• quote 6
  • а 165
  • А 78
  • Ааа 1
  • абаџијску 1
  • абаџиским 1
  • аванзман 1
  • аванзовао 1
  • Аванзовао 1
  • аванзује 2
  • авантуре 1
  • авлије 3
  • авлију 1
  • адвоката 1
  • адвокатску 1
  • административном 1
  • администрација 1
  • адресу 1
  • аирли 1
  • ајд 1
  • ајде 3
  • Ајде 7
  • ајлука 1
  • ако 23
  • Ако 4
  • аконтирамо 1
  • ал 2
  • Ал 2
  • ала 2
  • алат 1
  • Алекса 1
  • Алекси 1
  • Алексином 1
  • Али 17
  • али 30
  • Ама 23
  • ама 3
  • Аманетника 1
  • Америци 1
  • анатомски 1
  • анонимним 1
  • Ао 1
  • апетит 1
  • апс 1
  • Арнаутлука 1
  • Арнаутовићу 1
  • арнаутска 1
  • арнаутске 1
  • арнаутски 1
  • артије 1
  • Аћим 3
  • аудитора 1
  • Б 1
  • Бадава 1
  • бадава 2
  • Бадњи 3
  • бајаги 1
  • бакалин 2
  • бакалину 1
  • бакалницама 1
  • бакалницом 1
  • бакру 1
  • баксуз 1
  • бакшиша 1
  • бандисту 1
  • банкама 1
  • бар 6
  • батали 1
  • батина 1
  • батргао 1
  • баци 6
  • бацивши 1
  • бацим 1
  • Баш 2
  • баш 20
  • беамтером 1
  • бегства 1
  • бедник 1
  • беж 1
  • без 13
  • безбедном 1
  • безобразан 1
  • беле 1
  • бележи 1
  • бележио 1
  • белу 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београда 1
  • београдској 1
  • Београду 2
  • Берићат 1
  • бесвесно 1
  • бесно 2
  • беху 2
  • беше 6
  • би 62
  • Библиотеку 1
  • бива 1
  • била 15
  • били 3
  • Било 2
  • било 28
  • био 45
  • Био 5
  • бисаге 1
  • бистар 1
  • бисте 1
  • бити 11
  • бићу 1
  • благ 1
  • благе 1
  • благо 3
  • благовољеније 1
  • благодарни 1
  • блата 2
  • блатила 1
  • блатим 2
  • блату 1
  • бленула 1
  • бленуо 1
  • ближе 3
  • ближи 1
  • близини 1
  • Бог 9
  • Бога 15
  • богме 1
  • Богу 1
  • Боже 6
  • Божић 13
  • Божића 5
  • БОЖИЋНА 1
  • Божићној 1
  • божићну 1
  • Божићу 1
  • бој 3
  • бојим 1
  • боју 1
  • болан 1
  • болно 2
  • болове 1
  • боље 6
  • бољег 1
  • бољи 1
  • бомбадирању 1
  • Бомбардирању 1
  • боме 1
  • Бопчински 1
  • Борац 1
  • БР 1
  • браду 4
  • брани 4
  • Бранковића 1
  • брате 3
  • Братско 1
  • брачни 1
  • брачнога 1
  • брачну 2
  • бре 4
  • бреме 1
  • брже 1
  • брзо 2
  • бриге 2
  • Бриго 1
  • брижљиво 1
  • брини 1
  • Брински 1
  • брк 1
  • брке 2
  • бркове 1
  • брода 1
  • брудершафт 1
  • брукати 1
  • Бруте 1
  • бубица 1
  • бубрег 1
  • Буде 1
  • буде 7
  • будем 1
  • будеш 1
  • буду 1
  • будуће 1
  • бунду 1
  • буни 1
  • бут 2
  • вади 1
  • вађење 1
  • важно 1
  • ваздан 1
  • вајда 1
  • вајка 1
  • вала 2
  • Ваљ 1
  • ваља 1
  • ваљада 4
  • ваљда 2
  • вам 10
  • вама 1
  • ван 1
  • ванредно 1
  • варанције 1
  • вараш 1
  • варош 1
  • вароши 2
  • вас 5
  • васиони 1
  • Ватра 4
  • ватре 1
  • Ватрица 4
  • Ватром 1
  • ватру 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 1
  • ведром 1
  • века 1
  • веку 1
  • Вели 1
  • вели 62
  • велика 5
  • велики 1
  • великима 1
  • Велим 1
  • велим 8
  • величини 1
  • велиш 3
  • вене 2
  • венчали 1
  • венчана 1
  • венчања 1
  • вере 1
  • веровали 1
  • веровао 1
  • веровати 2
  • версун 1
  • Верујем 1
  • верујем 2
  • верујете 1
  • Већ 2
  • већ 42
  • већа 1
  • веће 1
  • већи 1
  • већина 1
  • већма 2
  • вече 1
  • вечерас 1
  • вечеру 1
  • вечно 1
  • вешају 1
  • вешт 1
  • вештије 1
  • Вешто 1
  • вешто 4
  • ви 6
  • Вид 1
  • виде 2
  • виделе 1
  • видели 1
  • видео 5
  • видесмо 1
  • видети 1
  • Види 1
  • види 10
  • видила 1
  • видим 1
  • Видим 1
  • видио 1
  • Видиш 1
  • видиш 9
  • виду 1
  • виђаш 1
  • виђења 2
  • вика 1
  • викне 1
  • викну 4
  • вику 1
  • вилицама 1
  • вилице 1
  • вина 2
  • вино 1
  • вином 1
  • винце 2
  • вире 1
  • вис 1
  • висок 1
  • високо 1
  • виц 1
  • вицкастог 1
  • виче 4
  • више 17
  • виши 2
  • вјерна 1
  • вјеруј 1
  • владају 1
  • владајуће 1
  • владао 1
  • Владе 1
  • влади 1
  • влакно 1
  • вода 1
  • воде 1
  • водом 1
  • воду 1
  • вози 1
  • војевао 1
  • Војник 1
  • војник 8
  • војнику 1
  • војници 1
  • војно 1
  • војске 1
  • војсци 1
  • волела 1
  • волели 1
  • волемо 1
  • волео 7
  • воли 2
  • волиш 2
  • воље 3
  • вољи 1
  • врапци 2
  • врата 4
  • врати 5
  • вратио 1
  • враћа 1
  • враћам 1
  • вреба 1
  • Вредан 1
  • вредео 1
  • вреди 3
  • вредна 2
  • вредности 1
  • вређам 1
  • Вређаш 1
  • врела 1
  • време 6
  • времена 7
  • врлине 1
  • врло 8
  • врсном 1
  • врста 1
  • врти 1
  • врућег 1
  • врућинама 1
  • врућом 1
  • Вука 1
  • вукао 1
  • вуна 1
  • вуне 1
  • г 11
  • Г 3
  • га 99
  • гадан 1
  • гађао 1
  • газда 1
  • галама 2
  • галамио 1
  • галаму 1
  • гардист 1
  • Гарнизонар 1
  • где 13
  • Гђа 1
  • гђа 3
  • гђу 1
  • гејаке 1
  • гилта 1
  • гимназији 1
  • гимназисте 1
  • ГЛАВА 3
  • глава 4
  • главан 1
  • Главе 1
  • главе 3
  • глави 3
  • главне 1
  • главни 1
  • главо 1
  • главом 2
  • главу 8
  • глаголе 1
  • гладећи 1
  • глади 1
  • гладних 1
  • глас 2
  • гласао 1
  • ГЛАСНИКА 1
  • гласно 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • Гледа 1
  • гледа 9
  • гледај 1
  • Гледај 3
  • гледају 2
  • гледајући 3
  • гледала 1
  • гледање 1
  • гледао 1
  • гледати 1
  • говоре 1
  • Говоре 2
  • говори 3
  • говорила 2
  • говорило 1
  • говорим 1
  • говорио 2
  • говорно 1
  • год 5
  • година 12
  • године 7
  • годину 1
  • годишња 1
  • гола 1
  • гомилицу 1
  • гомилом 1
  • горе 4
  • горчине 2
  • госпо 6
  • господин 17
  • Господин 4
  • господина 3
  • Господина 3
  • господином 1
  • господња 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 2
  • госпође 1
  • Госпоја 1
  • госпоја 20
  • госпоје 3
  • гост 1
  • госта 1
  • госту 1
  • готов 1
  • готово 1
  • граби 1
  • грађанин 1
  • грађевине 1
  • грди 1
  • грдним 1
  • грдну 1
  • греха 1
  • грешно 1
  • гризе 1
  • гробу 1
  • гром 1
  • грош 5
  • гроша 2
  • груди 2
  • група 1
  • губи 1
  • гудала 1
  • гуди 1
  • гули 1
  • гуњецању 1
  • гуравом 1
  • густе 1
  • Да 16
  • да 323
  • давали 1
  • Давно 1
  • давно 2
  • даде 1
  • дај 5
  • даје 2
  • дајете 1
  • Дакле 3
  • далека 1
  • далеки 1
  • Дало 1
  • даље 7
  • даљини 1
  • дам 2
  • дан 18
  • Дан 2
  • дана 27
  • данас 13
  • данашњи 1
  • данашњом 1
  • дангубимо 1
  • дане 3
  • дани 1
  • дању 2
  • дао 3
  • даску 1
  • дата 1
  • датира 1
  • Два 1
  • два 7
  • двадесет 1
  • Дваред 1
  • две 6
  • двоје 1
  • Дгуња 1
  • дгуњу 1
  • де 1
  • Дед 1
  • дед 3
  • деде 2
  • Деде 4
  • дележанац 2
  • Делиград 1
  • Делиграда 1
  • деликатес 1
  • деловодна 1
  • деловођа 1
  • деловоткиња 1
  • део 1
  • депутације 1
  • дерања 1
  • дерао 1
  • дераше 1
  • дере 3
  • десет 2
  • десетак 1
  • десето 1
  • деси 1
  • десило 3
  • десно 1
  • десном 2
  • десну 2
  • дете 1
  • детињства 2
  • деца 1
  • дечко 2
  • Дивизијар 2
  • Дивизијарем 1
  • дивизије 2
  • дивит 1
  • дивних 1
  • дигао 1
  • дигла 1
  • Дигла 1
  • Дигне 1
  • Диже 1
  • диже 5
  • дижем 1
  • дијаманат 1
  • дијамант 1
  • дијурну 1
  • димове 1
  • динар 1
  • Динара 1
  • динара 5
  • дисхармонично 1
  • дисциплина 1
  • длака 1
  • до 22
  • доба 5
  • Добар 1
  • добар 6
  • добије 1
  • добијеш 1
  • Добио 1
  • добио 6
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 2
  • добре 2
  • добри 1
  • Добри 1
  • добрих 1
  • Добро 1
  • добро 13
  • добровољно 1
  • доброга 1
  • добродјетељи 1
  • доброћудни 1
  • добру 2
  • доведе 2
  • додаде 2
  • додацима 1
  • Дође 1
  • дође 6
  • дођеш 2
  • дођи 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дознао 1
  • дознаће 1
  • доиста 5
  • док 12
  • Док 3
  • докажем 1
  • доказа 2
  • долази 2
  • долазио 2
  • дома 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 16
  • домаћина 3
  • домаћине 1
  • домаћинов 1
  • домаћинова 1
  • домаћином 2
  • домаћину 3
  • домаћица 15
  • Домаћица 2
  • домаћице 3
  • домаћици 2
  • домаћицом 3
  • домаћицу 4
  • дому 1
  • донело 1
  • донео 1
  • донесе 3
  • донесем 1
  • донеси 1
  • донесо 1
  • донесоше 1
  • донећу 1
  • доноси 1
  • доносите 1
  • допадне 1
  • допало 1
  • допао 1
  • допис 2
  • дописа 2
  • допуњавале 1
  • допустите 1
  • дорат 1
  • досади 1
  • досадило 1
  • досадио 1
  • Доста 2
  • доста 7
  • достојније 1
  • досу 1
  • дотерала 1
  • дотичне 1
  • дотичнога 2
  • дохвати 2
  • дохватила 1
  • дохватити 1
  • доцније 2
  • дочека 3
  • дочекају 1
  • дочекао 2
  • дочекивао 1
  • дош 2
  • дошао 4
  • Дошла 1
  • дошла 2
  • драги 2
  • дражеснија 1
  • дражесном 1
  • дражи 1
  • драму 1
  • дрва 2
  • дрекну 1
  • дречи 1
  • државе 1
  • држави 1
  • државне 1
  • државним 1
  • државнога 1
  • државној 1
  • државну 1
  • држала 2
  • држаљица 1
  • држаљицу 1
  • држао 4
  • држи 1
  • држим 1
  • дрзак 1
  • дроба 1
  • дрско 1
  • друга 1
  • Друга 1
  • ДРУГА 1
  • друге 2
  • други 9
  • другим 1
  • других 3
  • друго 3
  • другог 1
  • другога 5
  • другој 1
  • другом 6
  • другоме 2
  • другу 3
  • дружески 1
  • друкше 1
  • друму 1
  • Друштва 1
  • друштво 3
  • друштвом 3
  • друштву 1
  • дуваном 1
  • дуга 1
  • дугачким 1
  • дугачког 1
  • дугачком 3
  • дуге 1
  • дуго 4
  • дугове 1
  • дугогодишњу 1
  • дужан 1
  • дужег 1
  • дужност 1
  • дужности 1
  • дуката 1
  • дундар 1
  • дућан 1
  • дућана 1
  • дућану 1
  • душа 2
  • Душанову 1
  • душе 3
  • души 2
  • душманима 1
  • душо 1
  • душу 2
  • ђаво 3
  • ђавола 1
  • ђаволства 1
  • ђенерала 1
  • ђида 2
  • ђиду 1
  • Е 35
  • е 4
  • Ево 3
  • ево 7
  • Еј 1
  • еле 1
  • Енглези 1
  • Ене 1
  • ено 1
  • Ено 3
  • ергели 1
  • Ето 3
  • ето 9
  • ех 1
  • Ех 4
  • ешкија 2
  • жаби 1
  • Жабљаку 1
  • жалбе 1
  • жалбу 1
  • жалосна 1
  • жандара 1
  • жандаре 1
  • жандарм 1
  • жао 1
  • Жао 1
  • жар 2
  • жебрачка 1
  • жедан 1
  • желим 1
  • жељени 1
  • Жена 1
  • жена 11
  • женама 1
  • жене 4
  • жени 4
  • женидбу 1
  • женину 1
  • женица 1
  • Жено 2
  • жено 3
  • женске 2
  • Женској 1
  • жену 2
  • жесток 1
  • Жестока 1
  • жестоке 1
  • жестоко 1
  • живе 1
  • живели 1
  • живео 4
  • живи 2
  • живима 1
  • Живо 1
  • живот 4
  • живота 5
  • животињо 1
  • животињу 1
  • животне 1
  • животу 4
  • живу 1
  • жиле 1
  • жиранта 2
  • житија 1
  • журба 1
  • жутим 1
  • жучи 1
  • ЗА 1
  • за 84
  • За 9
  • забављамо 1
  • ЗАБАВУ 1
  • забоде 1
  • заболу 1
  • заборави 1
  • заборављен 1
  • забуњена 1
  • заваде 1
  • завадио 1
  • завараше 1
  • завидљиваца 1
  • зависти 1
  • Завода 1
  • завол 1
  • заволели 1
  • заволесмо 1
  • заврну 1
  • завршили 1
  • завршио 1
  • загорчало 1
  • загрли 2
  • задева 3
  • задеси 1
  • задесило 1
  • задесио 1
  • задиманимо 1
  • задовољан 3
  • задовољно 6
  • задовољства 1
  • задоцњено 1
  • задржала 1
  • задуби 1
  • задуго 1
  • заире 1
  • заиста 2
  • зајапурила 1
  • заједничких 1
  • заједно 3
  • зајео 1
  • закачио 2
  • закинуо 1
  • закла 1
  • заклао 1
  • заклопцу 1
  • закоље 1
  • законима 1
  • законита 1
  • законитом 2
  • залогај 1
  • заљубио 1
  • заљуља 1
  • замењен 1
  • заметао 1
  • замеће 1
  • замисли 1
  • замислио 1
  • замолим 1
  • занимљив 1
  • занимљивија 1
  • заоставштина 1
  • запали 2
  • запаљен 1
  • запао 1
  • запе 2
  • запевати 1
  • Запеваше 1
  • запете 1
  • запиње 1
  • запита 3
  • запитати 2
  • запитаће 2
  • запиташе 1
  • заплаче 1
  • заплашио 1
  • започети 1
  • започето 1
  • запраштио 1
  • запуши 1
  • Зар 3
  • зар 7
  • зарасла 1
  • зарасте 1
  • заредиле 1
  • зарезивати 1
  • заспала 1
  • застао 1
  • Зато 1
  • затреба 1
  • затресе 1
  • заћута 1
  • заћутао 1
  • заћути 1
  • заустави 1
  • захтевала 1
  • заценио 1
  • зацичи 1
  • зачешљам 1
  • зачуди 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 2
  • заџака 1
  • заџакао 1
  • зашишти 1
  • зашкрипи 1
  • зашпоровала 1
  • због 6
  • збуни 3
  • Звали 1
  • звани 1
  • званичним 2
  • звање 1
  • звао 2
  • зват 2
  • звер 2
  • зверка 1
  • звониле 1
  • зврцну 1
  • Згодније 1
  • згрне 1
  • здипио 1
  • Здрав 1
  • здрави 1
  • здравице 1
  • здравицу 2
  • здравља 2
  • здравље 2
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • здраге 1
  • зејтина 1
  • зеленила 1
  • зеленим 1
  • Зеленко 1
  • земљаци 1
  • земљаче 1
  • земље 1
  • земљу 1
  • зида 1
  • зима 1
  • Зиме 1
  • зимски 1
  • зину 1
  • зинула 1
  • зинуо 1
  • зли 1
  • зло 1
  • зна 9
  • знаду 1
  • знак 1
  • знала 1
  • знали 1
  • Знам 4
  • знам 8
  • Знамо 1
  • знао 6
  • знати 3
  • знаш 11
  • Зове 1
  • зову 2
  • зора 1
  • зрно 1
  • Зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 1
  • зубима 3
  • и 555
  • И 56
  • Ивановић 1
  • играмо 4
  • Играо 1
  • играћу 1
  • играш 1
  • иде 6
  • идеали 1
  • Идем 1
  • идем 2
  • иди 3
  • Иду 1
  • иже 1
  • Из 2
  • из 38
  • иза 4
  • изабереш 1
  • изађе 1
  • изброја 1
  • извадим 2
  • извадио 1
  • изведе 2
  • извесна 1
  • извесно 2
  • известио 1
  • извештио 1
  • извинио 1
  • извињава 1
  • извињавао 1
  • изводио 1
  • изводу 1
  • Извол 1
  • Изволте 1
  • изврну 1
  • изврсно 1
  • изврши 1
  • извукао 2
  • Изгледам 1
  • изгледао 2
  • Изгледао 3
  • изговори 2
  • изговорити 1
  • изгубила 1
  • изгубио 2
  • изгубљену 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издату 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 4
  • изиђоше 1
  • Изјава 1
  • Изјаве 1
  • изјаву 1
  • излазећи 1
  • излази 1
  • излазити 1
  • излишне 1
  • излишно 2
  • између 2
  • измешаше 1
  • изненађен 1
  • Изнеше 1
  • изнутра 1
  • изобиље 1
  • изради 1
  • израдила 1
  • изражавали 1
  • израз 1
  • изразим 1
  • израсте 1
  • изрекнете 1
  • ил 1
  • Ил 1
  • Или 1
  • или 26
  • илијским 1
  • им 9
  • има 10
  • имађаше 1
  • имала 1
  • имали 4
  • имам 3
  • Имам 3
  • имао 12
  • имати 1
  • Имаш 1
  • име 4
  • инат 3
  • иначе 3
  • интерес 1
  • интересовати 1
  • ипак 6
  • иселио 1
  • исета 1
  • искрена 1
  • искрзали 1
  • искривим 1
  • искусан 1
  • испадне 1
  • испала 2
  • испали 2
  • испалим 1
  • испевао 1
  • испекао 1
  • испеци 1
  • испија 1
  • испиту 1
  • испише 1
  • исплатити 1
  • исплаћивању 1
  • Испод 1
  • испод 7
  • исполинском 1
  • испразнио 1
  • испрати 1
  • испратио 1
  • испричам 1
  • испричао 1
  • испросио 2
  • испуни 1
  • испуњава 1
  • испуцала 1
  • испушкама 1
  • иста 1
  • Исте 1
  • исте 2
  • истеку 1
  • исти 3
  • истина 6
  • истих 1
  • исто 3
  • истога 1
  • истом 1
  • историје 2
  • их 12
  • Ишао 1
  • ишао 4
  • ишараним 1
  • ишла 1
  • ишло 2
  • Ишчупај 1
  • ј 1
  • Ј 2
  • Ја 17
  • ја 78
  • јабуке 1
  • јавио 2
  • Јављај 1
  • Јављамо 1
  • Јавни 1
  • Јавно 1
  • јагнећи 1
  • јагње 1
  • јадан 1
  • јадник 1
  • јадника 1
  • јазавац 1
  • јака 1
  • јако 2
  • јапије 1
  • јаслима 1
  • јасно 1
  • јачих 1
  • Је 3
  • је 433
  • Јевђовићем 1
  • јегер 4
  • јегера 1
  • јегери 1
  • јегерима 1
  • јегером 1
  • јегерска 1
  • јегерског 1
  • јегерску 2
  • јед 1
  • Један 1
  • један 37
  • Једаред 1
  • једаред 3
  • једва 4
  • једе 1
  • једина 2
  • јединица 1
  • једино 2
  • једна 9
  • једнаки 1
  • једнако 14
  • једне 4
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 8
  • једног 3
  • Једнога 1
  • једнога 6
  • Једном 1
  • једном 8
  • једномишљениче 1
  • једну 13
  • језик 1
  • језика 1
  • језиком 1
  • јела 1
  • јело 4
  • јемац 1
  • Јенглезима 1
  • јер 31
  • Јер 4
  • јеси 2
  • Јест 1
  • јест 5
  • јесте 2
  • јетко 1
  • јефтине 1
  • јешан 1
  • јо 1
  • Јова 165
  • Јован 16
  • Јована 1
  • Јоване 5
  • Јовановој 1
  • Јованову 1
  • Јовану 1
  • Јове 2
  • Јови 11
  • Јовин 1
  • Јовина 1
  • Јовине 1
  • Јовиној 2
  • Јовину 1
  • Јово 9
  • Јовом 2
  • Јову 6
  • јој 9
  • јок 2
  • Јок 2
  • јоој 1
  • Јоца 1
  • још 41
  • ју 1
  • Југ 1
  • Југовићима 1
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јуначкога 1
  • јуначком 1
  • јури 1
  • јутрење 1
  • Јуче 1
  • јуче 4
  • к 11
  • Ка 1
  • ка 5
  • кавурму 1
  • Кад 13
  • кад 60
  • када 2
  • каж 1
  • каже 7
  • кажем 10
  • кажеш 1
  • кажи 2
  • кажу 4
  • каз 1
  • каза 1
  • казали 1
  • казати 3
  • казначеј 1
  • Казначејству 1
  • казначеју 1
  • Казненога 1
  • казнечејство 1
  • каишем 1
  • каишу 1
  • Каја 38
  • каје 1
  • Каје 3
  • кајем 1
  • Каји 2
  • Кајина 3
  • Кајка 1
  • кајмаклија 1
  • Кајо 13
  • Кајом 1
  • Кају 4
  • какав 11
  • каква 5
  • Какве 1
  • какве 2
  • Какви 1
  • какво 3
  • каквог 1
  • каквом 1
  • какву 2
  • каки 1
  • Како 4
  • како 46
  • Калдерон 1
  • календар 2
  • Календар 2
  • Календара 1
  • календару 1
  • калфа 1
  • калфе 1
  • камен 1
  • камена 1
  • каменорезац 1
  • камо 1
  • канибалску 1
  • канији 1
  • канцеларија 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 3
  • канцеларијских 2
  • канцеларијско 1
  • канцеларијскога 1
  • канцеларију 3
  • канцелариски 1
  • Као 3
  • као 44
  • капу 4
  • капут 3
  • Карађорђево 1
  • карактера 1
  • каријеру 1
  • картању 1
  • карте 4
  • Картушем 1
  • касарни 1
  • Катарина 1
  • Катарину 1
  • Кати 1
  • Катика 2
  • Катиком 1
  • кафа 3
  • кафани 2
  • кафаном 1
  • кафану 5
  • кафе 1
  • кафеџиком 1
  • кафу 4
  • качкета 1
  • качкете 2
  • качкету 1
  • кашику 2
  • кецеље 1
  • кидну 1
  • Киљадили 1
  • кладе 1
  • клади 1
  • клања 1
  • класе 4
  • класичне 1
  • класу 2
  • клевета 1
  • кличем 1
  • Кљукала 1
  • КН 1
  • кнедле 1
  • књаз 1
  • књига 2
  • књиге 1
  • Књиговођа 1
  • књижевних 1
  • књижевници 1
  • књижевност 1
  • ко 10
  • Ко 4
  • ког 1
  • кога 3
  • Код 2
  • код 20
  • коже 2
  • која 18
  • које 15
  • којега 1
  • којекаквих 1
  • који 22
  • којим 5
  • којима 2
  • којој 5
  • којом 1
  • Коју 1
  • коју 6
  • колај 1
  • Колај 1
  • колега 2
  • колегом 1
  • колегу 1
  • колена 1
  • колика 2
  • колики 1
  • колико 4
  • колима 1
  • ком 1
  • комада 2
  • Коме 1
  • коме 6
  • комедијама 1
  • комедије 1
  • комедију 1
  • комшија 4
  • комшији 1
  • комшијо 1
  • комшијскога 1
  • комшилука 2
  • комшилуку 1
  • кондуити 1
  • кондуитисати 1
  • конзисторији 1
  • конзулским 1
  • конкурисао 1
  • конце 1
  • концу 1
  • коња 2
  • копам 1
  • кора 1
  • коре 1
  • корист 1
  • Корита 2
  • косе 1
  • коси 1
  • костгебером 1
  • косу 1
  • коштало 1
  • краде 2
  • крадем 1
  • крадила 4
  • крадиш 1
  • КРАЈ 1
  • крај 5
  • краја 1
  • крајем 1
  • крају 1
  • крајцара 1
  • краљ 1
  • краљевско 2
  • крао 2
  • крв 3
  • крви 2
  • кревета 2
  • кревету 1
  • Кредитора 1
  • кредитора 2
  • кредиторске 1
  • креду 1
  • кремењак 3
  • крену 1
  • крећући 1
  • крешти 1
  • крешчајемих 1
  • крив 1
  • кривећи 2
  • криво 1
  • Криво 1
  • Криминалну 1
  • Кристијан 3
  • Кристијана 2
  • Кристијанова 1
  • Кристијаном 1
  • Кристијану 1
  • критикеру 1
  • кришом 2
  • крканлука 1
  • крканције 1
  • Крњо 1
  • кроз 8
  • Крсмановића 1
  • кртица 1
  • круг 1
  • круни 1
  • круну 1
  • крупније 1
  • Крштеници 1
  • кува 1
  • куглице 1
  • куд 3
  • кујне 2
  • кујни 1
  • кујнски 1
  • кујну 1
  • кукови 1
  • кукуруз 1
  • кума 3
  • кумом 1
  • купи 1
  • Купи 2
  • купили 1
  • купим 1
  • Купио 1
  • купио 5
  • купиш 1
  • купују 1
  • кутије 1
  • кућама 2
  • кућаница 1
  • куће 8
  • кућевних 1
  • кући 8
  • кућом 1
  • кућу 2
  • куца 1
  • Куцају 1
  • куцамо 1
  • куцну 1
  • куцнувши 1
  • л 12
  • ла 1
  • лагано 1
  • лагираном 1
  • лађа 1
  • Лазара 1
  • лако 5
  • лакованим 1
  • лакомислени 1
  • Лане 1
  • ланског 1
  • лармом 1
  • ласкавих 1
  • ласкало 1
  • Лату 1
  • леба 1
  • Лево 1
  • левога 1
  • левој 2
  • Левом 1
  • легао 1
  • легне 1
  • леђа 3
  • лежи 1
  • леп 3
  • лепа 2
  • лепе 1
  • Лепи 1
  • лепо 15
  • лепога 1
  • лепу 2
  • лепше 1
  • лета 1
  • лечи 1
  • ли 13
  • лимун 1
  • Лиру 2
  • листа 1
  • листу 1
  • лиферант 1
  • лиферанту 1
  • лица 1
  • лице 2
  • лицем 1
  • лицу 4
  • личи 1
  • лојалан 1
  • лола 3
  • лоле 2
  • лонац 1
  • лопове 1
  • лупај 1
  • лупати 1
  • лупи 3
  • луфтбалоном 1
  • љета 2
  • љубав 2
  • љубавни 1
  • љубазном 1
  • Љубичеву 1
  • људи 4
  • људима 1
  • љути 2
  • љутио 2
  • М 2
  • ма 1
  • Ма 1
  • магарца 1
  • маглу 1
  • мајем 1
  • мајка 1
  • мајкин 1
  • мајстор 6
  • мајстора 2
  • Мајстору 1
  • макар 1
  • макишком 1
  • Максић 6
  • Мала 1
  • мала 3
  • мале 2
  • малерозан 1
  • мали 7
  • мало 32
  • малог 2
  • Малога 2
  • малу 1
  • мани 2
  • манифестовали 1
  • мање 4
  • марим 1
  • марифетлуке 1
  • марљив 1
  • марш 1
  • масан 1
  • мастило 1
  • Мастило 1
  • мастилом 1
  • матери 1
  • материјал 1
