекрви!{S} Питаћу ја тебе коме ти то кажеш!</p> <p>— Теби, кажем, а ти ид 
и.</p> <p>— Не бој се ти, нано!{S} Нећу ја осрамотити ни нашу кућу ни твоју седу косу! — рече А 
ти излупан к’о нико твој!</p> <p>— Нећу ја то!{S} Сад ћеш чути твојих гусала по селу?</p> <p>—  
.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу ја — ко ће?“....</p> <p>А по њеном мишљењу — имање се м 
нешто крупно редарама.</p> <p>— Вратићу ја њима шило за огњило — не берите ви бригу!{S} Де поне 
! — рекоше сви око совре.</p> <p>— хоћу ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{ 
 Стана.</p> <p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S}  
ци — али морам!..{S} Верујте ми, не бих ја ни помен’о имена његовог — да и он није им’о удела у 
„Е, и ја ’хоћу да терам у обор!“ —рекох ја.</p> <pb n="152" /> <p>— Он ти онда скиде врљику, оп 
Дражу да част прикаже.</p> <p>— Зар баш ја'? — упита Дража.</p> <p>— Ти, Дражо, ти! — викнуше с 
ђелија.</p> <p>— А што рано?</p> <p>— Е-ја, моја мајко, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је 
тре чедност у младом чељадету...</p> <p>Ја бих волио да вам нисам ни помињ’о о њему: у мени се  
ји '?...{S} Ево Драже нека каже!... .{S}Ја сам данас весео...{S} Наш Миладин, па онда наш унук  
та Анђелија.</p> <p>— Шта си ти радила —ја не знам; ја знам само за мене!</p> <p>— Лепо, ћери!  
 кажем и како немам пара. „Имам — вели —ја, па ћу ти дати те га састави с кућом“.{S} И лепо оде 
л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече моја мати.</p> <p>— Е, па знам ти — вели —  
— Ја само мало одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Д 
о,</l> <l>„Да довече дођем?“ — </l> <l>„Ја ћу бити у вајату</l> <l>„Дукате низати.</l> <l>„Дука 
јо,</l> <l>„Да довече дођем?“ —</l> <l>„Ја ћу бити у ђул башчи </l> <l>„Босиљак сијати.</l> <l> 
 онда још и туга за помрлим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја  
на, па тетка, па <hi>он</hi>...</p> <p>„Ја не бих могла више живети — ја бих се убила!..{S} Или 
S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја вољ 
ш! — викну Ика. ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем  
ише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се  
p> <p>— Па како моја Анђа?</p> <p>— К’о јабука! — рече чича Стеван.</p> <p>— Слуша ли?</p> <p>— 
S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка па је о 
куд ће — него на гробље.{S} Узе две три јабуке, као понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је це 
па полете на Вука.{S} Узе цев у руке, а јабуком хтеде да му главу размрска.</p> <p>— Не, Анђо,  
} Коло се распрште и играчи полетеше за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap 
>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се свадили,</l> <l>„Већ су се љу 
о.{S} Анђелија се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке. 
а се маши у недра и извади јабуку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману не 
о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод грла искочила; по рукама се виђаше сплет 
е кратко.{S} Лице му беше дошло тамно а јабучице искочиле — много беше оболео.</p> <p>— Брате м 
пава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се зарумени исток и кад запе 
осле, казивале су ми и то: да кад ти се јаве на сну човек или жена па ти кажу: биће ти овако ил 
е ово да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музук 
е да га окупају и обуку; Миладин оде да јави да се звони; Нинко са двојицом тројицом оде да вид 
S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не јави. ништа није хтео урадити а да то најпре њојзи не к 
у потече река суза....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и наст 
е дотерајте јуницу; ти Мојсило отиди да јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете  
/p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што не даш?</p> <p>— Не можемо да се 
 рече чича Илија.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јавља ли се трговаца!</p> <p>— Јавља.</p> <p>— Па што н 
кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није се обзира 
је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што није никад дотле учинила — рекавши једног д 
>„Миленија стазицом, </l> <l>„Бацали се јаглуком,</l> <l>„И зеленом јабуком, </l> <l>„Нису се с 
.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са св 
о тамо где се печење пече, па са врућег јагњета сече плећку за попа...{S} Спремају се на венчањ 
њака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад  
ва не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи упале дубоко у главу а п 
уже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели Нинко.< 
вљали а жене би тек рекле</p> <p>— Еја, јада, па се и насмеши!</p> <p>— А шта ће сестро?...{S}  
жем то?...{S} Па мој Лаза!{S} Шта ће он јадан!{S} Ја сам њега учила свему добром и поштеном, па 
очекала да се разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звижда 
у те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> <p>— Тебе! — викну Миљана, и приши још нешто 
 хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонит 
рече неколико њих.</p> <p>— Каки човек, јадна му кеба!..{S} Ено запитај Милинка Бојичића из Зас 
уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а сам бог зна 
{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, 
је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо мој 
/p> <p>— Ја! — рече Стамена.. </p> <p>— Јадница!</p> <p>— Ух!.. ја би полудела!....</p> <p>А Ан 
ена његовог — да и он није им’о удела у јадном животу Анђелином...{S} Ја <pb n="98" /> сам Срби 
о од стра....{S} Нема никога ко би овом јаду доскочио...</p> <p>Попа трчаше на све стране.{S} О 
е те се удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она б 
уста, крупни зуби, широка прса и плећа, јаке руке, снажно тело — и, ето вам њене спољашности.{S 
она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће  
лију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те се привати 
Вала, за то не брини!....{S} Нема се од јако с ким свађати.</p> <p>— Та оно и нема!....{S} Ја с 
сти моје у гробу!..{S} Ја ’хоћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до  
д они оком — ти скоком!{S} Они су ти од јако и отац и мајка...{S} Девере пази к’о и свекра!{S}  
 вам одредио и старешину Нина ће вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — ум 
о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, н 
ба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p> 
кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о вашој сло 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА И 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>СЕЉАНКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА И 
 вели Нинко. — Моћи ћемо осећи и довући јапију.</p> <p>— Моћи ћемо...{S} Децо, у собу!{S} Гле т 
ad> <p>Прође пролетња равнодневница.{S} Јарик већ ник’о; кукурузи од три пера — таман за копање 
p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" /> <p>— Добро, оставићемо.</p> < 
.</p> <p>— Чим ме заклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p>  
“...{S} Затреперише старине к’о лист на јасици; реко би човек не играју него — лебде.</p> <p>И  
 испод белине указиваше се румен, румен јасна, лепша од образа невине девојке — божанска румен. 
оште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о 
мени времена, и у којој ти сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати п 
ђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Лице му 
ло: неко тражи узду, неко канџију, неко јастук.. коме шта вали..{S} Чича Стеван наређује где ће 
узимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде; само да не би о 
помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђелији већ загл 
 <p>— Ј’ој, помози, ако си брат!</p> <p>Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом.</p> <p>Анђел 
ање.</p> <p>Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар ношаше њихове тужне звуке по дугој и ши 
а.</p> <p>— Ваља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком. 
удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Д 
ци (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са великим барјацима.{S} За коњани 
ашио к’о смрти.</p> <pb n="104" /> <p>— Јача сам од тебе, упамти! — рече Анђелија.{S} Ако будеш 
је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човек 
е нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деверу, корачи неколико пута и заустави се пр 
у, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и чист 
пита поп.</p> <p>— Имам — рече она мало јаче.</p> <p>— Тако кажи!{S} Да се ниси обећала коме др 
адно време на пољу.{S} Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у ку 
> <p>Ко, зар наши?...{S} Видићеш, вала, је ли истина!..{S} А Марта ће ти све онако показати!{S} 
це, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— 
уди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Д 
S} Знам сад.{S} Лазарја, Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У ме 
/p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је ли то била божја воља: да се ја овако мучим?....{S}  
 вели да твога рада нема на близу...{S} Је ли снајчице; ’хоћеш ли и мене изучити раду?...</p> < 
ој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита  
!</p> <p>Анђелија подели све. </p> <p>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бо 
сти! — реко би Нинко свакоме. </p> <p>— Је л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>П 
че Стана.</p> <p>— хоћу, вала!</p> <p>— Је л’ те пољубио који пут?</p> <p>Миленија обори очи и  
? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти мало лакше?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S 
’Вала богу! — рече чича Илија.</p> <p>— Је ли на дому све здраво и мирно?</p> <p>— Све, богу ва 
на?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л’ Петрија?</p> <p>Жишка паде на дно.</p> <p>Она ман 
ја?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је ли Мирјана?</p> <p>Жишка опет заплови.</p> <p>— Је л 
 жишку.{S} И она оста пловећи.</p> <p>— Је ли зелених?</p> <p>Жишка цвркну и потону...{S} Дакле 
p>Жишка цвркну и оста пловећи.</p> <p>— Је ли плавих?</p> <p>И опет спусти жишку.{S} И она оста 
 Смиљана.</p> <p>— Уме, пријо.</p> <p>— Је ли окумешна?</p> <p>— Око свега! рече Живана.</p> <p 
 живину и уступи јој половину.</p> <p>— Је л ти право? — упита.</p> <p>— Још нешто.</p> <p>— А  
азговараше па онда попа упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, а 
у и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јест 
/p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли црних очију? упита.</p> <p>Жишка цвркну и оста пл 
>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>— Није никако! — одговори Нина.  
 од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећи.</p> <p>— Је л 
ет — али онаке не могу наћи!</p> <p>— А је ли здрава; да нема какве валинке на њој?</p> <p>— Ам 
Нема га још — рече Анђелија.</p> <p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и  
бичан, кућо моја!</p> <p>— Па од назеба је, најо.{S} Док сазре, биће лакше!</p> <p>И сазре њего 
момчина, али ништа не рађаше.{S} Бадава је стриц вик’о на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он ј 
 јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити  
у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p>— Шта гледаш, стрина?</p> <p>— Гледам, 
ашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обилази њиве; а говорно би на 
Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем стању.</p> <p>Од то доба  
скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом пон 
о врућина; само трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само ми 
 се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грл 
о даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ у почетку „Псалтира“ поставио за „најстаријег 
 велики кукаст нос, али тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну стран 
био „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ уватила.</p> <p>— Даље од мене или ћу те мла 
а очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сан 
очешљала и наслужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Жи 
 <p>Кад дете мало оразуми — Анђелија га је учила да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред ч 
 <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у  
 примио имање у своје руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутр 
е стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} Сваког јутра она би га окупала и обукла, ј 
м.</p> <p>— ’хоћеш ли воде? — питала га је.</p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учи 
 у апотеку те га купи.</p> <p>Донела га је кући и давала му лекове.{S} Болест подједнако: ни бо 
јим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од ноге; бекељио се, и  
илинко, а с ким се он пољубио —- она га је љубила у оба образа...{S} Пошто се тако са сватовима 
Анђелију са девером да спава.{S} Она га је — разуме се — послушала.</p> <pb n="29" /> <gap unit 
 жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекнем — <hi>волила</hi>....{S} И  
 својих имењака што у шуми живе — па га је то задржавало.</p> <p>Издржа јуначки годину дана.{S} 
љаке“ , али се и сам трудио.{S} Зора га је затицала у потесу, и што би год тамо од стоке наш’о, 
се бојим да ме он не сретне.{S} Тата га је зорли омрз’о па се и завадио с њим.</p> <pb n="100"  
он о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S}  
ицама био Вуку кост у грлу.{S} И Вук га је грозно омрз’о.</p> <p>У то доба изиђе закон о општин 
 је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А он, видећи, да му нико ништа неће, тук’о 
и он њима —' не ваља се!</p> <p>А он га је највише дир’о.</p> <p>Живана рекне по који пут редар 
ко би било да дамо малог Лазарја (он га је и сад тако звао) у школу?</p> <p>— Па добро, чијо.</ 
о и сам не имађаше мушке деце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко доз 
бог, снашо!</p> <p>По навици — и ако га је познала — Анђелија се поклони и одговори;</p> <p>— Б 
мо лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обис 
и.{S} Кад се дете родило она — пошто га је окупала — обуче у ту кошуљу, изнесе на поље и протур 
ругог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта.{S} После им опра ноге и поли те умише р 
о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је гризло — кад му се подмеће оно што није.{S} У томе б 
 није шта више, ни Лазару.{S} И од њега је крила.{S} Она се склонила да не буде свађе, међу њим 
дио!... 'Вала брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S}  
 кмет.</p> <p>— Сад ћеш, кмете.{S} Дуга је ноћ: имаш кад и одспавати, — вели чича.</p> <p>— Мор 
јпосле учинила.{S} Не мислиш, ваљда, да је боље седе плести!</p> <p>—Ал ја се нисам честито ни  
ча од њега?</p> <p>— Још нисам чула, да је жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут —  
<p>Осврте се старица по кући и виде, да је све у реду.</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Ј 
 стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажње 
брази би јој горили к’о ватра.{S} И, да је могла, она би доказала детету <pb n="115" /> да то н 
царовање!...“</p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је  
ван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{ 
слетити; провукла би се кроз прстен, да је прстен гужва орачица па два да вуку а четири да туку 
вет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју. 
су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — 
Пе знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура 
на ти сам!....{S} Да су живи они.... да је бар он, отац Лазин, па да се и он весели!"....</p> < 
веске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке  
рост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу „наказаније“ за  
у <pb n="115" /> да то не ваља...{S} Да је могла она би га сакрила од свију; она је мислила да  
ечат општински и кључ од суднице.{S} Да је им’о што друго да прими, ја бих и то каз’о — али ниј 
S} И они разговарају о Пантићу, и, — да је све онако, како кажу — потврђују крњавим бардаком... 
лас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Ми 
p>— Опрости тата! —рече он.</p> <p>— Да је богом просто!{S} А ти ми, синко, био жив и срећан!</ 
је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче мо 
е! — рече Миленија.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{ 
а.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лудо!... да јој је  
а још се наљутила што сам јој казала да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек о 
е до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то не може никад бити —  
И омрзе Аницу.{S} Просто, није могла да је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и 
пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто. 
 — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву 
 га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га је чисто.{S} С 
i> !...{S} К’о год што си ти мислила да је добро што ти радиш — тако исто и она мисли да је доб 
!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то  
баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’хоћу и од да 
нији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма да је била умирена — што се укућана тиче — опет није могла 
га како се он то завук’о!...{S} Мора да је био на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!. 
<p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> <p>— Ама к’о добар дан!</p> 
ва!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, и 
 <gap unit="graphic" /> <p>„Ово мора да је „онај свет“ — мишљаше Анђелија. </p> <p>И за мало ет 
ије умрла него се родила!....{S} Бог да је прости!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се А 
д да заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше  
отовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај, море, обићу! —- викну он 
ју; „ново сито о клину виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју пог 
ј па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја ш 
ва и још неколико жена које су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај да 
в светачац — на посело, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p> 
, али има их које су потпуно убеђене да је њима то Бог рек’о.{S} Међу ове последње спада и Цвет 
у им моћи умостити?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити 
де крстове и бело камење.{S} Сети се да је у гробљу и прекрсти се...</p> <p>Не плашећи се изиђе 
ђу брвана на вајатићу и учини јој се да је зора.{S} Она уста и прекрсти се...</p> </div> <pb n= 
{S} Баш си луда!...</p> <p>— Немојте да је грдите — рече Живана, њена свекрва. — Зар сте ви дру 
и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! 
триц беше човек прост.{S} Он мишљаше да је то истина; да је богу угодно да пусти на његову кућу 
је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре  
вели други.</p> <p>Тек никог не беше да је не зажали....</p> <p>Анђелија није сву драгу ноћ тре 
а свати дубину понора у који хтедоше да је гурну...{S} Она се само питала: „3ар има таквих људи 
гом, нано!...</p> <p>И подиже превез да је у руку пољуби...{S} Али кад угледа оно смежурано и с 
терет са душе, она хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је 
ати кривице — па баш да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој пр 
мчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме за жену.</p> <p>У то време досељавали су из Бос 
око другог.{S} Обојица су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер’о Вук 
руга тужила, и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он се чин 
ас и псето тражи“!..{S} А и кум вели да је добро наш’о....{S} Па да видиш бату!...{S} Ја га сам 
ти!</p> <p>— ’хоће, нано!{S} Он вели да је оно његова њива</p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па  
што ти радиш — тако исто и она мисли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!.. 
гу...{S} Кад би чула да звоно огласи да је ко умро — она би се увек прекрстила и рекла: бог да  
се деца држала она треба — кад осети да је понела — да увати врана петла без белеге.{S} Томе пе 
сли да је добро што ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, н 
о, умро ми Лаза, па...</p> <p>— Знам да је умро.{S} Ево га овде код нас.</p> <p>— Зар овде?</p> 
“ — вели он.</p> <p>— А зашто баш он да је најпаметнији између свију? — питају га сватови.</p>  
рате, ала се провесели о свадби: к’о да је знао!...{S} Бог да га прости!</p> <p>— Није мало, не 
 Нуто, нуто маторог како скаче — к’о да је младић! — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам 
ала са мном у вајату“ рече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а 
кну деверова рука, она се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је н 
одбија зрака и он се сав засјаји к’о да је од сребра....</p> <p>„О, боже!...{S} Где сам ја?...  
да пуче...{S} И она узе посртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> 
 гадном страшћу; на очи зашкиљио к’о да је добио „ћорило“, а телом дрхташе к’о да га је „греба“ 
.{S} Њој беше тако криво и тешко к’о да је нешто најдраже изгубила.</p> <p>„Еј мој лепи Салашу! 
а отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p>Пуче по селу гла 
 зачешљана коса — све беше чисто к’о да је сад из дућана.</p> <p>Ето, тај се човек био заглед’о 
ља мрети!</p> <p>Анђелија јаукну к’о да је неко ножем удари.{S} Лазар ману руком.</p> <p>— Не ј 
ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и везала снопље — а, богме, за везање треб 
мчад и плаћао колико није право само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не пом 
ку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу да је очешљам.{S} Седи, рано! — рече Живана.</p> <p>Анђели 
 су они живи; <pb n="76" /> да ’хоћу да је надгледам, да се, под старост, не вуче к’о гуја да с 
амо како децу забавља..{S} А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород.</p> <p>— Па шта  
 кад стане с другарицама, лепо видиш да је одвојила.</p> <p>— Тако, дијете, сад си спремна — ре 
S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а за децу ми није бриг 
учанице, али ово дете...</p> <p>— Млада је — нек двори.</p> <p>— Е, брате, нисмо се ми џабе тру 
мо сам о њој мислила....{S} Велим млада је: — 17 година, пријо, сестро! — неће умети....{S} А о 
 наја само плаче.{S} Тетка ћути и гледа је.{S} На послетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јес 
 је била готова дође Живана те прегледа је ли све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро. 
 Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!< 
трану, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред 
ну ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или д 
е до века девовати <pb n="47" /> — онда је лепо бити и жена....{S} А бити жена у оваком дому —  
д је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене да то оне учине...{S} Али, Анђелија б 
.</p> <p>Пошто су свршили копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не са 
а је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била код Синђића са  
крстише и дигоше иза совре.</p> <p>Онда је женскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вече 
лија с поносом и поуздањем.</p> <p>Онда је питала за укућане, за свако по наособ; од најмањег д 
ебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треба да буде лепша — рече Марта.</p> <p>— Ја њу са 
ј да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сприма!..“</p> <p>Анђелији засузи 
а, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Анђа је „слатке крви...“ Видела сам само како децу забавља.. 
 даваше Дражи, да прикаже.</p> <p>Дража је све дарове — и Живанине и Анђелине — приказ’о задирк 
 намести конђу и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече: 
 нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим...{S} А ти, дилберче моје. ти по мало вараш да 
 издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" /> <p>Она само ’хоће да 
з сузе.</p> <p>— Е шта ћеш?...{S} Божја је воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе  
се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би ч 
цима, и године за годинама.{S} Анђелија је проводила то време некад у тузи а некад и у весељу.{ 
, а ноћи у дворби и угодби.{S} Анђелија је страховала — али јој се слутње не обистинише.{S} Јед 
едели и пујући разговарали.{S} Анђелија је дворила и служила их пићем.</p> <p>— Ама добри ти во 
дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> <p>— О нано! — рече  
> <p>После ручка наста дар.{S} Анђелија је даривала кума, попу, чича Стевана и Нинка кошуљама.{ 
 за готову совру да ручају.{S} Анђелија је дворила старог свата....{S} Свекра и свекрву љубила  
ук притрча и подиже врљику.{S} Анђелија је дочека дигнувши руку и истрже....{S} Онда заману, уд 
ма, т. ј. пољуби их у руку.{S} Анђелија је љубила у руку свакога кога и Милинко, а с ким се он  
инула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено 
ли и веселили се; а за уздарје Анђелија је однела дар свима својима бившим укућанима...</p> </d 
 — вели стара изрека.</p> <p>И Анђелија је давала сваком приликом старешинство Лазару.{S} Кад б 
ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад 
 мораће те заволети!...</p> <p>Анђелија је пољуби.</p> <p>— Моја слатка голубице!..{S} Баш ти ’ 
мети ни у царевини!....</p> <p>Анђелија је много жалила свекра и свекрву, нарочито свекрву.{S}  
сти и — праштам ти!....</p> <p>Анђелија је поштовала аманет:{S} Миладин и Лазар и били су њена  
 изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овде свекар — онде муж; овде девер 
да заседоше за синију..</p> <p>Анђелија је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, 
ала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погледа зачуђено па упита:</p> <p>— Чему се смејеш,  
но! — вели баба Симана.</p> <p>Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила.</p> <p>„’х 
 брацини. — вели Стана.</p> <p>Анђелија је волила своје дете; али за жива бога не би га она зад 
ту да помогне Анђелији.</p> <p>Анђелија је горила сва у некој ватри.{S} Мртви зној обли јој цел 
 сваки на своје легало.</p> <p>Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме вајатићу.{S} Смиља 
оћ „к’о цареву годину.“</p> <p>Анђелија је дворила и служила.{S} Људи се разазурили к’о код сво 
овор пређе ма друге ствари.{S} Миленија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и прича 
Е, добро, да се пазимо!</p> <p>Миленија је загрли.</p> <p>— А знаш ли ти да си лепа?</p> <p>— Е 
 спуштати кову у бунар.</p> <p>Миленија је погледа па рече:</p> <p>— О, снајчице.</p> <p>— Чује 
</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија?{S} Увати мраз, п 
пственост.{S} Запитај га:</p> <p>— Чија је ово њива, Нинко?</p> <p>— Наша, одговорио би он.</p> 
јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара.</p> <p>Анђелија оде на воду.</p> <p>Тек 
 снажне жене поста нејака старица, која је остатак свог живота проводила на гробљу....{S} Тамо  
бичкавати и дознаде да су од зове, која је била уз кућу, начиниле натегу па вадиле.{S} Он посеч 
 била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе 
..</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — само тињала и пуцкарала. 
!... смејаху се редаре.</p> <p>— А која је?</p> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петриј 
.“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о  
ки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а који су нежењени и неудати — з 
Ја умирем срећан, децо моја!...{S} Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао 
изиђе.</p> <p>— Знаш, прости ме, нејака је.</p> <p>— Е онда, да ти кажем нешто.{S} Ова твоја Ан 
 ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобања?“ — „Такве су у мене ћ 
тана. </p> <p>— Кажи им, слободно, нека је просе — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен от 
о, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа  
и на парчад наш зној и нашу муку — нека је проклет!...</p> <pb n="125" /> <p>Ту опет мало поћут 
а.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Д 
 за јабуком; зет, онако дугачак, дочека је у руку.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Онда она скочи 
и мене.{S} Стаја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па  
риш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p>И ућуташе.</p> <p>Анђели 
вила ни Станију за нос повући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда ј 
ачка у <hi>пажњи</hi>....{S} Младалачка је љубав основана у <hi>погледу</hi> — старачка у <hi>п 
да му одговорим?..{S} О боже, боже; ала је тешко живети кад има поганих људи!..{S} Он, сад, — и 
 види.</p> <p>— Дај-де овамо....{S} Ала је ово лепа шара!</p> <p>Стана застаде с вретеном па се 
 видела оно се сунце рађа.</p> <p>— Ала је овде лепо!... рече Анђелија, </p> <p>— И ти ћеш скор 
 само туже на ружно време.</p> <p>— Ала је ово јад! — вели Стеван.</p> <p>— Баш, бога ми! вели  
p>— Чему се смејеш, снајо?</p> <p>— Ала је то било смешно!...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А ш 
них тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је,  
и се успокојио, рек’о би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо 
пусти и дете отвори очи.</p> <p>— ’Вала је богу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! —  
огу! — рече чича Стеван.</p> <p>— ’Вала је богу! — рекоше и укућани.</p> <p>Анђелији свану.{S}  
т!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задовољна са својом судб 
да те мисли одагна од себе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би  
пољске радове и готовила ручак; гледала је кућу и гајила и чувала децу.{S} Код толиког рада — о 
ју, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румено лице свога оца и погурени стас и жалостиви ли 
 гужву народа што га оставља. — Гледала је авлију, зграде, воће... ама све.{S} Гледала је румен 
ши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Није се имала кад бринути за ру 
и се заиста нису држала деца.{S} Рађала је још осим Лазара, али увек умру у првој години.{S} Не 
ио око пецива.</p> <p>Нека радост сјала је чича Стевану из очију.{S} Он говораше куму и попи:</ 
та...{S} Анђелија уздахну...{S} И имала је за чим!...</p> <p>И ово су њиве, и ову су ливаде, и  
ави.{S} Није знала шта ради.{S} Узимала је ствар по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је поче 
 боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учи 
сала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког шушња, од сваког пања и тр 
ла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама себе. —Аха! да наточим ракије.</p> <p>Па би онд 
врапци жалостивно цвркућу...{S} Настала је тишина, она нема тишина, која увек предходи промени  
ећа брига.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p 
авише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S}  
раја детету дедине милоште.{S} Нарицала је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространо 
 је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све болести. </p> <p>Свет јој 
лија тога вечера беше весела.{S} Трчала је од неке радости на све стране; хтела је о свему да м 
вера па их обојицу загрлила.{S} Подигла је превез те гледала на све стране.{S} Она се поздравља 
тић из Глоговца.{S} С њим на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођев 
о понуду мртвим, и оде...</p> <p>Седела је целцати дан тамо код гробова.{S} Сунце већ нагињаше  
е у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у 
те целива икону Богородице.{S} Стрепела је од неке „страве“.{S} По дрхтању познаје се да се упл 
те ухвати коња за дизгине.{S} Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „бра 
је од неке радости на све стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим  
ама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко 
згубила много од свога здравља.{S} Била је оно што у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’ 
 је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође 
ог осећаја за њега; сва њена брига била је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину с 
е да му увек угоди.{S} Његова жеља била је њојзи заповест.{S} Она га је</p> <p>— право да рекне 
 добричина.{S} Његова највећа жеља била је да задовољи оца и мајку.{S} Ништа не беше под небом  
а своје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „с 
 <p>— Е да ти кажем.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, 
оје мајке.{S} Из оних тамних очију била је жалост.... „Еј, моја нано — мишљаше она — правиш се  
о се и прочула на далеко...</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краст 
 — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{S} Одрасла, крупна па здрава.{S} Ч 
ог свата....{S} Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и све 
обичаји и Анђелија, радећи тако, радила је оно, што су обичаји захтевали.</p> <p>„Мушко, да је  
 у пас кажу: „држећа женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одак 
ек, и жена, и газда, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је  
да мирише.{S} Ствари у конаку разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом мест 
о после тога — она се породи.{S} Родила је мушко дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је баби 
ебе...{S} Бегала је од укућана, тражила је посла у авлији —- само да би била сама.</p> <p>„Сад  
S} Она трчаше на све стране.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него двори 
уче више своје младачко руво.{S} Пазила је на много што шта: није смела прећи преко оборене сик 
VI.</head> <p>Година за годином клизила је неосетно у послу и раду Нинко млого остарио; не беше 
d> <p>Анђелија отпоче радити.{S} Полила је свекру, убрисала га, очешљала и наслужила му ракију, 
ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </p> <p>Кола јурише све дање.{S} Ево и  
 ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ ( 
 не успремљену ствар у авлији успремила је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала 
: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је ред и редовала је, к’о и остале жене.{S} Беше задово 
 са свим на тај пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране 
пос’о....</p> <p>Купила је траве, учила је разне басме, трчала је на све стране и лечила све бо 
је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје ни 
 не заборави.{S} Пре поласка раздрешила је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: 
не, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове...</p> <p>Пошто болест 
ди нож <pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не  
асенија.{S} Она беше спремна.{S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; оста 
ма.{S} У њима стоји бураг.{S} Крај кола је стај’о његов најмлађи брат.</p> <p>— А где си ти био 
ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у селу три Стане.{S} Од њих три узела је три крпе.{S 
врљику на њега па отера волове.{S} Ишла је мирно к’о да је учинила какво добро дело....</p> <p> 
ецу — ама све... </p> <p>Тога дана ишла је к’о у неком заносу.{S} Мислила је само о својим укућ 
ног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} П 
дговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Март 
> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је било, како смеде!</p> <p>— И зар она јача од њега?</ 
p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љубави.{S} Са Мартом и Станом пазила с 
> <p>— Охо! ово дува баш!</p> <p>— Зима је.</p> <p>Чича изађе, па — кад се врати натраг рече:</ 
лија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено.</p> <p>За вечером се водио разгов 
раше по сушилу поњаве и кошуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као самог Лазара. </p 
ндук подижући га.{S} А сандуци у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре венчања —  
а се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију:  
њену душу, беху Ика и Миленија.{S} Њима је она опричала све, њима се изјадала и оне су је жалил 
ити.{S} Окренула се сирочадима.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала:  
азиле су јој Ика и Миленија.{S} Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје муке и патње. 
 Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је она радила пољске радове и готовила ручак; гледала ј 
сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален. 
е могло сакрити....</p> <p>Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек угоди.{S} Његова жељ 
ет нема нечег милог и драгог.{S} Живана је чешће одпаркнула плоту Мандићевом, а чича Стеван, ко 
 дете, лепо к’о уписано.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није 
 здрав — био слабуњав....</p> <p>Живана је била мудра и паметна, жена.{S} Омалена, жољава, сува 
<p>Анђелија одмота конац.</p> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у к 
она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S} Она никад није задовољна са оним ш 
се диже те донесе дар.{S} По реду, њена је дужност да кад ћери први пут у поде дође, донесе дар 
реварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> < 
ене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима....</p> <p 
Стево, брате! — рече попа. </p> <p>Нина је још много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је  
>— Ама је ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ни 
— Јок! — рекоше они. </p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’ 
 очи: она више није моје дете; она, она је ђаволска....“ А к’о свекрва стала пред њу па вели: „ 
ј је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „младе“ ; у оном код врата била је једа 
Стеван.</p> <p>— Бога ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди  
ету.{S} Њена боља долажаше од срца: она је живела међу живим а мислила о мртвим....{S} И кад се 
 <p>То беше мелем за Анђелино срце; она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у рук 
ађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где ко 
их....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само мајчина запевка може тужна б 
е могла она би га сакрила од свију; она је мислила да је стид —имати дете....</p> <p>Држала га  
а.</p> <p>— И треба да је волиш!{S} Она је сад нова — треба да је волимо сви!{S} И ја је волим. 
у осећаји овладали Анђелијом....{S} Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и н 
је звучала из уста Анђелиних....{S} Она је звонила к’о звоно; она је била тужна к’о што само ма 
тајати — сутра бих се удала!“...{S} Она је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе  
{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је пробала на силу:</p> <p>„Па, онда, онда Ика... па, о 
о.{S} Сама Живана је бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Сима 
 јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се 
 поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет  
рила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху гр 
укчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је гледала, чешће пута, велику свађу па — по неки пут — 
ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој матери у прибирању разних трава и ве 
м вуруном печена леба за радине.{S} Она је имала кад и да ради пољске радове, и да меси и да чи 
, и слуга.{S} Радила је јуначки.{S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму над 
ића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али и маза његова.{S}  
, да девује, да девује до смрти.{S} Она је, истина, знала да је лудо од ње што то мисли, да то  
а је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} 
} Мртви зној обли јој цело тело.{S} Она је била у оном „беуту“ у ком човеку пишти у ушима и грм 
. </p> <p>Анђелији срце препуно.{S} Она је трчала од ствари до ствари к’о челица од цветка до ц 
да и Аница није била уз постељу.{S} Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му м 
зев оно неколико мучних тренутака — она је могла рећи: „ала је леп живот!“...</p> <p>Примила је 
се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би по авлији и успремал 
 искрена; кад се што год наљутила — она је викала јавно и грдила све који су јој криви.{S} Није 
{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи.{S} Научила је: да зна шта  
оса бела.{S} Било лето, била зима — она је носила неку кожушину на леђима.</p> <p>Миладин зауст 
.{S} Којој се жени не „држе“ деца — она је „слатке крви“.{S} Да би јој се деца држала она треба 
идела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хтела још нешто...{S} Чудна је душа човечија!{S 
е; али она не беше више само дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Л 
> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и ваљаном... —</p> <p>Дође и 
лика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли; а кад од које врача 
/hi>!</p> <p>— Али сна!...</p> <p>— Она је од <hi>новога света</hi> !...{S} К’о год што си ти м 
у њеном селу....{S} Хвала богу!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу 
ладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала узвиком: <hi>еј ти</hi>, или: <hi>о  
ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му  
 је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и даље да лебди над својим старим другом.</ 
<p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада узе на ватраљу жара па онда  
 <p>— Поможе, бога ми!{S} Осим тога она је још и ово радила:</p> <pb n="109" /> <p>Нашла је у с 
своје није дала ником.{S} Осим тога она је била искрена, готово и сувише искрена; кад се што го 
ово до цркве мора да је чкола.... и она је доста добра....{S} Па, бога ми, има и лепих кућа ову 
>— Веле да је било мученица...{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све шт 
анима од најмањег до највећег.{S} И она је донела и све даривала.</p> <pb n="83" /> <p>После да 
 речи кад пређе преко ћуприје.{S} И она је те речи брижљиво у себи понављала.</p> <p>Наиђоше на 
о је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p>— А укућани?</p> <p>— Сви су здрави и 
маш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеваном и Нинком ово имање.{S} С њима је  
 ожалошћену матер своју.</p> <p>Али она је венула к’о лист на дрвету.{S} Њена боља долажаше од  
ду Анђелином.</p> <pb n="150" /> <p>Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да види: да ли  
d="SRP18932_C9"> <head>IX</head> <p>Она је вршила своје послове на задовољство свију; нарочито  
> <p>— Кам’ среће! рече Ика.</p> <p>Она је погледа.{S} Погледа је таким погледом који је говори 
ледње спада и Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старос 
ачића кад прво слово напише.</p> <p>Она је трчала и даље.{S} Сваку не успремљену ствар у авлији 
рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Она је одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим др 
а треба за твоју кућу!</p> <p>— И мирна је, чини ми се — рече Анђелија.</p> <p>— Вала, за то не 
а ми пријатељу, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> 
у, она је добра!{S} Умешна је, послушна је, само јој заповеди па ћеш видети...</p> <p>Чича Илиј 
 покојниково и понеше цркви..{S} Пратња је била велика.{S} Напред иђаше чича Макса са мртвачким 
ана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је пр 
</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза и она  
е стране; хтела је о свему да мисли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто 
</p> <p>Девер се узе нешто окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана н 
удари о праг...</p> <p>Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера грозница.{S} Она беше у ва 
но је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре свака узимала, колико јој треба.{S} Она  
— неколико великих дуката око врата; па је онда узе за руку и приведе огњишту.</p> <p>Анђелија  
е уплетала „урочице“ и „калајлије“ — па је спустила низ леђа.</p> <p>Била је, вала, и наочита.{ 
/p> <p>А жене, бајаги, да је утеше — па је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} 
ати рубљу — к’о откупио га.</p> <p>— Па је ли живо’?</p> <p>— Ено га данас кмет.</p> <p>— Баш т 
>— „И онда да закопа рупу.“</p> <p>— Па је л то радила твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јес 
} Ману неколико пута њом ко да варка па је онда пусти.{S} Коло се распрште и играчи полетеше за 
p> <p>К’о још ноћ а она се пробудила па је нешто силно вуче да иде на гробље.{S} И она изиђе у  
> <p>Народу се на време издаде ужина па је после опет сваки послов’о.</p> <p>Кратак зимњи дан п 
шу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно затекли — пуно  
е кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> седницама био Вуку кост  
 она је погледа благодарним погледом па је онда пољуби у руку.</p> <p>— Дајте мени чешаљ, ја ћу 
 и придену иглама, повеза је марамом па је погледа погледом пуним милоште и рече:</p> <p>— Ћери 
 и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се никад није ни одмарала.{ 
n="17" /> и прими чашу.{S} Отпи мало па је пружи старом свату.{S} Старојко попи у кап па и чашу 
ду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — 
у чашу, пуну вина, спусти у њу дукат па је пружи зету.{S} Овај се диже, скиде капу, пољуби стар 
а заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом пошла, ћери!{S} 
е Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је, некако, уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је  
ла, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гостинску“ собу; са њима иђа 
а не манишем девојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу 
исмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта мајчина!....</p> <p>Лазар већ псалтирац — па ј 
и Вук — али ту беше и попа.</p> <p>Попа је прикупио око себе неколицину богатијих људи, па се с 
ого! — рече Миладин.</p> <p>— А врачара је, брате!</p> <p>— И баш то Петрија учини!</p> <pb n=" 
.. —</p> <p>Већ беше ручаница.{S} Совра је постављена; само су очекивали кума.{S} На послетку е 
/p> <p>— Биће сутра ветра.</p> <p>Совра је била постављена пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинк 
ама тумараше око болесника.</p> <p>Стра је овлад’о њоме.{S} Она се није бојала за себе него за  
је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести 
p> <p>— О, за то не бери бригу!{S} Тата је врло благ; само се шали...{S} Знаш како мене зове?.. 
 кола пред Цветином кућом.</p> <p>Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укрљешти своје зел 
ана.</p> <p>— Шта ти ради момче? — пита је Марта.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ће радити? — спава 
е.</p> <p>— Од куд ти у ово доба? упита је.</p> <p>— Идем с гробља.</p> <p>— Зар до сад тамо би 
и: је си ли ти оно сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>—  
 Анђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Ан 
це.</p> <p>— А ’хоћеш ли умети? — упита је Марта.</p> <pb n="71" /> <p>— Па показаће ми она.</p 
где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова  
ну кућерке какве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је би 
вати се за пас и сва поцрвене.{S} Марта је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? —  
енија је само подстицала ватру, а Марта је загонетала и причала разне приче страшне и смешне... 
ко.</p> <gap unit="graphic" /> <p>Марта је додаде Анђелији.</p> <p>У кући наста запевка.</p> <p 
та Анђелија.</p> <p>— Нећу више — доста је.</p> <p>— Сад ћеш бити још пијанији! — рече му Марин 
— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! —  
н се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —ре 
на раскршћу пред њеном кућом....{S} Шта је пута ту, са другарицама, у коло излазила!....{S} Па  
b n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</p> <p>— О ’натема је б 
во Драже.{S} Разболео се! </p> <p>— Шта је Дражо? — пита га Марко.</p> <p>— Море, мани:</p> <p> 
 је баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.< 
 пар уђе Милан и Миленија.</p> <p>— Шта је, Лазо, по богу брате? — упита Милан.</p> <p>— Зовнух 
И Миладин се трже иза сна.</p> <p>— Шта је; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило 
а ће чути најгоре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави 
{S} Све три су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb 
озва у судницу.{S} Он уђе.</p> <p>— Шта је Вуче; шта си се развик’о? — упита га Лазар.</p> <p>— 
 и паде на свенуле образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више 
....</p> <p>Изнеше печење.</p> <p>— Шта је то? — упита Дража.</p> <p>— Печење, зар не видиш? ре 
ј се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја? — упита га.</p> <p>— Ништа, најо — одгов 
ирокој равници мачванској.</p> <p>— Шта је, што ли звоне звона?</p> <p>— Умрла Анђелија.</p> <p 
 одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је теби?</p> <pb n="101" /> <p>— Ништа, ништа.</p> <p>— 
>Анђелија се наже над-а-њ.</p> <p>— Шта је, кућо?</p> <p>Он заусти да рекне нешто, али не може. 
ба кући; нешто се покуњио.</p> <p>— Шта је рано; зар тако рано пустио учитељ? — упита га Анђели 
олио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, рано?</p> <p>— Седи. </p> <p>Анђелија седе.</p> <p> 
на другу страну и — писну.</p> <p>— Шта је, рано? — викну Анђелија поплашено и наже се те га ди 
.</p> <p>— Добро, превићу.</p> <p>— Шта је твоје? — упита Миладин.</p> <p>— А шта ми даш.{S} Ја 
нице изиђе — стаде викати:</p> <p>— Шта је ово људи и браћо?....{S} Овако ни Дајије нису радиле 
рече чича.</p> <p>— Ја, дођох.{S} А шта је!</p> <p>— Да се опростимо.</p> <p>— Зар баш то?</p>  
че:</p> <p>— Деда, деда!</p> <p>— А шта је дедино? пита чича Стеван.</p> <p>— Туца, туца! (куца 
...{S} Ха!... ха! ха!...</p> <p>— А шта је смешно, дијете? — упита опет Анђелија.</p> <p>— Па т 
еш њиме?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А шта је ово? — упита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је. 