  • материјала 1
  • матерњи 1
  • Мати 1
  • мати 3
  • маћи 1
  • махну 1
  • мачак 1
  • мачке 1
  • мачку 1
  • мачор 3
  • мачора 2
  • мачоре 1
  • маши 1
  • машлија 1
  • маште 1
  • ме 23
  • мед 1
  • медецијонар 1
  • медецијонара 1
  • медецину 2
  • Међу 2
  • међу 7
  • мезулански 1
  • мезуланског 1
  • мекши 1
  • меланхолија 1
  • меланхоличан 1
  • мене 16
  • Мени 1
  • мени 11
  • менице 1
  • меницу 2
  • менчиковима 1
  • мења 1
  • мењале 1
  • мењало 1
  • мерак 1
  • мери 2
  • месеца 1
  • месечно 1
  • места 2
  • местима 1
  • место 7
  • месту 3
  • метати 1
  • мету 1
  • меће 2
  • мећу 1
  • Мећу 1
  • механама 1
  • механи 2
  • механџија 1
  • механџији 1
  • ми 73
  • Мика 1
  • Мику 2
  • миле 1
  • Миле 1
  • мили 1
  • мило 4
  • Милом 1
  • Милоша 2
  • Милошево 1
  • Милошевој 1
  • милошта 1
  • министар 3
  • министарске 1
  • министер 1
  • Министра 1
  • мир 1
  • миран 2
  • мирбожа 1
  • мире 1
  • мирном 1
  • мисли 1
  • мислила 1
  • мислим 6
  • мислимо 1
  • мислио 2
  • мислити 1
  • мислиш 2
  • мјенице 1
  • мјеницу 2
  • младежа 2
  • младежима 1
  • млађим 1
  • млитаво 1
  • Многаја 2
  • многе 1
  • многи 1
  • много 12
  • многога 1
  • мном 1
  • мњење 1
  • Мог 1
  • мога 2
  • могао 15
  • могла 1
  • могли 1
  • могу 4
  • можда 3
  • Можда 3
  • може 11
  • можемо 2
  • мозак 1
  • мој 10
  • моја 11
  • Моја 2
  • моје 1
  • Моји 1
  • мојих 1
  • мојој 1
  • моју 4
  • молбу 3
  • моли 1
  • Молим 2
  • молим 7
  • молио 1
  • момче 2
  • мора 1
  • Мораде 1
  • мораде 3
  • морају 1
  • морао 4
  • Море 16
  • море 3
  • мотком 1
  • моћ 2
  • моћи 1
  • Моша 1
  • мраз 2
  • мраза 1
  • мразева 1
  • мрази 1
  • мразу 1
  • мрвице 1
  • Мрдни 1
  • мре 1
  • мрзео 1
  • мртвом 1
  • му 94
  • муву 1
  • мужеви 1
  • мужем 1
  • мужу 1
  • мука 2
  • муке 1
  • Мутавџија 1
  • Мутавџијом 1
  • мутних 1
  • муфталука 1
  • муфте 2
  • мученика 1
  • мучи 1
  • мучних 1
  • мушки 1
  • муштерија 1
  • Н 1
  • н 6
  • на 147
  • На 9
  • набави 1
  • навадила 1
  • навикла 1
  • навлаш 1
  • навукао 1
  • нагомилане 1
  • нагомиланог 1
  • над 2
  • надао 1
  • надгробна 1
  • надгробних 1
  • надгробно 2
  • надевао 1
  • надимак 1
  • надлежних 1
  • надлештва 1
  • надлештвима 1
  • надмећу 1
  • наду 1
  • нађе 4
  • нађем 1
  • Нађу 1
  • наже 1
  • назван 1
  • названа 2
  • названих 1
  • назвати 1
  • назватог 1
  • наздравити 1
  • наздрављам 2
  • називаху 1
  • назиме 1
  • назовем 1
  • наигра 1
  • наиђе 1
  • најведрије 1
  • највећма 1
  • најглавнији 1
  • најзад 5
  • најинтересантнији 1
  • најлепше 1
  • Најлепше 1
  • најнесланије 1
  • Најпре 1
  • најпре 3
  • најпријатније 1
  • најрадије 3
  • најстаријег 1
  • најчешће 1
  • Најчудноватији 1
  • накашља 1
  • накнадити 1
  • накострешио 1
  • накриви 2
  • накривим 1
  • накриво 1
  • накупило 2
  • налаже 1
  • налази 1
  • налива 1
  • наливајући 1
  • наљути 2
  • нам 5
  • нама 1
  • намести 1
  • намештајући 1
  • намигне 1
  • намирише 1
  • нана 2
  • нани 1
  • наоружали 1
  • наоружао 1
  • напада 1
  • напојио 1
  • наполон 2
  • наполона 2
  • напоље 2
  • напослетку 1
  • направи 1
  • направити 1
  • напред 2
  • напредовати 1
  • напретку 1
  • напрстак 1
  • напрћи 1
  • напусти 1
  • напустити 1
  • нарав 1
  • наравно 5
  • нараф 1
  • наредби 1
  • наредбодавац 1
  • наредбу 2
  • наредник 1
  • наредника 3
  • народ 1
  • нарочито 5
  • нас 1
  • наскоро 1
  • наследници 1
  • наследства 1
  • наслонила 1
  • наспело 1
  • настави 1
  • наставила 1
  • наставља 5
  • Настаде 1
  • Насте 1
  • Настину 1
  • Насто 1
  • Настом 1
  • Насту 1
  • насу 1
  • натоварен 1
  • натовари 1
  • наточим 1
  • натрпаше 1
  • науке 1
  • НАУКУ 1
  • научи 1
  • научиш 1
  • Начелник 1
  • начелник 2
  • Начелника 2
  • начелства 1
  • начин 2
  • начинио 1
  • наш 10
  • наша 1
  • Нашавши 1
  • нашали 1
  • нашао 2
  • наше 4
  • нашем 2
  • наши 1
  • наших 1
  • нашло 1
  • нашу 3
  • Не 15
  • не 86
  • неблагодарни 1
  • неборачка 1
  • невједом 1
  • Него 1
  • него 32
  • неда 1
  • недам 1
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељу 2
  • недозвољеном 1
  • нежан 1
  • незван 1
  • незнаш 1
  • неисправности 1
  • Нека 1
  • нека 7
  • некад 6
  • некада 1
  • некако 9
  • неке 7
  • неки 8
  • неким 3
  • неких 6
  • неко 11
  • неког 6
  • некога 1
  • некој 1
  • Неколико 2
  • неколико 6
  • неком 3
  • Некоме 1
  • неку 6
  • нема 12
  • Нема 4
  • немаде 1
  • немачким 1
  • немаш 2
  • Немаш 2
  • немој 1
  • непозван 1
  • непознатим 1
  • непомично 1
  • неправде 2
  • неправилне 1
  • непријатеља 1
  • непријатељство 1
  • несрећа 2
  • несрећник 1
  • несрећну 1
  • Неће 1
  • неће 8
  • нећемо 2
  • нећеш 3
  • нећу 5
  • нешто 20
  • Ни 2
  • ни 38
  • Нигде 1
  • ниже 1
  • нижим 1
  • није 43
  • Није 8
  • Никад 1
  • никада 1
  • никаква 1
  • никако 7
  • нико 5
  • Никола 1
  • ником 1
  • никуд 2
  • никуда 1
  • нипошто 1
  • Нисам 1
  • нисам 7
  • Ниси 2
  • ниси 7
  • нисмо 1
  • нисте 1
  • нису 6
  • нит 4
  • нити 7
  • Ништа 1
  • ништа 8
  • но 1
  • Но 2
  • нов 1
  • нова 1
  • новина 1
  • Новинама 1
  • новинама 5
  • новине 1
  • ново 1
  • новца 1
  • новци 1
  • нога 1
  • ногама 1
  • ноге 1
  • ногом 2
  • ногу 2
  • нож 1
  • нокту 1
  • нос 1
  • носе 1
  • носи 4
  • Носим 1
  • носио 1
  • носу 1
  • ноћ 4
  • ноћног 1
  • ноћу 2
  • нудио 1
  • нужно 1
  • њ 6
  • ње 3
  • њега 13
  • његов 4
  • његова 6
  • Његове 1
  • његове 3
  • његових 1
  • његово 1
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његовски 1
  • њему 15
  • њен 3
  • њена 1
  • њене 1
  • њим 13
  • њима 4
  • њих 3
  • њихов 1
  • њихова 2
  • њихово 1
  • њиховом 1
  • њој 2
  • њом 3
  • њу 2
  • о 39
  • О 6
  • обарали 1
  • обесио 2
  • обећаваш 1
  • обешеној 1
  • обешењачки 1
  • обијете 1
  • Обилића 1
  • обичај 1
  • обично 1
  • облапорност 1
  • облачних 1
  • облигације 1
  • Обогатио 1
  • обоје 1
  • образ 1
  • образу 1
  • обратно 1
  • обрете 1
  • обрецну 1
  • оброк 1
  • Обузе 1
  • обузима 1
  • ова 4
  • овај 13
  • Овај 2
  • овакав 1
  • оваква 1
  • Овако 1
  • овако 5
  • овамо 1
  • овдашњој 1
  • Овде 1
  • овде 8
  • ове 8
  • ови 1
  • Ови 1
  • Овим 1
  • ових 1
  • овладала 1
  • Ово 1
  • ово 12
  • овог 1
  • овога 3
  • овој 1
  • овом 6
  • овоме 1
  • ову 2
  • овце 1
  • оглас 1
  • ограничен 1
  • огрне 1
  • ОД 1
  • Од 6
  • од 60
  • одавна 1
  • Одавно 1
  • одакле 1
  • оданде 1
  • одатле 2
  • одаџија 3
  • одаџијом 1
  • одаџију 1
  • одбегла 1
  • одбијања 1
  • одбијати 1
  • одбио 1
  • одбити 2
  • одвали 1
  • одговара 2
  • одговарају 1
  • одговора 1
  • одговори 2
  • Одговорима 2
  • оде 1
  • Оде 1
  • одевати 1
  • одене 1
  • одерем 1
  • оди 2
  • одједаред 1
  • одлазећи 1
  • одмах 12
  • одмекшао 1
  • одобровољава 1
  • одоле 1
  • одолети 1
  • одоше 3
  • одриче 1
  • одужио 1
  • одушевљења 1
  • одштету 1
  • ожалити 1
  • ожениш 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 1
  • ока 2
  • окани 1
  • окиде 1
  • Оклен 1
  • око 4
  • околност 1
  • окончала 1
  • окренеш 1
  • окренуо 1
  • окренута 1
  • окретности 1
  • окреће 1
  • окружни 1
  • окусио 1
  • олако 1
  • олижеш 1
  • омастити 1
  • Он 1
  • он 64
  • она 19
  • Она 4
  • онај 9
  • онаке 1
  • онако 29
  • онамо 1
  • онда 21
  • оне 3
  • Они 1
  • они 5
  • оним 1
  • оних 4
  • оно 12
  • оног 2
  • онога 4
  • оном 2
  • ономад 1
  • ономе 1
  • ону 7
  • Ооо 1
  • опазила 1
  • опазили 1
  • опанци 1
  • операцију 1
  • опере 1
  • опет 14
  • опечени 1
  • описано 1
  • описивати 1
  • оплете 1
  • опомињати 1
  • оправда 1
  • опрала 2
  • опробао 1
  • опростио 1
  • опсова 1
  • опсују 1
  • опточену 1
  • опустио 1
  • опште 3
  • орасима 1
  • орах 2
  • орахом 1
  • органу 1
  • ордене 1
  • орем 1
  • оружја 1
  • оружју 1
  • осам 3
  • Освану 1
  • осврну 1
  • осврћу 1
  • осврћући 2
  • осети 2
  • осетио 1
  • осећам 1
  • осећати 1
  • осече 1
  • осим 1
  • осладила 1
  • ословим 1
  • осмејкује 1
  • осмех 1
  • основној 1
  • особине 1
  • особито 2
  • особљу 1
  • осрамотио 1
  • остав 1
  • Остав 1
  • остави 4
  • Оставила 1
  • оставила 2
  • оставило 1
  • оставимо 1
  • оставио 3
  • оставља 2
  • остављено 1
  • остаде 1
  • остаје 1
  • остала 1
  • остали 2
  • осталима 1
  • осталом 1
  • Остао 1
  • остао 2
  • остати 1
  • осу 1
  • осуђеника 1
  • отаљава 2
  • отачаствене 1
  • отвори 1
  • отерати 1
  • отечества 1
  • отечеству 1
  • отима 1
  • отимају 1
  • отимали 1
  • отишао 1
  • отишла 1
  • отишли 1
  • откуд 2
  • откуда 1
  • Откуда 1
  • отопио 1
  • отпевај 1
  • Отпевај 1
  • отпевати 1
  • отплаћивати 1
  • отпоздрави 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 4
  • отпочни 1
  • отприлике 3
  • отпуштам 1
  • отпуштен 1
  • отрчао 1
  • оћемо 1
  • Оћемо 1
  • офајдио 1
  • охладио 1
  • Охохо 2
  • Оца 1
  • оца 3
  • оцечем 1
  • очајање 1
  • очеве 1
  • очи 4
  • очима 2
  • очита 1
  • очуваном 1
  • ошури 3
  • ошурио 1
  • ошурити 1
  • па 148
  • Па 23
  • Павле 6
  • Павлом 1
  • Павлу 1
  • пада 2
  • падаше 1
  • паде 4
  • пажљиво 1
  • пазар 2
  • пазари 2
  • Пази 1
  • Паја 18
  • пајаца 2
  • Паје 1
  • Паји 1
  • Пајин 1
  • Пајиних 1
  • Пајиног 1
  • Пајо 9
  • Пајом 2
  • Пају 4
  • пакост 1
  • пакостан 1
  • пала 2
  • палећи 1
  • Пали 1
  • палиш 1
  • палца 1
  • Паљанов 1
  • памет 7
  • памти 2
  • памћење 1
  • памфлета 1
  • панталона 1
  • панталоне 1
  • пао 1
  • папучама 1
  • папуче 2
  • папучу 1
  • пар 3
  • пара 5
  • паре 6
  • ПАРНА 1
  • парницу 2
  • парничити 1
  • партије 1
  • партију 1
  • партиски 1
  • пару 4
  • пасти 2
  • патим 1
  • патио 1
  • патити 1
  • патос 1
  • паузу 1
  • паук 1
  • пацова 1
  • пача 1
  • пева 8
  • певај 1
  • певамо 1
  • певања 1
  • певање 1
  • певач 2
  • певаче 1
  • педесет 3
  • пекао 1
  • Пенелопу 1
  • пензионарке 1
  • пер 2
  • периодске 1
  • Перке 1
  • Перку 1
  • перлама 2
  • перо 3
  • пером 1
  • персона 1
  • песама 1
  • песимиста 1
  • песконица 1
  • песмарици 1
  • песмарицу 1
  • песме 1
  • песми 2
  • песму 2
  • песник 1
  • пет 6
  • Петар 1
  • пете 1
  • Петкано 1
  • Петко 1
  • петнаес 1
  • петнаест 4
  • петнаеста 1
  • петога 1
  • пехар 1
  • печена 1
  • печеним 1
  • ПЕЧЕНИЦА 1
  • печеница 6
  • печенице 2
  • печеници 1
  • печеницу 13
  • пешадијом 1
  • пешадијски 1
  • пешадијског 1
  • пизму 1
  • пијаци 1
  • пијацу 1
  • пијете 1
  • пију 1
  • пијуцка 1
  • пила 2
  • пили 1
  • пилићи 1
  • пипиревко 1
  • писаних 1
  • писање 2
  • писању 1
  • Писао 1
  • писао 4
  • писар 1
  • писара 2
  • писарем 1
  • писару 1
  • писати 1
  • писаћи 1
  • писмен 1
  • писмене 1
  • писмених 1
  • писмо 1
  • пит 1
  • пита 9
  • Питајте 1
  • питају 1
  • Питају 1
  • питали 1
  • питам 3
  • питати 1
  • питаћемо 1
  • пиће 1
  • пићу 2
  • Пише 2
  • пише 7
  • пиштољ 3
  • пиштољем 1
  • плавим 1
  • пластичнија 1
  • Плата 1
  • плати 1
  • Плати 1
  • платила 2
  • платио 2
  • платиш 1
  • плаћа 1
  • плаћајући 1
  • плаши 1
  • пленио 1
  • Плоче 1
  • пљеска 1
  • Пљушти 1
  • По 2
  • по 48
  • победа 1
  • побожан 1
  • побожних 1
  • побољша 1
  • Побратиме 1
  • побратиме 4
  • повести 1
  • повећу 1
  • повика 1
  • повише 2
  • повишице 1
  • повода 1
  • повоју 1
  • повреду 1
  • Погађаше 1
  • поганој 1
  • погача 1
  • поглади 1
  • Погле 1
  • поглед 2
  • Погледа 1
  • Погледај 1
  • погледам 1
  • погледати 2
  • погледом 1
  • погодан 1
  • погодим 1
  • погодише 1
  • под 2
  • податке 1
  • подвиге 1
  • подвикне 1
  • подвикнуо 1
  • поднаредничка 1
  • поднаредничку 1
  • подне 3
  • подновим 1
  • подносио 1
  • Подружини 1
  • подуго 1
  • подужу 2
  • подштрикава 1
  • пође 2
  • Пожеливши 1
  • поживи 1
  • позајми 1
  • позва 1
  • позвао 1
  • Поздравио 1
  • поздрављају 1
  • поздрављао 1
  • поздравље 1
  • позива 1
  • позивају 1
  • позивам 1
  • познавала 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • познаника 1
  • познаницима 1
  • позната 1
  • познати 1
  • познатији 1
  • познато 1
  • позове 3
  • позову 2
  • поигра 1
  • поиздаље 1
  • поједете 1
  • поједеш 1
  • поједине 1
  • показа 2
  • показао 2
  • поклизне 1
  • поклоне 1
  • поклони 3
  • поклонише 1
  • покојник 1
  • покојника 2
  • покојнице 1
  • покушавао 1
  • Пола 1
  • пола 5
  • Полаженик 1
  • полаженик 18
  • полаженика 3
  • полажеников 1
  • полаженикову 1
  • полажеником 1
  • полаженику 4
  • полако 3
  • полета 1
  • полете 1
  • полетело 1
  • политичких 1
  • положај 1
  • полузваничном 1
  • пољопривредна 1
  • Пољопривредни 2
  • пољопривредник 1
  • Пољопривредног 2
  • пољу 1
  • пољуби 2
  • пољубим 1
  • помагао 2
  • помажеш 1
  • помало 1
  • померам 1
  • помилова 1
  • помири 1
  • помирио 1
  • помисли 1
  • Помисли 1
  • помислите 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогнем 1
  • помогнемо 1
  • помодрио 1
  • поможено 1
  • помоћу 1
  • помути 1
  • Понављали 1
  • понављало 1
  • понашао 1
  • понашати 1
  • понети 1
  • понова 1
  • понос 2
  • поносито 1
  • Поносито 1
  • поносом 2
  • понудио 2
  • понуђен 1
  • поодавно 1
  • Поодавно 1
  • поодмакла 1
  • попадају 1
  • попео 1
  • попише 1
  • поправља 1
  • попусти 1
  • поради 1
  • поред 2
  • порез 1
  • пореска 2
  • посао 7
  • посвети 1
  • посветио 1
  • Посвећено 1
  • посвршаваних 1
  • поседаше 1
  • посећивао 1
  • поскочи 1
  • Посл 1
  • посла 3
  • послао 2
  • послати 1
  • Послато 1
  • послатом 1
  • после 25
  • После 5
  • последица 1
  • последњег 1
  • последњега 1
  • последњих 1
  • последњој 1
  • последњом 1
  • послетку 5
  • послова 2
  • послове 1
  • послу 1
  • послужи 1
  • послушан 1
  • посматра 1
  • посматрања 1
  • постављен 1
  • постављенога 1
  • постаде 1
  • Постали 1
  • постало 1
  • постанем 1
  • Постао 2
  • постао 3
  • постарају 1
  • постарали 3
  • постарао 2
  • Постиљоновић 1
  • Постиљоновићем 1
  • Постиљоновићу 1
  • посутом 1
  • потерам 1
  • потерао 1
  • потпис 5
  • потписа 1
  • Потписан 1
  • потписника 1
  • потписом 1
  • потпише 2
  • потпомагао 1
  • потпуна 1
  • потражим 1
  • потраја 1
  • потреби 1
  • потребни 1
  • потрпаше 1
  • поуздан 1
  • поуздано 1
  • пофатао 1
  • похвале 1
  • похвали 1
  • почасни 1
  • поче 1
  • Поче 1
  • почела 1
  • почео 1
  • почети 3
  • почетка 2
  • почеше 2
  • почешће 1
  • почивке 1
  • почиње 4
  • пошалио 1
  • пошао 1
  • пошље 1
  • поштанска 1
  • поштанску 2
  • Поштар 1
  • поштар 4
  • поштаре 1
  • поштари 1
  • поштару 2
  • поште 2
  • поштен 4
  • поштено 2
  • поштеног 1
  • пошти 2
  • Пошто 4
  • пошто 6
  • поштовани 1
  • пошту 2
  • права 3
  • правде 1
  • Прави 1
  • прави 7
  • Правило 1
  • правити 1
  • право 1
  • празна 1
  • празника 1
  • празних 1
  • практиканат 1
  • практиканата 1
  • практиканти 1
  • практикантска 1
  • практикантског 1
  • практиканту 1
  • практицирамо 1
  • прангијо 1
  • прасад 1
  • прасе 13
  • прасенце 3
  • Прасетину 1
  • прасетом 1
  • прасету 1
  • прасећа 2
  • прасећу 2
  • прва 1
  • ПРВА 1
  • прве 1
  • први 7
  • првих 1
  • прво 2
  • првога 4
  • првом 1
  • прву 1
  • пре 10
  • пребацивао 1
  • пребијене 1
  • преви 1
  • пред 15
  • преда 3
  • предаје 1
  • предзнак 1
  • предлогом 1
  • предосторожан 1
  • предострожан 1
  • Председник 1
  • представити 1
  • пређе 1
  • пређи 1
  • презент 1
  • презименом 1
  • прекида 2
  • прекидао 1
  • прекиде 3
  • преко 6
  • прекршио 1
  • прелази 2
  • према 2
  • Премештај 1
  • премештен 1
  • премишљао 1
  • премишљати 1
  • препис 1
  • преписује 1
  • Преписује 1
  • препишчик 1
  • препишчика 1
  • препун 1
  • пресуди 1
  • претисне 1
  • претпостављени 1
  • претпостављеном 1
  • претресају 1
  • Претресу 1
  • претрпео 1
  • претрпљени 1
  • претурати 1
  • претходно 1
  • прећутати 1
  • прецизно 1
  • пречега 1
  • при 2
  • прибегне 1
  • прибор 1
  • приведу 1
  • Придижеш 1
  • придизао 1
  • придружи 1
  • приђе 1
  • признаде 1
  • пријатељ 3
  • пријатеља 5
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељима 1
  • пријатељству 1
  • прика 5
  • прикачују 1
  • Прико 2
  • прико 58
  • приком 1
  • прику 3
  • приликом 2
  • прилику 2
  • приличи 2
  • прилична 1
  • прилично 1
  • примао 1
  • примаче 2
  • примаш 1
  • примери 1
  • примерно 1
  • примеру 1
  • приметио 1
  • примим 2
  • примити 1
  • примићу 1
  • примјетиш 1
  • принуђен 1
  • припаше 1
  • приповетка 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетке 1
  • приповетчице 1
  • припомоћ 1
  • природа 1
  • присети 1
  • присећати 1
  • пристаде 1
  • пристојније 1
  • пристојној 1
  • притискују 1
  • прихвати 1
  • прихваћа 1
  • приход 1
  • Приходи 1
  • прича 7
  • причај 1
  • причам 1
  • Причање 1
  • причао 2
  • причати 1
  • Причекао 1
  • причу 2
  • проведеш 1
  • провео 1
  • провеселимо 1
  • проводио 1
  • прогутати 1
  • продавао 1
  • продаје 1
  • продајеш 1
  • продато 1
  • продра 1
  • продужи 1
  • прођем 2
  • прођу 1
  • прождрљивост 1
  • проживиш 1
  • прозвао 1
  • прозору 1
  • проклете 1
  • проклето 1
  • проклетога 1
  • пролазио 1
  • пролећа 2
  • пролећу 1
  • пролив 1
  • пролонгирање 1
  • променем 1
  • променио 1
  • пропале 1
  • пропасти 1
  • пропатио 1
  • прослави 1
  • прости 1
  • просто 3
  • протествује 1
  • против 1
  • протокола 1
  • Протоколу 1
  • професори 2
  • процени 1
  • прочита 2
  • прочитао 1
  • Прошао 1
  • Прошло 1
  • прошло 2
  • проштудира 1
  • прслуку 1
  • прста 1
  • прстима 3
  • пружи 1
  • Пружи 1
  • псује 1
  • публика 1
  • пуковничке 1
  • пун 2
  • пуна 4
  • пунећи 1
  • пуслица 1
  • пуслице 2
  • пуслицу 2
  • пусти 1
  • пут 10
  • пута 6
  • путу 1
  • пуцам 1
  • пуцањ 1
  • пуцати 1
  • пуцаху 1
  • пуче 1
  • пуше 1
  • пуши 1
  • пушим 2
  • пушкар 3
  • пушкара 3
  • пушком 1
  • пушта 1
  • работа 1
  • равно 1
  • равнодушније 1
  • рад 3
  • рада 1
  • раде 1
  • раденику 1
  • Ради 2
  • ради 6
  • РАДИКАЛНА 1
  • радило 1
  • радио 1
  • радити 2
  • радиће 1
  • радиш 1
  • радо 2
  • радова 1
  • радове 1
  • радост 1
  • радости 1
  • ражњу 1
  • развалинама 1
  • разведри 1
  • разгледа 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарала 1
  • разговарам 1
  • разговарао 1
  • разговор 1
  • разговора 3
  • разговорима 1
  • разговору 1
  • раздраган 2
  • раздрешим 1
  • разиђоше 2
  • разјапљеним 1
  • размишљавао 1
  • размишљавати 1
  • размишљаваше 2
  • разна 1
  • разне 2
  • разнесе 1
  • разочарао 1
  • разреда 1
  • разредима 1
  • разуме 3
  • разумело 1
  • разумети 2
  • ракетла 1
  • ракијом 1
  • раку 1
  • раме 1
  • раменима 1
  • рана 1
  • ране 2
  • ранжира 1
  • раније 3
  • ранога 1
  • рану 2
  • ранфтлама 1
  • рањен 1
  • расечен 1
  • Раскиселише 1
  • раскомоти 1
  • раскрсници 1
  • Распитао 1
  • располаже 1
  • распоређени 1
  • растура 1
  • растури 1
  • растурио 1
  • рату 1
  • рачунајте 1
  • Рачунице 1
  • рашчерупа 1
  • рашчерупаног 1
  • рашчешља 1
  • рђав 1
  • рђава 1
  • рђаво 2
  • ребарце 1
  • револвер 2
  • ред 3
  • редак 1
  • редовно 5
  • ређе 1
  • резигнација 2
  • рекао 4
  • рекла 1
  • рекли 1
  • рекне 2
  • реко 1
  • рекох 1
  • реп 1
  • репарацији 1
  • рећи 6
  • реците 2
  • реч 2
  • рече 22
  • речено 1
  • реченом 1
  • речену 1
  • речи 1
  • речју 1
  • речма 1
  • решен 1
  • реши 1
  • Реши 1
  • решпекта 1
  • рингишпил 1
  • Риста 2
  • Ристе 2
  • ровењу 1
  • род 1
  • рода 1
  • роду 1
  • рођак 1
  • рођакове 1
  • рођаци 2
  • рођаче 6
  • рођења 1
  • Рождества 2
  • Рождество 3
  • рока 2
  • року 2
  • рубрика 1
  • рубрике 1
  • ружне 1
  • рукав 1
  • рукаве 1
  • рукави 1
  • рукама 2
  • руке 8
  • рукова 2
  • руковати 1
  • руком 5
  • рукопис 2
  • руку 1
  • Румена 1
  • руно 1
  • Русије 1
  • руска 1
  • руци 3
  • руча 2
  • ручак 4
  • ручамо 1
  • ручку 1
  • С 5
  • с 57
  • Са 1
  • са 36
  • сав 1
  • Саве 2
  • савезу 1
  • сад 38
  • Сад 5
  • сада 13
  • садашњу 1
  • Сакам 1
  • Сакаш 1
  • саксија 1
  • саксије 1
  • салату 1
  • саливен 1
  • сам 69
  • сама 2
  • сами 4
  • Само 2
  • само 58
  • самога 2
  • сапун 1
  • сарме 1
  • саслушања 1
  • саставља 1
  • сахата 1
  • сачувај 1
  • Св 1
  • Сва 1
  • сва 7
  • свађе 1
  • свађи 1
  • свак 2
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 8
  • сваким 1
  • свако 3
  • сваковрсних 2
  • сваког 3
  • Свакога 1
  • свакога 5
  • свакодневни 1