де Пера или Иван.{S} Чућу и од њега шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па  
.{S} И она је мученица.</p> <p>— Ја шта је!!.{S} Посарањива све што имаде!..</p> <p>Некад би чу 
ко!</p> <p>— Није то!...{S} Знам ја шта је — шта!...{S} Погледај јој око, погледај корак — па в 
 трже.{S} Била је готово заборавила шта је; али кад угледа Живану дође себи.</p> <p>— Чујем, ма 
на сама себи.{S} Научила је: да зна шта је њено; па туђе није дирала, а своје није дала ником.{ 
p>— Ама зар Ика!...{S} Та ти не зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да с 
, да се лепо живи са укућанима — па шта је она и могла друго тражити и желети него то!...</p> < 
и она осети потребу да коме исприча шта је снила.</p> <p>Па оде попиној кући.</p> <p>— Попо!</p 
посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила 
а као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта је старост у животу човечијем — ако није што и зима у д 
 <p>За мало ето и њега.{S} Кад види шта је, он се само ухвати за очи.{S} Ови заћуташе....{S} Он 
 је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све  
о је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, само да би колико — толико задовољио  
т на креветац, крај детета....{S} Свећа је тињала и пуцкарала, а мали попак певаше своју песму  
лагано спусти на креветац.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано  
агосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кол 
и син) стас’о за женидбу....{S} А Аница је радила к’о и пре.{S} Она беше вредна и окретна; само 
ије попирана по устима....</p> <p>Аница је све више отимала ма у кући.{S} Она је била потпуно д 
говори Анђелија радосно.</p> <p>Старица је пољуби у образ а она њу у руку.</p> <p>— Ајде, ћери, 
аш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочекати па ко б 
</p> <p>— Разумем, мајко!</p> <p>— Наша је кућа до данас била прва у селу — ја ’хоћу, да и од д 
— баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> <p>— Па и млађа је, треб 
 хтеде и да воли и да је воле.{S} Љубав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и 
а шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Сполати Вука к’о дете и гу 
<p>— А је л готов ручак?</p> <p>— Готов је.</p> <p>— Сад ће и он. 'Ајдемо попо, ’ајде Живко, ’а 
{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су уздрхтале руке од рада и н 
 су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у сваког је зборано лице, у сваког су 
а није било Китога.{S} У то време Китог је био обраст’о густом шумом; а Вук се опет много бој’о 
би највише <pb n="59" /> само онда, кад је хвалио имање....{S} Мушке деце није им’о него само ж 
алашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију 
носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где ска 
ајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за 
се поизврћемо од смеја.</p> <p>— Е, кад је ти тако ’валиш — мора да је добра! — рече Стана.</p> 
ла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је Кара-Ђорђе закрајинио — побегну од турског зулума из 
Њезин се сан — што га је прве ноћи, кад је у Пантића кућу дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој 
 ’вала!..{S} Не бери за мене бригу, кад је тако.</p> <p>Пуна срца неке радости корачи и стаде н 
аво само да је из куће измаме...{S} Кад је видео да то ништа не помаже — онда је кидисав’о жене 
оне га извуку и цеде у топрак...{S} Кад је то видео Милинко, он се само прекрсти па оде те нађе 
женска“.{S} Радила је к’о и пре.{S} Кад је њен ред у кући — мог’о би, одакле хоћеш меда лазнути 
p>И они су се борили к’о дивови.{S} Кад је нестало барута — Зека заповеди да кољу....{S} А кад  
прем девојачки и да га потовари.{S} Кад је дош’о вајату виде да је закључан.</p> <p>— Отварај,  
 <p>Њојзи не беше тешко уранити.{S} Кад је чича Стеван сазив’о мобу да многе радове сради — њу  
е, да је на првом месту био Вук.{S} Кад је први пут био кажњен за недолазак у одборску седницу, 
ир осигурава живот земљораднику.{S} Кад је мир, на њега се срећа смеје....{S} Кућа Стеванова по 
 Станин отац Марко, Ику за Перу.{S} Кад је то чула, к’о да се из нова родила.{S} Вели Стани:</p 
валила.{S} Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се на 
е и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих трешања и правила 
> <p>— Миљана.</p> <p>— Што лажеш — кад је Петрија?</p> <p>— Од куд сам ја!... ти си, сестро, б 
мислила на свој „сент!“...</p> <p>— Кад је ти тако ’валиш — говорићу им — рече</p> <p>Стана. </ 
 по ствар коју су јој пружали.{S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опаса 
:</p> <p>— Добра ти сна.</p> <p>— А кад је у мене шта било рђаво? — запит’о би он поносито.</p> 
ра; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap unit="graphic"  
о боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на само; иначе је беше 
ваху ситни бели зуби</p> <p>— Е, па кад је тако, — онда шта да кријем — ја стојим с Миланом!</p 
ем....{S} Пазите се, слажите се; па кад је и слога и пажња и вредноћа ту — онда и сам бог помаж 
а ту крила!....{S} Па и оног вечера кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у  
о напрезање у раду, а највише назеб кад је „узвлачио“ воденицу и — он паде у постељу...</p> </d 
 Шта би, по богу брате?</p> <p>— Од кад је он тако болестан?</p> <p>— Је ли се мучио?</p> <p>—  
ече Петра к’о да је бог научи. — „Е кад је тако — онда је друга ствар; а ја мислила да је била  
 — опет није могла да се не заплаче кад је конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима  
ти свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n="143" /> се... добро с 
ојала гласова — опет јој беше лакше кад је њему казала.</p> <p>Срећом, овима то није ни падало  
 нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега...{S} И кад би легла, и кад би заспала —  
</p> <p>— Па у недељу — зар не знаш кад је тата каз’о.</p> <p>— Вала Богу само кад су здрави.</ 
к’о: бог да му душу прости! </p> <p>Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи чашу, п 
еце, волио га је к’о очи....</p> <p>Кад је дете поодрасло — Нинко дозва синовце и рече им:</p>  
ет врати у конак да намешта.</p> <p>Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли све у свом 
 ноћ, пирну у свећу и изиђе.</p> <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S}  
 — не сме.</p> <p>„Може ме питати: „кад је то било; што ми ниси још онда казала“?.. па шта да м 
довољна.{S} Нигде није стајала — свакад је посла налазила.{S} Живана се свуда њоме хвалила.{S}  
/p> <p>— Помрчина је</p> <p>— Није; сад је од снега убелело па се види к’о у по дана — рече Дра 
ко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Миладина.{S} Још да дочека да уда и мезимиц 
да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да каже неколико речи кад пређе преко ћуп 
а деца искаху леба.{S} И ако икад — сад је морала да живи....</p> <p>Прође колера..{S} Народ се 
ања сви су трчали под њене гране; а сад је само за ватру.{S} Тако и ја.{S} Док сам ваљала — ваљ 
 ћеш ми!</p> <p>— Тако кажи!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, ј 
ешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надгледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она у 
само о својим укућанима.</p> <p>„До сад је „браћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако  
> <p>— Нека, нека баш!</p> <p>— Ама ред је!</p> <p>— Па ако!... </p> <p>— Море, Марко, шта је с 
а добро, чијо.</p> <p>— Ја велим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један пис 
а!</p> <p>— Гледам ја све то!{S} Ко год је мом „требнику“ приш’о — он се поклонио!...{S} А што  
ви потеси, травњаци и лугови...{S} Свуд је она ишла.{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом јед 
S} Она је трчала на све стране.{S} Њиве је обилазила; шуму надгледала да се не сече; гледала ст 
о је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се мора знати.</p> <p>— Ам 
све у своме реду.</p> <p>— Е, ћери, све је добро.{S} Иди сад те се и ти обуци и намести.</p> <p 
.{S} Ништа није лако на овом свету; све је тешко што год човек ради, само ако ’хоће да уради к’ 
е видело осим по ког светњака...{S} Све је друго заспало.,..</p> </div> <pb n="74" /> <div type 
одигни ограду око школе и цркве.{S} Све је пало па је срамота за село! — вели му попа.</p> <p>— 
ску свако осећаше неку празнину.{S} Све је ту, сви су здрави — али опет нема нечег милог и драг 
окренути — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по ов 
.{S} Само за то ја тражим.</p> <p>— Све је наше!</p> <p>— Одели ти мени моје — биће најбоље!</p 
 рад у руке — па до по ноћи.</p> <p>Све је Анђелија радила...{S} Са свима је била у миру и љуба 
/p> <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S}  
 Милинко се пољуби са сестром и предаде је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова  
будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде вишања; овде се пењала те трес 
о у школу.{S} За увом му оста рупа, где је мицина била — али не мари ништа.</p> <p>Анђелији лан 
 и Никола Мандин и дођу у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић.{S} Панта је био кум Катићу — 
то доба Вук не остављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет п 
<p>Анђелији играше месо.</p> <p>— А где је он?</p> <p>— Отера волове кући.</p> <p>— Платиће ми  
ја кутлача? — рече друга</p> <p>— А где је тиква? — питаше Миљана шапатом.</p> <p>Он им показа  
, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S 
ну?</p> <p>— Моје дете.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Ево га.</p> <p>— Донеси га овамо.</p> <p>М 
} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на  
и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се с правом могу на њега обратити.{S} 
жао за срамоту.{S} Он мора знати: и где је седало, и где је свињац, и где је качара.{S} Сви се  
он! — викну Вук љутито, заборавши и где је и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски за 
 брда и долове;</l> <l>„Да ја видим где је моје драго,</l> <l>„Драго моје сјајани месече!...“</ 
пали воштаницу и метну на оно место где је издануо — па се онда и укућани тужна срца разиђоше д 
з икакве ларме.{S} Нинко уђе у собу где је покојник умро, запали воштаницу и метну на оно место 
 пут ово казати.</p> <p>— „На месту где је дете главом ударило треба да ископа рупу та иста жен 
иске дуката.</p> <p>Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше дивна.{S} Блесак сребра н 
ој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и посаветова је како да се влада у садањем с 
д јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p> 
ко зиме — с ногу спадају....{S} Најтеже је у зиму...</p> <p>И Живана оде у собу.</p> <p>„Нек сп 
онда узе „част“ Маринка Мандића; подиже је изнад себе и викну:</p> <p>— Браћо и сватови!...{S}  
 нешто, што би требала да издува; обузе је к’о нека зловоља...</p> <pb n="77" /> <p>Али кад се  
рца зима цело тело прожмава...{S} Обузе је неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женск 
p> <p>Више није видела шта би.{S} Обузе је такав гнев, какав је од рођења није обузео.{S} Спола 
назеба — одвугну и њено срце...{S} Сузе је облише и падаху на руке мајчине.{S} Зајеца к’о сисан 
>— Наша, одговорио би он.</p> <p>— Чије је ово дете?</p> <p>— Наше — одговорио би, па ма било и 
је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече 
у; зет Марко витла кокоши и ћурке, које је са седала расплашио; младићи пале из пушака а Дража  
 драго.{S} То беше њено детињство, које је прошло, и њена слобода, коју јој одузимају....{S} Ет 
и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово 
и одредиш од живине и да ми кажеш: које је моја кокош, које је моја ћурка, које је моја гуска и 
аше <pb n="146" /> њојзи поштовање које је и заслужила.{S} Никуд не би он отиш’о да се њојзи не 
а па деца...</p> <p>— Склањајте се које је здраво!{S} Зар не видите где изгибосмо? — викаше Нин 
 да спава — него да мисли.</p> <p>Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разгова 
лужи, и — шта хоћеш.</p> <p>— А од каке је вамилије — и не умела! — рече чича Стеван.</p> <p>—  
Ништа, бога ми!...{S} Оно, истина, боље је бити девојка; али кад се не може до века девовати <p 
...{S} А бити жена у оваком дому — боље је него некака девојка!...{S} Баш си луда!...</p> <p>—  
p>— Немој се љутити, најо!..{S} Најбоље је да знамо свака своје!</p> <p>Анђелија подели све. </ 
ва и добра — па ја до неба!...{S} За ме је лако.... и шта ту мени треба?... само нек имам да пр 
је она, да ће овако са мном бити, па ме је све лепо учила: „Немој ти мени овако или онако — рад 
p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја мотиком ни косом м 
Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p> <p>— Биће.{S}  
науми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје ру 
ћу!...“ А кад би ми нана казала: „време је Анђо, рано, да се и ти удаш“, ја бих јој рекла: да ’ 
ужи попи чашу, попа рече:</p> <p>— Коме је за душу — бог да му душу прости; остатку живот и здр 
, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не бој се!.... па т 
179" /> <p>— Ја нећу никад!....{S} Мене је бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....< 
еде да настави започете мисли — али оне је оставише.{S} Као да одоше у ведро небо...{S} Она је  
, која је под старост врачала.{S} Од ње је Цвета научила многе гатке.{S} Она је помагала својој 
евојци баш ништа.{S} Лепа је и од добре је вамилије.{S} Онака треба за твоју кућу!</p> <p>— И м 
S} Пошто су ноћи окрачале, после вечере је ваљало на спавање.</p> <p>Пошто су свршили копање —  
 кад је „паре“ примила, дошла је ту, те је заронила главу у шаренице и плакала..{S} Па онда, св 
ила је спрам ње к’о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен поверник.{S}  
воју кућу, па ја нећу да ти кажу, да те је лудак родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у ми 
зар.</p> <p>— Де, рано, да видим где те је ударио крвник.{S} Лазар скиде хаљину, раскопча сапињ 
p> <p>— Ја!... рече Анђелија и приђе те је пољуби.</p> <p>— А ја мислила да те пробудим; тешто  
лони се кад ти велим!</p> <p>— Да ми те је пољубити — волио бих нег’ да ми бог здравља да! — ре 
м — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и 
синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а он вели куму: „Шта ћеш 
нда она скочи с кола а с њом и девер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде дв 
<p>— Подетењио старац!...</p> <p>А дете је расло к’о млада травка.{S} Главица — која беше дугуљ 
 је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђелија га је учила реду и пристојнос 
иш ли тејку, злато тејкино?</p> <p>Дете је гледа својим црним очицама и смеје се.</p> <p>— Воли 
исати детету обрашчиће... —</p> <p>Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.{S} За увом му 
во овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње  
ва је! — вели Марта.</p> <p>— Е онда ће је тата испросити — не може валити!</p> <p>— Дај боже!  
?..{S} Најбоље да каже Марти.{S} Она ће је моћи и посаветовати шта да ради.</p> <p>И она изазва 
је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у дну авлије дере се Драгојло Чолин код пу 
оста ћутећи оборене главе.{S} Другарице је само гледе.{S} Онда она погледа по маленом вајатићу, 
....{S} Мрак јој се навуче на очи; срце је заболи, заболи к’о да га је неко уватио усијаним кље 
а прилику да буде с њиме на само; иначе је беше стид, — он би рек’о:</p> <p>— Нека, дијете, нек 
 око радина па оде кући. </p> <p>У вече је Анђелија помогла редари поставити вечеру и дићи судо 
снајчице!...</p> <p>— Волиш га! пресече је Марта.</p> <p>— Е па волим, шта ћеш ми!</p> <p>— Так 
 родио!...“ </p> <p>— Снајка! — пресече је у мисли глас с поља.</p> <p>Она скочи.</p> <p>— Чује 
ели!"....</p> <p>— О, пунице! — пресече је Милан у мислима.</p> <p>— Чујем, зете.</p> <p>— У по 
добро....</p> <p>— А, болест! — пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он нап 
игра срце.</p> <p>— Шта вели? — пресече је.</p> <p>— Вели — настави Миленија — да ћеш бити добр 
целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а данас га стеже од радост 
а јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показујући Анђелију. </p> <pb n="38" /> <p> 
 беше више ни оне сласти; не подилазаше је мравци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о ма 
е јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} Осећаје њене мог’о би сравнити са осећа 
колера.</p> <p>Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака, али му би суђено да му и колера  
то и назеб на сами дан пратње — оборише је у постељу.</p> <p>С дана на дан она биваше све слаби 
притврдише превез разним иглама; китише је и — дивише јој се.{S} Ње се није ништа тицало.{S} Он 
> <p>Дође ред и на Анђелију.{S} Зовнуше је пред олтар и рекоше јој да стане с леве стране.{S} П 
ила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаником и недељом долазиле 
а; укућани — да су могли — у недрима би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} 
Ко би се смео накомрштити?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> 
 вам њене спољашности.{S} Сељак, кад би је видео — он би рек’о: „а!.. зорли добра!..“</p> <p>Он 
ити пољубила пред укућанима.{S} Више би је пута чича Стеван за то и накар’о.</p> <p>Али, кад га 
у старе жене биле онаке очи — сељаци би је назвали вештицом.{S} Лице му беше дугуљасто опточено 
 дете — она је била и мајка.{S} По себи је знала како страхује за Лазара; а како би било њеном  
нареди.</p> <p>Он узе њену руку, пољуби је, па је онда миловаше...{S} Њу поли поток врућих суза 
то ради...{S} Немој да је дираш; остави је!..</p> <p>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни јед 
чице!</p> <p>— Кажи ти мени лепо, какви је ред у вашој кући.</p> <p>— К’о и у свакој кући, — ре 
 <head>VI.</head> <p>Да видите, у какви је народ дошла Анђелија!...</p> <p>Још у време, кад је  
корачаше лагано поред брата.{S} Сватови је гледају па се сашаптавају; „баш ваља!... нисмо се џа 
ала.</p> <p>Чича Стеван диже се да види је ли пециво престављено; жене постављаху сто за доруча 
о окретати, па је муну лактом и пробуди је.{S} Погледа између брвана на вајатићу и учини јој се 
ја опет ушла у собу па се бије.{S} Људи је уздржаваху:</p> <p>— Немој, Анђо, остави се тога!</p 
та ћу ја више овде? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> < 
равље остатка — Нинко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. < 
у школу.</p> <pb n="136" /> <p>Анђелији је играло срце од радости.{S} Метнула му торбичицу на в 
{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти 
 и још неких колача па даде Дражи, који је био стао трпези с бока.{S} Дража подиже све у вис и  
ели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{S} Настани се крај „Студене Бар 
вам од јако бити старешина.{S} Он, који је ово умео стећи — умеће и очувати.{S} Слушајте га, де 
болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зовну матер.</p> <p>— Шта је, 
ред очима.{S} Она се сети свог сна који је снила прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози <pb n 
го нећу.{S} То ће знати сваки онај који је ожењен и свака она која је удата — и без мене; а кој 
леда.{S} Погледа је таким погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш!  
 ману да све кроз прсте гледа оном који је добар певач...{S} Дакле и учитељ га је мазио.{S} А о 
ику....{S} Никакве ларме не беше; сваки је пио умерено; а кад није више хтео само је, не примив 
нагомила се света пуна авлија.{S} Сваки је жалио покојника.{S} Дража и Маринко одоше да га окуп 
 мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је зазир’о од њених њива.</p> </div> <pb n="157" /> <di 
ирнија.{S} Не мишљаше више о томе: каки је народ у кући и да ли ће моћи умостити — с те стране  
оно што речима не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко р 
 својим пословима.{S} Живана прича каки је ред код ње у кући: прича им о Анђелији о њеном раду  
ича Илија отишли у собу да ручају; таки је ред.{S} Чича Стеван понео од куће чутуру ракије, чут 
/p> <p>— А што сам била смешна?{S} Таки је био обичај!{S} И ти би клањала да си онда била млада 
дала им своје муке и патње.</p> <p>Таки је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође  
ђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако лепа? — питаше се она.</p> <p>И, к’о 
тону...{S} Дакле од зелених.{S} Која ли је то?</p> <p>— Је ли Ђурђија?</p> <p>Жишка оста пловећ 
то.{S} Анђелија се трже.</p> <p>„Шта ли је то, боже мој!..</p> <p>А оно тек изиђе сунце сјајно  
штап па се упути гробљу.</p> <p>„Шта ли је ово сад; од куд да заврљам? — помисли она кад виде д 
се — неће се кајати.</p> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девој 
 и бије га руком по прсима.... „Како ли је то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да 
је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита Марта.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па, бога м 
} Она, к’о полете да загрли Лазара, али је Живана устави.</p> <pb n="187" /> <p>— Немој, још не 
и кућицу и покри кровином....{S} Е, али је за кућу требала и домаћица — и он се ожени Цветом.</ 
мошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би био безобразан.{S} За ону го 
 <p>Анђелија се маши руком за кову, али је брже боље трже, увати се за пас и сва поцрвене.{S} М 
 — к’о што рекох — волили Анђелију, али је — чини ми се — нико није волио к’о чича Стеван.{S} Н 
 викну Милан.</p> <p>Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни....</p> <p>Наста плач и запевк 
ање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она опет ишла; зазирала је од своје сенке, од сваког 
аког шушња, од сваког пања и трна — али је опет корачала.</p> <p>„Морам! — мишљаше.{S} Ако нећу 
 то време помреше јој отац и мати — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило —  
у је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о што рекох — био жесток човек.{S} Њега је 
 рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S} Беше га већ и кон 
 пред-а-мном да каже, а добро знам воли је к’о очи“!...{S} Видиш, снајчице — сви те волимо!...< 
узе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је само жива, па да би отишла у најсиромашнији дом!.... 
идим!...{S} Еј, боже, боже!...{S} Да ми је да сад нешто устане покојни тата, па да га види!{S}  
то лепо кад се пазе овако!....{S} Да ми је и мени да се с ким пазим! мислила је онда она.... </ 
p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелија.</p> <p>— Мораш ј 
н.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не м 
<p>Анђелија опет ћуташе.</p> <p>— Да ми је, бар, да те по чешће виђам — било би ми лакше.{S} Ов 
 и живот, и душу... </p> <p>„Само да ми је жив и здрав, па да бих просила па га лебом ранила“.. 
е опет примири и рече:</p> <p>— Така ми је ваљда, судбина!...</p> <p>И уморно тело опет поче ра 
 о теби сам сањала и дан и ноћ. — па ми је жао да тако што од тебе чујем!</p> <p>— Иа шта хоћеш 
с’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивала — а и сама сам видела — да женске радове до 
ри, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је то седам година?...{S} Још ћу ја пуно живети, овај.. 
уна и моје деце и мога труда.{S} Бог ми је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; 
— Ама немој бити луда ’</p> <p>— Бог ми је дао лудило!.... ’хоћу да се лупам!....{S} Шта ћу ја  
га дира — а он се смеши и вели: „бог ми је дао!...“ А ја га питам, да ли те воли, а он мени вел 
 слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! 
убрег у лоју“.... „Еј боже!... да ли ми је да и ја моју тако удомим!...“ уздише јадна — а друга 
лим. ..</p> <p>„Ја чиним весеље, али ми је некако зима око срца.{S} Ја нећу моћи ни заиграти ни 
и је дао те сам дочек’о и унуке; дао ми је здравља доста; а сад кад ми даде болест ’хоће да ми  
>— Је л ти сад право?</p> <p>— Право ми је!</p> <p>— Да бог да, дијете, што ти од мене чинила — 
b n="111" /> <p>— А шта ћете?{S} Ово ми је чини ми се — последње весеље, па ’хоћу и ја да се за 
к и попа и уча боре за њега!{S} И ко ми је противан?{S} Вук!....{S} А она је и сама давно рекла 
...{S} Ја сам мало онако... али мило ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p 
О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у њиховој кућ 
p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела нане; много 
викла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, лепо ми је; пазе ме к’о да сам њихова, к’о да сам у 
енија.</p> <p>— Није тетка.{S} Добро ми је, лепо ми је, пазе ме к’о своје — али сам се зажелела 
? — упита чича Илија.</p> <p>— А, то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама. 
ено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — рече чича Илија.</p> <p>Анђелија наслуж 
н рече:</p> <p>— „Вала, дијете, — то ми је право!..{S} Немој ти мене гледати... јок!... гледај  
ми је!... ’хоћу да вам кажем све што ми је на срцу.</p> <p>— Дела, дела, Нино!...</p> <p>— Срце 
} Немојте!..{S} Благодарите богу што ми је дао овако лепу старост.{S} Ја умирем срећан, децо мо 
е пута он са њом насмејао!...{S} Живани је она била душа; браћи милостивна сеја — а снајама одг 
.</p> <p>— Прија Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пр 
ег пријатеља од ваших родитеља.{S} Мени је врло мило да о вама лепу реч чујем....{S} Пазите се, 
 могу ја мотиком ни косом маћи.{S} Мени је бог ово одредио. —</p> <p>Стриц беше човек прост.{S} 
 бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије од чемера! — рече Анђелија промукло.</p> <p> 
 томе никад пропало!...</p> <p>— И мени је помог’о: — вели Петар Ранђић.</p> <p>— И никад није  
p>— Остави мал— рече опет Вук и ошамари је.</p> <p>Анђелија плану и полете на њ, али он потеже  
рати?</p> <p>— Море — вели Дража— стари је он играч!</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јел 
н, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не сазре!..{S} Молим ти се, Господе!{S 
жеш — срам те било!{S} Што лажеш, да ти је псов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, срећ 
омислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила њина кућа — па ће те заволити.</p> <p>Анђелија  
>— Немој тако, сестро!{S} Ја знам да ти је тешко!....{S} Треба мало и проплакати, али чинити „б 
си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У де 
 чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња!{S} Света има свакојака.{S} Немој да те попе 
 ’Наки момак, к’о златна јабука — па ти је још нешто криво.</p> <p>— Не манишем ја момку, ни да 
ница редује па погледа.</p> <p>— Шта ти је, најо? — упита.</p> <p>— ’Ајд ради, ради! — одговара 
 па не може заплака се.</p> <p>— Шта ти је?! упита он и скочи: нешто га ледну.</p> <p>— Крива с 
о! — рече и заплака се.</p> <p>— Шта ти је рано?! — упита Смиљана поплашено.</p> <p>— Ништа ран 
а је још више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мо 
Анђелију нешто ледну.</p> <p>— А шта ти је, кућо моја?</p> <p>— Ево види.</p> <p>И дете окрете  
>— Е, добро, ћери!..{S} Сад знаш шта ти је пос’о — па тако ради!...{S} Него Марта ми је казивал 
ој плакати.{S} Богу нека је вала кад ти је само добро!...{S} А сад умиј се!{S} Де, ја ћу ти пол 
е неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редова 
ако ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Знала је она, да ће овако са мном б 
че Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казати мајци...</p> <p>— Шта,  
ти брате, и праштам ти!</p> <p>— Нек ти је богом просто! — рече Нина.</p> <p>Он се опрости и са 
љда, све?</p> <p>— Није, богме, него ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека 
плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{S} Ја, боже, боже, све ти је то она знала!{S} Зн 
ко усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Миленије...{S} Не бој се да 
га и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти је!</p> <p>— Да ми је да не идем одавде! — рече Анђелиј 
девере изути и ноге им опрати.{S} То ти је пос’о.</p> <p>— Све ћу радити, мајко!</p> <p>— Још н 
од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти је трава за сваку болест...{S} Има...</p> <p>— А има ли 
.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>— То ти је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни  
p> <p>— Зар тако, снашо?</p> <p>— То ти је од мене капара!</p> <p>— Упамтићеш ти мене! — рече о 
!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паметно разговара, кад пође девоја 
оћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се прави мушко, па 
ћу до Ике.“ — Ноћу не спавамо!{S} Ту ти је шала, ту ти је смеј...{S} Грлимо се, љубимо; Ика се  
p> <p>Чича Илија заводни очима, привати је за главу па је пољуби у оба образа.</p> <p>— Збогом  
се нададе за њима, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла  
 опрости са свима.</p> <p>То вече увати је опет грозница....{S} Није дочекала да се разбере.... 
> <p>Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме.</p> <p>Кад се врати 
онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли урок?</p> <p>Жишка  
, па онда поче певати.</p> <p>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева 
завадићемо се — рече Миленија пуштајући је.</p> <p>— Нећу кад си така!...{S} Па, најпосле, приз 
зе со — па уђе.{S} У <pb n="27" /> кући је дочека свекрва, узе лебове и со, пољуби се с њом а А 
в’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати к’о год и стрица до 
, које човек не може да искаже.{S} Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да бога 
инко насу чашу и пружи је попи.{S} Овај је прими па је пуну спусти на совру. </p> <p>— Пуно зат 
убила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута сретне, у ру 
ла и стаде измеђ кума и девера. (Обичај је да вођевина никако не седа).</p> <p>Сватови се већ п 
 паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој  
 не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> <p> 
во, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукла на 
 <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један  
S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:</p>  
векрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Живана з 
р’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S} Наре 
чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поучавал 
поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S} Де 
рт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тело ње 
атером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветова 
лија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p>  
{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу  
ве чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој 
њишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, пог 
 Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред вече о 
/p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она је и 
е што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, које ј 
} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети....</p> 
у дошла, снила — обистини.{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за 
 да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али како одмакне — к’о да г 
 се замисли....{S} Оно, истина, ово јој је прво њено весеље, али она се морала замислити.{S} Ка 
да, сваки ћошак у овом вајатићу био јој је мио и драг!...{S} Ето, у овом, она је држала своје „ 
м што има: — за час зачама па и ако јој је добро....{S} Она, дакле, тражи промене тражи нових с 
па — по неки пут — и бој...{S} Како јој је мајка давно умрла — она је била остављена сама себи. 
се гради весела, а сам бог зна како јој је на срцу.</p> <p>— Шта радите, децо?</p> <p>— Ето сед 
ла са мртвима.{S} Тужила им се како јој је тешко — к’о да би је они могли чути.</p> <p>Свечаник 
Па онда свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену.{S} Овде је брала џанарика — онде в 
у....{S} Тамо јој беше живот — тамо јој је све закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше  
ћну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне ј 
удбином.{S} Радовала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живан 
арала.{S} Она је мислила о оном што јој је тетка говорила; старала се да ништа не заборави.{S}  
/> <p>— Благо вама! .. </p> <p>Глас јој је по мало дрхт’о.</p> <p>— Како? — упита Ика.</p> <p>— 
 и лечила све болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљ 
ај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p>Миленија скочи.</p> <p> 
је су дошле да је убраде.</p> <p>Свакој је вођевини најтужнији овај дан — па и Анђелији.{S} Ма  
ц се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купили и око 
> <p>Кола изиђоше из села...{S} Али њој је опет све познато: ови потеси, травњаци и лугови...{S 
Од њих три узела је три крпе.{S} Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану (обору) и казала 
ћери!...{S} Од кад сам ја овде, у нашој је кући мир и слога.{S} Ја ’хоћу да и од данас то буде. 
о,</p> <p>— Совљак.</p> <p>„А, у Совљак је удата Крсманија Игњатова; бар ћу имати другарицу на  
.</p> <p>Свећа је опет пуцкарала; попак је опет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о ра 
"131" /> <p>— Јок!</p> <p>— Море, човек је био — бог да га прости!...</p> <p>И тако су целу ноћ 
p>— К’о маторка! — рече Живана.{S} Увек је чиста.{S} Кад гост дође дочека га к’о варошка.{S} Па 
{S} Кад ти што заповеди да урадиш — нек је поуздано.... и онда си јој права....{S} Чича Нини са 
и! </p> <p>— Опрости шалу!</p> <p>— Нек је богом просто....</p> <p>Марко узј’о свога дората, па 
/p> <p>— Е добро.{S} Ја ћу ићи — па нек је отме од мене! — рече Анђелија.</p> <p>— А ја ћу га т 
ени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а к 
дијете — вели — ову суву трешњу.{S} Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене г 
ићеш његова!...{S} Не бери ти бриге док је твојих снаја!{S} Ми ћемо то све лепо удесити — па ка 
е бог осудио к’о кукавицу, да кукам док је сунца!....</p> <p>Дуго су обоје плакали.</p> <p>— Ка 
и наваљив’о на Вука да ради.</p> <p>Вук је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S 
еше к’о у Глоговцу.{S} И тамошњи учитељ је волио добре певаче, али је и казнио сваког који би б 
м.</p> <p>— Миљана, Петрија!{S} Шта вам је бог с вама био!</p> <p>Што сте полуделе, што не пије 
 и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом — нег 
p>Анђелији засузише очи.</p> <p>— Немам је, вала, чему учити — она је њу изучила свему добром и 
— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је жива и здрава па да се поносимо с њом!...</p> <p>Сми 
те!{S} Бог нека ти плати!{S} И нека нам је, брате, жива и здрава!“ ....{S} Баби к’о мило, боже, 
— окрете се она Анђелији...{S} Усуд нам је тако усудио!...{S} Ал, пошто знам како ти је, нећу т 
 би:</p> <p>— Вала је богу!{S} Опет нам је дао замену....{S} Дај-де, снајо, Нининог „Лазарја“.. 
 Та неког Митра Зељића.</p> <p>— А знам је!...{S} Богме је она душман!</p> <p>— Има ли лека?</p 
ђу у кућанском реду.{S} Кажи јој да сам је молила по сто пута.{S} Анђа је паметна — она брзо сп 
о свега! рече Живана.</p> <p>— А ја сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала 
не онаква к’о и Живана...</p> <p>„И сам је бог воли и слуша! — мишљаше Анђелија — А зар му се о 
е — али сам се зажелела нане; много сам је пожелела.</p> <p>— Немој плакати.{S} Богу нека је ва 
савијутак.{S} Она угледа цркву: „Ала им је лепа црква!“ — помисли. „А ово до цркве мора да је ч 
ери.{S} Добра мачванска земља давала им је богату жетву.{S} Мало по мало — и Стеван прошираваше 
S} А кад је почеше облачити оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; н 
чади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут — и певала им оне миле  
 око ње к’о пилићи око квочке, а она им је давала: коме воћку, коме пољубац а коме осмејак.{S}  
ларму.</p> <p>— Види — де, ћери, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које 
и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара:</p> <p>„Надгледајте ми Лазу.{S 
е сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост и тврдичење..{S} Сватови се сити насмејаш 
ћу од дужника до дужника.{S} Говорио им је, говорио: вик’о на попа и Лазара; претио попу „госпо 
етама и одјури трком....</p> <p>Тако им је одшалио шалу...</p> </div> <pb n="22" /> <div type=" 
з Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је иш 
ило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копња, и жетва — а за 
исли, па је заборовила и пос’о за којим је пошла.</p> <p>— Зашто ’но ја дођох, питала је сама с 
анца и поче се тући с Турцима.{S} С њим је био и Сима.{S} Зека га погледа па рече:</p> <p>— Да  
је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богда 
 њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је мног 
 коме пољубац а коме осмејак.{S} Сваком је име наденула као: голуб, лабуд, кадивица, девесиљка  
у само кад су здрави.</p> <p>За вечером је Сава прич’о како су га лепо дочекали код пријатеља.< 
ад год би се натраг вратила чича Стеван је пита:</p> <pb n="92" /> <p>— Пада ли још?</p> <p>— П 
ити — ми можемо мало и поседети.{S} Дан је за рад — а ноћ за одмарање....</p> <p>Миладин га пољ 
ита она дигавши пиштољ.</p> <p>— Празан је..{S} Ја сам хтео да га само поплашим.</p> <p>И Анђел 
а молитва — рече Нинко.</p> <p>— Доцкан је сад...</p> <pb n="119" /> <p>— Да ја видим да није у 
асови повратише јој снагу....{S} Та њен је Лазар дозван и призван!{S} Први се људи, па чак и по 
ве помре.{S} Сандук за сандуком изношен је из куће....</p> <p>Анђелија је само нарицала.{S} Овд 
 никад нису звали именом, него, Миладин је њу звао: <hi>дијете</hi> а она је њега довикивала уз 
 <p>Кад је у свој вајат дошла — Миладин је у велике спав’о.{S} Спусти се и она у кревет и заспа 
} Кад виде да Анђелија зајми волове, он је викну.</p> <p>— Шта ћеш? — упита она.</p> <p>— Врати 
 <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p> <p>— Не може лепше би 
 и за радост и за жалост...{S} А он, он је к’о млада травка.{S} Не покоси је, Господе, док не с 
ете, камо вино?“...{S} И опет велим: он је све и сва!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је н 
 никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио!....{ 
 Лазара Пантића кога ћемо другог!{S} Он је и писмен а, вала, и добар....“</p> <p>Лепа је машта  
ја оком.</p> <p>— Не треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он 
м моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њено лице, њен осмејак,  
ко је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, гори од... ех!.. рече она и ману рук 
S} Њему?....{S} О!.... никад!....{S} Он је највећи крвник; он је измучио свога сина што га Турч 
е био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се о 
зост’о од састанка или од позива.{S} Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би се п 
м.{S} Нинко беше добар старешина.{S} Он је наређив’о пос’о, а млађи су слушали.{S} Само се није 
ама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки 
 Чича Илија трчаше на све стране.{S} Он је и разговар’о с пријатељима, и надглед’о пос’о; завир 
Чича беше научио да га она двори.{S} Он је био човек, који ’хоће кад и кад да протера ћев, који 
ладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог оца и мајку, да није више ништа ни 
 га је учила реду и пристојности.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији 
} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По читаве ноћи ока на око не могаше  
о женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопств 
 на њ’ — ништа га се није тицало.{S} Он је врљ’о по вас дуги дан по селу, налазио се око кмета  
анов, такође није сед’о за совру.{S} Он је зет — па не сме....{S} Знате ли шта је зет у сватови 
> <p>Катић заповеди да га понесу.{S} Он је из свег срца жално оваког јунака....</p> <p>Донеше г 
оца — немојте на матер него на оца — он је најбољи човек на свету!...“</p> <p>И онда оде Лазару 
ди који су кајишарили да би стекли — он је кајишарио да би благов’о.{S} Са осмејком би тек рек’ 
вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је био — па прош’о!...</p> <p>Ова борба пробуди и Анђел 
 радов’о кад су они радосни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољств 
жја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лека.{S} Ако болесник има века—биће лека...{S} У 
о моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Његово се око укочило...</p> <p> 
стављаше Лазара.{S} Где је год мог’о он је глед’о да му напакости.{S} Он опет поче своју стоку  
у Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на коњу, а његови укућани на колима).{S} Нагов 
 сватовима?....</p> <pb n="15" /> <p>Он је све и — сва...{S} Он мора бити и најбржи и најокретн 
крила — и он се чинио невешт.</p> <p>Он је надглед’о и радио имање, па богме, по мало се бавио  
д вајкада постоји у Глоговцу.</p> <p>Он је био даровит и врло лако учио, тако, да га је учитељ  
ео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале сва кандила и полелеји:</p> <p>— Заслуж 
 речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на писању и трошио немилице.{S} Није он био од оних  
тио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосватицама, пребацив’о им је алапљивост  
њ’о се над њега; својим носом додирив’о је његов; рукама га је ват’о за трбушчић, за прстић од  
/p> <p>— Не прима му се „варба“ — лаг’о је доста, па вели: дај да и јако мало! .</p> <p>— Он је 
ву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио уну 
<pb n="57" /> <p>У таком живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу:  
н, видећи, да му нико ништа неће, тук’о је немилице своје другове.{S} Ако би се ко на њега поту 
у је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да не би ока које не оплака.{S} Мирјана  
о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’о је сваки дан властима и жалио им се.{S} Ништа за њега н 
а и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је ум 
 ја бих и то каз’о — али није.{S} Наш’о је у судници неколико свежњића артије што се зову „акта 
ти.{S} Он је љубио старије у руку; иш’о је из собе где су старији разговарали и слуш’о што су з 
в кашаљ — он пропљува крв.</p> <p>Дош’о је сенка од Лазара; нос му се ушиљио; јабучица испод гр 
ну Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Нинка.{S} Сима је био в 
аше лепо к’о славуј; а учитељ опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који је добар п 
 <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и но 
менивши. </p> <p>— Шта сам ја?... 'Ђаво је л?...{S} Откуда ја да видим синоћ, па још у мраку, к 
p> <p>— Шта ради бабо? </p> <p>— Здраво је. </p> <p>— А нана? </p> <p>— И она је здрава.</p> <p 
ђелија.</p> <p>— Е?.. па сад велиш: ево је нек ринта и за ме и за се — а?{S} Не могу, бога ми н 
и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела к’о грлица!..{S} Све су то људи;  
ад пролети. .</p> <p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њим 
па опет настави:</p> <p>— Ово овде, ово је мајка ваша.{S} Слушајте је и пазите к’о најбоља деца 
Не јаучи! — рече — Не прави галаме: ово је ноћ.</p> <p>— Да пошљемо кога по попу — рече кроз пл 
обине“, њена сна није могла казати: ово је моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није с 
и су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш ј 
{S} Овако ни Дајије нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p>  
шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда у 
до, што се Стеван тако обогатио.{S} Ово је била права сеоска задружна кућа.... </p> </div> <pb  
} Цвета загледа. .</p> <p>— Ајој! — Ово је чудо!</p> <p>Миладин и Анђелија ћутаху.</p> <p>— Чек 
— родих дете не осетих!“..</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зо 
оје је моја гуска и патка.</p> <p>— Ово је све моје! — рече Анђелија — ја сам ово одгајила...{S 
 проврљаше мало по авлији.</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели п 
ћи....{S} Онда диже главу.</p> <p>— Ово је детету наметнуто! — рече.</p> <pb n="140" /> <p>— На 
p>— Чујте, децо! ово је брат мој, а ово је друг мој, и мајка ваша.{S} Са њима сам ја стек’о ово 
а, али су се опет помириле)...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руг 
, дијете!{S} Ово је „мртви восак“ а ово је „неприм калем“.</p> <p>Онда уми руке и приђе детету. 
-</p> <p>У кући су о њој говорили: „Ово је злато; ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђ 
 ово је божји дар!“ а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја  
л готово? — пита попа. </p> <p>— Готово је.</p> <p>Попа оде са учитељом у собу те очиташе, спом 
ела крај самртника.{S} Није кукала него је мислила:</p> <p>„Ја дочеках и ову жалост!....{S} Је  
 Дрину и напада Турке у Босни.{S} Много је пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се  
 брате Маринко!{S} Од кога је и — много је!...{S} Част чинио и бољу дочек’о!..{S} Знам, брате,  
 колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много је!</p> <p>— Није!</p> <p>— Не дајем ја новаца тако луд 
/p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>Поседаше.{S} Де 
о добри и поштени људи!“...</p> <p>Дуго је гледала у свећу, која је — ко и свака лојана свећа — 
ловима.{S} Са првим људима у селу живео је лепо — осим само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је  
торо-шесторо.{S} У предњим колима седео је стари сват са младожењом; за њим иђаше кум са деверо 
и био безобразан.{S} За ону годину изео је Вук више батина него што има косе на глави.</p> <p>К 
> <p>Лазар прохода и проговори.{S} Умео је да каже: деда, баба, нана, тата и пуно, пуно речи... 
ватови!{S} Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан дан, нашем домаћину печено прасе, го 
S} Он је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у  
о хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да опело буде у цркви; захтев’о је да се попале св 
ија.{S} Ред, којим су сватови ишли, био је к’о и јуче: напред барјактар и зет са барјацима; за  
им само с Вуком, који беше кмет.{S} Био је одборник у општини па је на одборским <pb n="169" /> 
ено и лепо смешило се на сваког — а био је увек чисто одевен.</p> <p>Да сад кажем!...</p> <p>Ан 
 одрасла код брата.{S} У кући њеној био је са свим друкчији ред, него у кући Пантића.{S} Она је 
а...</p> <p>Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову-дне.{S} Анђелија оде у Шабац да на 
а снажно и здраво.</p> <p>По ношиву био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке,  
спада и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљиво 
пију воде и брчкају се..,. .</p> <p>Био је онако, сутон, али се све лепо могло видети к’о и на  
 и слуш’о што су заповедали.</p> <p>Био је пуначак к’о лане.{S} Његова злаћена косица добијаше  
 n="56" /> <p>Глас о смрти његовој убио је старог Панту.{S} Он издану на рукама Стевановим....< 
</p> <p>Спаде кућа на Стевана.{S} Радио је сиромах и дан и ноћ; није знао шта је то уморити се, 
к је и даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га с 
 аја не помаже!...{S} Месец — два радио је, вајно, код куће, па онда одуста са свим.{S} Све се  
ор општински.{S} За кратко време уредио је тако: да нико своје марвинче не пусти у поље, док се 
таве ноћи мишљаше само о њој.{S} Тражио је по селу момчад и плаћао колико није право само да је 
</p> <p>За ручком — по крштењу — служио је сам деда Стеван.{S} Нинко се бавио око пецива.</p> < 
а кандила и полелеји:</p> <p>— Заслужио је — бог да га прости! — реко би Нинко свакоме. </p> <p 
и к’о год и стрица домаћина.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хт 
чати у посла своје мајке и жене; опазио је шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга 
 ноћи.... —</p> <p>Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са девером да спава.{S} Она га  
живету дочек’о је прву радост: — оженио је Мојсила; дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је  
је тако тужно, а онај јасни глас звонио је по пространој авлији — да је мор’о човек оплакати —  
буку.{S} У јабуци беше „полутак;“ вирио је из јабуке...{S} Ману неколико пута њом ко да варка п 
и — поучава.“</p> <p>— Шта ћу — говорио је стрицу — кад ме је бог оваког створио?{S} Не могу ја 
ејући се.</p> <p>Сваку „част“ пропратио је са шалом и задиркивањем; назив’о је сватове пустосва 
то и зима у добу годишњем....{S} Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, па онда у целом телу 
али.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ 
Зар „вареном?“</p> <p>— Ја!</p> <p>— Ко је то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ 
? — пита он.</p> <p>— Сава.</p> <p>— Ко је отиш’о у лужњак свињама?</p> <p>— Миладин. </p> <p>— 
зду!</p> <p>И зајми волове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа с 
све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи кравама? — пита он.</p> <p>— Сава.< 
си л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p>— Ја, Анђелија.</p> <p>Попа изиђе.</p> <p 
е Марта.</p> <p>— Е сад ћеш упамтити ко је зет! — рече Марко па потрча за њом.{S} Она побеже.</ 
ар јој вели: „вала пријатељу Илија, ако је ко коме шта са алалом дао — ти си мени ово дете!{S}  
тику...{S} Он ради, али само косом, ако је добар косац.{S} Тако и чича Стеван.</p> <p>Он само д 
..</p> <pb n="174" /> <p>Није чудо, ако је за то стек’о и непријатеља.{S} Разуме се, да је на п 
пет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! — рече Мирко 
ћи није тешко умостити!...</p> <p>— Ако је за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само ка 
</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипак Лазар беше домаћин у 
и!</p> <p>Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Жив 
е све утворе склањају.</p> <p>Али и ако је тако трчала, и ако је висило све о њеном врату — ипа 
 и по владању...{S} Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан’о...{S} Ја ћу да вам прича 
Ништа за њега не беше стидно — само ако је мог’о с тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је од 
а шта је — не морам ићи!....</p> <p>Ако је који одборник, па га зову у одбор — он вели:</p> <p> 
 да нас свет попира по устима.{S} Овако је нај- боље!{S} Ни ја теби крива ни ти мени дужна!</p> 
ја, да мени мој мали Лазарја чита, како је овај... ја!{S} Краљевић Марко и... и... све!{S} То м 
 њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <pb n="23" /> <gap u 
да се клепају, а Нинко само прича: како је шеница густа к’о четка, како су кукурузи модри к’о ч 
тву; певају и о издајству; певају: како је љуба свога мужа издала; певају: како муж жену сагоре 
„ Па мало, мало, па пита за снају: како је, слуша ли?</p> <p>— А шта вели онај матори — грди ли 
Илији о његовом пријатељу Пантићу; како је то „ваљан“ и „сладак ”човек“, како су му задругари „ 
се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — гулила кору са маторих треш 
приђе постељи болниковој.</p> <p>— Како је, бато? — упита.</p> <p>— Биће боље!</p> <p>— Је л ти 
а седи сад у поњавама па мисли: и’ како је мени овамо.{S} Сад она вели: ”моја Анђа никако не сп 
у таоштво Турцима — али нигде нема како је сеја брата издала....{S} У песмама нашим — сестрино  
јагњила“.{S} Ено и колебе!..{S} Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје.{S} Па, кад  
.</p> <p>Први пут тога вечера — од како је у ову кућу дошла — Анђелија беше озбиљна.{S} На њени 
ти — с те стране она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разговарала.{S} Она је мислила о  
<head>I.</head> <pb n="5" /> <p>Од како је гавран поцрнео, веће галаме није било у маленом селу 
не седи код куће.</p> <p>Снег веје како је богу воља.{S} Чича умота главу шалом; на руке наби р 
та пењала на њ!{S} К’о да још чује како је мати виче: „Анђо, сиђи — пашћеш!...“ Па ове дугачке  
ше одмах о свему и причаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко 
 беше сушта Анђелија.{S} Сећамо се како је мучила Анђелију и помис’о: да ће Вук о њој пронети н 
 на који смо навикли!{S} Помислите како је вама било онда — па не дирајте њу данас!..{S} Не бој 
рила свекра и свекрву, па кад рече како је клањала — Аница се насмеја.</p> <p>Анђелија је погле 
та?</p> <p>И она му исприча све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и как 
тиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па кад рече како је кл 
ного згрешила!{S} Анђелија се сети како је викала на бога и обори главу.</p> <p>— Опроштено ти  
еш срећна бити!“....{S} Па се сети како је онда мислила: „да је мени да се ја њима додворим — а 
е треба, нано!{S} Он је већ утучен како је ’наки!</p> <p>— И треба!...{S} Он је гори од џукеле, 
на би викнула и казала целом свету како је радосна....{S} Јуче је стезала срце од жалости — а д 
де је деверу.</p> <pb n="20" /> <p>Како је такну деверова рука, она се стресе к’о да је змију в 
ица — и он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је ради 
 А дође Ика и голубица па питају: „како је; слуша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу  
.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Знаш, некако је важније.</p> <p>— Само ако хтедне.</p> <pb n="159" / 
оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — реч 
 коме дође позив он вели:</p> <p>— Лако је њему тамо пискарати; не зна он за моје муке!....{S}  
 прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе, а Драж 
сели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио бих се о п 
 од рада и ноге од тумарања....{S} Тако је и чича Стеван...</p> <p>Само да вам још кажем, да је 
о њој пронети непоштен глас....{S} Тако је исто било и са Лазаром.{S} Он је мро од муке.{S} По  
’о би, одакле хоћеш меда лазнути — тако је чисто држала.</p> <p>Истина, за то време помреше јој 
 не би Петре па — зло....</p> <p>— Тако је! — рече Стана.</p> <p>— Па не треба, дилберче, да се 
 за село! — вели му попа.</p> <p>— Тако је! — рекоше и они.</p> <p>Лазар подиже ограду, па још  
Лазарја!...{S} Је л тако?</p> <p>— Тако је! — вели попа.</p> <p>— У мене ти нема тамо — амо!{S} 
ко је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана.</p> <p>И они су сели око ватре те  
алек пут са кога се не враћа — али тако је божја воља.{S} За то ’хоћу да вам кажем неколико реч 
он се ожени Цветом.</p> <p>Како је-тако је: тек је Цвета добила човека, и с њим је радила и кућ 
омене тражи нових сласти...</p> <p>Тако је и са Анђелијом.</p> <p>Пошто се додворила старијим и 
 можеш се ватре нагрејати.“</p> <p>Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стеван 
а она к’о опет трчи и ради.{S} Док неко је викну; она погледа; — кад, а он стоји за вајатом и м 
дочек’о је другу: — оженио Саву; дочеко је највећу: — добио унука....{S} Сад је оженио и Милади 
на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута — и овако одрасла — турала мајци руку у недра.. 
 овај мали дрвени креветац!..{S} Колико је пута на њему она с мајком спавала!{S} Колико је пута 
нетом.{S} Кум и старојко платише колико је погођено (кум и старојко плаћају свираче) и пребациш 
> <p>Према томе замислите и сами колико је Миленија волила малога Лазара, братића свога....</p> 
шна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, а камо ли да је узме 
еван оста са Живаном и Нинком.{S} Нинко је већ прираст’о па је помаг’о у раду; а Живана се ника 
а је био већ стас’о за женидбу, а Нинко је био још мален.</p> <p>Катић одмах узме Петра за панд 
кне будак више главе“... —</p> <p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика 
лете Марку руком за појас.</p> <p>Марко је одби руком.</p> <p>— Није те ни срамота — рече он —  
а.{S} Те не знам: број још!... те: мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој ко 
 дајеш?</p> <p>— Цванцик.</p> <p>— Мало је!</p> <p>— Ја колико? </p> <p>— Три. </p> <p>— Много  
а би се само опростио силеџија.{S} Било је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали 
.{S} Дуго су се шалиле.... </p> <p>Било је глуво доба кад су се разишле.{S} Ништа се није чуло  
ичаху свакоме како је било.{S} Говорило је о томе и мало и велико, и мушко и женско.</p> <p>— А 
линој!....{S} Њено расположење зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрх 
; од најмањег до највећег....{S} Прешло је пола ноћи кад су заспале....</p> <p>Сутра дан пошто  
ј на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце заболе.</p> <p>„Што ме, боже, не узе да само ов 
е...{S} Речи није могла прословити само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и о 
 пио умерено; а кад није више хтео само је, не примивши више чашу, рек’о: бог да му душу прости 
у синоћ биле горе будале него он. „Само је Маркић паметан човек!“ — вели он.</p> <p>— А зашто б 
аза руком на кола и рече:</p> <p>— Тамо је све!</p> <p>— А, ево мога ножа!— дрекну Петрија и по 
ан по селу, налазио се око кмета и тамо је кад што пискар’о.{S} Изаш’о је на глас <pb n="97" /> 
ћетен — све то беше опште...{S} Заједно је сређивано и метнуто на камару, па је с те камаре сва 
 ти је к’о чела.{S} Што уради — урађено је!</p> <p>— Е нека, нека!{S} То ми је мило чути! — реч 
 <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана више за себе.</p> <p>— Све, мајко 
здала....{S} У песмама нашим — сестрино је срце извор љубави, милоште и пожртвовања.{S} Она дај 
Марта.</p> <p>— Како покајали!..{S} Оно је женско.{S} Што очима види — то рукама створи! ...{S} 
 <p>„Мушко, да је к’о маково зрно — оно је опет старије од женскиње“ — вели стара изрека.</p> < 
 Лако је с паметним људма!</p> <p>— Оно је баш паметно! — рече Анђелија.</p> <p>— А... добри су 
 њ:</p> <p>— Шта ти радиш?</p> <p>А оно је само гледа, смеје се и брбља.{S} Она га дигне па или 
е а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још кад се разманем па почне радити —  
ци нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало к’о 
p> <p>— Е, ал бог дао!...</p> <p>— Пуно је срце моје данас.{S} Ништа више не тражим од Господа  
днако: ни боље ни горе....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{ 
; шта је?</p> <pb n="144" /> <p>— Добро је; провалило се! —рече она радосно.</p> <p>И узе бриса 
сопствено.</p> <p>Све, што су имали, то је било задружно.</p> <p>Синови Стеванови били су земљо 
 миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред суд изведеш, он б 
 овај и онај и да се на ме мрште!{S} То је, истина, по тешко, али ти се промучи!{S} Нема ништа  
 пресече је Цвета. — Па добро!...{S} То је божја воља.{S} Он напушта болести, али он је дао лек 
 зар чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} 
— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем 
дати; оно се није смело упустити.{S} То је захтевао напредак њеног Лазара и аманет....</p> <p>К 
у иа венчање а другим се враћају.{S} То је за то, да ко не би бацио чини какве на пут — к’о што 
вед’о.{S} Жене су слушале Живану.{S} То је ишло к’о у кошници.{S} Није, дакле, чудо, што се Сте 
е није хтео умити него на бунару.{S} То је чинио било лето — била зима, био здрав — био слабуња 
е у вис па га пољуби у оба образа: — то је наконче...{S} Онда га дарива кошуљицом па га предаде 
ари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посисала.{S} Али је она  
икаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је и 
ти иди па се жали! — рече. </p> <p>— То је турски закон! — викну Вук љутито, заборавши и где је 
ће боље!</p> <p>— Али боли!</p> <p>— То је за мало.</p> <p>Наста ноћ.{S} Укућани, који су вазда 
ећи.</p> <p>— Ко ће к’о он!</p> <p>— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p 
голубицом“ — рече Анђелија.</p> <p>— То је баш лепо!...{S} Ја ћу бити твоја „голубица“ а ти мој 
осимо врачари? — упита она.</p> <p>— То је још по најбоље — рече он.</p> <p>Упрегнуше коње у ко 
ва пут толико! — рече попа.</p> <p>— То је, богме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова позд 
 само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!...{S} Неће ли се бог и на Ан 
зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p 
ј бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, знаш?</p> <p>— Знам....</p> <p>Чим су сти 
и шта говори.</p> <p>— Шта?</p> <p>— То је турски закон.</p> <p>— Е, добро, Вуче!{S} Изиђи мало 
араме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — до шест ниски самог цванцика.{S} Те ниске су п 
 одузима све што јој је најмилије, а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше  
ест ’хоће да ми узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и ва 
 Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву  
она хтела да га мало боље услужи — а то је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме на  
луда!{S} Ено их играју и веселе се а то је све што су радосни... сигурно је за то!..{S} А још к 
је: да задовољи свекра и свекрву, за то је о Миладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребр 
то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим њивама и луговима и шалио се и издев 
.{S} Он беше потпуно срећан...{S} За то је ишао увек весео и насмејан; за то је пев’о по својим 
у није ни донела до вакта.</p> <p>За то је склопила руке око Лазара и гледала га к’о божији бла 
та се баци на врачање.{S} Из почетка то је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило 
p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спремио колач....{S} Он је њега хтео д 
идала куле по ваздуху?....</p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се з 
 ја вас! — рече Анђелија.</p> <p>— Е то је баш добро!{S} Ајдемо! — рече Миленија и узе судове т 
да јордане, што да се поносе?..{S} И то је тамо народ, и они имају срца!..{S} Зар они немају св 
ретну: гледе се, виде да су људи — и то је све...{S} Док јој је на очима и мисли о њему; али ка 
к’о варошка.{S} Па што највише волим то је: што није завезана врећа.{S} Ама разговара к’о и ја! 
 смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра ти сна!< 
pb n="26" /> из цагрија и закла је. (То је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</ 
а ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код-нас на селу људи к 
ад ћу вам чешће долазити....“</p> <p>То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних 
овео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта била одевена и окићена.{S} На њој су блештили  
 послове на задовољство свију; нарочито је Живана била с њом задовољна.{S} Нигде није стајала — 
м код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „саливорке..“ Па ово — па 
.{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину нешто.{S} Анђелија се т 
оношаху доста плода....</p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он пост 
у виси“ — увиде да је погрешила, и, што је најглавније, признаде своју погрешку јавно — што ниј 
 дна душе увређена.{S} Зар све оно, што је она држала да је поштено и паметно — да јако буде лу 
 руке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета 
 Овај не хте одузимати имања за то, што је Лазар доста јаторан био, него им остави да га раде;  
а ком бејаху венчани венци, пешкир, што је Анђелија донела, и чаша вина.{S} Ту поп последњи пут 
p>Анђелија седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта,  
 срце не дарну никаква жалост више: што је породио — то је подгајио.{S} Он беше потпуно срећан. 
> <p>— Ја те не бих послушала!..{S} Што је лудо — лудо!</p> <p>Анђелија се диже и оде у кућу.</ 
> <p>— Немаш шта да говориш!....{S} Што је најглавније: девојка је здрава к’о дрен!....</p> <p> 
Шта више и смејала се с њима....{S} Што је год могла — она је радила; у дугу дану тумарала би п 
 неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да и 
/p> <p>— А? </p> <pb n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> 
ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелија.</p> <p>— Бога ми, сн 
 <pb n="97" /> као „жесток“ ћата; а што је умео „сочинити“ то не беше више; није се у томе бој’ 
а седала; некима опет сметаше шљива што је пред кућом, па се договарају како ће је извалити; у  
зносити „част“.{S} Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу.{S} Зовнуше Дражу да част при 
ма; само кућни кров још није с тога што је угрејан те се на њему топио.</p> <p>— Дај-де, дијете 
 један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о за продају...{S} Иљадама иљада неприли 
ца, Марта, зна је — знаш она крупна што је била самном у вајату.</p> <p>— То ли је она? — упита 
м.{S} Овако исто била је и моја сна што је за најмлађим братом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Та 
ћена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она се окрете Миленији.</p> <p> 
 једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, те одиграше „шарено коло“.{S} Старојко 
ирићи од стварке до стварке.{S} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго. 
<p>Нинко је био миран човек.{S} Све што је он знао, то је мотика и секира; да га од куд пред су 
тићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако р 
е бабичовала.{S} Она је урадила све што је знала; није одбацила ни баба Симанину гатњу.{S} Дете 
 Она је волила Лазара и дала би све што је имала кад би му могла живот продужити.</p> <p>Али бо 
га.{S} Нинку и деверима умаштала је што је боље могла....</p> <p>А дете је расло.</p> <p>Анђели 
даље агов’о и благов’о.{S} Радио је што је хтео.{S} У кући је заповед’о и морали су га слушати  
то што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико је од момчади не хте ни погледати, 
тумараше по селу од куће до куће, и што је год видео младо и лепо — сматраше да је његово.{S} Н 
 све; и како је Вук слао Петрију, и што је Петрији одговорила, и како се боји.</p> <p>— Ама је  
 га да се само теби моли, и да ради што је добро и поштено.{S} Само ти се молим: одржи њега у з 
— рече Лазар...</p> <p>И попа уради што је наумио: народ изабра Лазара за кмета.</p> <p>Вук да  
ме голубу.{S} Сви су укућани волили што је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она 
тва....</p> <p>А умела се и владати што је ретко...{S} хоћеш ли да дочека, да испрати, да послу 
а...</p> <p>Нећу вам причати о оном што је било у вајату; није да не умем — него нећу.{S} То ће 
ругим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија додавала.</p> <p>— Види-де, дијете, пада ли 
елим, и ред је.{S} Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он  
 свету о вашој слози и љубави — к’о што је се и о нама причало!{S} Ја ’хоћу да се прича о вашој 
вашој вредноћи и о вашем раду — к’о што је се и о нама причало.</p> <p>Сузе су кипиле из очију  
нтићева кућа буде прва у селу — к’о што је и до јако била!{S} Ја ’хоћу да се прича по свету о в 
а креветац и изу се.{S} Не леже к’о што је обично радила — него оста седећи.</p> <p>Грозна слик 
и Стеванови били су земљорадини к’о што је и Стеван и Нинко.{S} Они су знали само оно, што су и 
убав је потребна души човечијој к’о што је потребан ваздух и лебац телу његовом....</p> <p>Мила 
ша ли?“ ...{S} А ја одговарам: „к’о што је Вогу воља!“...</p> <p>„П’онда, унуче!...{S} Их, боже 
је било у маленом селу Салашу, него што је било онога дана, кад је чича Илија Недељковић удав’о 
</p> <p>Према томе није никако чудо што је пост’о „нокташ.“ Жена његова поста му гадна.{S} Он т 
во бити неће.{S} Нисам ја заборавио што је она мени учинила.</p> <pb n="127" /> <p>— А ти, Жива 
будеш светао и виђен међу светом ко што је месец међ звездама...{S} Подигни га, снајо.</p> <p>А 
ричам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за сандуком и 
ој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија спремила.</p> <p>— ’Вала вам! — рече Цвета. 
оре....</p> <p>Мучно је описати оно што је се збивало у души Анђелиној!....{S} Њено расположење 
S} Обукла је од свог одела само оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој 
 узме и живот...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> 
 <p>— Е, чик погоди!</p> <p>— За то што је снег бео, а и ти си бео.</p> <p>Сви се заценише од с 
е: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто што је била сиромашна, а највише што је била ружна — нико ј 
сни били — и он је заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство служила.</p> <pb n="89 
рко пред њих.{S} Он пребацио кошуљу што је, к’о муштулугџија, добио — преко рамена, па у једној 
стави се.{S} Знаш како веле стари; „што је од бога — слађе од меда!“</p> <p>— А мени је горчије 
 газ’те ми мога винограда,</l> <l>„„Што је Ђурђе болестан садио,</l> <l>„„Сваку лозу сузама зал 
а хоћу да га угостим.</p> <p>— Па зашто је ово гајено — него за то? — рече Анђелија.</p> <p>— В 
ладину слабо мислила.</p> <p>Али, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кућ 
ли, пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела да је сви у кући лепо гледе — она је онда хте 
ријим и пошто се умилила млађим — пошто је скинула тешки терет са душе, она хтеде и да воли и д 
„пријатеље“.</p> <p>Чича Стеван — пошто је наредио шта треба радити — диже се до цркве и мејане 
ређа љубити: са Живаном, с попом (пошто је најпре рек’о; оче благослови!) с кметом, Нинком и др 
енскиње село да вечера....</p> <p>Пошто је све вечерало — онда се разиђоше тијо, без икакве лар 
у качару да ракије наточи.</p> <p>Пошто је — клањајући — ушла и послужила најпре свекра па онда 
 пиштољ — њу нешто штрецну.</p> <p>„3ар је он им’о пиштољ'?....{S} Па то је био моме Лази спрем 
е.</p> <pb n="159" /> <p>— ’хоће, добар је попа; а после, он је лепо живео са вашом кућом.</p>  
 <p>— Е!... ал добити онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p 
!...{S} Што мрзиш, болан, на ме?{S} Зар је бољи онај твој смоља, Миладин?{S} Ти си, болан, млад 
ако што год лудо радила.</p> <p>— А зар је то било лудо?</p> <p>— Како није?..{S} Ето помисли:  
> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, а војска га је обишла 
у вече или из јутра Богу молили — Лазар је палио свећу и кадио укућане.{S} Кад су у вече седали 
пет пев’о; Миладин лагано ркаше а Лазар је дис’о равномерно.</p> <p>На пољу се чуше петли.</p>  
 тим упропастити Лазара.</p> <p>И Лазар је одговар’о на све тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па м 
, да се њојзи што деси?...</p> <p>Лазар је био њена срећа, њен понос и снага, њен разговор.{S}  
евала причама Анђелиним...</p> <p>Лазар је био већ зрео човек.{S} До душе, никад се није хтео п 
мо једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и имао је три сина:{S} Симу, Стевана и Ни 
 да зирати оно мало земље.</p> <p>Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику.{S} Ду 
ише у црквену порту; она сиђе.{S} Девер је одведе пред цркву, пред којом беше још неколико вође 
дне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и да  
адићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само њен 
Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и њему и 
певку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело пок 
 у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже, хвал 
 мало је бога ми!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Мила 
 кућу?</p> <pb n="158" /> <p>— Е, данас је субота.... доћи ћу у понедељник.</p> <p>— Ручаше ту, 
а!..{S} И ако „сватови нису људи“ — зет је најмање човек....</p> <p>Дакле он није смео да седне 
n="188" /> <p>Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа..{S} Она се трже...</p> <p>Месец сјаја 
ал на то и не помишља...</p> <p>Старост је на њега дошла као и зима: — с руку и ногу.{S} И шта  
амо ме покри — па иди и ти спавати, већ је доцкан.</p> <p>Анђелија га' покри, рече: лаку ноћ, п 
у!...</p> <p>А снег само падаше.{S} Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама; само к 
ј матери у прибирању разних трава и већ је к’о девојка знала које су траве лековите.{S} Девојке 
у — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец — два; али за старцем стоји низ година 
 му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему јунака па га није одвај’о од себе.{S}  
ло не брине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неко 
 седамн’ест пренети преко Дрине!{S} Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити!...</p> < 
са Савом!“ — „Није, вала, нано, сву ноћ је са мном спавала!“....{S} И да не би Петре па — зло.. 
зет не даде ми мира сву ноћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> 
седи и немо гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одг 
ицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је децу умила и очешљала.{S} Она трчаху око ње к’о пили 
 крв и даље; глас му изнемог’о, а снагу је већ са свим изгубио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио м 
 Дража поче да приказује „дар.“ На реду је био Живанин којим она дариваше сватове; вођевина дар 
 ове си ти најпаметнији.</p> <p>На реду је да се прво прикаже кумовска част.{S} Кум изнесе пече 
дост воли спољну лепоту — и Анђелија ју је заволела.</p> <p>Миладин беше благ и добричина.{S} Њ 
раћу да се не би изделила; поучавала ју је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи.</p> < 
и кад Анђелију дрем савлада — Живана ју је слала да, бајаги, види дете — а она је остајала и да 
е Живана заварчила урок Лазару — она ју је сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју 
ричала све што је од Живане чула, па ју је саветовала да и даље тако ради.</p> <p>— Не бој се т 
{S} Пиљеж јој је скакала на раме кад ју је ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, с 
 светиња у очима Анђелиним.{S} Дотле ју је поштовала само к’о мајку.{S} Не беше савета који би  
х и срећних, тужних и веселих и — он ју је глед’о и у добру и у злу....{S} Севапније вам је не  
ајпаметнију жену и нешто силно вукло ју је Живани.{S} Нарочито се сећала смрти њене. — Оди де ћ 
ила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико болесника, 
ном пазила се к’о са сестрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к’о старија сестр 
на пар седела је његова сна Марта, коју је повео да се нађе код вођевине.{S} Богато је Марта би 
ене чамотиње.{S} Она подиже главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жил 
 кући?....{S} Та ово беху све деца коју је она на рукама одржала.{S} Шта ће с њима и како да их 
ила.</p> <p>— Нано!{S} Ето ту, у асталу је кеса....</p> <p>Па, к’о да се уморио, ућута.</p> <p> 
— Шта?</p> <p>—- Тата синоћ вели, да му је баш по вољи што те је добио.{S} Ја, тако, служим, а  
чича Стевану никако код куће; све да му је да куда изиђе.</p> <p>— Ко је отиш’о да положи крава 
 зависило је од прилика: кад види да му је баш рђаво — она је дрхтала од својих рођених мисли;  
а надгледај, дете моје.{S} Гледај да му је увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине — па 
суд изведеш, он би се уплашио к’о да му је смрт дошла.{S} Његова је највећа радост била да обил 
ве тужбе и жалбе.{S} Он беше прав па му је лако било и одговарати.</p> <p>Али је Лазар — к’о шт 
и куму па рече:</p> <p>— Не знам шта му је сад?{S} Никад овако није радио.</p> <pb n="113" /> < 
 и слабо је марио за мотику.{S} Душа му је била добра пушка и нож.{S} Катић је позн’о у њему ју 
 — сматраше да је његово.{S} Највеће му је задовољство било: да затре чедност у младом чељадету 
е пред вајат; уз пут загледаше да ли му је пиштољ добро подасут...{S} Отворише се врата од ваја 
ка па га није одвај’о од себе.{S} Он му је био као неки старешина над пандурима.{S} Њему је сам 
анта паде по њему и закука.{S} Љубио му је косу, лице, очи и уста.{S} Нариц’о је тако тужно, да 
..{S} Иљадама иљада неприлика правио му је.{S} Он је пис’о тужбе и жалбе против Лазара.{S} Трч’ 
губио.</p> <pb n="177" /> <p>Долазио му је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараш 
да је мор’о човек оплакати — већ ’ко му је камено срце; Миленија не зна шта ради од себе.... мо 
/p> <p>Све, што је почињ’о, испадало му је за руком, срећно.{S} Он постајаше сваког дана богати 
ртљом...{S} Он свима издене име — то му је душа....{S} Наја је већ друкчија.</p> <pb n="36" />  
“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p>И Лазар поче кметовати.</p> <p>У од 
и девере, и синовце, и синовице; зар му је све то мала — него ми још узе и њега!....{S} Зар сам 
 <p>Али, кад га унесе у вајатић — ту му је изљубила цело тело.{S} Није могла да одустане од њег 
о неки старешина над пандурима.{S} Њему је само смео поверити најстрашнија места — на да се ни  
ку бабу. </p> <p>— Жива била.{S} А чему је учиш? </p> <p>Анђелија изиђе.</p> <p>— Знаш, прости  
це није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који не 
и, и дај ми здравља!..“</p> <p>Миладину је играло срце од радости.{S} Он је толико волио свог о 
>Ика уђе у собу.</p> <p>— Анђо! — викну је она.</p> <p>Анђелија кад чу њезин глас окрете се.</p 
еј до неба...“</p> <p>— О Анђо! — викну је Живана.</p> <p>Она се трже.{S} Била је готово забора 
јој ни савест не беше више мирна.{S} Њу је гризло што то све није казала и <hi>њему</hi>, Милад 
сазив’о мобу да многе радове сради — њу је онда зора затицала са пуном вуруном печена леба за р 
овољно и у кући и у комшилуку.{S} За њу је било само лепих речи.{S} Њезин се сан — што га је пр 
ранила; марва је трчала за њом; деца су је волила, свекрва се њом поносила; укућани — да су мог 
е па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А зар око деце треба много устаја 
е раширене уздрхтале руке, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде  
е, руке које су је гајиле, руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба — одвугну и  
а које су траве лековите.{S} Девојке су је још тада прозвале: врачаром.</p> <p>Нешто то, нешто  
не патње.{S} Девојке и момчад љубиле су је у руку; људи би се увек са њом лепо поздрављали а же 
опричала све, њима се изјадала и оне су је жалиле.</p> <pb n="167" /> <p>У селу су сматрали Анђ 
о је отишла у Мандића кућу — али сви су је жалили.{S} Она је била мезимица чича Стеванова, али  
{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....</p> <p>Од то доба сваки је  
а не зна шта ради од себе.... морали су је већ и ућуткивати...</p> <p>Пошто су га окупали и обу 
 и она испусти душу.</p> <p>Саранили су је поред чича Стевана....</p> </div> <pb n="134" /> <di 
ани?....</p> <p>Оволики удари сатрли су је.{S} Али она се не смеде подати.{S} Ова деца искаху л 
се с њима разговарала.</p> <p>У селу су је веома поштовали са њезине патње.{S} Девојке и момчад 
ве дање.{S} Ево и њеног травњака!{S} Ту је она лане са мајком овце „јагњила“.{S} Ено и колебе!. 
а....{S} То су паре општинске....{S} Ту је и печат....{S} Све то предај сутра попи....</p> <p>— 
једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево воће!{S} Како је пре — кад је била мања — 
ри су биле бледе.</p> <p>— Шта је, — ту је! — рече Анђелија и уздану...</p> </div> <pb n="12" / 
ја седе.</p> <p>— Најо!.... што је — ту је! — рече Лазар.</p> <pb n="178" /> <p>— Шта, кућо мој 
и копање — онда је дошла жетва.{S} И ту је Анђелија осоколила.{S} Не само да је жела него и вез 
Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нарицајући разговарала са мртвима.{S} Тужила им се к 
 опростимо.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>Ту је!.... .</p> <p>И кад наста праштање сви оплакаше....< 
ом.{S} Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али 
дела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она прогута, стиште јаче руку деве 
не беше тајне пред Анђелијом...{S} Децу је надгледала и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој 
ити кад дођемо тамо с попом...{S} Одмах је друкчије!... „’Оћете ли? — „’Оћемо“ — „Колико тражит 
а јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’о родитеље; али она не беше више само  
 једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и од воде, и од кола, и од свега што би  
вци кад те речи изговори.{S} Брбљала их је к’о мало дете — кад проговара — па кад што научи...< 
, кадивица, девесиљка и тако даље па их је тим именом звала.{S} Деца су је много заволила.{S} А 
ад је са свим ославило пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{ 
} Па се онда — са стидом — сети како их је затекао чича Ђурађ и повикао: „Шта радите ви, цуре?“ 
ју.{S} Напред су ишли коњаници (било их је до тридесет); пред свима јаху барјактар и зет са вел 
а.{S} Њима је прела, њима је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка 
ледала пос’о што јој снаје раде.{S} Њих је она упућивала и учила свему добром.{S} Код ње не беш 
</p> <p>Али то није нужно....{S} Старац је — старац.{S} Узмите колико их ’оћете — сви су налик  
епрека да тражи другу љубав; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда „кад пу 
и сам постала заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Приста 
и Анђелија поруменевши.</p> <p>— Е, баш је тај рад!...{S} Ви’ш ти њега како се он то завук’о!.. 
 Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече Миленија — Помлати све ћурке и кокоши,  
е неки лаки дрхат и зевање.</p> <p>„Баш је свако женско проклето!“ мишљаше она.</p> <p>Па онда  
рипац — али вредна к’о кртица.{S} Немаш је шта видети — пека меса — али она је стекла са Стеван 
 ли ћу ја знати, то не знам; али да ћеш је ти упамтити — то знам у тврдо!...</p> <p>И Петрија о 
 свом месту!...</p> <p>— Па, велиш, још је девојка?</p> <p>— Моја другарица.</p> <p>— Како би б 
 расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу и придену иглама, повеза је м 
јци?“ — „Бројте!“....{S} И ми бројимо. „Је ли доста?“ — „Доста!“;..{S} Колико ’оћете у кућу?“.. 
уз реч, упита да ли она зна што год. — „Је л’да се држе деца?“ — упита Циганка. — „Ја!“ — рече  
таја ми бајаги, мати, а Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово  
 ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он мени! — рече Лазар.</p> <p>—  
и, зграби две кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који  
> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан 
 своју стоку сагонити у Лазарево имање; један пут му посече и вола товника што је Лазар спрем’о 
} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један није још попустио а други већ стег’о.{S} По путу  
је смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб.{S} Она хтеде да га извади.{S}  
о опет нећу доживети, к’о бајаги?...{S} Један, два, три, четири, пет, шест, седам.{S} Шта ми је 
е у авлију.{S} Младожења скочи с кола а један од ашчија додаде му кокошку живу.{S} Он извади но 
p> <p>— Дај, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест годин 
и истрже....{S} Онда заману, удари Вука један пут по слабини а други пут по глави.{S} Он паде.{ 
„Мачванку“.{S} Старине се по’ваташе све један до другог; чича Стеван води коло.{S} Измеђа стара 
, боже, шапућу?...{S} Ко зна!.. не може један човек све знати!....{S} Деца се окупила око огуље 
 <p>Марко извади кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p>  
на столу.{S} Онда чита нешто, чита, узе један венац па метну Миладину, а други Анђелији на глав 
ше сви.</p> <p>Живана изиђе у кућу, узе један зелени чанак и рече Марти да донесе воде.{S} Кад  
ке на огњишту — ватра плану.{S} Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру.{S}  
 напи се па седе.</p> <p>Стари сват узе један земљани чист тањир, одреши кесу, извади „сватовск 
ђелија.</p> <p>— А ко си ти? — упита је један познат глас иза леђа.</p> <pb n="186" /> <p>Анђел 
/p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један онаки кућаник — па да га платим!</p> <p>— Не може 
.{S} Чича Стеван — реда ради — бацио је један „здрав“ цванцик на трпезу, па онда изађоше међ св 
р чича Благоје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Зн 
, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S} Ја све пазим — кад куда идем; с 
 па нек сврши!{S} Може то бити без мене један пут!....</p> <p>Али Лазар и то уреди.{S} За кратк 
код својих кућа; дирају Дражу и шале се један с другим.{S} Све то зачињаваху чутуром што је Анђ 
— То је, браћо, због наше кавге! — рече један старац.</p> <p>— И због псовке! — рече други.</p> 
/p> <p>— Коју ти хоћеш!</p> <p>Затурише један другом руке за вратове па запеваше:</p> <quote> < 
ко свежњића артије што се зову „акта“ и један грош поред еванђеља — и то му је било све.</p> <p 
 кесу иза копорана, узе један „здрав“ и један бушен цванцик — и пружи јој.</p> <p>— Дај оба здр 
урског зулума.</p> <p>Елем, досели се и један бећар, неки Богдан, који је, веле, убио Турчина.{ 
е кутљаче, тикву с ракијом, један нож и један топрак па дотури некима на поље који одмах сакриш 
енско.</p> <p>— Алал јој матери! — вели један.</p> <p>— Бога ми баш!</p> <p>— Да ми је један он 
 и деци вашој...{S} Али, чујте ме!.. ни један да се није усудио да ишта одели!{S} И тај, који х 
 Узмите колико их ’оћете — сви су налик један на другог..{S} У сваког је погурено тело, у свако 
ине.</p> <pb n="54" /> <p>Катић је имао један чудан обичај.{S} Чим се Турци заћуте неколико дан 
у.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, који незнају за своју сопственост.{ 
 Овака кућа — к’о што је наша — па само један писмен.</p> <p>— Нек буде и он — рекоши они.</p>  
оје Вукашиновић'?..{S} То је један — по један!</p> <p>— А какве је она нарави?{S} Знаш, и то се 
жена човека истукла...{S} Нек буде и то један пут — нек се прича....</p> <p>Вук није тужио — па 
 прст на садевене хватове дрва....{S} У један мах дигоше заостали „голаћи“ и њихов буљубаша цеп 
а га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У један ма хтеде да иде кући његовој — али Лазар рече:</p 
тнуто? — упиташе и Миладин и Анђелија у један глас.</p> <p>— Ја!</p> <p>— А ко би таки душман.< 
ео, што ниси каз’о, па да читам свима у један пут!</p> <p>И посрћући изиђе на поље...</p> <p>Љу 
 <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и Стана.{S} Анђелија запева:</p> <qu 
 пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у један пар:</p> <p>— Сватови!...</p> <p>Смиљана зграби с 
 се, не вреди да се пријатељи умиљавају један другом.</p> <p>Свати већ почели ручати.{S} У врх  
они.</p> <p>Сватови се шале и задиркују један другог.{S} Марко дира Дражу, који се од јутра опе 
тано вичући.</p> <p>— А...' ха! — викну један од Лазареве стране за њим.</p> <p>— Не дај се!{S} 
а ми! — рече Марта.</p> <p>— Ако ми још један пут рекнеш то — завадићемо се — рече Миленија пуш 
м, и два цвета.{S} Чича Стеван баци још један дукат на погачу и пружи Анђелији.{S} Она га пољуб 
 <p>Анђелија га придиже па подметну још један јастук под плећке. </p> <p>Он дисаше кратко.{S} Л 
тири, од четири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у го 
<p>— Помисли, болан, да бих ја страдала једанпут да није било моје снаје Петре.{S} Отишла ја Си 
и блато са себе.</p> <p>— Ако ми се још једанпут приближиш — ти ћеш бити излупан к’о нико твој! 
> <p>Живана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да не 
село, а она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клин 
 све ваљане!..“ И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђелију; „ново сито о клину вис 
p>Он поћута неколико тренутака...{S} На једаред протеже врат и зену.</p> <pb n="128" /> <p>— Св 
епо могло видети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од во 
ија.</p> <p>Опет настаде тајац...{S} На једаред одјекну пуцањ...{S} Ове поскакаше и повикоше у  
 попак се ућут’о,...</p> <p>Лазар се на једаред промешкољи; појми да се дигне али не може.</p>  
..{S} А к’о сунце обасја ову башту и на једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи; а од п 
а заовица је само милује.... </p> <p>На једаред, к’о чује она кола.{S} Истрчи на капију, поглед 
сваки гласак јасније звучи...</p> <p>На једаред поче оретко падати перо по перо, велико округло 
на.</p> <p>И оде опет терати.</p> <p>На једаред чу она тутањ.{S} Окрете се, кад — а Вук сполати 
је њега хтео да убије!...{S} Хтео је од једаред да се освети и мени и њему, и да затре у корен  
адости, рекнеш: „’вала богу“.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радо 
неће бог да потре громом?...“</p> <p>Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој се десило 
воје „младе“ ; у оном код врата била је једаред бијена, што је од бабиних куршума правила „сали 
ми да ожени Лазара.</p> <p>А и време је једаред!....{S} Лазар је већ примио имање у своје руке, 
о и Икине куће, па ено Вемине (с њом се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле)...{S 
{S} Ето њене ливаде!{S} Под оним кленом једаред се са Иком ваљала по трави; галицале су се, сме 
ла да љуби у руку.{S} Како се изненадно једаред чича Стеван, кад му унуче уђе у собу и пољуби г 
ите — рече и изађе.</p> <p>Редаре се по једаред обредише па ућуташе....</p> <p>Неке од жена сто 
} Ево Станине куће; ено вајатића где су једаред ноћиле она и Ика — и све три нису сву ноћ заспа 
ој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде девојка, да девује, да девује, да девује д 
 те питам, како би било, да ја њега још једаред пропустим кроз руке?</p> <p>— А зар би могла?</ 
здвајати!</p> <p>И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју, па тужно изиђе из баште.. 
 поведе кумовским колима.{S} Ту она још једаред пољуби у руку и оца и мајку па се попе на кола  
ћ!{S} Сву ноћ је витло мене и Стану!{S} Једва се смири пред зору.</p> <p>— Баш је ђаво! — рече  
рише.</p> <p>Онда поче да их мири...{S} Једва их измири....</p> <p>— Ајде Марко! — викнуше сват 
а — али јој се слутње не обистинише.{S} Једва се мало примири.{S} У том прође и зима.</p> <p>Не 
лове кући.</p> <p>— Платиће ми за то! — једва изговори Анђелија од једа.</p> <p>— Платиће он ме 
ном“ и говорио: како „господин капетан“ једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити.. 
о општинској самоуправи.{S} Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија.{S} Бил 
 <p>Анђелији већ заглунуше уши; ноге је једва држаху.{S} Надгледала је и здраве и болне.{S} Ниј 
 и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима..</p> <p>Ика у 
 је и попа и пријатељи његови.{S} Он се једва разговараше са њима.</p> <p>— Што га не носиш док 
јете! — викну он.</p> <p>Она се стеже и једва полако одговори.</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Шта је  
.</p> <p>Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде....</p> <p>А кад се заруме 
тиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се н 
азбојник“ — од врућице, и то: одолен да једе са трнометом, а разбојник усећи ситно па пити у ко 
тарешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћути.{S} Цигани стали 
 белог лука, па га помеша са сирћетом и једе са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> < 
ашља.{S} Има „ревендија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „ 
 стигне, пригрли, пољуби — па онда опет једе печења и пије вина.</p> <p>Сватови се опет засмеја 
ј, Маркићу, славе ти, да и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p>  
никуд!</p> <p>— Пада ли ти што на ум да једеш?</p> <p>— Ништа...</p> <p>Живана би тада заћутала 
те, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па мало, мало, п 
че Анђелија.</p> <p>— Седи ти, дико, те једи, — дуго је до мрака.{S} Ајте и ви, цуре.</p> <p>По 
ке, а војска га је обишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Ми 
клонила да не буде свађе, међу њима.{S} Једина створења која су завирила у њену душу, беху Ика  
S} Из њене куће никад не полете реч.{S} Једина је Пантића кућа која није попирана по устима.... 
да и Вук...</p> <pb n="96" /> <p>Био је јединац у оца и матере, па нешто то, нешто болешљивост  
 нерадом запарложило.{S} Колико су били једини — опет им је на време била свршена и орба и копњ 
ј то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са којом је она зидала куле по ваздуху?....</ 
и ће њима бити!{S} Они су научили да их јединица пољуби у руку.{S} А кад она оде, па осване јут 
д је чича Илија Недељковић удав’о своју јединицу Анђелију.{S} Слегло ти се ту света тма божја!{ 
 Оте ми дете, оте ми имање, оте ми моју једину радост: да се одморим!“....</p> <p>Али се опет п 
аклињеш? — упита она јаросно. </p> <p>— Јединца ти твога! — мољаше Вук.</p> <p>— Зар си га хтео 
!{S} Али пре него што умрем, заклаћу ти јединче, запалићу ти кућу, па ћу тебе у онај пламен бац 
две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле „перишани,“ уковице с 
играва.{S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле 
</p> <p>— А ко би таки душман.</p> <p>— Једна жена зелених очију — рече Цвета.</p> <p>— То је П 
у разредила је тако лепо, да би сметала једна кад би на другом месту била.</p> <p>Живана дође з 
лако заборавља и младићу је тим скинута једна препрека да тражи другу љубав; али старац је више 
е браћу да се не изделе, што смо трпеле једна другу што....</p> <p>— Ти се, најо, љутиш?</p> <p 
 треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!....{S} О 
атељу!</p> <p>— Кам’ мој топрак? — рече једна</p> <p>— Кам’ моја кутлача? — рече друга</p> <p>— 
јно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они  
pb n="34" /> <p>Заватише воде па полише једна другој.{S} Анђелија извади иза појаса свој пешкир 
 дар“: прстен, свила, две ниске малих и једна великих дуката, једна ниска талира „орлаша“, игле 
моја квочка, моја ћурка, моја гуска; ни једна није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ће 
лији.{S} Нико се на њу не потужи.{S} Ни једна реч рђава за њом не полете. (Вук није смео ни обе 
ра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ћеш помагати редар 
е шта је међу њима; али како се није ни једна ни друга тужила, и како су у селу држали да је ср 
артара? '</p> <p>— Има, веле, у Лешници једна што разбацује карте.</p> <p>— Ала и те ваше врача 
ер те је поведе у кућу.{S} На прагу јој једна од жена даде два леба, које она метну под пазуве, 
 к’о да веле Аници: „Шта хоћеш ти, бубо једна?{S} Називаш мене лудом; а зар може луда родити он 
 погледом који је говорио као реч: лудо једна!</p> <p>— Шта ти хоћеш! — викну Ика. ’Наки момак, 
..{S} Казала бих Ики: врати „паре“ лудо једна!... па бих с њом и Стајом само друговала.{S} Ника 
 више ражалише:</p> <p>— Шта ти је лудо једна?{S} Па ти си знала, да — док се удаш — мораш бити 
.{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако треба! — реч 
е срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да кане па би јој ла’нуло, скинула би јој се стен 
е са спремом?{S} Ено ти убацише бураг у једна кола! — викну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. 
аспореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђе својим колима.{S}  
е коње; свирачи свирају а пушке не даду једна другој издушити.</p> <p>— Е, пријатељу, збогом! р 
иске су понизане на платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S 
а обрнуше пре кућом; кум искочи.</p> <p>Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три године.{S 
, света има свакојака.{S} Нису сви људи једнаки.{S} Видиш кад тако одеш коме у кућу, „нејака“ п 
се са свим збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија 
>Пола ноћи је давно превалило.{S} Дража једнако накарада: час пева уз гусле час задиркује све.{ 
 Смиљана, брате, — мани је!{S} Кидисала једнако: ама једи пријатељу, ама пиј пријатељу!.. „ Па  
е.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га да буде благ на сп 
ћа“ (Сава) већ стиг’о...{S} Сад га нана једнако нуди да једе и пита: „па како моја Анђа; је ли  
а вели: ”моја Анђа никако не спава, она једнако плаче“.{S} Еј, моја нано! знам, како ти је!...{ 
орачи колико вреди!..{S} А снајка Марта једнако те ’вали и вели да твога рада нема на близу...{ 
Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако.{S} Анђелија је ћутала крај његове постеље.</p> 
ош много прич’о како ’хоће ово и оно, и једнако је пио с Дражом.{S} На послетку се диже и изиђе 
 међу собом и грде са зетом Марком који једнако кавге тражи...</p> <p>После вечере беше живље.{ 
на је само себе жалила и кроз главу јој једнако пролеташе мисао: „ал сам несрећна, ал сам несре 
се развесели и обрадује....{S} Међу тим једнако је била око постеље Лазареве.</p> <p>Огрешио би 
то ми је ратар! — вели чича Стеван — он једнако по градинама.</p> <p>— Па како, море — а?</p> < 
ворила би она.</p> <p>— Ама што ти тако једнако распитујеш за снег? — упита чича Стевана Маринк 
...{S} А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је би 
ва да вуку а четири да туку“ !...{S} За једне чарапе вели: „ево му чарапа, може у њих мачка обу 
Цвета врачара.</p> <p>Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је под старост врачала.{S}  
 забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разговору па је,  
 дивећи јој се.</p> <p>Живана извади из једне мараме „прекоглавље“ или („шљоке“), а то је пет — 
е за рад и услугу не бојим се, вала, ни једне; само кад су сви тако добри!....</p> <p>Ко, зар н 
ше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.</p> <p>„Шта ли ће да значи 
има би је носили, а Миладин јој није ни једне окорне рек’о.{S} Она се смешила и певушила од нек 
>— А зар ти, Лазо, кућо, нећеш мајци ни једне казати? — упита жалостиво Анђелија.</p> <p>— Скор 
умарати по читаве ноћи, а да ми нико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким 
кад се није без плена вратио.</p> <p>Но једне ноћи они пређу Дрину, а Турци их дочекају у засед 
S} Ика и Станија стадоше до ње: једна с једне, друга с друге стране.{S} Све три су биле бледе.< 
ше пе дигне.{S} Гробље поста вашариште: једни излажаху — други улажаху.{S} Селом се поче разлег 
де? !....</p> <p>И људи је оставише.{S} Једни веле:</p> <p>— Извећала је!</p> <p>— Није, брате, 
<p>— Шта ли богу згрешисмо? — питаху се једни.</p> <p>— Али нас и казни! — рекоше други.</p> <p 
иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа венчање а другим се враћају.{S} То  
p>— Е лепо.</p> <p>Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг, него једним путем иду иа 
три — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје нем а Станиша гл 
 — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко слеп, Станоје н 
 — пет, од пет — четри, од четри — три: једно Станко, једно Станоје, једно Станиша.{S} Станко с 
рво: не могу, а друго; што ће то?...{S} Једно, што ћу вам казати, упамтите!{S} Нека је слога и  
ећни бити....{S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема т 
вала децу.{S} Код толиког рада — она ни једно не опрљи и не онакази; чувала их је и од ватре, и 
ала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди.{S} Већ су били на другом крају и Петар 
и ја вам причам целу истину! </p> <p>Ни једно што је пало не диже се — све помре.{S} Сандук за  
атом.{S} Роди дете, оно — умре.{S} Тако једно, тако друго, тако треће....{S} Мати ми се зорли з 
ла!...{S} А што ће нам живот ако нећемо једно другом љубав учинити!..</p> <p>И ту, дрхћућом рук 
још како!...{S} Нас четири треба да смо једно: што једна зна — све да знају!...</p> <p>— Тако т 
рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благосиљаше;  
ти — ти их имаш још!</p> <p>— Све је то једно.{S} Посеци по овом прсту боле, посеци по овом бол 
о пролеће, како их је гледала где скачу једно преко другог и играју се...{S} Ту је и трешњево в 
ега под топле наслоне од зиме..,</p> <p>Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе на пољ 
че чича Стеван отворивши прозор.</p> <p>Једно од деце додаде му.</p> <p>— Сув к’о песак!..{S} А 
свима па рече да му доведу децу.</p> <p>Једно по једно прилажаше му руци и он их љубљаше и благ 
бишла за то, што је једин.</p> <p>Елем, једног јутра зовне Анђелија зета Милана, па с њим седе  
емају чим!...{S} Али не лези ђаволе!{S} Једног дана нађе он њих све у качари.{S} Оне удесиле пр 
ед људима — ајак, не помаже ништа!..{S} Једног дана он ти лепо сакрио натегу па отиш’о у село.{ 
ше поради себе ни на поље изаћи...{S} А једног јутра пролетњег и она испусти душу.</p> <p>Саран 
а не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини.{S} Живко се ожени и узе дом 
ом уздан’о...{S} Ја ћу да вам причам за једног.</p> <p>То је био Вук Срдановић.</p> <p>Има код- 
дети к’о и на дану...{S} На једаред иза једног брдашца, што је иза оне шумице од воћа, сину неш 
ове.</p> <p>— Ко је то? — упита Вук иза једног трњака, Анђелији залупа срце од неке дивље радос 
етири-три, од три-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, 
укућани искупише.{S} Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је и 
/> дрешити кесе.{S} Стари сват иђаше од једног до другог и наплаћиваше.{S} Кад од свију прикупи 
ице у његово пуно тело, па онда трчи од једног до другог, и прича: како јој се братић с њоме ра 
ак за њим те стадоше на сред цркве; код једног малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир 
кућани на колима).{S} Наговориле редаре једног ђаволана....</p> <p>Сви прснуше у смеј, а Марко  
S} Мутни дани беху гори за болесника, и једног вечера Лазар — који је највише волио ћутати — зо 
 почеле да бледе; небо беше чисто без и једног облачића....{S} Мало по мало исток поче обузимат 
ри-два, од два-један, од једног нема ни једног...{S} Иди, бољо, и у гору и воду, у високе висин 
како и нема.{S} У души њеној не беше ни једног осећаја за њега; сва њена брига била је: да задо 
 ми се зорли забринула...{S} Док ето ти једног дана једне маторе Циганке.{S} Мати с њом у разго 
егов пријатељ прети да ће му подвикнути једног дана: „срећна ти качара, пријатељу попе!“</p> <p 
 што није никад дотле учинила — рекавши једног дана Живани:</p> <p>— Е, Жико, ја погреших кад т 
p> <p>— Био, тако, један човек, па им’о једног сина коме је било име Милан....{S} Не бој се, не 
:</p> <p>— Да гинемо, Симо!</p> <p>— До једног буљубаша!</p> <p>— Да оставимо спомен!</p> <p>—  
 другој Вук.{S} Људи су се купили и око једног и око другог.{S} Обојица су доказивали да је пра 
кве су могли.</p> <p>Панта је имао само једног сина по имену Петра.{S} Петар је био ожењен и им 
и зору дочека.</p> <pb n="124" /> <p>Но једног јутра чича заковрну зорли.{S} Срећом још беху св 
и је био сада живот Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри  
е мој отац доселио у Глоговац!..</p> <p>Једног јутра — а то је на петнаест дана по свадби — вик 
 да и сама увиди да је крива....</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе 
е па или запере или пресвуче....</p> <p>Једног вечера разболе се Лазар.{S} Обрашчиће му подузел 
де газда.</p> <p>И изгуби све...</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авли 
д из запећка колико себе ради...</p> <p>Једног јутра пође на поље.{S} Киша падала сву ноћ па ст 
де се да буду готове пре копања.</p> <p>Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару.{S} Марта  
 да ме нестане са овог света!..“</p> <p>Једног вечера уђе у вајатић да легне.{S} Миладин давно  
p> <p>Баш, некако, при крају школовања, једнога дана дође Лазар раније него што треба кући; неш 
Глоговац се поцепа на две стране.{S} На једној је био попа а на другој Вук.{S} Људи су се купил 
ина дарује само девера и укућане.{S} На једној мотки држаше зет и Марта „дар“, а Живана узимаше 
 кроз живот — састала су се случајно на једној стази.{S} Њихова циљ беше једна иста.{S} Њихови  
лико јој треба.{S} Она се бринула да ни једној не буде криво, а од њеног се ока ништа није могл 
уштулугџија, добио — преко рамена, па у једној руци држи ћевап а у другој руци чутуру.{S} Свато 
а гробље.{S} И она изиђе у кућу, нађе у једној видрици воде и уми се.{S} Убриса се рукавом, узе 
заврљам? — помисли она кад виде да је у једној великој шуми.{S} Неки ладан ветрић пиркаше а њој 
пред кућом.{S} Кад попа изиђе — Нинко у једној чаши изнесе панајију и метну на совру да попа оч 
је ткала, њих је прала, њих и миловала: једном речију: поста им мајка.. .{S} Вукосава беше њен  
ила ручак; прала рубине, ткала и прела; једном речју: вршила је све, и мушке и женске послове.. 
аћин и домаћица и младожења и невеста — једном речју: и старо и младо, све што је умело играти, 
а.{S} Одлазио је у варош, канцеларији — једном речју: свуда где је хтео.{S} Зарађив’о је на пис 
шта није теже него дворити и стајати на једном месту.</p> <p>Донесе — ракију и наслужи.</p> <p> 
, али се никад није тужила...</p> <p>Но једном дође крај и њеним патњама и мукама....</p> <p>На 
ра пође од руке до руке.{S} Пошто се по једном обредише — пођоше...</p> <p>Народ изаш’о па улиц 
 то било лепо: ја и Ика <pb n="72" /> у једном селу!{S} Право да вам кажем: кад би ми била она  
сам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће дао! — А у чему тетка? — У деци, у деци не 
ћемо за то!...{S} Деде ти мени, дијете, једну „варену.“</p> <p>— Што ће ти — бог те видео — зар 
шке деце није им’о него само женску.{S} Једну је ћер удомио.{S} Он је био један од оних људи, к 
.</p> <p>Сврши се и то.{S} Дража поиска једну чутуру.{S} Они му дадоше.{S} Он се прекрсти, помо 
ше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну лепу башту.</p> <p>„Чија ли је ово башча овако ле 
ац.{S} Мушки поскидали капе па стали на једну страну а женскиње на другу; Анђелија му стајаше в 
 се сетим!</p> <p>— Шта не можеш?{S} Де једну девојачку!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Ј 
 Маринко — викну циганин.</p> <p>— Деде једну ”Мачванку“.</p> <p>— 'Оћемо сад!</p> <p>И засвира 
 на ватраљу жара па онда машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак питајући:</p> <p>— Је ли 
оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну суву шипчицу.</p> <p>— Видиш, дијете!{S} Ово је „ 
 да буде с’оник!..{S} Деде, Дражо, јави једну.{S} Волим ти гусле него тамбуру, а за „музуке“ (ћ 
итлић, подлогу и још из главе да извади једну „чиваду“ (чијоду) и да рекне три пута:</p> <p>„Зе 
 песма! — рече Анђелија.</p> <p>— Де ти једну!</p> <p>— Не могу да се сетим!</p> <p>— Шта не мо 
па знам ти — вели — пуно гатњи, ал знам једну најбољу.{S} Шта ћеш ми дати да ти кажем?“...</p>  
.</p> <p>— Ја, знам Илију.{S} Ноћио сам једну ноћ код њега кад идох у Митровицу.{S} Честит чове 
p> <p>Само да вам још кажем, да је им’о једну навику, које није мог’о да се отресе....{S} Кад у 
се, не бој се!.... па тај Милан заволио једну девојчицу, којој је било име Миленија....</p> <p> 
са попама попише по неку и док млађи по једну — две одиграше — па се кренуше кући...</p> <p>Код 
ди.{S} С леве и десне стране намести по једну „уковицу“ у којима беше по талир и две „крстатке“ 
 Ој Дражо!</p> <p>— ’Ајд да запевамо по једну од старине! — рече Дража.</p> <p>— ’Ајде вала.</p 
.</p> <p>Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита:</p> <p> 
ећеш све наше — рече Живана па замаче у једну честу од ружа.</p> <gap unit="graphic" /> <p>„Ово 
 беше једна иста.{S} Њихови путови беху једну исти...{S} Они су се најпре спријатељили, па онда 
рави колачић.{S} Онда треба да узме још једну сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије  
не.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђелија се маши руком  
 к’о трешње кад заруде, прса округла па једра: лепо видиш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да ј 
се заплака.{S} Сузе к’о киша полише јој једре образе.</p> <p>Миладин се поче мешкољити, па кад  
 ока — него некако нежно; образи пуни и једри, усне мало испупчене к’о у каквог добричине.</p>  
е обрве, плаве очи, велики нос, округли једри образи, велика уста, крупни зуби, широка прса и п 
бим до смрти!</p> <p>И ту се маши руком једрих Анђелиних образа.{S} Она му одби руку, па пође п 
е....{S} Обелеше вране косе, смежура се једро лице, замутише се црне очи, опаде оно дивно тело  
му љуби и црно око, и злаћену косицу, и једро лице.</p> <p>— А колико ме волиш, око моје? — пит 
<p>А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу; оно се засмеје...{S} Миленија га склања и  
, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу (ваља се).{S} Чича Стеван још пружи и свадбено рув 
су сватови сели по старешинству.{S} Сви једу — младожења не једе; сви разговарају — младожења ћ 
 да га анђео небесни љуби, тако га нека језа радости прожмава.</p> <p>— А ко те научи роде томе 
ма то!...{S} Ја како!...{S} Не слуша ме језик — успи-де дијете и ову чашу, ваљда ће послушати!. 
у и ту се с њима грди.{S} Оне, пуснице, језичне па га зорли товаре, а вала ни он њима дужан не  
кну неколико њих.</p> <p>— Шта велиш?!. јекну Марко.</p> <p>— Баш у твоја кола! (Он је дошао на 
 образе.</p> <p>— Шта је, срећо моја? — јекну Анђелија.</p> <p>Али он је више не слушаше.{S} Ње 
 — рече Цвета.</p> <p>— То је Петрија! —јекну Анђелија. — Па има ли помоћи?</p> <p>— Која Петри 
ла.</p> <p>— Ето па види!</p> <p>— Ама, јел увек овака?</p> <p>— Увек.</p> <p>— Ово ће бити или 
пита: „па како моја Анђа; је ли здрава; јел се навикла?..{S} О моја мајко!..{S} Добро ми је, ле 
је дворила.{S} Редара се бринула да има јела на синији, а Анђелија је уједно и децу надгледала  
 узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љубав.{S} Ућутале се — муву би чуо  
 је свега имала у изобиљу.{S} Није више јела суву проју.</p> <p>За кратко време она научи многе 
 са здравима; болесници нису ни тражили јела.</p> <p>Жалосно је било погледати по великој соби: 
</p> <p>— Беше добар човек — рече Митар Јеленић.</p> <p>— Ко, зар он?</p> <p>— Ја!...{S} Кад он 
ванћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> <l>„А на коњу алаћићу —</l> <l>”хоћу рећи 
ачу и печено прасе.{S} То су они пили и јели.{S} Смиљана једнако око чича Стевана.{S} Моли га д 
ело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо разговарали и то само о покојнику....{S} Ни 
дглед’о пос’о; завирив’о у кућу, где се јело готови, и у качару, где се пиће точи.{S} Устурио т 
дуж целе совре ракију.{S} Жене износише јело на совру.{S} Људи <pb n="133" /> су јели и тијо ра 
ве болести. </p> <p>Свет јој је дав’о и јело и пиће тако, да је свега имала у изобиљу.{S} Није  
седаше.{S} Девојке, стидећи се, узимаху јело из чинија.{S} Анђелија је јела само метери за љуба 
овру; зет служаше ракију; жене донашаху јело, а Анђелија оде у вајат да се опрема....</p> </div 
У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S} Овамо се гради весела, а с 
кир за појас, а он из завежљаја извади „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обу 
пролећу тамо и амо те ватају мушице; по јендецима плове гуске и патке, па како сватови наиђу —  
а и ја један пут једем печења; нисам га јео има петн’ест година....</p> <p>— Што вараш? — упита 
питаше сватови — зар ниси, макар, синоћ јео?</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што са 
.{S} Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак.</p> <p>Зр 
лужила му ракију, онда га је испратила, јер чича Стеван оде до суднице.</p> <p>Живана викну.</p 
ваког јутра она би га окупала и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га.{S} Кад не оде куд 
те!{S} Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати; само у љубави и 
вари и одоше да их распореде по колима, јер не могаху све у једна кола стати.</p> <p>Марко приђ 
ојака.{S} Немој да те поперу по устима, јер, то би ти убило и оца и мајку...{S} Волила бих те в 
и подне дође попа са учитељем и ђацима, јер је Нинко хтео да га ђаци прате; осим тога хтео је и 
....{S} Мораш бити увек чиста и уредна, јер — наша је кућа украј пута — нама треба сваког дочек 
 ти буде опет доста за петн’ест година, јер — ако је тако — мучно ћеш сутра знати за печење! —  
т...{S} А то је баш оно што је најбоље, јер би болестан намучио и вас и себе...</p> <p>— Чули с 
— Шта велиш - а?....{S} Уклони — де се, јер ћу те кутлачом по звезди?</p> <p>— Кога, јадна?</p> 
ев’о — њојзи би се скинуо терет с душе, јер кад се чује пет’о онда се све утворе склањају.</p>  
 је радила, колико да не умре од глади, јер ју је мрзило радити; али, пошто излечи неколико бол 
ејака“ па што поискаш — морају ти дати, јер ће им мишеви све ствари изгристи ако ти не даду.... 
кад да им идеш „уз косу“, увек попусти, јер си млађа...{S} Заовице призови, очешљај их, пољуби  
ете кад су ти конђу метали; то ја знам, јер сам видела па све сте плакале; и ја сам плакала...{ 
ше му сватови.</p> <p>— То велим и сам, јер да сам срећан — друкчије би моја шева певала.</p> < 
> <p>— А како ли је њен отац са стањем, јер мој отац тражи и добру девојку и добра пријатеља.</ 
и тако, к’о да га је неко после усадио, јер беше накривљен на десну страну.{S} На горњој усни б 
ађеш трудбеника који ће гроб да копају, јер нема куће која не беше у црно завијена.{S} Нема жен 
а и свекрву љубила је сваки час у руку, јер — обичај је; — да свекра и свекрву, колико год пута 
дали, и ракијом „догоне“ грло за песму, јер, веле они; „ракија грло отвара а вино затвара.“</p> 
нда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер он не пије варену.</p> <p>— ’хоћу, мајко.</p> <p>—  
.{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!... </p> <p>И ту искапи чашу.</p> 
зговор.{S} Њој треба омилити нашу кућу, јер: што човек из прва заволи — то воли до века; а што  
аћу их....</p> <p>— Само за живота!.... јер... овај.... и Лазар ућута не знајући ни сам шта гов 
етрија. </p> <p>— Ти ниси ни жена!..{S} Јер да си жена, ти би гледала твоју децу и твоју кућу,  
ерна.{S} Она је ишла дроњава и чупава — јер, мишљаше, и тим се свет навраћа.</p> <p>Она имађаше 
не.{S} Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном ме 
е то још видео?</p> <p>— Видићеш и ти — јер и теби већ треба!{S} Деде, снајо, среће ти!</p> <p> 
то није смела њима задњи део окренути — јер то је не уљудно.</p> <p>Кмет рече:</p> <p>— Добра т 
по оделу — а господа по свему осталом — јер не копају и не ору.{S} Међу таку сорту људи спада и 
S} Слушајте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни ж 
д младићу који каже: волим моју драгу — јер је познајем!..{S} Он је не познаје; он познаје само 
има Катић.{S} Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Босне, из Дворова — те тако Катић и ње 
 њену спољашност; —али верујте старцу — јер он познаје њену душу.{S} Младић је познаје месец —  
еш с њим изаћи на бунар да му полијеш — јер он се само на бунару умива — понећеш тамо чист пешк 
 је пос’о за јутра.{S} Редовати нећеш — јер моја сна ни једна у првој години не редује — али ће 
е запевку.{S} Дража дође да и он целива јер је он пек’о „душног брава.“</p> <p>Онда изнеше тело 
воља! —рече чича Стеван.{S} Нина заћута јер га сузе беху обузеле.{S} Живана беше устала па стал 
} Више се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се... 
...{S} Немојте да би јој на жао учинили јер — тешко оном на кога падне суза мајчина; тешко оном 
иди сад донеси још пића. ’хоћу да пијем јер сам расположен..{S} Само да неће скоро престати..{S 
љуби у руку,. да им каже да се не брину јер је њој добро. </p> <p>„О Боже, хвала ти!.. о Боже,  
ац Анђелији.{S} Она изручи новац у џеп—-јер то беше њено.</p> <p>За старим сватом пође ашчија с 
е нису радиле!{S} Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска правда!....</p> <p>Лазар га позва  
дела, Нино!...</p> <p>— Срце... срце... јес...{S} А ја вам велим:{S} Овај мали шврћа, наш шврћа 
ко да кажем!... овај.... од радости!{S} Јес, од радости!...{S} Наш ће мали Лазарја читати књиге 
 па ћу тебе у онај пламен бацити!...{S} Јес’ упамтио'?....</p> <p>И дрхћући од силне раздражено 
сте девојачке душе — па да умреш!...{S} Јес, бога ми!... а бог није мала заклетва....</p> <p>А  
овуци за нос кад из авлије пођеш....{S} Јес упамтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетк 
викну:</p> <p>— Ама ко?{S} Зар ја?..{S} Јес чуо ти, појка, и ти, куме!..{S} Ја кад само... овај 
чије намештаху:</p> <pb n="156" /> <p>— Јес чула — сејо — шта је било?</p> <p>— Ја, чула сам.</ 
ли чича Стеван.</p> <pb n="118" /> <p>— Јес ја?...{S} Што, тајо, болан, дираш њега тако малог?< 
— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук?!</p> <p>— Јес он.{S} Баш врљиком преко плећа.</p> <p>— А што? </p 
{S} Анђелија тумараше по кући.</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="9 
.</p> <p>Анђелија викну Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n 
} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од те 
Лазарја... нека га бог поживи!...{S} Он јес? он... ’нако...{S} Нема ту, јер кад ја... ја како!. 
>— Ви мислите да сам ја пијан?..{S} Оно јес, али, овај... како да кажем!... овај.... од радости 
!..{S} Е сад је готово..{S} Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је  
ико ни једне скарадне речи не каже..{S} Јесам ли икад пред ким шта учинила; да ли сам рекла кој 
памтила? рече тако исто тетка.</p> <p>— Јесам тетка.</p> <p>— Па онда, рано моја, не спремај у  
а и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И ја ћу почети.{S} Даћеш ми да препочне 
сама радила? — упита је Марта.</p> <p>— Јесам — одговори Анђелија.</p> <p>— А ко те је научио?< 
спати? — упита Марта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</ 
</p> <p>— Ти си добро уранила?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S 
и.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — рекоше у један глас и Марта и  
</p> <p>— Јес’ уранила, снајо?</p> <p>— Јесам, тата.</p> <pb n="90" /> <p>— Охо! ово дува баш!< 
дове.</p> <p>— Уранила си већ?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Е, нека, нека, жива била! — рече 
/p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти изгледа, мо’ш ли се навићи?</p> 
жем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>— Успремљено је све! — рече Живана 
одмакох па....</p> <p>— „Ја одмакох“, а јесам ли ти каз’о да не одмичеш?...{S} Де’ сад избаци!. 
 — рече чича Стеван.</p> <p>— Бога ми и јесам!{S} Ето прије нек пресуди!..{S} Како си?</p> <p>— 
слетку проговори: „послушала си ме?“ — „Јесам, тетка!“ — „Само да ти је бог још у једном среће  
e unit="subSection" /> <p>Прође „позна“ јесен.{S} Небо се изведри.{S} Мразеви учесташе; један н 
> <p>Прођоше лепи дани: наступи „позна“ јесен са великим кишама.{S} Време беше гадно.{S} Мрзи ч 
ма....</p> <p>Наступила беше опет позна јесен.{S} Она постала зимозебна, па се и не мицаше нику 
етрић пирка, а по плавом зраку лети она јесења паучина („бабињаци“) те се вата сватовима по рув 
разбере....</p> <p>Освану јадан и гадан јесењи дан.{S} Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо г 
во што ћу вам опричати.</p> <p>Беше леп јесењи дан...{S} Чисто човеку мило да постоји на сунцу  
мртвачки сандук; жене долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и с 
..{S} Изиђе на поље, у ону тију и мирну јесењу ноћ — и зајаука...{S} Глас њен разлеже се по све 
 <p>— И ја ураних да ти ред покажем.{S} Јеси ли стрљала обућу?</p> <p>— Јесам, мајко.</p> <p>—  
тељу!</p> <p>— Бог ти помог’о!</p> <p>— Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Добрим, ако бог да!</p> < 
 — а ми да помремо од смеја...</p> <p>— Јеси ли ти могла заспати? — упита Марта Анђелију.</p> < 
> <p>— Чујем — одазва се попа.</p> <p>— Јеси л засп’о?</p> <p>— Нисам још... а ко је то?</p> <p 
 те је научио?</p> <p>— Снаје.</p> <p>— Јеси л ти клечала и онај ћилим? — упита Стана.</p> <p>— 
у!</p> <p>Анђелија се замисли.</p> <p>— Јеси л’ се сетила?</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Дела! — ре 
арта Анђелију.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси ли ишла на воду?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Како ти  
</p> <p>— Варим ракију, мајко.</p> <p>— Јеси л задремала?</p> <p>— Нисам још.</p> <p>— Добро се 
к за твој вајат и — пољуби..</p> <p>— А јеси ти њега? — упита Марта.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— В 
 се попе у кола.</p> <pb n="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p>  
Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Мара уклањајући се с прага.</p> <p>— Сад д 
="21" /> <p>— Јесмо ли готови?</p> <p>— Јесмо! </p> <p>— Полази!</p> <p>— Збогом, домаћине!</p> 
онаку пуницу! зар је то много?</p> <p>— Јесмо ли намирени? пита Марко.</p> <p>— Јесмо — рече Ма 
а ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није поштенија? 
</p> <p>— Ћути, бога ти, ћути!</p> <p>— Јест; сад треба да ћутим!</p> <p>— Па шта сам ти ружно  
 боле, посеци по овом боле....</p> <p>— Јест, али ти имаш још осам прста.{S} А комарцу ишчупај  
била децу па.... вала богу....</p> <p>— Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још!</p 
у!</p> <p>— Да не смета Милан?</p> <p>— Јест, он смета! — рече Миленија.</p> <p>— Марта поче вр 
 <p>— У рају.</p> <p>— У рају?</p> <p>— Јест.{S} Оно што си мало час видела оно се сунце рађа.< 
аш, бога ми! вели Нинко.</p> <p>— Е што јест — јест — поштенија је зима,</p> <p>— Како није пош 
>И Анђелија настави исте мисли:</p> <p>„Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом...{S} Од 
b n="69" /> <p>— Што је вајде крити?... јесте! — рече Миленија. — А где?</p> <p>— У оба ока и о 
е?</p> <p>— Даће бог—биће и лакше!..{S} Јесте ли сви ту?</p> <p>— Сви смо.</p> <p>— Нека уђу и  
а — ти си лепа к’о уписана!...</p> <p>— Јесте вала! — рекоше жене дивећи јој се.</p> <p>Живана  
ла твоја мати? — упита Живана.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па поможе ли?</p> <p>— Поможе, бога ми! 
о — имамо их на чему оставити.</p> <p>— Јесте, човече.</p> <p>— Сад само лепу смрт!</p> <p>— Са 
сов’о кад, си ти њему опсов’о?</p> <p>— Јесте, среће ми!</p> <p>— Како право говорио — онако ти 
а упита:</p> <p>— Је л готово?</p> <p>— Јесте — рече Милан.</p> <p>— Е, ајде, учитељу.</p> <p>— 
о ништа није било — може пустити реч да јесте; може то учинити и она матора несрећа, Петрија —  
</p> <p>Жишка цвркну и потону:{S} Дакле јесте.</p> <p>Живана узе другу жишку:</p> <p>— Је ли цр 
Анђелију насмејати!... '</p> <p>— Ала и јесте мученица!</p> <p>— Није лако: — онолика кућа и им 
ла је!</p> <p>— Није, брате, него јој и јесте мука....{S} Помисли колико гробова има она!.... — 
оља: да се ја овако мучим?....{S} И ако јесте — шта хоће тај бог од мене?{S} Зар му мало би што 
 не могаше.</p> <p>— Каки је — онако му јесте!{S} Право веле стари људи: што ко ради — све себи 
ите, децо?</p> <p>— Ето седимо.</p> <p>—Јесте ли гладне?</p> <p>— Ја нисам — рече Анђелија.</p> 
Ика је пита: — „Је ли ти ово ћерка?“ — ”Јесте вала!“ — „Па кака је ово девојка — прави мушкобањ 
смела ложити клина на ватру; није смела јести ни рибе ни пужева....{S} Један пут заболи је зуб. 
ндија“ — њу кад човек једе биће здрав и јести к’о дете од 12 година.{S} Има „уступник“ — то ти  
оње у кола.{S} Анђелија спреми ракије и јестива; метнуше дете у кола — па у Црну Бару, Цвети вр 
ре гласове.</p> <p>— Шта је, „браћа,“ — јесу ли здрави? — упита.</p> <p>— Здрави су.</p> <p>— Ш 
, треба се њима умилити...{S} Па и моја јетрва је из другог села, па ево је, вала богу, весела  
а — пазиће те к’о рођена браћа...{S} Са јетрвама се пази и слажи!{S} Немој никад да им идеш „уз 
о трчи и ради.{S} Свекрва је благосиља, јетрве се шале с њом а заовица је само милује.... </p>  
а...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге јетрве?.. ’хоће ли бити то народ к’о и у мојој кући?..  
и?...{S} Чини ми се да је свекар благ а јетрвица умиљата...{S} Кака ли ће бити свекрва и друге  
де свекар — онде муж; овде девер — онде јетрвица; овде синовац — онде синовица...{S} Сви јој бе 
, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те може јетрвица заклонити неки пут — те још како!...{S} Нас че 
зна шта је то: наљутити се....{S} Она и јетрвица Марта к’о да су сестре!..{S} Помисли ти, болан 
ми мојих, нећете се преварити!{S} Ето и јетрвица, Марта, зна је — знаш она крупна што је била с 
 Ама кажем ти: к’о тресак!....{S} Ето и јетрвица Марта зна....</p> <p>— Здрава је! — вели Марта 
n="38" /> <p>— Не бој се!...{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дир 
 Бадава, што јес’ јес’ : — баш си лепа, јетрвице!</p> <p>— Лепша је од тебе! рече Миленија.</p> 
ја ништа!{S} Да ти видиш само Икин рад, јетрвице!{S} Ама к’о молован!...{S} Нећеш ти у ње наћи  
/> <p>— А, знам сад! — рече Марта. — Е, јетрвице, сестро, нек ти је са срећом!..{S} Морам казат 
>— ’хоћу голубице.</p> <p>— Ала у тебе, јетрвице, има лепих радова.{S} Право ми кажи: је си ли  
} Марта испира рубине.</p> <p>— Дај-де, јетрвице, успи још једну кову — рече Марта.</p> <p>Анђе 
баш у тај пар погледа.</p> <p>— Шта је, јетрвице? — упита.</p> <p>— Ништа — рече Анђелија.</p>  
..{S} Неће ти јетрвица ништа.{S} Је ли, јетрвице?</p> <p>— Што је дираш толико? — упита Анђелиј 
а.</p> <p>— ’Ајде вала!</p> <p>— Де ти, јетрвице!</p> <p>— Што ви најпре? — упита Анђелија.</p> 
Шта, зар њој? !{S} К’о сестру те молим, јетрвице, не казуј јој! — рече Анђелија склопивши руке. 
 </quote> <pb n="70" /> <p>— Шта велиш, јетрвице? — упита Марта.</p> <p>— Лепа песма! — рече Ан 
, шта им је! — вели Живана....</p> <p>— Јетрвице, донеси-де које дрво.</p> <p>И тако у дугу дан 
 на лицу постајаху одређеније.</p> <p>— Јетрвице!{S} На те налик; очи суште твоје! — вели Марта 
рту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S} То је један страшан човек.{S 
нас три знамо све, а хоћеш да кријеш од јетрвице.{S} Немој, јадна, тако!{S} Не знаш ти да те мо 
 Марту.</p> <p>— Јес видела ово кад год јетрвице? — упита она.</p> <pb n="137" /> <p>— Нисам та 
мо — а ти гледај посла.</p> <p>— Иди-де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара. 
 и свекра и свекрву, и другог свекра, и јетрвице, и девере, и синовце, и синовице; зар му је св 
икнуше све три.</p> <p>— Добро.{S} Седи јетрвице!</p> <p>Анђелија седе.</p> <p>— Био, тако, јед 
о на дну сандука!...</p> <p>— Баш си ти јетрвице!...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Није те стид 
n="14" /> да није чула узвике Мартине: „Јетрвице, ал ти стоји к‘о смишљено нити шалу Икину кад  
 ли то истина?</p> <p>— Истина је.{S} И јетрвици Марти сам причала.</p> <p>— Ништа, ништа.{S} А 
} Па, најпосле, признала си и сама пред јетрвицом.{S} Шта се сад, бајаги, стидиш?</p> <p>— Опет 
мужа, ја сина, ја свекра, ја девера, ја јетрвицу, ја заовицу...</p> <p>А мора — мори.{S} Свет п 
а....{S} Није се могла јавити од силног јецања.</p> <p>Попа сврши опело и настаде целивање, пос 
е из очију и лиле потоком: већ отпоче и јецање.{S} И самом се чичи сажали.{S} Он пусти две три  
p>— Шта велиш, да узоремо „Стрњике“ под јечам?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ м 
био је „кевиљ“.{S} Лепе кошуље, срмајли јечерма и тозлуке, преплетени опанци, шарене чарапе, ви 
им збунило па очију не отвара а једнако јечи.</p> <p>— Шта да радимо? — питаше Анђелија Миладин 
м?</p> <p>— Па добро, нано.</p> <p>— А „Јечмшите“ можемо оставити за јарик?</p> <pb n="151" />  
 а у комшилуку: „ово је анђео!..{S} Баш јо ова Живана срећна: што год снаја имаде — све ваљане! 
p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па 
гме, много!...</p> <p>И кад хтеде поћи, Јова поздрављајући се са Анђелијом, рече:</p> <p>— Дођи 
и тако до ручка.</p> <p>Ручаше, па онда Јова изиђе са попом и сељацима, који су с њим дошли, те 
ла да је то лудо....{S} Право вели бата Јова: ама док човек остари он треба да умре.“ Што да жи 
</p> <p>— Ово је добар газдалук? — рече Јова.</p> <p>— Добар — вели попа.</p> <p>— Имају ли још 
ју сестру.</p> <p>— Добро, брате — рече Јова.</p> <p>— Па већ видели смо, него шта велиш: кад ћ 
а заборавна!..{S} Е, е, баш је пријатељ Јова!...</p> <p>— Ја! — вели Милан — Пристаде човек на  
а јавиш попи; ти Перо, Мијате, Станко и Јоване — ви ћете тесати сандук....</p> <p>Звоно на цркв 
развукли:</p> <quote> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У ср 
e> <l>„Еј, навади се Јованћићу,</l> <l>„Јованћићу, дилберћићу, </l> <l>„У срмајли јелећићу,</l> 
 Милан и Пера Икин.{S} За мало па ево и Јове Срећковића.</p> <p>Поздравише се, па поседаше.</p> 
</p> <p>Изнеше ракију.{S} Попа наздрави Јови, Јова оном до себе... и тако до ручка.</p> <p>Руча 
знам, како јој име.{S} Знам само, да је Јовина сестра.</p> <p>— То је!...{S} Баш ваљана цура!.. 
најпосле Милан не помену:</p> <p>— Ама, Јово, брате, ја дођох са мојом пуницом <ref target="#SR 
е, па поседаше.</p> <p>— Како код куће, Јово? — пита попа.</p> <pb n="160" /> <p>— Вала богу, п 
 закопано....{S} Кад би куда ишла глава јој беше на гробље окренута.{S} Чим би добила мало врем 
 а Анђелија њу још и у руку.{S} Свекрва јој привеза на нисци — неколико великих дуката око врат 
тако удомим!...“ уздише јадна — а друга јој кроз сузе проговара: „еја, сејо моја!.. да ми је са 
 их назива својим, да служи и двори, да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати, и да се не  
није се смела на Ђурђев дан окупати, да јој се не би дете удавило; није смела ложити клина на в 
 целивати крста, нити се пречестити, да јој не би дете добило падајућу болест; није се смела на 
/p> <p>Али га Анђелија окупи толико, да јој најпосле рече:</p> <p>— Удари ме Вук.</p> <p>— Вук? 
но и паметно — да јако буде лудо!... да јој је то ко каз’о из друге куће — па ајд, ајд! али да  
речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој је боље да буде слуга него да Аници буде газда.</p> 
да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да јој не стеже руке на венчању.{S} Сад је имала само да к 
диш дојке како опиру у кошуљу....{S} Да јој савијеш руке око врата, да те погледају оне очи, да 
 криво, и би јој тешко на бога...{S} Да јој је било могуће да га где нађе, она би се с њим тукл 
ти — али је она опет била срећна.{S} Да јој се не би замерило — казаћу, да их је она ожалила к’ 
</p> <p>Анђелија заплака од муке.{S} Да јој је само да га дочепа па да удави к’о мачку.{S} У је 
јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — она би викнула и казала целом свету како  
је за то: ако би вођевина што гатала да јој не важи).</p> <p>Кумовска се кола обрнуше пре кућом 
као пасуљ, кукуруз и т. д. у крилима да јој не би то по детету излазило; није смела целивати кр 
ознаде непознате траве, и — кад виде да јој се може — она више не иђаше од куће.</p> <p>Није би 
з’о из друге куће — па ајд, ајд! али да јој то каже њена сна, њена узданица, њена јединица, са  
амо тињала и пуцкарала.{S} Она осети да јој се трепавице склапају — придиже се, пирну у свећу,  
оћ.{S} Сутра се мало разабра и осети да јој је близу суђен час...</p> <p>И она се мољаше богу:< 
p> <p>— ’хоћу, брато!</p> <p>— Немој да јој буде на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, бра 
p> <p>— Дај ми мало — искаше он, тек да јој не учини на жао.</p> <p>— Баш се не може никуд?</p> 
 и свекрву, нарочито свекрву.{S} К’о да јој је мајка умрла!....{S} Од онога вечера, кад је Жива 
е јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, што би требала да издува; обузе је к’ 
е ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које чему што има да ради.{S}  
вољства.{S} Она погледа Живану, погледа јој у очи мирно, к’о човек, кад свесно врши своју дужно 
ајући уђе, поли им и обриса их.{S} Онда јој дадоше чешљеве те их очешља.{S} Они се онда помолиш 
 у кућу, изазва Живану на страну и каза јој.</p> <p>Живана дозва Анђелију, уведе је у собу, и п 
што беше и код њене куће...{S} И авлија јој се учинила обична па и народ добар.{S} Свекар јој б 
а је била потпуно домаћица.{S} Анђелија јој попушташе.{S} Она одступаше — од свога права.... ни 
крива ни ти мени дужна!</p> <p>Анђелија јој ништа не одговори него се само склони испред ње.</p 
, поли ми да се умијем!</p> <p>Анђелија јој поли....</p> <p>Мало по мало почеше се дизати и уку 
ндуку — рече она Марти.</p> <p>Анђелија јој донесе „стрелицу“ а она је спусти у чанак.{S} Тада  
арта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p>— Учи се, дилберка, и теби ће треб 
ој те скиде венац и превез.{S} Миленија јој рече при поласку:</p> <p>— Сутра ћу те пробудити.</ 
иланом чича Маринковим.</p> <p>Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше је прекорно показ 
конђу угледала, ту несрећну конђу, која јој одузима све што јој је најмилије, а то је: девојашт 
осртати к’о да је пијана....</p> <p>Ика јој притрча та је придржа.</p> <p>— Ајде, Анђо, сејо, ј 
и само је љубила руке материне; а мајка јој љубљаше и косу и очи и образе и уста и грло, па јој 
ка, да испрати, да послужи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти ј 
оје чему што има да ради.{S} Наређивала јој је да чува и слаже браћу да се не би изделила; поуч 
 сашије кошуљу у стану (обору) и казала јој да — док кошуљу шије — ни с ким ништа не говори.{S} 
њен поверник.{S} Све, ама све, опричала јој је Миленија; у ње не беше тајне пред Анђелијом...{S 
код куће, па к’о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца: „Нека ми више не иде на очи: она виш 
...{S} Не бојим га се!....“</p> <p>Цела јој ноћ прође у очајању....</p> <p>Свану.{S} Људи се ис 
а смрт и на живот!{S} Срџба њена горила јој је у грудима к’о ватра.{S} Она је испунила цело тел 
жи — ни варошка јој није равна!{S} Нема јој мане ни у чему — па то ти је!{S} Кад разговара паме 
ката.</p> <p>Анђелија устаде.{S} Живана јој привеза ђердан од талира и цванцика који јој допира 
 се могла похвалити и покудити — Живана јој није никад забрањивала да Ики оде....</p> <p>На кра 
оје брдо — рече Симана.</p> <p>И Живана јој даде брдо...</p> <p>Отпоче копња кукуруза..{S} Ради 
лији о њеном раду и владању.{S} Смиљана јој само благодари...</p> <p>После вечере поседеше мало 
са матером у своме вајатићу.{S} Смиљана јој је причала све што је од Живане чула, па ју је саве 
Анђелија није одговарала...{S} Тек цена јој је скочила.{S} Људи су је прозвали: мушкобањом....< 
платну и преклапају једна другу.{S} Она јој метну преко главе и притврди.{S} С леве и десне стр 
у некако друкчије погледаше.{S} К’о она јој са свим мала; и не боји је се јако.{S} Аница редује 
е зградице и ова родом окићена дрва, па јој чак омили и белов што је лежао пред кућом.{S} Она с 
и косу и очи и образе и уста и грло, па јој напричаваше много што шта...</p> <p>Би јој лакше.{S 
овући.{S} Тетка је изазва на страну, па јој нешто шапуташе...{S} Онда је девер поведе кумовским 
довала се највише што јој је Ика ту, па јој се могла похвалити и покудити — Живана јој није ник 
ди „јемелије“, метну у њих „полутак“ па јој пружи да их обује.{S} Кад се она обу он јој предаде 
...</p> <p>Једног дана села Анђелија па јој прича како су се старе жене патиле и мучиле.{S} Поч 
 оплеле мутнула Ика Станији на главу па јој вели: „Ала, Стајо.. ал ти лепо стоји венац!“ — „Сла 
има, стиже Станију, увати је за руку па јој нешто говори; а Станија се зајаприла па се смеје и  
вљати совра, чича Стеван викну Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари прстенске.< 
 је.{S} Онда је трчала редари у кућу па јој је постицала ватру или донела воде.</p> <p>Сву је д 
ишта рђаво....“</p> <pb n="33" /> <p>Па јој онда сену кроз главу друга мисао:</p> <p>„Боже а ја 
м — али ме не уче ни чему...“</p> <p>Па јој срце зажеле мајке.{S} Пожеле да' још једаред буде д 
оше јој да стане с леве стране.{S} Попа јој заповеди те целива икону Богородице.{S} Стрепела је 
и, Анђо! — рекоше јој људи.</p> <p>Попа јој не рече ни речи.{S} Није, просто, умео човек ништа  
е.</p> <p>Анђелија пође за њом.{S} Прса јој се надимаху од неке милине, па — да јој се може — о 
је све чворове и завеске на себи; Марта јој је причала: да је свекрва наредила <hi>њему</hi> да 
 <p>Анђелија седе на столичицу, а Марта јој поче намештати венац; Миленија јој помагаше.</p> <p 
е огњишту.</p> <p>Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку, шапћући, казала — узе угарак, 
?{S} Живана би је по сигурно питала шта јој је — па шта да каже?..</p> <p>Прође дан.{S} Пред ве 
даред осети потребу да исприча коме шта јој се десило.{S} Али коме ће?..{S} Миленији?..{S} Не,  
ће.</p> <p>Није била чистуница.{S} Кућа јој је била и с поља и изнутра јадна и чемерна.{S} Она  
ше; из очију јој сену пламен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале 
а се стресе к’о да је змију видела; крв јој појури у главу: у котлацу је нешто стеже — али она  
главу, коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз жиле, а чело јој се разведри и  
 <p>Али Анђелија није видела ништа; крв јој паде на очи.{S} И она га докопа за гушу.</p> <p>Он  
ти вредна и послушна; ’хоће ли она, кад јој буде дош’о смртни час, моћи мирно заклопити очи и р 
века, и с њим је радила и кућила; а кад јој умре мати она се са Богданом пресели у своју кућицу 
.{S} Али, Анђелија беше паметна, па кад јој Петрија Митрова то помену — хтеде је смождити.</p>  
на одступаше — од свога права.... никад јој више ни речи не рече; шта више, она мишљаше: да јој 
е на криво у дому нашем.</p> <p>— Никад јој, брато, криво бити неће.{S} Нисам ја заборавио што  
!.. а она је мислила друкчије...{S} Сад јој чисто ла’нуло на срцу...</p> <p>Таман они на савију 
ћа свога младовања и вели:</p> <p>— Сад јој треба нега и разговор.{S} Њој треба омилити нашу ку 
ана је њу у свему поучавала.{S} Једаред јој рече да оде у комшилук, Мандића кући, да нешто доне 
она не уме да је се нахвали.{S} Једаред јој баба Симана рече:</p> <p>— Ново сито о клину виси,  
} Све што је у томе малом вајатићу, све јој је било мило и драго.{S} То беше њено детињство, ко 
ћа чича Станка што њу једнако дира; све јој се руга: како је тепала кад је била мала....</p> <p 
да кукурекне.{S} Она мишљаше о сну; све јој се урезало углаву; ни једне речце није заборавила.< 
 па са њега погледа у авлију....{S} Све јој се милило.{S} И ове зградице и ова родом окићена др 
сли...</p> <p>Сети се детињства.{S} Све јој ситнице изиђоше пред очи: играње, трчање, купљење и 
ла „саливорке..“ Па ово — па оно: — све јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најл 
а ради.</p> <p>И она изазва Марту и све јој исприча.</p> <p>— Е, моја јетрвице, ниси ти прва.{S 
аново, па смрт овог двога...</p> <p>Све јој то беше пред очима.{S} Она се сети свог сна који је 
} Како га смотри — она претрну.{S} Ноге јој се подсекоше па ни маћи.</p> <p>— Шта је, кућо моја 
.{S} Она прекорачи преко прага, но ноге јој излетеше, и она паде те се удари о праг...</p> <p>Б 
з џепа на вермену, извади пешкир и даде јој да се убрише и да га задржи.{S} Она се убриса и зад 
кам.</p> <p>Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и донесе с кола оно што је Анђелија сп 
оју“; чича Стеван викну Марту и предаде јој дар младожењин да га у кола смести, а зет Марко оде 
 <p>„Не треба срдити бога!...“ прокраде јој се једна мисао.</p> <p>„Шта не ваља; шта не ваља!.. 
p>Пратња пође.</p> <p>Анђелија виде где јој понеше све њено благо....{S} Мрак јој се навуче на  
<p>— А има ли лека од мицине'?— прекиде јој набрајање Анђелија.</p> <p>— А ко ти лежи мицину?</ 
а је погледа а да се не наљути.{S} Дође јој по неки пут и она ускипи, па би да огледа да ли јој 
от Анђелин.... </p> <p>Једног дана дође јој Лазар сав блед.{S} Како га смотри — она претрну.{S} 
p> <p>Та то је много!....</p> <p>И дође јој на жао.{S} Очи јој се заводнише; само је срце забол 
рија тако што говори?.. “</p> <p>И дође јој отужно...{S} Она се гадила, она се љутила на ову по 
а и миловала.</p> <pb n="87" /> <p>Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи рекне: </p 
овара — па кад што научи...</p> <p>Дође јој криво и тешко.{S} У прсима к’о да јој лежаше нешто, 
викну Анђелија....</p> <p>У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом.{S} Јадна мајка!...{S}  
> <p>— А шта ће сестро?...{S} Не помаже јој па да себи очи вади!</p> <p>— Веле да је било мучен 
ла — а срце ти само плаче!“...{S} Стеже јој се срце — али суза нема.{S} Та да те бар једна да к 
ака и вештица и утвари и свега.{S} Није јој се чудити — то је веровање са мајчиним млеком посис 
<pb n="58" /> <p>Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни укаљати.{S} До душе сад је надг 
ва к’о прут, па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.{S} Чича Стеван заповеди да се д 
мен гнева; крв јој појури у главу; жиле јој забрекнуше од силне навале крви.</p> <p>— Да ме се  
} Из најпре и слушаше Анђелију, а после јој рече да је неможе да слуша више;</p> <p>— Ред ти је 
а то је: девојаштво и слобода.{S} Тужне јој се мисли врзоше по памети; она се прашташе са своји 
скаче на рамена; она оде кравама: — оне јој трче и умиљавају се а она им даје кукуруза.{S} Пође 
 гледа у мртваца....{S} Зову је, говоре јој да изиђе на поље....{S} Она ником не одговараше, не 
.{S} Она је испунила цело тело њено, те јој се за то надимаху груди да прсну!....</p> <pb n="18 
личицу.{S} Живана узе чешљеве, расплете јој дугу врану косу и очешља ’је.{S} Онда намести конђу 
 и пазите к’о најбоља деца!{S} Осладите јој последње дане негом вашом!...{S} Немојте да би јој  
и!...{S} Јок!... „3а вас је, па подајте јој колико ’оћете“..</p> <p>— Е мој Милане!{S} Лако је  
ији залупа срце живо.{S} Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка?.. доћи ће и тетка си 
 оно што је требала да обуче; остало ће јој се донети.{S} На њој дуга, бела кошуља ишарана око  
сам је свему и учила.{S} Велим: требаће јој.</p> <p>— Имала си кога и учити!...{S} Нека нам је  
крсти! — рече Миладин.</p> <p>— Платиће јој бог!{S} Има и она својих.</p> <p>— То је због оног, 
..</p> <p>Била је малена раста.{S} Лице јој округло и мрасаво од краста, очи зелене а коса бела 
ље.{S} Анђелију к’о да неко гурну; срце јој залупа јако.{S} Она задрхта и примаче се кревету те 
Није могла да одустане од њега.{S} Срце јој само налагаше: још, још!...{S} Стопила би се у очи  
о да неко однесе страх са душе.{S} Срце јој бијаше лагано у грудима, а она очима пуним милоште  
..{S} Осећала се лака к’о перо.{S} Срце јој је живо било у грудма к’о да би хтело да излети.... 
ен понос и снага, њен разговор.{S} Срце јој играло од радости кад би видела, како Нинко много ш 
’хоћу, мајко!</p> <pb n="62" /> <p>Срце јој играше од радости и задовољства.{S} Она погледа Жив 
="SRP18932_C4"> <head>IV</head> <p>Срце јој лагано бијаше у грудма а по памети јој се врзоше св 
;</p> <p>— Ред ти је —ред ми је! — рече јој.</p> <p>— Доста сам ја редовала, снајка! — рече Анђ 
ћала смрти њене. — Оди де ћер’и! — рече јој Живана...{S} И тада јој је говорила о многом које ч 
агала.</p> <p>— Жива била, ћери! — рече јој свекрва.</p> <p>Па је узе за руку и поведе у „гости 
смождити.</p> <p>— Срам те било! — рече јој.</p> <p>— Зар мене срам; мене маторе жене? — узвикн 
p>— Тако, дијете, сад си спремна — рече јој тетка — Твоје опанке подај Ики нека носи, да би и о 
ко мисли о слави — неко о брадви — рече јој Живана.</p> <p>— Помоз бог! — рече баба Симана и уђ 
.</p> <p>— Ово је опет наше село — рече јој кум.</p> <p>— А како се зове ово што сад пређосмо,< 
 зовну и Аницу.</p> <p>Кад ова уђе рече јој да зовне укућане.</p> <p>Сви се искупише око ње.</p 
 се старе жене патиле и мучиле.{S} Поче јој причати како је она дворила свекра и свекрву, па ка 
 од цветка до цветка.{S} Сам рад даваше јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса.{S} О 
ђелија.{S} Болест Лазарева не изгледаше јој обична.{S} Он паде; јагодице на лицу искочиле; очи  
 оставила им је све на вољу.{S} Опасаше јој „рокљу“ место прегаче; наместише јој венац на главу 
ве јој беше драго.{S} Овај вајатић беше јој милији од најлепшег двора...</p> <p>Па онда бабо и  
ала