  • свакојако 1
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 1
  • сватовима 1
  • Све 3
  • све 54
  • свега 4
  • сведочио 1
  • сверазоравајућег 1
  • свет 8
  • света 1
  • светлога 1
  • свету 6
  • Сви 2
  • сви 3
  • свију 2
  • свим 4
  • свима 1
  • свирачима 1
  • свиће 1
  • свих 1
  • свог 1
  • свога 5
  • свој 2
  • своје 10
  • својим 7
  • својих 3
  • својој 2
  • својом 2
  • своју 13
  • свом 2
  • своме 5
  • свраб 1
  • свратише 1
  • свраћају 1
  • свршава 1
  • свршило 1
  • свршио 1
  • сву 2
  • свугде 1
  • свуда 1
  • се 317
  • себе 4
  • себи 7
  • севдалук 1
  • Сед 1
  • седај 1
  • седају 1
  • седам 3
  • седе 2
  • Седео 2
  • седео 3
  • седети 1
  • седећи 1
  • Седи 2
  • седи 7
  • Седим 1
  • Седне 1
  • седне 2
  • седнем 1
  • седоше 1
  • секира 1
  • Секиришта 1
  • секти 1
  • села 1
  • Сељак 1
  • сељак 6
  • сељака 2
  • сељаке 1
  • сељаку 1
  • сељанка 1
  • сељаци 2
  • сем 1
  • сео 2
  • сератлија 1
  • сети 1
  • Сети 2
  • сећа 3
  • си 25
  • сигурно 1
  • Сигурно 1
  • силама 2
  • силе 1
  • силнији 1
  • силно 1
  • Силно 1
  • Сиљана 1
  • символ 1
  • син 1
  • синове 1
  • сипају 1
  • сир 1
  • сиренском 1
  • сироче 1
  • сируп 1
  • сисао 1
  • сит 1
  • ситнице 1
  • сјајну 1
  • скамији 1
  • скиде 1
  • скине 4
  • скоро 4
  • скресати 1
  • скреше 1
  • скува 1
  • скупи 1
  • скупља 1
  • скупоћа 1
  • скуцала 1
  • слаба 1
  • слабим 1
  • слабо 2
  • славама 1
  • славе 1
  • славно 1
  • слагати 1
  • слаже 2
  • сламњачи 1
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатко 2
  • следује 1
  • следују 1
  • слеже 1
  • слепцима 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слична 1
  • слободно 1
  • слободоумног 1
  • слова 3
  • Слово 1
  • слово 3
  • служба 2
  • службе 1
  • служби 1
  • службу 1
  • служи 1
  • служио 1
  • слути 1
  • случају 1
  • слуша 2
  • Слушај 1
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • Слушала 1
  • слушала 2
  • слушао 1
  • смандрљану 1
  • сматрати 1
  • сме 3
  • смејао 1
  • Смеје 1
  • смеје 4
  • смејући 1
  • смелије 1
  • смело 1
  • смем 2
  • смеран 1
  • смерно 1
  • сметам 1
  • смети 1
  • смеха 3
  • смисла 1
  • смо 5
  • смрсио 1
  • смрти 2
  • смртни 2
  • смртног 1
  • снашо 1
  • снег 1
  • соба 1
  • соби 2
  • собом 2
  • собу 1
  • совјете 1
  • совјетника 1
  • сокаком 1
  • сокаку 1
  • сокола 1
  • солира 1
  • солуфе 2
  • сомотом 1
  • сопатниче 1
  • сорта 1
  • сорте 1
  • социјалиста 1
  • спава 1
  • спавај 1
  • спавање 1
  • спаваш 2
  • спази 1
  • спало 1
  • спао 1
  • спас 1
  • Спаса 1
  • спасе 1
  • спасла 1
  • спасти 1
  • списатељ 1
  • спише 1
  • спљоштену 1
  • СПОМ 1
  • споменик 1
  • споменули 1
  • Споменуо 1
  • спомињали 1
  • спомињати 1
  • споможено 1
  • спрама 1
  • спратова 1
  • спрема 2
  • спремајући 1
  • Срба 1
  • Срби 1
  • Србију 1
  • Србин 2
  • Србина 1
  • Србинови 1
  • Србином 1
  • СРЕМЦА 1
  • сретају 1
  • срете 1
  • Срећан 1
  • среће 3
  • срећу 1
  • сркнуо 1
  • сродне 1
  • Српски 1
  • српски 3
  • Српским 1
  • српским 3
  • срца 4
  • срце 2
  • срцу 2
  • Ставите 1
  • стаде 7
  • стазом 2
  • стајала 4
  • Стајало 1
  • стајало 2
  • стакла 1
  • стакоцету 1
  • сталне 1
  • стане 3
  • стања 1
  • стање 1
  • стању 3
  • стара 1
  • старала 1
  • старе 2
  • Стари 1
  • стари 9
  • старије 1
  • старијега 1
  • старији 1
  • старијих 2
  • старим 1
  • старо 1
  • старост 1
  • старт 1
  • статуа 1
  • ствар 3
  • ствара 1
  • ствари 3
  • стварима 1
  • сте 3
  • СТЕВАНА 1
  • стегао 1
  • Стегла 1
  • степен 2
  • степену 1
  • стереотипним 1
  • стигне 1
  • стидљиво 1
  • стизале 1
  • стикови 1
  • стиковима 1
  • стих 1
  • Сто 2
  • сто 5
  • Стој 1
  • стоји 5
  • стојите 1
  • стола 1
  • столице 2
  • столу 2
  • стотина 1
  • стотине 2
  • стотином 1
  • стоту 1
  • стражара 1
  • страна 2
  • странака 1
  • страни 2
  • страних 1
  • странку 3
  • страну 4
  • страсно 1
  • страх 2
  • страшна 1
  • страшно 1
  • стрина 1
  • стриц 1
  • стрпљив 1
  • струји 1
  • струку 4
  • стуб 1
  • ступце 1
  • су 33
  • суботом 1
  • суд 1
  • судба 1
  • судбине 1
  • судбином 1
  • судбом 1
  • судовима 1
  • судског 1
  • суду 1
  • суђени 1
  • суђено 1
  • сујеверан 1
  • сукњу 1
  • сума 3
  • сумњало 1
  • сумње 1
  • сумњичи 1
  • суму 2
  • супругу 2
  • супружанске 1
  • сурутка 1
  • суснежица 1
  • т 1
  • та 6
  • табака 1
  • табакеру 2
  • табле 1
  • тавно 1
  • тад 1
  • тада 2
  • тадашњем 1
  • тај 18
  • така 1
  • такав 1
  • таква 1
  • такви 1
  • таким 1
  • Таким 1
  • таких 2
  • Тако 13
  • тако 69
  • таког 1
  • такође 1
  • такођер 2
  • такта 1
  • таку 1
  • Талијан 1
  • таљига 2
  • таман 1
  • Таман 1
  • тамбурмаџор 1
  • тамо 3
  • тањим 1
  • тањир 1
  • тањира 1
  • татли 1
  • Татлија 1
  • тачан 1
  • тачно 2
  • тве 1
  • твога 5
  • твоја 3
  • Твоје 1
  • твоје 3
  • твојом 2
  • твоју 1
  • Твоме 1
  • тврдо 1
  • тврђи 1
  • Те 1
  • те 30
  • тебе 9
  • теби 6
  • тедо 1
  • теже 1
  • тек 17
  • Тек 5
  • текао 1
  • текст 1
  • телеграфа 1
  • тело 1
  • Темеову 1
  • тео 1
  • тепсију 2
  • тера 2
  • терати 2
  • терет 1
  • тесак 1
  • тестерим 1
  • тесто 1
  • тестом 1
  • тетка 1
  • тетки 1
  • тетку 1
  • тешећи 1
  • теши 2
  • Тешко 1
  • тешко 2
  • ти 101
  • Ти 9
  • тим 9
  • тиме 3
  • тирјанин 1
  • тих 1
  • тицало 1
  • тиче 1
  • тишим 1
  • тишлер 1
  • то 124
  • То 8
  • тоалете 1
  • тобом 1
  • товарити 1
  • тога 18
  • Тодор 1
  • тој 3
  • Толико 1
  • толико 6
  • том 10
  • томе 4
  • топи 1
  • торжествовању 1
  • точила 1
  • Тоша 1
  • тошла 2
  • Тошо 1
  • траже 1
  • тражећи 2
  • тражи 1
  • тражим 1
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 2
  • трајати 1
  • Трајаће 1
  • транжира 2
  • трбуху 1
  • Треба 1
  • треба 11
  • требало 2
  • требао 2
  • требати 1
  • тренутака 1
  • тренутку 1
  • трепљу 1
  • ТРЕЋА 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • трже 2
  • Три 1
  • три 17
  • тридесет 2
  • триумф 1
  • трља 1
  • трновитом 1
  • тројецарском 1
  • Тројно 1
  • троши 1
  • трошкарио 1
  • трпела 2
  • трпео 1
  • трпи 1
  • трудити 1
  • трумбетен 1
  • трчкарање 1
  • ту 33
  • Ту 8
  • тугованку 1
  • туговање 1
  • туђе 2
  • туђину 1
  • тужбе 1
  • тужио 1
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тумарајући 1
  • тумач 1
  • туњавог 1
  • туфек 1
  • туце 2
  • туча 1
  • Тхе 2
  • ће 35
  • ћемо 8
  • ћеркама 1
  • ћерке 1
  • Ћеф 1
  • ћеш 4
  • ћорав 2
  • ћу 10
  • ћуран 4
  • ћурана 4
  • ћураном 2
  • ћутао 1
  • Ћути 2
  • ћути 8
  • у 214
  • У 8
  • Уа 2
  • убио 1
  • убити 1
  • увардао 1
  • увек 12
  • Увек 2
  • увери 2
  • уверио 1
  • увиде 1
  • увлачио 1
  • уво 3
  • увређен 1
  • углавио 1
  • уграби 1
  • уграбише 1
  • удари 2
  • Ударило 1
  • ударим 1
  • ударио 1
  • удобности 1
  • удубио 1
  • ужасан 1
  • ужасна 1
  • ужасно 5
  • ужасном 1
  • Ужасну 1
  • ужива 1
  • Уживај 1
  • уживај 2
  • уживајући 1
  • уживанције 1
  • ужурбало 1
  • уз 2
  • узајмиш 1
  • узаном 2
  • узвикне 1
  • узвицима 1
  • уздигао 1
  • узе 4
  • узели 1
  • узео 4
  • узимајући 1
  • узме 1
  • узмем 2
  • узмеш 1
  • Узми 1
  • узми 2
  • узнемиреност 1
  • узрок 1
  • уједно 1
  • указе 1
  • указни 1
  • укочене 1
  • улазећи 2
  • улици 2
  • улицу 1
  • умалио 1
  • умало 1
  • умањавала 1
  • умањише 1
  • Уме 1
  • уме 2
  • умеју 1
  • умела 2
  • умео 1
  • Умео 1
  • умети 1
  • умешати 1
  • умешности 1
  • умилни 1
  • умиљатија 1
  • умиљато 1
  • умирује 3
  • умор 2
  • уморна 1
  • Уморни 1
  • умочим 1
  • умре 1
  • уму 1
  • унутра 2
  • упаде 2
  • упегла 1
  • уписао 1
  • упознали 1
  • упознао 1
  • упоредо 1
  • употребити 2
  • Управо 2
  • управо 6
  • упропастио 1
  • упропастише 1
  • УР 1
  • урадио 1
  • уреди 2
  • уредништва 1
  • Уредништва 2
  • усамљен 1
  • условљава 1
  • услуга 1
  • уснама 1
  • успеха 1
  • успомене 1
  • успут 1
  • Успут 1
  • уста 7
  • Устаде 1
  • устаде 2
  • устајем 1
  • устезања 1
  • устумарао 1
  • Устумарао 1
  • утеха 1
  • утеши 1
  • утешило 1
  • утрапи 3
  • утрапио 2
  • утрвеном 1
  • ућута 1
  • ућушка 1
  • ухвати 2
  • ухватио 1
  • учених 1
  • учи 2
  • учини 2
  • учинила 1
  • учинио 2
  • учиниш 2
  • учио 1
  • уши 1
  • ушије 1
  • ушима 1
  • фабрика 1
  • фабрико 1
  • фајде 1
  • Фала 1
  • фала 5
  • фали 1
  • фамилија 1
  • фамилијаран 1
  • фантазијо 1
  • фатална 1
  • фаху 1
  • Ферта 1
  • физиту 1
  • филијала 1
  • философ 1
  • фине 1
  • финеса 1
  • флека 1
  • формалност 2
  • форме 1
  • форми 1
  • француске 1
  • фрула 1
  • фуруне 1
  • фурунџиницу 1
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • Хвала 1
  • хвала 2
  • хвале 1
  • хвали 2
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвата 1
  • хе 1
  • Херакле 1
  • Хехе 3
  • Хехехе 1
  • хипнотише 1
  • хитају 1
  • хитао 1
  • хладне 1
  • Хладне 1
  • хладно 1
  • хозен 1
  • Хоће 1
  • хоће 7
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • Хоћу 2
  • хоћу 4
  • храбри 4
  • Христова 2
  • Хришћана 1
  • Хришћанин 2
  • хтеде 1
  • хтели 1
  • хтео 4
  • цара 1
  • Цариград 1
  • Цветко 2
  • Цветком 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • цвећем 2
  • цедуљицу 1
  • цедуљу 1
  • цела 2
  • целе 1
  • целера 1
  • цели 1
  • целога 2
  • целу 1
  • централној 1
  • цео 2
  • цепаницом 1
  • цепаницу 1
  • Цигане 1
  • Циганина 1
  • цигаром 1
  • цигару 3
  • цименту 1
  • ципелама 1
  • цичи 1
  • цјељ 1
  • цркве 2
  • црну 1
  • црте 1
  • чак 1
  • чалабрцнеш 1
  • чарапама 1
  • чарапе 1
  • Чарапе 1
  • чаршији 1
  • чаршију 1
  • час 3
  • часа 4
  • часној 1
  • часова 3
  • част 1
  • части 1
  • чаша 1
  • чашама 1
  • чаше 6
  • чашу 10
  • чега 2
  • Чеда 1
  • чека 1
  • Чекај 1
  • чекали 1
  • чекам 3
  • чекања 1
  • Чекао 1
  • чело 1
  • челу 1
  • чемер 1
  • чесницу 1
  • чесно 1
  • чест 1
  • често 8
  • четврте 1
  • четвртога 1
  • Четири 1
  • четири 7
  • четки 1
  • четрдесет 2
  • четрнаест 1
  • чешаљ 1
  • чешће 2
  • чешу 1
  • чивилука 1
  • чије 3
  • чијем 1
  • чији 1
  • чикам 1
  • чим 2
  • Чим 2
  • чине 1
  • чинила 2
  • чинова 1
  • Чиновник 1
  • чиновници 2
  • чиновничким 1
  • чиновничку 1
  • чињаше 1
  • чиста 1
  • чистећи 1
  • чисти 1
  • чистим 1
  • чисто 2
  • Чита 1
  • читав 2
  • читавих 1
  • читаво 2
  • читаву 1
  • читају 1
  • читало 1
  • читао 5
  • читатељ 2
  • читатељи 2
  • читати 2
  • читаш 1
  • чича 2
  • чичину 1
  • члан 1
  • Човек 1
  • човек 15
  • чорбу 1
  • чу 2
  • чувен 2
  • чуда 2
  • чудествија 1
  • чуди 2
  • чудну 1
  • чудо 4
  • чује 5
  • чујем 1
  • Чујмо 2
  • чују 1
  • чуо 1
  • Чуће 1
  • Џаба 1
  • џандара 1
  • џандару 1
  • џеп 1
  • џепу 2
  • џигерице 1
  • ш 1
  • шаблон 2
  • Шајкаши 1
  • шака 1
  • шаке 2
  • шаку 1
  • шала 1
  • шале 4
  • шали 2
  • Шалим 1
  • шалим 3
  • шалиш 1
  • шалу 1
  • шалџија 2
  • шаљива 1
  • шаљивчина 1
  • шамијицу 1
  • Шваба 13
  • Швабе 1
  • Шваби 2
  • Швабицом 1
  • Швабо 7
  • Швабом 2
  • Швабу 2
  • швапски 1
  • шегра 1
  • шегрт 1
  • шегрта 3
  • шездесет 2
  • шесет 1
  • шеснаест 1
  • шест 5
  • шесторицу 1
  • шетам 1
  • шећерну 1
  • Шеф 1
  • шеф 9
  • шефа 5
  • шефе 1
  • шефова 1
  • шефовица 1
  • шефовице 1
  • шефу 2
  • шешир 2
  • шеширу 1
  • шиљастим 1
  • шиљи 1
  • ширет 1
  • широких 1
  • шишкама 1
  • шишке 1
  • школе 2
  • школи 4
  • школовање 1
  • школу 1
  • Шкрипи 1
  • шлепова 1
  • шлифоване 1
  • шлифовану 1
  • шнајдер 1
  • шољу 1
  • шпада 1
  • шпартају 1
  • шпархерта 1
  • шпекулације 1
  • шпитаљу 1
  • шпорује 1
  • шта 24
  • Шта 9
  • штале 1
  • штампан 1
  • штампане 1
  • штампани 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штиглица 1
  • штирак 1
  • Што 7
  • што 78
  • штоф 1
  • шурио 1
  • шустер 1
12703 matches
ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фин 
 дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</ 
 Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче 
 попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју поду 
оћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата 
сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да п 
због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је чест 
Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевс 
рем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу  
ега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још 
ако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, гро 
оз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да  
код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори с 
о било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Мил 
шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> д 
к је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мрт 
 „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугач 
вењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе на 
пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет п 
 Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола 
ра Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он с 
ору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опр 
је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S}  
и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега 
ли ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p 
у одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, 
> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре д 
па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све креш 
а знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних сло 
ве се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни оча 
ивоту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како 
 прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> 
гу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја ве 
 да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ в 
 дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчеруп 
маћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Ал 
нако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследн 
ући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Па 
ћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао ша 
ингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде д 
} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (бе 
де на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже  
 смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде 
уцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а  
анзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вре 
иди шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио ка 
 коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога траж 
у ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се оже 
—</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја 
 се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у ка 
о ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бо 
 свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? зап 
о српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још  
казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица 
{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат 
ћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада има 
арни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и 
 слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта  
 за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћ 
ш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, р 
најдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста ч 
ачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Д 
ламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ј 
ље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, 
ј руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му ј 
а на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погл 
 није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац 
рико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у  
и се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако уса 
у па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посл 
ба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и ос 
вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим  
шу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове ча 
ко.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад з 
а година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њ 
 имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни 
 Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да 
благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу 
паса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има  
вце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и 
, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блат 
олан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћ 
о већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло 
 а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели м 
ким беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала ж 
, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, 
ека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле п 
исам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном дома 
 названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назват 
p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p 
, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџи 
к био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти позна 
, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господи 
} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави 
{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наста 
едно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S}  
 у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредни 
оја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јова 
нгијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један д 
 упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајд 
ећ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а 
ченица буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен ли 
 сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао  
нама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помо 
 од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала он 
да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>—  
адо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву 
ли Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, т 
у још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само  
ице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика ј 
черупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани да 
и дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печени 
познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодма 
 има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код 
ца може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане 
к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не 
па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језик 
 се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га ј 
га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбо 
брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку 
е л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} К 
о.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу 
ја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> 
ка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, 
, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, 
иво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженик 
Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми 
је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пија 
ју у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S 
ушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти мушт 
аљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И 
ролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а  
његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам  
аспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ ком 
апски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче  
ислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, шт 
 ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука 
> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пил 
у лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћиц 
уни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћ 
 два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде. 
 тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— 
се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извад 
шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми к 
 како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу 
шилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати  
ћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фа 
овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опом 
S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких ус 
аног материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у т 
као: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стаја 
 Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше.  
док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те т 
то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће т 
, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла ка 
: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет  
ћу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је  
у се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако  
ова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће 
познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хо 
ка овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као ко 
дила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А 
а.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} 
колу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је ма 
ла кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ам 
 га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника 
иње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују при 
тку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школ 
 заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитор 
а му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштов 
ед њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба 
ао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закољ 
/> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао! 
 <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како —  
а.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други 
нутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам 
шао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт 
шчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни  
мф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је бо 
јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се о 
ка су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарал 
к не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти ју 
S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S}  
ну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и  
.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце 
.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} 
отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде ј 
 пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме не 
ут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и 
утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ож 
дгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од 
 су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.< 
ан зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени 
 примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонил 
у.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз при 
 рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спо 
нарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник,  
ја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n 
.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов си 
чно продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стаја 
 и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се  
па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви  
асетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" / 
њу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку ле 
и.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек ка 
Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти б 
ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни  
дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је 
 окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све 
он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајс 
ро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огр 
на и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћу 
 дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по  
споја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлик 
слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика к 
овео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке ш 
ећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф ра 
 и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро га 
олега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако  
е!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: д 
 мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гле 
, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не зн 
 ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош  
 једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, з 
ла несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како  
ва је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на  
 без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> < 
шкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му 
вати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишл 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фами 
ислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на ст 
ога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересова 
а Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри  
 прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза 
.. вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку  
, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод вр 
Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пре 
<hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је о 
> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару,  
 али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије ње 
ињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену д 
ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цеду 
ј фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!"  
а.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине 
амо искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком ла 
ве померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождеств 
т година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и  
 Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова 
да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> < 
купоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара 
и се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у ово 
раб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин 
 за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара нач 
из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p> 
 се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, ша 
ја! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Ср 
ки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака 
 се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} 
 — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једини 
и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к' 
орима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала 
Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" />  
е му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди 
 домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу зап 
па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Т 
ује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад не 
данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узм 
и, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима 
 београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p> 
стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дан 
} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.< 
књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ ј 
а назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шва 
панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, в 
} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А? 
ећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. 
ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да м 
чнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао ж 
оре, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели 
никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му 
та је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. 
та?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, с 
ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума! 
позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Пог 
о!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене д 
се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљ 
па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p 
цом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој се 
 почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је пед 
 Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јов 
м.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</ 
пела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој  
 па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје  
била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али ш 
> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S}  
па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не ка 
} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду ост 
да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика  
ледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и 
а.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду 
тра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ног 
 <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала п 
имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чека 
.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљ 
шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчањ 
тим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на  
ј брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће 
ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „ 
 њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да  
сету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете 
влаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга 
ио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим  
нглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мер 
 томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море 
и без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ ум 
 Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Ка 
воре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.< 
а онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе  
Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије  
а, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— А 
 зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S 
ко само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попа 
а изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смр 
са.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уред 
ење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце њего 
остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и те 
вићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{ 
ћи.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик сл 
е зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све 
</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана ку 
аш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озби 
је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је 
ом говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче  
 Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да  
туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам по 
 је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило 
вари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна побе 
дмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што с 
ижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медеци 
је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онак 
ебао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окр 
гнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и вре 
 издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам нар 
не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишља 
а није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календа 
 после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад 
 га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова  
е и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У су 
женик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и сва 
младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, 
гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га  
зили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао 
вега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то 
гом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање пла 
дности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрси 
тво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом 
о мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, при 
p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознати 
е.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е 
обљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А посл 
адне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устума 
пала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко 
рико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћ 
Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с 
 прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, п 
ли Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо 
, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту вазда 
ак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из К 
.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> 
> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</ 
и се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми по 
де Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е 
а једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љ 
</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда с 
не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p> 
м дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где по 
к седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што ни 
> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Мал 
— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама,  
што, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>—  
 сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бр 
ем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На 
 шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим м 
лбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена как 
е књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ај 
ћама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="2 
е, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А  
 да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памф 
о у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме  
бо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и ва 
а него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, 
крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз- 
v type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </f 
акно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару прв 
прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, о 
 ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погле 
аци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда је 
 аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели ш 
.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би с 
еку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши 
ала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења поз 
>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n=" 
та.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава дом 
да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви 
евач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то  
о који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га  
оследњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио 
цању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код св 
упи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јо 
п, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са сво 
аљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова 
ед Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на кре 
це наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S 
асе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у с 
6" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу  
 окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је заго 
ова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одева 
ко!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S 
 Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја с 
ки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи ј 
фтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не п 
очетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, 
ева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све г 
је класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао  
лом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим 
нина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро,  
горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао д 
им кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жа 
ефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бад 
> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафа 
а прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги  
hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група 
убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола ча 
а сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му  
предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на б 
гла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила ру 
и је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда  
и.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и г 
алност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ 
 пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем,  
 и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него не 
<p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваља 
диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем  
љига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро  
х, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује К 
а</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватри 
ад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће  
сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Кар 
к да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако д 
 Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После 
 да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, 
уне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb 
но.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако 
свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да  
 па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi 
ет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није чове 
. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „је 
и, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало  
бро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допа 
о и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу к 
о је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет 
 па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" / 
 свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим 
најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти. 
о заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од  
им ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нек 
ло.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n 
као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише  
дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! 
или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није реда 
а памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све ка 
штен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} 
ошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на п 
ем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком  
дан поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зл 
уштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у ту 
вани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма:  
си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, см 
b n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира прод 
мештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета траж 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ. 
ењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за  
 деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ  
иновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одм 
герску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Же 
p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се  
 опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, а 
утски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера.  
ју. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски  
сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да 
д ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоа 
ну прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдн 
кога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се ј 
 пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта ј 
иљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топ 
внодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше изр 
а-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p> 
посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српски 
јник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас  
им га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јов 
, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</ 
тио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да 
ао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Ка 
полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лар 
 прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone uni 
" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је св 
осто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Бо 
олико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ  
идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Па 
>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гу 
а тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у по 
мет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обо 
реба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... мол 
а „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке,  
ка, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од ст 
 па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је нек 
} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку 
 у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскр 
ра поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо 
аш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</ 
сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа дру 
егерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у  
те молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онд 
ете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један  
 За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковат 
 и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата 
амолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... л 
 шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића поз 
ек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуца 
рабри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике 
ом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле кој 
твима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, д 
’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је дв 
 ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да  
о <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се 
реће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна 
би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и  
pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: 
то нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пру 
 <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа 
> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао  
јуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Ост 
ић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S 
катес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти б 
 се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чи 
 Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао п 
о ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то н 
родавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао 
з чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се,  
{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти  
њена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и  
слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се 
керу у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S 
х и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова  
„Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: д 
а намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник н 
 једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разгов 
довно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако 
гње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или ве 
и је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељств 
дева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде 
знаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакл 
"67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бо 
. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с д 
је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо д 
 од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо 
е једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, ка 
зад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први п 
пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале  
 домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам не 
рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Б 
 завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S 
е, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су 
 на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после  
 њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три че 
 му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пуши 
 и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном ист 
ва па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и на 
и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу  
Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту 
 сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и  
р једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на стол 
жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних 
 мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри 
S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне  
, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто 
ак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{ 
ејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до 
p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на 
ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све че 
 од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што река 
оше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму кој 
, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устад 
тко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или поч 
школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаб 
или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ћ 
вар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми  
есио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па проч 
ад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких исти 
етири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пре 
знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешт 
се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Каји 
је истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред п 
ри прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петна 
ества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћ 
он па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што каж 
ова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полажени 
а је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му 
ем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да 
у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад б 
 што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онак 
ђем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о  
<p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све шт 
о наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога д 
анталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су  
но волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држ 
е чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор,  
 си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забавља 
је ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. го 
ти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је св 
 с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сок 
 тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико сак 
описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се виш 
 свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди пра 
 товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са  
ем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не  
 грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стоти 
у направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна дома 
ом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало пр 
ови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' 
аћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и  
псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље то 
 ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пескониц 
а и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури пече 
е воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачко 
 се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и ос 
ест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, 
аде се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. клас 
к имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас ниј 
о осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић 
ије то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} 
знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. при 
постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арн 
а се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, см 
то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много в 
зале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место  
ји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да 
човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се 
краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и 
вно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве  
анат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић 
 се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизн 
м окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала б 
да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова 
 ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних лас 
 Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, ра 
овољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</ 
о форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отече 
 био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао 
ла Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражи 
 је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је 
 пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу 
Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! с 
трану тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали  
аборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ 
р њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја 
чак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провесел 
 споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и 
'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику  
ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у  
овек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А мо 
Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у 
 кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, как 
еном року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда  
оветка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и  
 по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћин 
у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, п 
руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи 
 госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада  
ј песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му П 
јо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу. 
ћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама чит 
.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хва 
одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја п 
е нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да 
ођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с В 
ласе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада  
азјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њ 
зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје 
Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <q 
оспо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> < 
d> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све в 
 ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу 
је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као с 
ерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни ма 
 па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола једа 
и пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седа 
 јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40"  
а само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих ст 
да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се т 
ље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а  
{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама  
 да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаже 
ога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути!  
иш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам 
{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било 
о, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, 
јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо 
ако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе т 
еши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да уд 
 теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, ш 
{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струк 
 мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш 
така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи к 
росио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „А 
pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, ве 
 мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи,  
{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> 
} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље 
е, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много 
тампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у 
еница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну 
Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето 
 чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко 
и Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћем 
, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и п 
а: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога 
и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Д 
н списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао 
 <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога да 
е уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају с 
ушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он  
ма и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што бо 
и се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А к 
} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако  
 с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвал 
оз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div 
.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали м 
азиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброј 
адесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа  
 кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два? 
ове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да 
сић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не гово 
 да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ 
ољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољ 
слио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што  
Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи ст 
новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још д 
се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић  
ање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја как 
ко ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а 
ут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и ка 
 мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не ви 
l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало  
та сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p 
мити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Де 
н и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ св 
 више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш 
да и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле,  
сно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S}  
Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто,  
 који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нароч 
е, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, д 
} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божи 
 што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико! 
е који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Д 
не па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед с 
у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други 
p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв  
А РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <pb n="4" / 
елим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, ве 
ет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног нај 
мем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и 
 ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно по 
ћаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је 
b n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ј 
ер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада 
ла?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрек 
 мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим:  
едан да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпе 
 и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошу 
целарији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде с 
 можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек  
аконитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да  
вадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо пра 
га рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантази 
вих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позив 
 бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелник 
 <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљ 
е, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у  
атиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињ 
поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су ве 
 да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишља 
кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p>  
Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамте 
мет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као до 
их што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бр 
спадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мог 
 гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек на 
јстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“  
ет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, м 
кад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једн 
удала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p> 
а Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време пом 
 трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а посл 
ирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у  
кочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него сврша 
обро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати 
е ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није 
n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато 
о ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“ 
 и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав 
ао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, 
</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога  
свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода н 
лаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти  
е даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S}  
ако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана  
звао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества  
стите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ  
 <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прас 
> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33 
еник се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда т 
 скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прс 
одина војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, 
ачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао  
ако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце,  
S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладе 
Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту ф 
чето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова  
 се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе  
на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти пр 
ва сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропа 
ар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуд 
речега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, 
у уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госп 
едном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је стран 
 онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него д 
 носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну 
о год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S}  
Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стоти 
паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мисл 
пски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити п 
, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је  
се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb  
наш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џиге 
 него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге ж 
/p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. угр 
ећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit=" 
pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклон 
Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољ 
шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло доб 
тва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовим 
 додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p 
S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави кугли 
васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби  
 мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену да 
ачелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није  
, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га 
прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n= 
да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио 
 ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и 
су одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на  
и си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам 
 да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цед 
ан на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, по 
о неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; 
им.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља  
оје је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић  
а презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љути 
, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празн 
на домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог 
хе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна 
ебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео  
којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <h 
ио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га 
 —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцелар 
е се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и пол 
не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче 
ба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p 
один Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и раз 
ве.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је  
 на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео 
лазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија с 
/p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јо 
лаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <p 
но читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме век 
 <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, ј 
? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми ј 
.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугого 
амо поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупо 
вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је  
 Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не м 
/p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш н 
маклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог по 
че се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели зад 
Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да 
олаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне 
 дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p 
pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта 
ји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.< 
о и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће 
 а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S 
Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, 
роведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</ 
оздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели < 
па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика 
або? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p> 
дин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми 
оја је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајн 
pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да изр 
 сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на  
ља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је с 
ра крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало 
само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно у 
.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ет 
ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S}  
<p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија 
рапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места 
и мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p 
> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испрос 
ичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино  
 да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш 
тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши о 
етиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па он 
ијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама  
 у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад с 
 Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би м 
овина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се  
н. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молб 
там је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па ка 
а извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог ј 
ољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на руча 
лиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, д 
аш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи пит 
 вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама 
та Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка 
у жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да 
„Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Прич 
 се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви ка 
оће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он  
е ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <h 
одарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не с 
ка, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да 
 краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, ве 
или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} А 
 кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p 
и мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће 
 шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете гос 
а је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора 
, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми 
и боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годин 
ће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у 
и га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раме 
 кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се гос 
ога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже;  
смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижев 
у, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио. 
 <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па п 
тио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму  
о сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и  
би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, < 
у с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми с 
сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ерге 
ам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па 
то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова  
Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени 
га рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеши 
душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пене 
а <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и 
и с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе. 
ели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb  
му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накр 
нда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице б 
инама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} 
авио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још т 
пуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти,  
Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити!  
на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после т 
Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на л 
ицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то 
ворим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног страж 
 жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензио 
жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како  
ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам 
маћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се  
ла да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како н 
{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински шт 
у и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћи 
Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} А 
еда у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали 
ви од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио  
ш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Ос 
 остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко т 
е јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, 
 господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то 
 он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав пр 
 задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаш 
атрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једин 
>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; госпо 
 повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је р 
мти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још мно 
?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас м 
уча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер  
то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да  
трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне  
га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова б 
дином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, д 
ичај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје истори 
 реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да  
S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко,  
 централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{ 
ије велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би  
а цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сок 
а, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш т 
ћ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, ви 
ту за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овлада 
тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима  
} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога пал 
 какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је 
</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја н 
ретпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао 
 ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него н 
лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред  
 њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{ 
им пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста. 
цу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{ 
} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе бил 
а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам д 
а медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима 
о.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. 
: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по н 
личи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да сто 
рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је прос 
у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{ 
у табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ши 
 и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже 
после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то с 
ео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаш 
вом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њ 
, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после с 
ли је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Би 
анског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још не 
моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога 
ти дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, рец 
ад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S 
га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и луп 
 Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ни 
<p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, 
па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да оби 
 госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хлад 
ако је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу п 
 запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало сме 
асно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Б 
у већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта  
ањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печени 
шкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па 
им одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао 
себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако  
а и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих н 
аја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни ј 
ГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла  
 да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, 
а-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а 
уздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И  
ги дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива 
бом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља к 
прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, уз 
ата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко 
 је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како 
д тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с 
 туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није с 
а другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стој 
ћ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек  
отествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, при 
 разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружес 
а зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Ј 
ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један дру 
<pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до м 
ра. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати  
пело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме  
ам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће  
шчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па т 
м рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.< 
} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И  
ли Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и з 
Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер 
S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то ј 
и.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поз 
ора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све је 
сти против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисториј 
 да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опе 
</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, не 
 деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшиј 
о на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овд 
бављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсо 
ћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну 
јих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у п 
а и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је та 
а беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и пра 
да ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по н 
а.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале 
етину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" />  
 која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Ј 
м се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако 
 већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и  
и Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, 
 пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква с 
 си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада пошт 
Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима  
еје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p 
едника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске ка 
ина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од 
једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме воли 
 <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би 
рку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ П 
</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, шт 
чарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији но 
 коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га  
 стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој 
смејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и свој 
 није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад ј 
м судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на о 
к, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде  
отичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово јо 
отне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је ву 
а, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио т 
/hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парниц 
еће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком 
абе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, 
удуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа  
е оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S}  
е разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српс 
р да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари и 
ди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште  
ајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и ц 
киришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова п 
нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне  
шао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао 
.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опе 
 да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник  
ану, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких с 
господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сор 
ва!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} 
 понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу 
 госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ 
ачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, 
окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јо 
Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде  
во —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељ 
е бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притиск 
о баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у пес 
осподин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да 
је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као ст 
’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбу 
} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у администр 
! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду 
 то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико!  
прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на 
диница, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених 
изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само 
S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардира 
и ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим 
чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло  
ва, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски  
загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер  
друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда б 
 пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те 
ских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако 
егова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад 
ука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изи 
дин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? 
условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Бо 
е, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми  
лемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p>  
!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, 
а све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако  
{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, п 
ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчи 
агао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав 
че, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми  
лићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се н 
 „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди  
<p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се т 
неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши  
то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калф 
 главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини с 
рца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види 
 се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо бр 
 А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против 
ако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Жив 
постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао  
о добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу ко 
у татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!< 
ида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу  
оката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време 
, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о 
дговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јо 
а к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то ј 
<p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што каж 
есет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни је 
и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а он 
аном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом 
рао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут 
м рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо поче 
p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</ 
 вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом суд 
{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац< 
о, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је к 
ка као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко 
 улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и з 
асова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n 
жала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо ј 
и се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разг 
о је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div>  
Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би ув 
 господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко,  
 названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатељ 
 се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <mil 
рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са ма 
“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу  
.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од ч 
а од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја ви 
 неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то поле 
 да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не б 
 Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан,  
 је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се пр 
о је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати св 
ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, ре 
мним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но м 
ебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} 
е нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћиц 
је ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и  
 му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефо 
лића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву  
его мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда пону 
е носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш 
ама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n= 
/p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онд 
говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова гов 
 тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вр 
Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и  
госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућ 
м... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пу 
му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вел 
ице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво дома 
су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код 
 <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је 
4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> < 
</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петна 
> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни с 
ешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће 
мо кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социј 
о, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграб 
нији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници поко 
 вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да бу 
м колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да 
оју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим 
ска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га вид 
други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па уж 
говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и св 
 пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи м 
о и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у 
 и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај ка 
здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је  
и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!! 
дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном ре 
а од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, з 
а, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?< 
, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, 
еке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у ј 
ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" />  
дан други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да г 
ги мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнак 
p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, 
омче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — 
е он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разго 
мом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет д 
а је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па 
Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко 
 него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једн 
да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пр 
о један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било,  
ариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па  
ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мо 
“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цв 
ле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па 
— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко 
ру“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е 
Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш  
 што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде по 
еђу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу 
 <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није ава 
} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше 
те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово 
све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за к 
 само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} У 
и —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ с 
о, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек уп 
/p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то 
и —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па т 
тко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, 
и, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовин 
е партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао  
указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Ј 
ве само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај је 
м.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер ил 
 од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p> 
е не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отер 
 какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и  
.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У ш 
.. ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, т 
/p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формал 
ија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, 
а.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама  
својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и  
иш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом  
сле је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком гово 
 да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та  
има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за не 
ли Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене п 
 рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчеруп 
опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, н 
а и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ —  
ма!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински 
дим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким 
з далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, 
ом руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читат 
ого сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се у 
/> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто препису 
ас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) нег 
де год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То м 
.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“  
вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и  
, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb  
ли, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; доша 
а сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још,  
“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о 
у је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је м 
ом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без  
годан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер 
а чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта  
оћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто,  
и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су с 
ашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту  
 зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио 
hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p> 
али пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило 
 него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш  
ачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео  
ица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi> 
тар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, гов 
 просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је јо 
редитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан ч 
 не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Диг 
} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јо 
таде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном до 
 највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву нед 
ма.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам  
е; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, п 
 гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће и 
ли одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксу 
ати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену дру 
итају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме 
о је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије п 
оже употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се 
 сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на р 
на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај сам 
м.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печен 
свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га ни 
<pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSectio 
ш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} З 
нако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине  
руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му јед 
 доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша  
у друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му н 
них табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни  
ве замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „До 
ка или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина 
н.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љу 
а.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму  
укав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С о 
тави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па  
ијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџи 
ну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он  
гуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђен 
e="chapter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је н 
e="chapter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети 
e="chapter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантниј 
и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер  
една другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова,  
етке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почи 
ве управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и дав 
ке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p> 
е да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и 
ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> 
пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачног 
од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним ме 
 известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалнос 
дног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и м 
 десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре се 
 тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мора 
о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш;  
мбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јо 
вршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа 
на!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим 
 он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора.  
идиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>—  
ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за  
 и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углав 
них језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су г 
у ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко в 
 ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога< 
е.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постар 
страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или послед 
трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом п 
артиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану 
>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div 
ед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом п 
што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други к 
 крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у  
ва се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да с 
 га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та рад 
прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S 
када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и  
врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст 
} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још оку 
ела.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо  
ругу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мора 
м: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окрену 
, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и с 
е познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехех 
 море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женид 
жем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледа 
главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Ве 
е бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта  
, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за  
цијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разглед 
само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну 
ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она пра 
увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.< 
из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> 
бином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <h 
 пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство гд 
м послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, леп 
дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском  
а који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је зам 
још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n= 
ише је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српс 
ш дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпо 
 сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пу 
="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца 
ве то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печен 
 је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онак 
споја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако  
овиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је пол 
тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јави 
ва са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у ру 
давна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ ј 
а века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико о 
ећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се 
дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни 
а се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, с 
ћ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до  
да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печени 
ван Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу ст 
га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све  
 маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он зап 
ари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p> 
 године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практикан 
ар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Влад 
а обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхолич 
 — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <mi 
о су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практи 
ин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} 
ван био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разуме 
дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако 
елика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се  
ћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</ 
} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине д 
ожић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи о 
ва.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најз 
> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> 
лавни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти 
ти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quot 
.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Са 
о завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувш 
шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да пр 
кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши  
или, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се ча 
 Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мез 
S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде 
 те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S}  
сника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благо 
та нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. 
еника. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође не 
 исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</ 
 —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже 
 И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шн 
о виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старији 
кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> < 
<p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одере 
анцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзов 
ити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; т 
визијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње др 
b n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; м 
 је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољоприв 
лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здрављ 
о тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколик 
 па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још до 
ја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке  
јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао ре 
м то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женс 
асту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде 
{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесн 
 добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S 
огао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан с 
и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по  
, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи п 
са.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. 
е, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је,  
и, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам 
.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о се 
 „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећава 
утације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вара 
 је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла 
ри годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type="chap 
дне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „ 
оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља  
S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Н 
а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу  
ита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... ве 
аре карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па 
, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца каши 
а мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прик 
мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки.. 
н дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговор 
опривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?! 
 и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „свер 
тив ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb  
и војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја 
сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних посл 
> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати 
p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова,  
> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика.  
т’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, зава 
г лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима пот 
ече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и о 
с. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж 
и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске посло 
е Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали  
е, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако 
кета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда 
е беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена 
 гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да је 
Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купи 
маћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! п 
 Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, 
ећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било  
 која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама с 
ао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог 
је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу 
о, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпој 
 „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветк 
зије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим ка 
ј је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, о 
ишта друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се 
да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јо 
<pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јо 
ово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије с 
гао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је 
м у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — д 
а ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је  
стим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако а 
лон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се ни 
цала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето 
 рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S}  
л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма 
вер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајст 
том кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ 
сподин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушн 
и картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита г 
 Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јов 
е у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке!  
рабри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само  
х три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан,  
а своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је из 
 се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу гла 
умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пи 
 је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рожд 
ода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се 
 фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристи 
мењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме з 
ала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="3 
ора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуз 
ако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет ј 
речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та,  
 сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штам 
 А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад 
по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре < 
ах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па 
послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је  
пет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назв 
жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кр 
гледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише с 
ле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели 
о смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стањ 
етири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа К 
ва и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} З 
 ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само помож 
н и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више  
 не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме ни 
ану.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гл 
атиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на л 
с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђо 
потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловотки 
} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, п 
 ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ј 
 а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова  
аде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, а 
е, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и 
аква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове  
te> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и заг 
лија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте в 
висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове з 
Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шп 
внији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од о 
ше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разг 
нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се 
 из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до 
 не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарез 
 сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шак 
 бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вра 
ери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим м 
аћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, как 
лаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном пошта 
ећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људ 
учама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћа 
ли почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре под 
ути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогут 
а од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хте 
н.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво са 
Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полажени 
еко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и ла 
 си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Ф 
ј залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, 
у моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати свом 
ешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без с 
стрешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и  
е то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики  
ве батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најче 
он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{ 
} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, 
лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p 
кве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело пос 
би твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" пе 
 него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа  
ару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, 
ком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нек 
и сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао 
9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо 
ико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још в 
 једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе  
символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете п 
веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроб 
авршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Срб 
ало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис  
извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" / 
 прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p>  
а Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То ни 
ви, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске слу 
ш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем по 
ога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А 
све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова 
ова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола ј 
д, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Нај 
.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p 
било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{ 
ли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу —  
ам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па  
дравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мач 
тено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служ 
акви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и с 
е видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шеф 
ном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем  
мали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ј 
 <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p>  
ијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један доб 
 се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Шт 
.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> < 
гов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам ве 
убрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и споми 
о ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пр 
ије ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и по 
аспитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест де 
етки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи г 
тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога уж 
 на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког 
} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретнос 
 ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети 
.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} 
ола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијаман 
због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и от 
стер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија 
а има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Ј 
рујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика,  
ћ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање 
воме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео 
дљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Ови 
 остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири  
један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би 
видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то т 
 раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p>  
пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја 
а израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак 
један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако  
 људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти,  
пише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетни 
; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књ 
 чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, д 
то, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога с 
ре, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је  
ко си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, 
/p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ и 
есио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратиш 
 Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} 
док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новин 
аше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на 
ијатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.< 
 ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене по 
ешпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео д 
баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{ 
о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала мног 
о говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S 
ње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије  
 је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевн 
бро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си  
а полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Ц 
ш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му п 
изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана п 
ли сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на 
 знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога ро 
а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене п 
кетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онд 
ј није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном лист 
{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свако 
што и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај 
атог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Мак 
као је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предостро 
рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да  
 а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, до 
 Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико 
е и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} В 
че, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да ј 
н министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити! 
апрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратим 
устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова ве 
е?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је  
вану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми 
ш више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује с 
тока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А те 
 ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p 
p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p 
у од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је  
алима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, је 
 га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуш 
и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одг 
с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, о 
ј само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза  
Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени дос 
у могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгр 
о и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби 
. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца 
 — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, п 
ла!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има пр 
то га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и 
 л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, 
деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! од 
да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код 
 У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да  
још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној ку 
 ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити,  
 кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље  
патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, при 
сподина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани  
ало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прили 
 наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{ 
 он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с в 
оље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени р 
о морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пе 
ва је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш 
о накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и по 
феџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њи 
размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као  
е!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, ша 
не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира 
уцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог  
не писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар 
н.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће  
и су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредни 
инова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда  
 драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пај 
и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због ж 
ло и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људ 
може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била 
ањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit=" 
 му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" мес 
то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном 
 севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, 
олу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много му 
авих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! п 
ожено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже 
 да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то поз 
исам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо п 
елише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али 
м посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, м 
епо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. < 
то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је  
ица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропаст 
њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хриш 
е.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па  
> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље по 
 у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заје 
{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па пис 
 не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног 
наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља посл 
 потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по д 
ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни но 
наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све 
 кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном ш 
о са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све  
<p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер 
о —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, 
 његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се 
ондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“ 
певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде за 
лове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикн 
се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се исел 
 смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту 
ава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у  
о, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је  
Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... нарав 
нула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој 
 <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове  
одне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигр 
да.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и д 
ница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико 
з зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што с 
а донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, 
 том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао  
, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити цел 
џија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, госп 
мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се ка 
огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе нап 
ава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сач 
о само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> 
упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила 
е потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада 
том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (ј 
 код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има  
пио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам кома 
а" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати 
оту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост  
е и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S}  
је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потпис 
сладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{ 
ом, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао при 
{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да  
а њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је  
придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Упра 
чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „с 
начеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на  
 па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале  
а неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде  
нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а 
а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче:  
 у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као  
аше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>—  
 прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше 
ада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те  
се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном  
ић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30"  
оспоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово 
 пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, по 
ећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone  
г'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било 
и га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, 
авац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и 
 један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио д 
та!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је 
та као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај по 
ити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток 
е, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти  
за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калде 
ако он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа 
ead>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како 
ло прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се 
ј ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он ник 
ретпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега  
то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам ка 
ик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова но 
едецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих  
 ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви  
з све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би кошта 
вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч 
сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у  
и, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{ 
 Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Иш 
 и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се  
ицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он не 
е би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту н 
а, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да  
аест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужно 
у и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду  
 и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока б 
е тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносит 
ог стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати 
намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак  
спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Спомену 
е, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је 
у, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче 
еф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке 
отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, ка 
бо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; 
, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми 
'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја  
 толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“  
ва читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни 
поменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан 
ње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло 
а—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала н 
ог.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изоб 
асти, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календ 
решти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме воли 
Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај. 
ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова 
> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да 
мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Ј 
одине после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Прот 
читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћет 
ен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако м 
ече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурн 
и да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Макси 
 са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он ос 
то.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом  
 свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и с 
 у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича 
у, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за 
а га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрп 
к Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, ил 
наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен да 
дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{ 
срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје пе 
 пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав бе 
 баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је т 
</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>—  
иста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, 
решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се сам 
 И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, т 
о Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „ 
а.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служб 
авлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш г 
 Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позов 
него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад г 
се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изну 
азговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устум 
/head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата с 
!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шв 
, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} 
о?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим т 
је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на је 
 и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после  
ег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а од 
 смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни г 
S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога ше 
н да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само ку 
ан „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево 
н Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не 
 ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће 
ису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради  
пита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора! 
тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} 
ненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао 
 извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: 
о ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари 
рошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за с 
о је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Окл 
вом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио пр 
к само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим б 
дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки 
Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању  
ао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Н 
да само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће н 
ио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јо 
ицу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; 
ion" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих т 
а је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четв 
ши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полу 
да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицира 
, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печ 
иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жа 
сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису н 
ран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукал 
екао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак. 
меје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде,  
у се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад 
рину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу 
ваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у  
— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја н 
ио с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</ 
 пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из рано 
 књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и он 
од кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити  
} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, и 
ио и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге 
 Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S}  
 У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока 
 „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарац 
послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета  
калницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је 
 оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доб 
ко памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи јо 
>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Те 
аријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од  
ара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу  
раво, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да  
 се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> < 
о је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где в 
</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми об 
, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у 
 Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, к 
рија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су је 
свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобнос 
сио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо 
 <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси 
е у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Шва 
а</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са 
и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обрат 
и Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина 
 Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> < 
руте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише  
{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при ис 
иповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и  
 Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте 
ио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет 
рте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио  
ш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се ра 
pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, 
о био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапље 
ова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако с 
еста! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те  
ољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, п 
а повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривре 
било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милош 
{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p 
гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p>  
 ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја 
ева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S 
ак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш 
о га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S}  
 стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно  
 једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се  
зулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пе 
 да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то  
еограда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким н 
шија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам до 
 и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској цент 
.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет д 
 права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подруж 
 управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две  
ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина На 
 или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало. 
.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе м 
астише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само мож 
лиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било п 
 <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можд 
и нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title> 
овинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А 
 па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), —  
тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и 
како не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана 
ство твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљо 
кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њ 
у се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Макс 
н човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао ка 
а јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачу 
римаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила  
јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад 
.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у  
 Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави 
х се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и са 
цка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много пре 
и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у ж 
перацију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с кра 
е на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „М 
вио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n= 
и се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивиз 
зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово 
 разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу  
 неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишк 
Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројец 
анама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то  
 око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њ 
ма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дан 
ћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си 
а једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка  
 n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне. 
аздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаж 
ицу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов по 
ту, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S}  
ш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад н 
направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као  
.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више  
ју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико! 
 Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом  
зне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним 
} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш он 
рамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу кој 
 је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну 
а.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенц 
ове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног  
ика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{ 
ки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама к 
се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здр 
дашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме С 
аше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многа 
чио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовн 
осе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле креди 
игне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким  
гових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Се 
сти, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“  
ене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> < 
55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l 
овести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисто 
чела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док ни 
ељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова п 
ругој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канц 
има!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Ш 
 исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с 
осматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нит 
евко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„С 
и и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на  
 прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теб 
шима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него пр 
тога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали 
био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био 
едан, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чи 
 проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време  
} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа 
 у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ 
ва, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и ч 
о се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше од 
ешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му пр 
на моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом и 
часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која м 
</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јован 
е с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С пон 
се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такође 
прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да 
би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не 
ницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши 
није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити  
отичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти 
јде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра мо 
 ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књиже 
 га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту оста 
n" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је и 
, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу 
не, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији нег 
, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ т 
је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{ 
 дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему. 
 уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна  
не заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па в 
 да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба т 
/> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна 
у печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам  
/> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </di 
сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вер 
ину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких  
 узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, в 
ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>—  
а сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу 
 табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Ка 
о! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} 
је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да  
војом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> < 
дина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене с 
 га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао 
, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да  
е то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да  
ли дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него  
 мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђ 
е.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{ 
само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно че 
ивима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити,  
аваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом 
, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова ниј 
дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав  
<p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, ш 
ос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, 
ства и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после 
марао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и 
{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из к 
ст спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на  
 Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифо 
ља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши 
тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S}  
ије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку  
и лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество 
Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпарх 
ге слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе  
назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с  
сем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам 
Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим 
и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, 
а 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се К 
о да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне стал 
 суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до 
</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто ми 
д затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би пр 
="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било 
ти, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и  
ком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комши 
рлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’т 
о.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стри 
ет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи 
како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим 
 сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он пора 
н миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено!  
 годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{ 
то наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е 
 прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од л 
ларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим за 
 па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S 
ке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће  
ати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га,  
Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише  
дговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по 
 је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А д 
авда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За ти 
ничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућ 
 али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушка 
би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба б 
бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вред 
ије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> ја 
сију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је та 
le>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом о 
 са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у  
па печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хва 
опише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу 
ти госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло  
 ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде по 
ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом пола 
 на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сад 
 једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песма 
ма врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! дод 
тиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у ј 
о тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си 
ио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на с 
на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога  
татељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} 
ом.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад  
>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> бли 
даше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаж 
ждество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Мног 
он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све виш 
Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздравља 
е се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, 
не треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је у 
штаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин  
>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљ 
нувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ре 
рзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па 
нда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу пр 
дну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени  
 више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нип 
ни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и л 
овек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Ка 
</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто  
е види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати 
уран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој с 
} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом закони 
према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како  
</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мисли 
а.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели  
ражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлам 
p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! 
 — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, 
 <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе  
— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе. 
господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се 
љиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприли 
умарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалница 
бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прик 
> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и руко 
ну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале ко 
рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам 
пархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти сам 
еста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, 
 погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју дом 
о седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са сви 
м је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је б 
у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кај 
сторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у  
> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова 
на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да ниј 
а у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар  
ар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на ш 
ам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није  
 под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па д 
фу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад 
паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово те 
</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва  
ез пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу са 
ажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрс 
женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, го 
S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове 
а је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а 
ладају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то осо 
 Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Бо 
дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовин 
уд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора ур 
ампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је 
ругом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако  
те ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач 
оли извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S 
 Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајст 
ак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јес 
о тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње 
у кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако о 
рави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени тр 
p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео 
 дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“  
тају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него  
истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао 
а је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени 
лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба 
о заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се 
ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника ( 
домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p>  
виној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала обро 
з карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха ка 
 смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или  
је ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само по 
урити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нис 
ка и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Ј 
 тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{ 
ешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочек 
полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства 
е што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материј 
 дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито д 
 и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, та 
је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватр 
наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај ла 
рчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годи 
 Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" 
онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу 
у те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у  
устер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања бил 
ио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај 
а име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као не 
а печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, 
 ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — ко 
пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата с 
и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта ј 
персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p 
ума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кро 
ишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ов 
 госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{ 
ућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и т 
тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба време 
ик коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да 
ном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врап 
а да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала 
споја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје  
чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га о 
фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова 
можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово  
ад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
г међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{ 
 о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јов 
личини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шес 
ion" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу г 
 господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа  
часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од тако 
в сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у  
не, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби 
ога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе 
је видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окрен 
и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се о 
 и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако,  
а њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђ 
ијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недељ 
међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлач 
 било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кав 
још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба ј 
/p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а по 
pter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав 
ом писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи ц 
н! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога госп 
госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па рад 
“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад  
ање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа 
па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} 
ести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она  
и је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, нег 
 ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја К 
о грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја ре 
 и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покој 
а кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав ј 
руги на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје 
них дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога д 
А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како 
 био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами 
смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, 
?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако  
ег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир 
анибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каж 
 вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па  
рици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S 
пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене не 
p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, 
живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџи 
једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како ј 
му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштован 
ао оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у оп 
ће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на пос 
који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} 
тају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки сл 
 Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за 
осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за  
их финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова ре 
о, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један др 
и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску ст 
 комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао. 
 Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> 
печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S 
 крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, 
ник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, д 
.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље 
е позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја с 
ије могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада 
 га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да зад 
до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџи 
“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и  
 се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам н 
приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задимани 
лину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи 
али па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразе 
 је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју с 
о продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала 
ијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само 
зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје П 
аде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе,  
аваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Срби 
да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим  
 муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатит 
ема Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га ј 
овек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не  
</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на у 
арош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је в 
дно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ п 
ве је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ н 
практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не вра 
и, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што  
преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде прем 
 му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а 
у код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигац 
атску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S}  
{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је  
о је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потп 
ен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мучени 
 се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало ш 
и: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би 
, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту  
нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поје 
уд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије 
овору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе. 
, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </qu 
дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, 
 из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно те 
владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S 
 Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да бу 
аред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно тре 
{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Б 
ко; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, ч 
споје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Ка 
 је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја 
} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у 
елопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја ст 
ако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који ј 
 прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, 
ље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да ч 
терим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздре 
ати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ев 
 редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуи 
, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секир 
ели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је делик 
зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнау 
е да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сва 
купило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо у 
ормалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо  
ва га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку 
 нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровал 
 зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, 
 се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пен 
азговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да д 
е било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова  
p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па с 
 ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докаже 
подина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене 
је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у с 
 Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јов 
аћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми пома 
тали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да пева 
>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо,  
овићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дан 
 мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S}  
и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш 
во.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Ни 
а другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>чове 
ругом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити 
 Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, мног 
таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добр 
а мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се ч 
гра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</h 
но би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицал 
му, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд  
о гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закл 
во је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај 
! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p 
; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p> 
главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу  
едном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче руча 
како и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради 
је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртво 
а празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати 
и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И с 
 ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ев 
<quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и 
p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и 
ко је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису  
Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S}  
м од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије  
верка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и ј 
кува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рука 
ова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} По 
исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спр 
p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било 
 дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинам 
азредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSec 
ворила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свако 
нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до о 
! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, 
еограду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче с 
 је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне 
" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити 
 а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, т 
„Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није на 
и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим пантал 
 „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е 
пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска 
 прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску мо 
кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од те 
ћемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Ј 
 људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n=" 
{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну 
као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле  
емењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полажен 
ла Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно 
сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, 
гледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p 
то пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије  
ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је б 
>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео  
е Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Ш 
као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што 
 пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред  
 њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и о 
а то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што сам 
у сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу  
знавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу  
ва приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јут 
ише вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колим 
 хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти 
 Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси б 
штољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу 
инама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког в 
томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина 
е жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али  
испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти о 
а галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; д 
е ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпе 
која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, 
врши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај 
"52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни  
} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} 
на мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ам 
а Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у со 
у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</ 
е него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и в 
 како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представи 
е увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној да 
, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да изва 
само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајс 
 За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онак 
 допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба ст 
е! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо 
! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова  
тва.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пишт 
и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па  
 „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p> 
b n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запит 
поја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да св 
еловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то  
е.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пар 
 је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — п 
веселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова за 
есак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам мо 
 „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ некол 
} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које 
законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу 
за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, 
је место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Бо 
горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Ј 
 текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова уда 
ше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називах 
 „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p> 
ек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и 
едују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања  
 кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му,  
х: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један б 
 ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу  
м супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у 
 помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Ката 
 Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он  
обро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипа 
напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напусти 
покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, ра 
} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од 
г пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па 
ти Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће кр 
њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина  
Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала су 
о да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S 
и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све м 
 дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гу 
е: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајст 
и је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском глас 
} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је 
о моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам ув 
нем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна 
/> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три да 
ар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепш 
че.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а јо 
— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прас 
 И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јов 
> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни појед 
ће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Б 
и и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адв 
астао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због не 
ти.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да  
полона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова за 
канције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан  
одружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{ 
 олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, пр 
 да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова. 
сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се пр 
уз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свр 
у опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухв 
м, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арна 
на а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима 
} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јо 
ријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шт 
ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, је 
 би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га 
 се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још  
ко, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Т 
 репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, са 
м и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу то 
ћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али  
е онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафа 
и и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу,  
 житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдск 
овој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професор 
СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="ti 
е као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у 
закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелн 
ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даљ 
накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а  
гађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p> 
 А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу т 
 дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и  
ам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам д 
ву, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е,  
де, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се пос 
јем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S 
ри пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће ско 
аја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљад 
и у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мас 
тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други  
штету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај 
ији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за тв 
ју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и д 
ка, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“  
6" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова ра 
идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да  
каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата ма 
>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не 
авила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на 
ји хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје  
мо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А п 
огама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледају 
 смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих 
 марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писа 
 га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живот 
само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неко 
 (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ак 
шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, 
 и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Мо 
 Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече о 
иле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а дома 
авом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ к 
ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла 
а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госп 
т година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му јед 
ом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' т 
, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у осно 
 добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не 
 тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а 
ирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, нек 
а њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпо 
чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер  
острожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора  
врђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и  
ашна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа  
 и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
e>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет  
аже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један 
нара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је на 
д је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца с 
шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке ј 
енерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика 
ном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Ника 
 — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је ше 
ала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шес 
се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из а 
ојим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћив 
е <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад бе 
 то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па 
<p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> < 
 је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек г 
и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, 
е задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни 
е, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозва 
 читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио 
ацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позив 
ан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живо 
а уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „бр 
 совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути н 
ја који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада в 
м у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данаш 
ај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћиц 
ича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одм 
али, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а  
ио у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је  
и су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} У 
 Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он сво 
нако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је  
ако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А им 
е вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога 
 Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојак 
 <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не  
аљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако 
еља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неи 
 данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао би 
н орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаћ 
. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је  
ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био поставље 
 сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и дана 
све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан 
до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило бог 
ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим с 
ду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако о 
ик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n=" 
а није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S 
по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с ко 
ати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па бриж 
о нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца 
е и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S 
ише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јел 
ј је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је 
 да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни 
прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најз 
же се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обе 
е их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, 
 неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима 
ише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија  
е помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушал 
ри.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао ко 
 немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади 
Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто о 
глед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, 
о стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, 
е, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само чо 
га дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и с 
едну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S}  
своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њ 
 љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом 
Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било ј 
д данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и 
последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби 
тавља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, при 
причао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам 
 Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна г 
о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о 
домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после 
пође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заб 
а ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у  
прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божи 
шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а м 
мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{ 
а га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазил 
 ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија!  
 вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> < 
зговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто д 
S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде 
истар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатл 
г располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет годин 
што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, е 
не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напо 
 Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе п 
 препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало и 
 све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе рук 
ладежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо 
ри са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам  
ницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ гото 
ндара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и ш 
 слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај  
љака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га. 
ги крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па ч 
 слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, п 
ије фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n= 
уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно м 
Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим до 
е било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да и 
н окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде п 
о на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождес 
отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи 
Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S}  
</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватр 
Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео 
е! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабу 
ли му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај  
и те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја 
} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад ј 
 мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корит 
ва па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновн 
>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>—  
зрасте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... 
очито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе д 
аредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ  
е уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му п 
pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси 
кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта ј 
S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лоја 
 браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те 
 /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али с 
ворима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Тв 
о потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јов 
 предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер,  
ако је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у 
шла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> < 
реду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати  
егерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потера 
 ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој  
дног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Кал 
 печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој б 
нако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n= 
памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гле 
и, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напр 
е опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не мо 
 Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега 
 таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Он 
о да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања 
а то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ  
Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а 
доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они би 
отребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њ 
о мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштв 
 Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачува 
ру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пу 
ки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p 
познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова  
ше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке нег 
ровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узв 
нт“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја же 
риц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је т 
ав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p> 
.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{ 
рви дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само ка 
не!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да ид 
вом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде  
ни ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде  
кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш т 
к... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до М 
е вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је  
ико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!< 
им!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово  
 пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико 
 дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p 
ећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и к 
омаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде пон 
 n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се 
ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти 
и заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти  
ајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone uni 
 чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.< 
Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговар 
 кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари с 
ђаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вел 
А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гл 
си кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њи 
ксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је и 
онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда вид 
че стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уш 
Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до тв 
} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, в 
тари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост  
 једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те 
кнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту. 
 био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у 
е? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам 
 ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају 
{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запит 
 слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто п 
</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p 
ту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема м 
ижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико 
кусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све т 
и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узан 
ђу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да ниј 
од мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран  
празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога нако 
ему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчин 
правља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ват 
писано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе  
е гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш  
писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се 
ла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изв 
 цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> < 
аше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то к 
ш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињ 
резент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти 
 прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p> 
 Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пај 
подин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па мо 
“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такв 
сти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти 
!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> кој 
ругога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни који 
обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало прилико 
 суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек н 
а.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поизда 
 си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш кан 
артије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је  
зни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једн 
опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на с 
ико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону 
е Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Пај 
 да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо 
ило.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило 
ице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у к 
 посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S 
е мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умируј 
да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској  
жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог ус 
немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина 
 никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совј 
ута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да 
 и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да  
ад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја 
ти целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S 
{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао не 
ване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим јед 
 ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно  
 тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма за 
ица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p 
поче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и јед 
Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако јед 
вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S}  
 задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и л 
, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> м 
се купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, ни 
кну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао)  
нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен 
и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио пр 
е раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „ 
и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је на 
 нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату  
знаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од  
и да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је к 
това.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод но 
ако јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма вол 
је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је п 
и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n 
, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо 
тходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке год 
ало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да  
е Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати ова 
сле и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и прок 
 сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим  
а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чуј 
ше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на 
аји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} М 
>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер 
да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</ 
{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то  
коли и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледат 
>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе д 
господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он  
а још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној  
и свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобн 
, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о друг 
 ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу  
р“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику  
це артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је доче 
"20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно 
ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силн 
а и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из раз 
аш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му 
ници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се 
е на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика 
ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је 
<p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто од 
 Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не в 
рвога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити траж 
> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у гл 
 да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних рад 
 оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Некол 
аш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити 
утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да по 
ми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества  
p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S}  
задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb  
, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друг 
има неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" 
видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледа 
м се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, тако 
<p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог 
а не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљен 
 која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних пе 
нуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у к 
у послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је га 
 то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с п 
tion" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је фило 
} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило 
 тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чис 
 сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику 
 наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер 
ама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе ј 
а закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од своји 
т.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али  
еднаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод  
а Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и  
нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комеди 
скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мењ 
 и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом с 
може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако о 
аженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у  
Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан,  
 за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога  
он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у м 
ан увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова 
има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или п 
ући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама.  
росио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јавља 
целарија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим  
о да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разу 
ачком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из ком 
ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} К 
 морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, до 
ајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина 
Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упо 
ку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} 
на добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" 
њој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а ж 
а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше са 
>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му п 
а човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само ј 
асти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио кол 
о.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали срп 
, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две г 
 и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен,  
пет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резиг 
а ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су  
 силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца  
опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата 
к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од над 
му, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкара 
д је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан до 
 Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико,  
ва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојо 
а велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми 
 дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатељ 
о те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, з 
.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место  
је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нуд 
е но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пар 
одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, д 
е.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и н 
м беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала жен 
ци бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и М 
по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је  
т година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година  
оју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за  
 сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прела 
! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнак 
S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу 
“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако ка 
 „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео  
им комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играм 
посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао,  
ве своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани,  
p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! в 
.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати ш 
S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Пај 
 <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} 
 болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо т 
колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако б 
анку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен 
сао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чу 
један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умиру 
<p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, ел 
и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на 
придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S}  
аги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајини 
т дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности 
како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других г 
ем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито  
 одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то са 
шњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су н 
тијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво 
 је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатни 
 бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: ода 
ра па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек,  
S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред др 
орији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за  
ава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чеша 
ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега о 
 новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то.  
нила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или  
д кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом. 
ја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако  
јде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapt 
ниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад 
нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, за 
<p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад 
"54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци  
вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова  
тру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полаженико 
 а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица 
испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна проток 
е осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цве 
 посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку н 
 га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да м 
док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и зв 
 сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомо 
а госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нароч 
ну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да  
топио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и  
p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја 
".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном о 
опатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек ша 
лежио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Ка 
 звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама;  
, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја 
> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који 
и дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! ре 
 све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождес 
се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда 
а па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде 
ној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му 
ати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и доб 
вама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што  
 ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је п 
спут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n 
м Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било 
ео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="2 
 вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone u 
апе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone 
 израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло  
иљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру 
че Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Ј 
 и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„ 
лика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се,  
шило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb 
.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дањ 
цом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. 
ла, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се  
 осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p 
и, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, 
 он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само д 
га Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало п 
је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је некол 
имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека  
о да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и п 
ош сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и 
о вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или  
ваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је м 
ад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <m 
{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премиш 
ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели пол 
p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако 
уши: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не  
>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи бољ 
веду и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>П 
 је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити 
у Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Ув 
а све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је 
“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Так 
 солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекш 
аво излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељ 
 запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и дом 
трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде сво 
 пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му ли 
а пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад  
исарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и ис 
онзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да  
г устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“ 
.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; ра 
 добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, п 
о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, п 
, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>—  
а никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И ниј 
лаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може но 
нко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рожд 
"51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па  
ари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је 
ко се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и  
о душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јо 
равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни на 
, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то  
аше што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких п 
грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла 
сећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p> 
то, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако ж 
ва ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што 
киде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријате 
ем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или 
е!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S 
мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији н 
н увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа 
риво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не  
име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом 
 <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу 
Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! бран 
а омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао  
 мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све т 
а (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова 
ио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јо 
>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две кар 
ођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да  
о сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milest 
рио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури 
Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Мн 
ажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јо 
 њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша  
це па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича свој 
 паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба  
стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је 
</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ 
ње у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напо 
 су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још 
оју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> са 
, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га,  
о од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним  
а примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Мини 
он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, 
2" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али 
и знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти,  
ества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи сне 
о њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб 
 поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку  
ршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се  
 у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три мл 
“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на го 
рзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је 
тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитав 
х удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле 
осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакоста 
амо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Ј 
 код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаб 
дговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-к 
одацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе поз 
јати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађ 
њи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као и 
и да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и мениц 
евај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћ 
алијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај 
 ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из годин 
као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао  
 је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови  
воја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и нек 
е и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарн 
дара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штира 
 а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на сво 
се било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну к 
 добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ак 
 врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прик 
ме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како  
асећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгу 
{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без држ 
зад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођач 
о имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испра 
 дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долази 
ес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш  
ва пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбр 
тином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се 
у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ос 
 лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе  
 Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја ни 
лаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне  
виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Х 
у Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки ме 
ви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Див 
 шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправд 
> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су о 
5" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испек 
ећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{ 
вило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој 
p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок...  
уче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће 
су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: 
и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мо 
а је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад о 
ећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S}  
 га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити ва 
 деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди 
оворе о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љуби 
урана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони  
.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куг 
 Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у оч 
и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изг 
ајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умо 
и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје  
</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове 
о окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И  
 је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали ви 
 пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели  
: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви п 
, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнече 
 вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи,  
ти прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам сл 
вљен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па  
раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у  
 прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги чит 
вде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе 
{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још о 
сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p 
 <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алек 
јих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовано 
ви куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљи 
арочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе 
 све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах д 
 сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова ниј 
} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и д 
 нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом ку 
олим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’т 
тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он 
амо дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија. 
аће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p 
 села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овам 
ким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— 
 у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А би 
ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно  
и чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је нај 
остиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у 
 и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту к 
баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. 
ад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам сво 
домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! 
 Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим т 
јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виш 
, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си 
 мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на при 
, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије чита 
им млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где  
ј бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у 
 француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испо 
 другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мо 
ље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="6 
е воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на 
а таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од м 
> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и 
шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи једа 
а тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброг 
>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је све 
тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} 
9" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћура 
 добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари 
нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован,  
ата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му  
поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће 
 требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му  
<p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озб 
, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздравља 
Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и  
p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић изд 
тоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S 
и били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова  
b n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој!  
ове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непоз 
 <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајал 
оиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не 
ставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског на 
 не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби тво 
афу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону 
редбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац  
И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо 
олаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправ 
 се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није тр 
и опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког 
 То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетл 
м те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен;  
го наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац 
речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све ја 
крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „К 
јао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“  
да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он са 
> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да  
, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S 
ким Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званич 
астаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном  
{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да ј 
Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. кл 
 Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само кап 
ога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што ре 
у авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! дода 
е само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај буб 
уди у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! 
ао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Т 
 паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у т 
о јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао  
у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошури 
нако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S 
миста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пи 
 је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером д 
шно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином  
правити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица 
ети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} 
новић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радост 
указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него 
Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, т 
ни Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</ 
те Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си  
ам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановић 
обио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читате 
сило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како  
ању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он с 
а Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" / 
 <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побрати 
ар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} 
 био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: 
лавом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да 
ра свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако 
воју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и 
и по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију 
S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту  
име да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је инач 
полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се исп 
На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико д 
 ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још  
с мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> 
ина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од в 
је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намириш 
ето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда 
ан погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју д 
 спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо спом 
у били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на 
ва показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са  
ао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина на 
ст година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) и 
и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми  
г дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S}  
о домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а пос 
оклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице  
сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи 
пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши  
мерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим 
А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али 
pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да неш 
ни и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она 
о рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је пр 
ам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то м 
аду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари 
днога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремају 
ћ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако н 
а би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва чети 
 и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о  
ажара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћ 
их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с 
 међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На пос 
м било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом ј 
S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још ј 
"10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло ту 
ве преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи  
 Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био 
војих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у 
м! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p>  
ника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи? 
дина да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се поста 
 се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>О 
 јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великим 
ла добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном  
па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, 
а жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помис 
дочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редо 
а „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква стату 
јских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је п 
је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали н 
аде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Цигани 
хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше  
етио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педес 
карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодри 
а растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио 
 <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну кл 
где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је  
угу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у речен 
ргели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацим 
/p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S 
ој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га ј 
"56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова  
о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њ 
"subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновниц 
мо да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијо 
оменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Л 
е идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, д 
а три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагат 
 боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени 
 прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На  
И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p 
ф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на 
ива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па при 
ријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштан 
а ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један,  
па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаш 
 n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} 
> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> 
 наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну 
ефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови о 
е и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај с 
 у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није 
чиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прош 
што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до  
па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, 
вих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан 
Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <b 
ку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{ 
С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова ј 
, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица 
n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и ра 
е цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену мој 
на — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао 
.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска  
нова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђ 
божа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у варо 
нџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепс 
ила већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</ 
полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p>  
ицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми 
да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти ж 
ајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пил 
ући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова 
а својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него 
један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испал 
римити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. —  
о па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве  
> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S}  
кве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се пост 
 у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов 
ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађор 
к ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-ш 
е пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, 
Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова  
 што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То 
ви пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ра 
кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђ 
екну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p>  
 физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>—  
и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Дом 
ивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша ( 
„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није 
 да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред  
ма сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по ст 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једно 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и дома 
} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и из 
е. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чаш 
:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све  
рсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, т 
 мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Наста 
иш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто 
о да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико д 
, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се 
спросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова.  
свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав 
зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан це 
брико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан 
мо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>—  
а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти доб 
довно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! ве 
а поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијан 
м.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, чи 
лати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је ве 
 Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> < 
акриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и посла 
јанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p> 
 или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једн 
то.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при к 
гом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ам 
 и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива св 
евати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ј 
д Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има вел 
Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учин 
Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, мом 
е продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— 
аго мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S}  
 n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све ш 
аскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И  
 не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четв 
охвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Ј 
</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Ј 
ако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и  
нда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј...  
ала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S}  
ет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе  
о притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, пр 
„Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама  
 су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали  
али са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он 
р данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик  
рак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи 
сле тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао пе 
 разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Ј 
 за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним ш 
лим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" 
S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при карта 
 већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцела 
ли покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, 
намо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођа 
.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала,  
 живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из 
су из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p>  
Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и дан 
јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних  
 у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књ 
већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, 
 и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тро 
омене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више 
и велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док  
дитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све 
сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је  
вукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па к 
побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад  
n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигн 
 дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога г 
 — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад к 
днако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је 
931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као до 
је у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслиц 
лако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред пр 
 раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали  
натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница доб 
то ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То в 
пали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако 
ђаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и 
 да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у  
паваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се п 
ита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовоља 
орила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{ 
 да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише 
 кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само  
јника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати дока 
о, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мо 
нара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а  
/> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и 
одина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пре 
е никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и 
бро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он 
 управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је 
му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="2 
 такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се  
 Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну бл 
иљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а какв 
ити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где тр 
Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, к 
чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му к 
 да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер дана 
аве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми о 
иканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „ 
 умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпи 
есну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав спом 
 „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник к 
а!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јо 
ла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{ 
ше ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али ни 
о надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{ 
а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског а 
р га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је н 
ао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти св 
е почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи  
</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div>  
рађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то з 
е моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ 
 нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави 
раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Фе 
питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> 
ед Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сеља 
а што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му н 
колико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у 
римеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина 
нковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да с 
..{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцел 
ошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и г 
 наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и с 
аван, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права прип 
ик а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегс 
 показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ра 
о, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо 
е Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас иск 
ли баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармони 
S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="1 
дина транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора  
натомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог сам 
вање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки  
о пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовоља 
му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки  
> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње,  
ја и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи гос 
и Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или 
} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, 
тпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души 
, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Т 
видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну зе 
е, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељан 
есама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Ј 
 чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, 
 десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како  
етрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту  
сподин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S 
кне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу 
ео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ —  
те из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успех 
изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као 
не и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обе 
 изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p 
вакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па 
тарије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би тре 
</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри 
ли дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слов 
} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на 
ако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто пов 
г ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и 
 писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била  
, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда о 
г времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мис 
ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели  
вао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџ 
е још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је 
кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постал 
лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако 
пили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са с 
почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, 
дина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се  
 кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду вој 
 већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, 
 од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмариц 
извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пу 
жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често пре 
редиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а д 
и у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од 
винио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала 
о видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми,  
надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често б 
пише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња  
и ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под с 
се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код др 
ху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћур 
е тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјан 
еловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди,  
ико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, го 
а га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са з 
уша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, ј 
е, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете мол 
назији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питал 
 од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне ру 
м те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајц 
} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим ка 
ма жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n=" 
 се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На 
 једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар  
м, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене пошта 
у да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико 
!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе  
i> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Шва 
з пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испро 
 осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и п 
рао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стањ 
а нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био  
Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао 
место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци с 
 би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља  
Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S 
 Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мра 
е тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{ 
морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам до 
.. а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени нема 
 празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет она 
у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје 
 своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, пр 
а и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — св 
ао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког 
 да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, нед 
 разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад с 
ен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је пока 
епо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки п 
галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво 
а је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требал 
 како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећ 
еха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожал 
 некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „к 
имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати 
.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађеви 
се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља у 
ржао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако ка 
ткуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне к 
већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак би 
и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш  
 Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве со 
 ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у 
сле да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао з 
траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пр 
е, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле  
у вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилиц 
„Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, 
ужи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан,  
кај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, с 
оја је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песа 
једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји пр 
/p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се до 
ше у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех пол 
оле а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест годи 
 куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се  
 чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мен 
Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова 
ну белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин  
ог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно ш 
ан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из ц 
љастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је т 
ји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с д 
ангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, нарав 
шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вече 
 кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —< 
оре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубиче 
му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар  
вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или са 
а шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и кал 
неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, п 
лити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре н 
од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти к 
 у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца 
 храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а  
роцени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био 
S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на  
 n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S}  
сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо,  
 коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јо 
днако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници —  
кла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова,  
ју да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну 
 спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах ист 
 увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи  
естом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана виш 
 то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачн 
ој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда з 
слао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то 
екам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што  
у.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не мож 
да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Мор 
шно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишаран 
арали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њим 
амо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, ре 
ј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран 
покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље  
вници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам р 
м!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако  
один Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спиш 
но с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег пос 
повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно 
 самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некак 
ољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је  
ко чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> 
књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплач 
ав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај в 
тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и как 
опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем,  
укао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће и 
ве, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од 
е тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових ус 
н, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казнач 
 друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на 
; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће парт 
а.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине сам 
hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се по 
ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и 
Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се 
таде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ће 
 друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Крис 
} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема  
е прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се,  
о и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S 
озивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дан 
им кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што н 
p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе  
инистер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна жит 
и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јо 
ко ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} 
 не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док  
 О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јо 
 што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у  
, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријат 
а, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујет 
а дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш  
 л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кр 
сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој 
улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба  
’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{ 
Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци. 
 саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заост 
ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало н 
а мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А при 
едно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи циг 
S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p 
 се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p 
ам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборач 
ма зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! 
т версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>—  
а кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Ј 
p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели  
мех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам доба 
p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског род 
ка главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама 
о накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош  
 ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>П 
рави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> < 
ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожени 
јдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чек 
 да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, к 
.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад зат 
већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло п 
прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијс 
} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! настављ 
к се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти  
че, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од  
 зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{ 
рке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, ју 
а. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ај 
едно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за  
е као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару  
 Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</ 
о, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби. 
нтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да  
љив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дру 
а ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим п 
кама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по г 
 кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би  
и то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати — 
ација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомба 
па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н 
 <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни 
еник.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у ад 
 ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко  
 добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" / 
, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање 
, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти 
јим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећа 
бу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не в 
а!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе т 
ењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па 
ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи бр 
е баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја! 
, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је  
амо људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb  
е!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују сол 
писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хо 
т од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти глав 
 га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако 
{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме 
ућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци  
.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам 
ачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S}  
ује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа  
и она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „К 
 већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и ув 
hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању!  
у кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од 
н-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вел 
и га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</ 
а, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћу 
о, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарк 
еће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми  
 патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на д 
 верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прик 
!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за то 
ова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био пол 
х рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш л 
клопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим уз 
римаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министр 
 пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", гов 
Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко д 
е: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније 
ца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо  
 у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо чита 
е напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је  
 му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио 
ли би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу 
овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S}  
 места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је н 
гледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљан 
!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За 
 Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како ст 
ед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син  
најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну 
лезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута 
говићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са о 
<p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постад 
чким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о 
они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="4 
ицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{ 
 примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек  
е ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особ 
о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога р 
/p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар по 
же, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што  
расетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином 
 пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p 
е сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</ 
етири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођач 
 тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S}  
здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придиза 
tion" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му ј 
и и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро  
едан другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јов 
> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у  
код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди  
 у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопри 
 жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> 
оље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева  
гао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Приче 
и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао  
и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалн 
тајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам  
дио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и д 
} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Ве 
иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Кри 
али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише 
а — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју 
 други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га р 
го о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним  
је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој преба 
едан орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, доз 
о се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаж 
>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзо 
 стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју 
 је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорил 
 сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учин 
није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него с 
 јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао ј 
е често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало 
него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без пол 
ан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јо 
ега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је  
нији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. П 
те и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а 
анас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од непр 
а њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по  
>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен ч 
 с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан 
да прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се н 
ри и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја 
.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледа 
овом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше  
Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се  
иге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио 
о преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без сасл 
го неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још 
е, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба,  
. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако 
о?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S}  
 шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд 
 луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што н 
 колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, 
и за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га д 
о извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасн 
 свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пе 
 колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности  
ди наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај 
 једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници 
вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре 
сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на др 
не:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да вик 
д зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све 
ставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S}  
је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш до 
иком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих н 
велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он 
S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то  
ва на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{ 
х одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде 
едник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после б 
сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци 
а једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код 
, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb 
{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два  
дила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S}  
 Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се  
 ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и к 
зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што 
ше по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофат 
 он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по 
прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се ср 
постављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се  
сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Кај 
ше од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми т 
 <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p 
ли, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женс 
, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад с 
рло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чист 
 слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом 
анлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.< 
ст наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их рас 
ја једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави  
се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије ша 
ом органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију полити 
та, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам 
још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре,  
же рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— З 
очивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико 
 устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже.  
држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којег 
имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било спомо 
 све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после м 
ка какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мал 
вакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И о 
стављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онак 
ваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, ка 
 л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га по 
ијатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран  
И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, к 
оје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу ст 
еднога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, ту 
вно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он с 
ди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формал 
C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе прип 
међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним ви 
то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и 
, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А 
ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је о 
 и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конк 
 Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала о 
изини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36 
дова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисципл 
ељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља  
 у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па  
репљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш т 
дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и с 
е нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S 
задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је 
 тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, 
стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао једа 
оче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати с 
рукше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, а 
.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе  
и-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p 
урму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна д 
о анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог  
ad>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те  
комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам 
е подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако  
енце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слу 
лија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} 
 То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је јед 
 је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео пер 
огао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне с 
кантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном 
мао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два мес 
с и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао 
 <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није 
 се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако њ 
лу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шт 
ампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју ад 
Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрв 
а него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда п 
коро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио,  
Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ј 
памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и 
 све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да на 
често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} 
споја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна д 
ињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи  
вика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако д 
n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" / 
 како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које 
рнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целер 
 бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна изв 
ије могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин 
 га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек п 
крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и п 
 никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седе 
едрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> 
ена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничк 
 — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> 
, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуз 
да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба је 
је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео,  
ова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни ка 
ла много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо 
и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или  
рио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову 
у у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е 
 сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао  
ина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољн 
амо смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него 
а ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала? 
као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају 
ад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а 
ље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда  
и сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта на 
апио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне  
им. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у н 
 у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шег 
 печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту бож 
ован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од дед 
его стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама т 
било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово,  
м и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} П 
ала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и о 
ату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбо 
је имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар им 
, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш 
{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и сол 
а, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова  
га ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, 
} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој бу 
 Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова  
е нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практик 
м за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је 
оже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме н 
знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се 
зумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Т 
ене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангиј 
 рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђ 
одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми н 
ије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари вој 
и него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси 
 ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{ 
прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петна 
 проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p 
 ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим некол 
исао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20"  
робна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао 
, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" / 
ела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај  
аву која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Д 
> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> 
ко усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костге 
мти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} 
а је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето 
 није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав ок 
> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста ње 
а опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, г 
ча своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба  
аја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најз 
ори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Бож 
о седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. 
нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели,  
нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не 
, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чисти 
банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош п 
о једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{ 
токе јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекид 
аква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један д 
 добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га  
ницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало 
ству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говор 
асова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога 
рочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему ч 
еченицу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо з 
ртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после  
отерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том с 
 с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руч 
ана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах  
је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни 
аша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пал 
Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скам 
ла у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, пре 
истијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме с 
ила. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све  
ала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је  
ви.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил 
 очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад 
штољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јуна 
оћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донес 
омаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ  
 хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војн 
наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се 
о се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јав 
>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били шт 
ндара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{ 
 једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћа 
о и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Те 
ра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што 
 интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју ј 
а је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно 
му.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при 
е офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће 
нио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година т 
е помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> 
еран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју и 
 И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин 
ече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево  
до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем —  
 n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како с 
раво заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више  
ом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива св 
 та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га посл 
 је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на 
ш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана  
лона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имал 
олели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим д 
шће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који 
) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је  
дне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност  
питаше што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неки 
 бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са п 
и, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S}  
 печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S 
b n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако б 
овољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби 
старао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, 
и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слаб 
а нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка 
велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и  
главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S}  
 да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. 
Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подв 
јући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. 
 брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет 
37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону  
ого мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих св 
а Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, з 
уга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао ј 
шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико 
не грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спа 
 Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети м 
не већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се по 
!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетк 
 па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{ 
ет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часов 
 се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио 
своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао 
а, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у  
оштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је п 
је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у к 
 читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, не 
шао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што  
ном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице,  
“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и об 
 којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вај 
мач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у 
ор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме с 
ала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће п 
ној секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећућ 
аве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} 
м у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни  
 ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале п 
тупце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин  
 земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се сам 
— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествуј 
прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p>  
во, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и т 
ова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих д 
има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увар 
вим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље нег 
пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-ср 
и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре  
е Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види н 
 по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и ку 
 је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав 
иста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и  
и зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, 
њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“ 
ова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они посе 
у нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени 
ази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за сво 
е разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p 
осматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која је 
 пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и  
> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне 
ица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ — 
га ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све 
 и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title 
/head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која годин 
 брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па д 
ав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је пошт 
ало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што р 
домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, 
воју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> 
ету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да 
. мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размиш 
један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је 
 вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначког 
.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека 
 проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p 
војих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланск 
ут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат 
ивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то 
е што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онак 
јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам н 
ици стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — 
још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а  
 <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; го 
нога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb  
S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполо 
е Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, 
врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она 
у и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све с 
ек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. к 
чио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и проз 
ун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S 
ла и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{ 
ало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некак 
ао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јов 
 или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстим 
у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео б 
али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се са 
 осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али  
акнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и највед 
адити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи 
а рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је веш 
тељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од  
што повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му ј 
 се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребит 
ва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и не 
ве је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, 
иви Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, 
па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље 
бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S 
ао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, т 
т, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове ко 
једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако  
е па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао се 
теријала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у  
и, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва на 
 је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву  
вајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа  
p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је ника 
дно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песко 
је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жа 
.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема  
е имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године 
 шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> погл 
адећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом 
и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је нај 
к.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јов 
смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаред 
рављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прик 
p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да  
 ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као на 
 у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме неш 
да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијо 
 подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек п 
ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла 
 сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, 
 видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а т 
кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цим 
ивоту Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S 
турио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин о 
м месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S 
трану осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају јед 
 пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на 
<hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и  
седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или  
 оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник сам 
 поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да 
онима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњава 
олвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Ј 
једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наш 
д мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је п 
{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али св 
 лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио 
три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, 
 па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољуби 
ај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>—  
оћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом не 
{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купи 
е л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго нег 
инар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један  
, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био 
жира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешк 
ј?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто 
ача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполо 
само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване,  
 Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и с 
је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Ј 
азваних „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп  
езивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи т 
си у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпору 
велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти,  
неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сва 
} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А ш 
м, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> < 
тотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p 
н домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном мес 
</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на ка 
и је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој те 
/p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И п 
} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га 
/p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да  
ку у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је  
subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, до 
ћи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме пр 
м и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“ 
1" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па св 
страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали ко 
једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави сте 
ативном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити! 
но у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању  
ш ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно п 
орају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете  
ави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} 
грамо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, каф 
недле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба тв 
мље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само к 
на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“  
што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти п 
а је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е,  
е прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шеш 
а Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га криш 
 а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало да 
ја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе  
остао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у маки 
о седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а 
ала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, ка 
фајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и  
 бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи 
ред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лице 
</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гоми 
ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, в 
Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и во 
ркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога дет 
е „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све ба 
 <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трај 
х навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам ча 
> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја 
и члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет ко 
о он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико фили 
расима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му свак 
ало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер 
е охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако  
ља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а 
а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутс 
тина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држав 
ћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети 
е лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћ 
 дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се дес 
аба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје ме 
п рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар  
ци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („је 
е Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запита 
да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> 
 полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ко 
али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти м 
 него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушка 
 само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и 
Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овака 
ет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата к 
 му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео  
им гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке з 
ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво 
ва се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на р 
{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе  
 ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</ 
тралној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Т 
су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер  
ио Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично пр 
наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо по 
су старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), 
ко скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код 
одина.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном 
о да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је  
 да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим 
и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа гл 
есмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико м 
вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ам 
у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} 
ети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се у 
се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа  
о би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била  
онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро па 
и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је  
 од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био 
о Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један 
офесори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачуни 
то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи јези 
се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то г 
С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јо 
проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим 
здраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у св 
n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! ви 
ио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да н 
ли наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије њего 
ави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари са 
не и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и 
 почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да 
х година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се п 
ви пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански д 
су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</ 
је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И 
трани, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењ 
мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он п 
м месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам  
, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се кол 
како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћ 
нимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме,  
ма крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жан 
арапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама,  
ању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један в 
ади и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске п 
 испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излаз 
: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Ј 
а жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно 
А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути 
 досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај ш 
до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад с 
штеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се израз 
е смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из ав 
 шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његови 
шту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним нов 
тво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан 
 и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта ра 
</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила 
г, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога  
е кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова ник 
ужју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом. 
са ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је  
је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је  
Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако!  
е, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и  
ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Кај 
ао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарниз 
ко је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско в 
тпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има триде 
ефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако са 
ом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} 
што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на  
велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми м 
м свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале л 
хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он 
о је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и кр 
еш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си  
 својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе!  
ише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где сед 
што се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој 
цу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ 
“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би м 
34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживају 
стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у тол 
то, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, д 
јпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште у 
ме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочек 
да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ного 
 крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и реч 
в алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет г 
е меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао  
и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још  
привредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном 
омаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} 
еченим ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћу 
ије постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у 
ам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћи 
о примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{ 
о домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, 
се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако че 
 Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n=" 
{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да  
рича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза К 
 вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку из 
i>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он  
 ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пи 
.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па 
ин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жан 
} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта  
 <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалнос 
дни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, пед 
S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га  
.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и 
д старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{ 
p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показ 
ам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па 
b n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави  
м.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" / 
ораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби 
хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла,  
ли Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p 
овара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Ч 
војом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаман 
м неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако 
раз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био пос 
} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у  
а једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и п 
ндар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер  
то само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, је 
ћан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилук 
 ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што  
ић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p 
есто посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало чи 
ни је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" / 
Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 189 
о пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да  
 која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуњ 
пточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, госп 
 и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад  
 Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићн 
у свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори,  
ће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, 
сле ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штамп 
ра.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S}  
ода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет ла 
 секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући с 
ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова б 
им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад поч 
 читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" />  
аху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и пок 
Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јеге 
 све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударил 
м ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и 
а ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зар 
 <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, 
да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, п 
то?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред. 
 сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поч 
ре!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде го 
о нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је 
 моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опе 
плашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због  
а <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно ру 
о ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) —  
 <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— 
или живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно д 
аћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описив 
 ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце 
ра начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим с 
!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г 
ни повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана мо 
труку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио ј 
 а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, да 
,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Пај 
 Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или друг 
ци, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се з 
on" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је филосо 
 какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом све 
 само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мал 
 нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито по 
е, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter 
уђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, 
ађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући 
 сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по стол 
зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S}  
о као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта  
и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да г 
таво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у к 
 Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, н 
оможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа ве 
{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још н 
 Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу с 
ја!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи  
ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га ж 
 пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Ниј 
закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако 
"50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, 
 учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, 
на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: м 
Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мис 
 замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше  
па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и нав 
је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене т 
 баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И 
град“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање ј 
е жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јо 
хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb 
 лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а ова 
?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S}  
 раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, го 
и.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња 
остарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га мога 
 те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Т 
опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није мог 
то и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић ле 
ући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалниц 
 коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку кариј 
 Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад  
јој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је крив 
радиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре 
иле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се за 
 а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S}  
 практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само ок 
 не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени 
ио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи таб 
потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам 
{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно т 
аја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да ј 
то и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти  
о господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова неш 
А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А  
у браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па он 
о руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мањ 
ова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму д 
 ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен 
ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од 
смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се оп 
Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Крим 
 Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову г 
ни, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Ма 
да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и 
 извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па так 
к четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а  
унака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио с 
а си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у 
се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га 
ј се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са през 
ут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n=" 
ubSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници  
и народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ 
 хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поз 
о Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првог 
пише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде  
</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се сла 
{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после  
пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, к 
е прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића 
тра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} По 
овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничк 
бар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћ 
 овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi>  
к, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и пат 
а викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулаци 
рођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Н 
 сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме ф 
 то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати  
 и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће  
уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“ 
о је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је м 
 се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком 
ад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њ 
{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би са 
да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад 
господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан зн 
у од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га  
оје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разгово 
ром да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Кати 
ом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али зад 
 спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах 
је најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи к 
па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p 
ађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла о 
ажити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шт 
ш више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али н 
S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до т 
где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа К 
... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и 
д је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре,  
ш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја 
е Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јо 
тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те  
зиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шу 
Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова с 
апитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто 
, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од 
 сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отиш 
 Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно? 
х: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме П 
/> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздр 
звештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно у 
 увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и 
оба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да  
е сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба с 
 волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је о 
 него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, 
 као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али 
 лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима к 
д га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам  
 на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган пог 
оја се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива,  
шир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и  
 нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и 
 <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Ш 
>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, в 
p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— А 
 се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у уши 
ре, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек 
ало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако к 
странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога 
одавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто з 
во, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лев 
а први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још и 
д Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори срп 
ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, боји 
p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — им 
м према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’  
, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати 
 у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више док 
ан седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику. 
 више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући. 
ослато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско п 
це?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам 
арске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S 
 Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се 
ама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег  
олена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ни 
пио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао с 
с једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправд 
наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растур 
свесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесн 
своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па  
е баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио  
ћи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом за 
наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А 
Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота сво 
наде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци с 
.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је  
 говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници,  
амо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста 
иницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсиј 
олећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n 
ри стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p 
рожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном 
ешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече  
ако кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је  
ба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао  
е српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товари 
 је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се в 
лужио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си м 
емаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, не 
ете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јасл 
гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а по 
ије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор д 
енутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. < 
е и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и прокле 
илуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не 
о само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{ 
дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шк 
крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да и 
много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S 
дила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала 
 може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је ју 
у чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И 
а! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадира 
дитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ов 
 прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прик 
, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменор 
 је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови св 
о да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпо 
о исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{ 
<pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако уми 
ога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски;  
кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колик 
сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрик 
во, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме н 
, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>—  
 само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак 
ант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> 
 стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Ст 
 тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме ол 
га ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај 
 глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру  
ешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите  
непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут. 
прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— 
а вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местим 
 Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо 
атим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пођ 
мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одби 
ше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи 
волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком напр 
е, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он 
 оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буд 
 бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе. 
ко, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју к 
 и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не  
и.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „ј 
га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер 
<p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је 
 Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео 
, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво ил 
мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} 
јрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље н 
а онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је  
ставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те 
је могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место јед 
Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без  
Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и 
. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и к 
" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није 
чи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе  
упи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако а 
о!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако др 
актикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављ 
ик, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну в 
ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, 
са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</ 
 за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} 
едети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рожде 
е био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако  
ли имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два 
део би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шва 
 ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико 
 баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико 
терес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је д 
 подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српск 
ица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало н 
о био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је  
таре пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам  
ога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим 
је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан дома 
, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и 
е кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, пог 
 или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и  
х! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај 
 тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су је 
е с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како ж 
оду.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва:  
волства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, пр 
 то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</ 
де.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек  
н, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... 
како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, она 
руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S 
а саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у ч 
 столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без теб 
и штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на свој 
{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, 
<p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше  
атина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је он 
Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, ( 
> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, 
le>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није бил 
најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја пр 
 и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се  
ао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога 
е само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца 
огли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробн 
 које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби на 
види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних д 
акођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указн 
pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу з 
о прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар 
пио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а дру 
и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Па 
ровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно вл 
о! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова  
и се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не п 
.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} До 
пу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, ви 
 донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти,  
шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице 
е буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке покло 
а Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми  
 јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану 
ати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се  
лушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>—  
ва пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, 
ај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришо 
 Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући 
о? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је за 
нидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, уп 
и се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова,  
е да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, д 
 /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} 
тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за ч 
ном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да 
еписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и п 
 шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка 
а прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то  
ато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао д 
гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone un 
а испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виде 
граду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да 
 казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој 
} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат п 
тра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам,  
оштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се о 
 а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном  
а и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испр 
уге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не см 
табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Кале 
д Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и 
начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчуднов 
ћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, 
</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, го 
само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с госп 
валинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравај 
судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и  
њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова лега 
ено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према п 
 нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су о 
то не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје 
 полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му  
женик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче зд 
ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из куј 
ена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако 
 твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да 
ас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совје 
} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово засп 
опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, завол 
бе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и  
разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па е 
, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели 
p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" 
кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја са 
4" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци на 
че за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума 
стор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p> 
и учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се о 
д се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача 
у, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом 
 не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим ч 
ад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинам 
, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тим 
и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пр 
у. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је сам 
ва се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и  
је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му пис 
ињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега  
ник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са 
S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна рез 
 с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти 
ли Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па 
реду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног  
лио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се на 
ест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Ј 
 славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{ 
прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до м 
испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</t 
 Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима  
х па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га г 
ћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она,  
рачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" / 
о него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да уст 
Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере 
изе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако м 
7" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита  
 речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врат 
т, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зве 
играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прав 
да је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече 
дао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} 
ну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вр 
и, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ 
од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држал 
н Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам 
 то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном с 
о отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет 
н онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ак 
d> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зи 
гнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу к 
, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би 
ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата м 
рђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те  
 и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше 
пали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од ту 
а, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа  
 а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерал 
 још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанов 
аре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у туг 
шо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћућ 
ем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, п 
>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога  
удеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зу 
еченицу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, 
вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен чове 
ао онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних таба 
јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу ко 
>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> < 
ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> 
едну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе н 
ју — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, е 
е пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче 
внога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давал 
о, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом свак 
а је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке 
ва.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога т 
о и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је у 
тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и П 
штије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — ка 
дну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жес 
теље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од ме 
/p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</ 
као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако о 
b n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, 
да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: 
 џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ни 
 јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним п 
е обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па,  
а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> < 
ам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к  
ма много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њ 
кла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупано 
<p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад 
 ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова  
них шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накостре 
е могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас 
д је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут с 
грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а 
з тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памт 
а сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „ 
 Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстор 
 нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пр 
и!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се  
и четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поно 
ди шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијск 
одно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке годин 
p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка 
оштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога д 
азника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати при 
 кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо реш 
} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у п 
а те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што 
 ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И о 
х услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гла 
раше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева 
је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене  
е здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, при 
још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операциј 
мо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е 
пак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се ј 
 и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило к 
итати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити ј 
Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољ 
анде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S 
дине.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи н 
рати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних ша 
ког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ 
греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је  
и а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим след 
 је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да в 
све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је п 
ћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто  
 скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Ка 
ој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јов 
е пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама  
зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? 
ише него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, 
и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зин 
о јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео 
етен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и стра 
јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештв 
их уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне 
рца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Н 
да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— 
и он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућан 
 то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после  
ли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако л 
а глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође блену 
о с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p 
е.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врли 
резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шо 
и и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати,  
 тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми 
м.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Кај 
сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шак 
цамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо  
о је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у разв 
 где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли 
а после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постар 
 седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би  
паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоре 
Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио  
ишта бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради много 
човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S}  
е опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за држ 
печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бац 
а војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздравља 
кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривре 
аљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега ј 
— Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју др 
ваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му 
ора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ру 
н за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се о 
 г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... н 
о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надле 
е зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче 
 образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три млад 
вај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њ 
 да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде прав 
</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе дим 
?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да из 
 то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} 
ми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанск 
а а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за  
га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раден 
е читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године 
запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза ш 
свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, ка 
да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску 
и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако о 
Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све 
} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижи 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S}  
:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми јед 
ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрт 
 Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Бо 
S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми н 
опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда,  
ико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој 
ије провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође П 
и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква адм 
вота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из то 
ти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни нег 
дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“ 
долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно 
е дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —< 
..{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на о 
плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па 
а то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Т 
 досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица п 
 читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времен 
вим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за 
оју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} 
S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не ид 
 се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да  
е па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се неће 
ви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели  
платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шв 
 Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па  
от због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, б 
 тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од се 
је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: 
 да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо  
спод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су леп 
гано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом каф 
ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеј 
 кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али 
карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео н 
асте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела  
вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Шва 
таде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Нас 
едају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, до 
<p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<titl 
 воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и ми 
глица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама 
 у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве го 
ну несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничк 
а и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, ка 
p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пр 
е а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради  
сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми п 
лим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— 
="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Г 
жа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши 
оја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудит 
етрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња 
 Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ  
к и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па нику 
једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету  
 ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јови 
е што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких пет 
{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече  
} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по не 
„И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви при 
 старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је 
ГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3 
за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не тр 
, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај  
 разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у бео 
и.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} С 
ожић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, л 
о и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само 
тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је  
те среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фа 
едесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још  
кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите с 
упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да зг 
ито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам јед 
p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С поче 
не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен 
<p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? 
ек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ј 
и један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни преби 
 стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старо 
ивредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни 
 наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова 
писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и о 
ав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је дос 
 пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пиш 
 верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и 
аш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро пр 
едам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму напра 
чито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да  
требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће  
д других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му  
лом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у 
 Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније  
 не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фу 
у се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} 
 „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је в 
 мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свако 
, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен ка 
p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ в 
 <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и  
че, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је  
 бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога ч 
ом и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> пома 
г, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвет 
ога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> 
аш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио 
 мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не 
 наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни 
буни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао п 
За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком  
ајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапури 
ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p> 
обро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог < 
ор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио. 
.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у 
дба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га 
ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити не 
бе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином  
е крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала б 
 душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима с 
жевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да и 
> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклони 
ку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен п 
у би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнеслани 
м лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на па 
жно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редов 
нако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био 
оодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у с 
аничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију п 
и листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је так 
ивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мач 
 зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и у 
 назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јова 
у одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p 
ја су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапор 
ваним каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумб 
и гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће п 
авити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова  
егов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништв 
пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и од 
евао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних 
} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не 
_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћ 
отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је 
жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога пок 
ицу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, 
да у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p 
их заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну с 
то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају  
врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p 
ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И 
ама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гл 
 преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као  
 ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји  
 се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао  
 заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о ста 
парацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами  
осом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су ве 
p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно 
 испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу 
дан болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, 
ре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Беог 
ати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па ш 
ним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S}  
у утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни ј 
 n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече  
зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хв 
љам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степе 
још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веров 
ити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због 
воје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали  
ше, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се 
е тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили жи 
ан ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апе 
 бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврн 
их непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамил 
ва.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а 
ад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прв 
ећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу 
ајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајк 
31_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.< 
коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на њ 
Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, ве 
ио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пу 
у печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана ве 
</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали  
 препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посвет 
ла била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на св 
практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже 
 требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак,  
ико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да 
ађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикант 
г коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или ба 
м мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоз 
 улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</ 
 /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрап 
ану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је,  
а не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> 
 мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драг 
раћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњ 
могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, 
гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је м 
 није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, ов 
 /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато субо 
, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с једа 
г надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са 
ра и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Го 
 с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а на 
 је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је 
е бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ 
пама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје 
тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова 
ја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала нег 
прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш 
у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а ду 
 иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно гу 
данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба сме 
па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха  
S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, ј 
вштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију сво 
а задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес мо 
вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак. 
овољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и 
тајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфта 
рао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, пр 
 потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте 
p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, пос 
као је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком то 
ик!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно мо 
о шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и  
ња госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за нар 
ва у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку  
он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио прих 
ко!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, и 
ма радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и пошт 
н за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије к 
одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти кан 
 по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику  
еницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздрага 
 се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем 
оница, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се 
> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова 
, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја  
к не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да у 
у“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, ш 
боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати  
рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе  
лим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако 
ва је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Шт 
инистар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p 
вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} 
28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комед 
 бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а 
на Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила 
{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова 
</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно 
 како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор  
о да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI 
 вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, ј 
му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао 
 претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа,  
је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимнази 
 ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поре 
азар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бак 
итатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мис 
а; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје. 
 поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку 
кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>Пос 
 се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а 
који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за 
 то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, так 
 је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а  
јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у глав 
68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети мо 
мо да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а д 
?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв 
у шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо,  
мо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да 
послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p>  
 а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби  
 некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај с 
раби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу 
Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлеп 
којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако си 
ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Г 
43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p 
а на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш к 
пи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То 
{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би м 
е да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!"  
то је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајал 
 господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Б 
у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацив 
есте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима  
добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисат 
 паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо ј 
о читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово не 
 боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких фине 
.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па д 
до' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни  
 на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви  
 натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S 
е госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у  
је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрс 
ет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који ј 
 г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <body> <!-- 
ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три  
тао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Ов 
о се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од 
{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S}  
о ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и за 
{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу с 
шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета го 
тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачк 
олно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти  
еците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сире 
у ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" 
постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; 
еотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека 
би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџ 
то и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И 
та отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то  
 израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор  
и степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића,  
еси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис  
 крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Ј 
о се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и  
 је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а  
оле, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је 
света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошл 
алога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се јо 
 мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и плени 
ати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова 
 читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи при 
нати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе;  
рке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; на 
 комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио т 
дижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути 
ума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често 
иш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога тво 
чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се 
 ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда 
И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисн 
о оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој мех 
није знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p> 
ма које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућ 
есе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га дон 
о у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би 
ан другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је ма 
 дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онак 
а купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Бо 
 календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура 
/p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је о 
исати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> < 
 по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њим 
ритискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико 
д Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у 
Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или  
њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба д 
ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар п 
а дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђа 
 Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пи 
{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у куј 
 постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међ 
 мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао  
, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила к 
анас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик сед 
<p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Уж 
и један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово 
осито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат 
е силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер г 
д својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Ј 
оказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је о 
 да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кућ 
 и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме 
unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у жив 
 n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју  
 прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиш 
 куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да ра 
рућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, 
 Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну ка 
 још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад 
а већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> 
оре.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину пад 
вол пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пусл 
само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спа 
, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S}  
имићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што 
и мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито 
реска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>—  
ваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p>  
ри, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{ 
 прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, 
уваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чиј 
ј свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S 
екох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли м 
поја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне р 
е лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код На 
шију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем  
неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за 
јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју 
ени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо,  
 стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим б 
изиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ај 
овима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би иша 
еје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба 
ним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се  
 јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи  
а уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи. 
се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио ч 
ватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохв 
и се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вреде 
а се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљ 
рати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали 
гером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљ 
и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута ве 
а сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му 
жа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш  
{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја  
 кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диж 
и слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: ка 
 г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и ку 
 руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у 
а њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Ка 
о, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казал 
ито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја 
пније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново др 
их канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике. 
и и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству св 
> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде 
 ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Уме 
еко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи зад 
ио је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Нек 
 би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И  
 живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, кла 
ва пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога на 
е примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је  
, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем т 
{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном обр 
је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред  
Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и  
А ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Ст 
ављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе. 
на и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром ж 
, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у  
шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста 
черу за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му ј 
ахну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја- 
 /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ кој 
о је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако не 
пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, 
вим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемирен 
 четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type= 
stone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином. 
је, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту  
е то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печени 
 твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разг 
а раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрве 
 рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти  
ква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране  
мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на 
} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од  
-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она  
 бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Наче 
Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело 
а се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђ 
у ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S}  
ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} П 
ицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћи 
е се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „< 
ру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на  
у песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковр 
ације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац 
 би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без и 
а.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пу 
утака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражесниј 
но, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb  
да преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу ви 
 сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна во 
г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> 
вог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећ 
и испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; упра 
, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и  
пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Б 
ко ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече  
авила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наре 
и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне ма 
је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу,  
!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Н 
подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја тв 
и шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе 
му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума 
 попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и  
ин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнау 
наки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод ми 
 куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво 
 ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека вели 
 само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар јед 
<p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запева 
уке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећ 
 прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече 
 по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S}  
арала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат ду 
ом напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у А 
.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и 
е би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S 
 А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево вре 
м онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других  
о Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш,  
и „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А  
 причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пе 
 твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у  
 Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ват 
рочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здр 
 на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} П 
!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, ка 
 ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога шт 
Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију 
де нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; мног 
ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова ту 
 вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и 
ли „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да мед 
азнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шес 
 „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јо 
крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде паза 
 да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да 
 кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свако 
иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљиц 
ицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише  
 закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{ 
Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> г 
бо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он прид 
тар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диж 
е од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао  
 Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом 
ion" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног 
у Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана 
 ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био  
i> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар ј 
ова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било  
 Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шва 
је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова пош 
и Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзуј 
мајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p> 
еднога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?< 
га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрт 
речи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, 
ака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче 
 стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — он 
 зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти ма 
иш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си  
 тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније 
ст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{ 
све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> < 
 дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да д 
авно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с 
 држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад  
, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најр 
розвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Б 
ислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљав 
у задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рук 
ле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, 
> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствар 
} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! п 
„г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде  
рања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већм 
вету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; ниса 
сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледо 
труку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници раз 
 стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је  
у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди 
браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зр 
 или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су 
основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио и 
к се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севд 
илни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! 
 туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе  
ио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањиш 
ога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама 
ађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса  
 да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситни 
ао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема  
терњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} 
, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се на 
S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз  
ог наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод францу 
бог које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</ 
асенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби д 
а рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него призн 
ова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, гос 
наш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљу 
.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </b 
Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— 
ога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно 
о и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али она 
ки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу 
ела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које 
{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка 
 пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробн 
</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако на 
ерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то прича 
{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n= 
аћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету ( 
ар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у ру 
скочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће ј 
ремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован он 
о си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb 
 за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и т 
иком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па неће 
S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком 
рупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана 
звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашл 
, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта ослад 
“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што  
м.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе ! 
ство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то  
„брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у  
.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши 
еровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној п 
ичекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не мож 
о неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јел 
S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се н 
 готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он  
езбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јов 
егне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>—  
, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова  
лика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљ 
алогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе 
 волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</ 
сим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчуп 
а жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједн 
.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет 
кресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у п 
још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја 
прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не  
е не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чисте 
м да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позо 
ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја 
какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p>  
 црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нис 
ли се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи  
S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и  
а зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју је 
ли гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише! 
чно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, пр 
еко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се 
ашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ —  
е допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и 
а па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, а 
прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— 
и!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај 
к налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину уч 
а и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући г 
цијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срб 
, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и глед 
ко и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{ 
међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, 
ани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адрес 
андрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква 
лужбу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима 
 њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобраз 
нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ 
ренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била  
{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе шт 
 је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац пре 
 класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колег 
е се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују приме 
еки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вино 
а; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун г 
година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њег 
бијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не тр 
побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас ко 
јатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разгов 
не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јова 
 на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спр 
нице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не зна 
у!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари к 
амигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не с 
{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{ 
 седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>п 
 /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> < 
о моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи 
 рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне жен 
је.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди;  
лу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Мор 
добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша 
ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а 
ла је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бит 
дна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио 
/p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста јед 
чи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ? 
раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је 
им Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} 
 донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад  
те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Ниј 
им повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту с 
обри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Т 
ико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да 
х растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много п 
 преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у  
ј смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили 
дан пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује 
ћ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министа 
нам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би 
у хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Ј 
>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, 
е Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— 
{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо при 
Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књ 
полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није има 
ја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— 
 исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, к 
ке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Д 
S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз св 
ад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па 
кин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина д 
 дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколик 
<milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија  
ја дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак 
 на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, 
.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис 
једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да  
бити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако пона 
да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу  
"8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си м 
 леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по кос 
 домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбо 
ра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не ша 
арије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце 
вит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту 
н-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио  
но троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јо 
, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господ 
ш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да 
ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, реч 
мњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. 
. три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?! 
и стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље им 
и, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напад 
рико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о  
о те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S}  
мој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махн 
е радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражит 
а Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим. 
 што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му 
игне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „М 
 ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама ви 
 позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико  
 <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли 
/p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам п 
 зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако  
оју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме з 
твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персо 
прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре 
ем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, нег 
г, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић 
но.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже ча 
 говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног ст 
уитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p 
онесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чи 
супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу 
 по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај др 
ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу испла 
нице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш 
и га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико 
!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој 
ва, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S 
 ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јо 
а се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког прак 
њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што 
је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Ј 
д ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предл 
ад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин- 
 над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="6 
лити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и  
/> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и боло 
сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и па 
памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице 
, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се бл 
о.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јов 
 сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми 
„Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето пог 
е ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? п 
кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог д 
је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?< 
и!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечк 
 „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима  
 <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од 
{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>По 
, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара. 
и, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не 
з абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико 
“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му 
S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји 
живај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p 
— Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако м 
о ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелари 
 којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова  
ције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по  
лим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, н 
ад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани 
 разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S 
бијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, пран 
еки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком  
!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те м 
 отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а т 
 пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико 
итаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми 
о недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупниј 
 па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, п 
 још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био ша 
 Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани  
д све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да при 
ђаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину 
овори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми неће 
 се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се 
уштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем 
 круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука  
ед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, п 
и у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! < 
петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га 
ти му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је  
 Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ће 
 ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као 
Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо,  
во, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не бе 
ћи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седне 
место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!< 
унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се н 
лика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као сва 
 —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер 
ном си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се д 
м по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p 
о за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце  
иповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и  
у?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто п 
но чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печени 
ић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г 
 ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потр 
ећ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О м 
ристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа пр 
е здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја < 
 ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе 
и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печен 
навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> 
 је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, д 
ије овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста,  
еко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћер 
е, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код д 
примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим з 
 динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда  
 и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку 
есном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој стра 
/> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћиц 
дати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први 
се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву 
чно како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би 
ве.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> < 
ћати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто т 
претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика  
„Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и пат 
Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако,  
прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је  
p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас ј 
аже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других 
тва постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи про 
штало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господ 
аједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n= 
о.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од н 
човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку  
 а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n=" 
у живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10 
га на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у ж 
рала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кр 
стити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то бил 
и војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три 
пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био < 
="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и  
од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, 
 вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађа 
јим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хва 
дим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p>  
о.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига  
му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова  
да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он с 
ти тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n 
ожда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће;  
ако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом 
коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсни 
сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који ј 
тка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин 
е, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, 
донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзн 
последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, 
и Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста  
динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина 
 <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти п 
дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад 
о у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си т 
а.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" 
је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је о 
а и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас 
 је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом  
и онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухват 
з оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови  
га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку мо 
ма доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме д 
би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављено 
ова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; види 
ји пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор  
мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у м 
но ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смех 
аде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила мно 
оју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понав 
е стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба мета 
буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана 
е неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и тр 
ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздрављ 
.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли 
 Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликате 
на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи 
леда и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и 
 месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Не 
 је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p 
пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова 
у прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А 
иш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи креме 
 канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упа 
> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - 
, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала! 
 може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане с 
д преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила,  
енчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо  
ога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те н 
меш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жен 
а да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за тр 
, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођ 
 на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, 
и задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш 
им се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га  
 си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели:  
м новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре не 
 насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куц 
виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест годин 
ма ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпо 
 печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те к 
 онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду 
вим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чино 
н живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року о 
е да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени 
 душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, н 
дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће  
баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин 
сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта 
ом гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите са 
 ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и ост 
ојник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин вој 
, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мал 
ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само  
егове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' 
ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. 
и био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Ср 
, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не  
едничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „ 
ени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, 
ледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’ 
е све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, т 
е периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11"  
Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћи 
ивота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњењ 
никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем  
 другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој в 
 И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не са 
оиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте  
 испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала н 
 зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађ 
о си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{ 
ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} 
 наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја раз 
мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас,  
олуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија 
арим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних ш 
а јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га в 
смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само 
 пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да 
 добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што  
плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши 
крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} П 
р мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме ов 
а с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај р 
ни се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекн 
Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, пит 
већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да  
 дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „< 
и мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд'  
 ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро паст 
едан глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певањ 
 у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек о 
n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном посл 
могнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> < 
 је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га ко 
о, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан 
 руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш 
енчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијс 
а, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да приб 
и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се ује 
ве гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је 
штва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари 
уди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n= 
мшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио 
“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак 
„Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу П 
поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно 
едни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му п 
место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то мес 
 позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождест 
ешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и рев 
р, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и  
па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише 
говски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се је 
и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати от 
им мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јов 
дизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо  
еју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прс 
ачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито < 
ао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он доне 
b n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове пе 
/> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се 
да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар б 
гао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} А 
гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу 
а накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и нај 
и беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки 
 шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако 
и у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да 
рна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше 
а радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што др 
алио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаниц 
ете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље  
се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо 
а, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро п 
, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је  
а трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, вели 
че; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш пол 
ијатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S}  
ао какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опу 
иру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било пр 
д очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија 
 се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо м 
спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди  
н је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану  
ор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и 
нога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде м 
е батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је 
рахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана с 
свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Ј 
ругоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли т 
у цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам 
.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>—  
е прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“ 
Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћ 
 али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ух 
ебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао 
нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи  
да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, 
 и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} 
p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке д 
ло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме  
.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало  
је.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, ве 
ш неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јов 
ова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, д 
а видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p 
 му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а  
<p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он д 
уд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} П 
 нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила м 
 би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употре 
} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и 
ја.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједн 
— све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадн 
а.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; н 
, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф  
м и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и н 
мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђ 
у живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Њего 
ти па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле в 
ста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгр 
класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравн 
ао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био! 
вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо 
 би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест 
 се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} 
 „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p>  
ога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега  
 чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича ка 
мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почињ 
свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове 
з“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Та 
јни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило ј 
тије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао 
еља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску с 
 Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто  
аследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају  
ица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Па 
 тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога  
ли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S 
ти онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па 
дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној:  
Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен чове 
се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за п 
, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S 
а грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће  
.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из ди 
истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица н 
 ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јов 
а и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да 
Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди  
и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а за 
аскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали 
 „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који 
госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи г 
ељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.< 
и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ 
 — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни  
’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају  
 — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто ми 
 <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на 
} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Ј 
учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p> 
смарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико 
светио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређе 
Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово за 
се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изг 
ко и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p> 
ова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки 
м; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Те 
ти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша св 
 једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну крун 
ин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких се 
у адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћ 
, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем 
евета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у 
и, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на,  
чудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на 
оси сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна 
лаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест г 
осао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио  
е последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах до 
p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева  
по јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно,  
н и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној пе 
в песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p 
олегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми 
Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прик 
сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, 
њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и ов 
риго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам 
м, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће: 
(с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако 
} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Ужив 
 перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста 
 опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ниш 
Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, м 
р нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћуран 
а је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стри 
водио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста  
и, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? зап 
ља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живо 
а, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Г 
 удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јо 
д први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и 
а са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да 
овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си 
и та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а 
ја Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцелар 
> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> < 
них дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад от 
дио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</ 
антуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се 
анин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад  
их седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме и 
а.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравит 
е она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи 
грт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна к 
о са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твој 
органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политички 
 један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој 
већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у  
ћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на  
н, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или  
ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин да 
уњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код 
а је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед  
о мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом с 
аћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божи 
сати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу 
вет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама ра 
 сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин ми 
тпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на д 
 често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави ш 
госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н 
> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и  
ли г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...< 
ше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспел 
 се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га 
 чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцелар 
на као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога  
може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајми 
Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми ка 
а преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла  
ње, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту  
га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми м 
песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити  
де је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S 
јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да  
на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у 
ном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколик 
и читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних  
зулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им 
 онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, в 
то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га осло 
и целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Ни 
сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га 
 само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Так 
о писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{ 
 си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му  
еђу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На посла 
тању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јов 
ожда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само пи 
све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а  
атио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један 
о, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију до 
се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене 
ољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поск 
ежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учи 
 кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске пови 
баџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; с 
твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновић 
но да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павло 
 слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добиј 
ло дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за п 
н кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је,  
ца!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи да 
! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а 
 Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом 
адежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер б 
аже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за дру 
ра као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове ло 
ала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник  
оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко пис 
о винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јов 
> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабри 
 Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да 
ући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који 
памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног  
ек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} 
 кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а пола 
о је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не 
 ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узим 
господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: д 
стао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> со 
 остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с  
 ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи! 
ом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p> 
увен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге прода 
му дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако чес 
его је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, 
а набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе  
ла најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте 
се и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се  
— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилук 
оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и 
аест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао 
ном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, 
вде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне 
та ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.< 
ке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живел 
иманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ј 
{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле,  
њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој р 
 свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцал 
чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <q 
дставити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а о 
ћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гл 
тављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дан 
 А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>—  
есланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује и 
3" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакали 
 већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда и 
паше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра,  
ити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему ј 
ога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али 
што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хо 
 га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде  
луке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио д 
 Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приход 
ли више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се о 
игације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гро 
>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја 
е особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим 
умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лифера 
маћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу  
ријско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим к 
од Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шабло 
 петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није п 
жити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је,  
он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не  
а неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" / 
оједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да 
 стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“  
ајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да  
о? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, 
љоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светло 
акав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушају 
нда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се он 
које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних  
, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо 
о се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се ка 
ет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и на 
икови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си  
 је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па  
} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуван 
е!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај 
акле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— 
до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из  
де и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „ 
ане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио  
анцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у м 
<head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне 
х десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај  
.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.< 
оди му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне слу 
орио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни бе 
ов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбег 
>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, та 
ке служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклет 
у је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После  
је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер 
ш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њ 
одновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако нак 
јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва 
дњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био ч 
од овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут 
и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он 
 „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поод 
ра" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак  
тајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер ј 
мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што пр 
 толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му 
лаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p 
доцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане д 
 то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита 
домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ак 
оме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пош 
стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качке 
 потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарск 
S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Ка 
еби</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у нап 
леда рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе 
танска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и  
днако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженико 
 умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћу 
аз.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа  
е да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био ј 
лео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме 
Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и 
е: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три с 
 државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези  
 га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг м 
ли Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако 
да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут  
Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу 
 било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео гос 
ше се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Бож 
е нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна з 
. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати 
а гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па 
То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да ј 
ло!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он 
к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки 
ужне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи изву 
о по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупи 
о повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето на 
!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а м 
ко други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину бра 
p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти 
оти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а 
камији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан  
 изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и ис 
ва сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!! 
а и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како  
пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш не 
ражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше  
арском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама 
ућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, ма 
>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одош 
 на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.< 
 жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било  
жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> 
ета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као доб 
и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као о 
/p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и 
 рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ,  
по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника и 
а му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, 
м мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотер 
то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује 
уцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} 
 и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да 
ају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно б 
, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју 
S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке ма 
пет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог шт 
остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се  
а причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто 
оси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражит 
а.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по  
д „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она  
 је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на ср 
, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала 
 да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било;  
га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" />  
је <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били бл 
м му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком ме 
реност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, пр 
ку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један  
им, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Из 
 мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто  
а даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, реч 
p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми,  
с на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више в 
та је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако ва 
е заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за ш 
им би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која 
— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла! 
није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... те 
у код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је  
д ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин минис 
 госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још 
и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задев 
да бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Шва 
оје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</ 
p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане  
неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој  
МЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title 
е изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слов 
Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, 
се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код ов 
Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и 
се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: з 
вотињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{ 
неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и 
из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чор 
S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да 
 две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<titl 
ла та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико б 
ражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му с 
р је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" / 
српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још ма 
мао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године по 
послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је гала 
S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да 
pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме 
иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изнен 
аја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцах 
оме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти с 
да и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) л 
дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатс 
ао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека ви 
 и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. 
а Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекл 
 свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па куп 
 стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети от 
гим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и  
армонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само 
беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала жениц 
 рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синов 
зи давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак н 
је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих,  
је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, ни 
Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита 
ада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише ча 
јекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада  
ни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја јо 
ер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред све 
стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, К 
ествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; од 
 знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало 
ни се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Макс 
о пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко 
 мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се 
би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа  
плаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакши 
стијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" />  
о је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и 
 „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ 
ави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих 
ијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам  
ледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја  
па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Ј 
поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, 
ели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем:  
тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно п 
 међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да  
 пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси 
једете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни јед 
ни не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Шваб 
цу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебра 
нта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" />  
љ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те зам 
д другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни к 
! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти са 
 тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{ 
 неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајсто 
му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јов 
ца устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова 
 врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А 
о, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод креве 
и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар  
е нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; в 
>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> < 
не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха 
био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете о 
 и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срц 
{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руко 
Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} 
не динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, ист 
ује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с вр 
 веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно 
е замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много.. 
гога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши с 
, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле 
а кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у нови 
 српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете н 
Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном 
{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко своји 
Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је  
рекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, доне 
рекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу 
ика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти к 
е.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не поз 
 се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафа 
а и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комши 
ијеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога 
Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један мир 
 „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb 
и, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју П 
А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео те 
>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад о 
 врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивиз 
ару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели он 
опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а 
 је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића  
пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, т 
га назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се 
ну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p 
Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>—  
 моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена 
 који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мач 
та мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а  
господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски мож 
 увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме п 
ку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога н 
јзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравиц 
о ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми  
а храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприл 
тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту ј 
о оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога с 
ве на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допа 
е друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборав 
пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин  
ом каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ  
ликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле  
м... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе прет 
/p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам т 
лика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу ч 
{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести про 
ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Б 
ифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си 
ли обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало прил 
на му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „к 
то ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздр 
е и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шт 
 је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али те 
дбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јова 
 административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни вој 
стала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како 
 пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно 
</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми 
и кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно  
а бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{ 
ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не н 
ту; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} 
Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те тв 
само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго мој 
 мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слоб 
 Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа  
ар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и раст 
ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ. 
<p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да иг 
на домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасим 
 се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је  
, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележана 
а Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још ма 
ршафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име 
узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и 
огме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S}  
мично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада на 
е мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенц 
 и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине  
обра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, сту 
ан Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi 
> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара  
 гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> 
ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је 
 деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама 
.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само  
.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу 
ати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира  
и <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} К 
 тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је 
, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутск 
е излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несре 
 не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке 
е, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па 
 у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да к 
е моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; гово 
-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бис 
ак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је ч 
госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —< 
ћа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није мога 
{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>—  
hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала  
Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> < 
ље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Иванови 
анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p 
 му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с 
.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази. 
лоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијет 
усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебер 
ролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао нек 
p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трж 
 Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изго 
 у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и  
омаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша б 
ј данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и прос 
овек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се  
а као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p 
знатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па с 
 му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и  
S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све мо 
ано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S 
 ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад бо 
ћи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био 
ne unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се оп 
а Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов ле 
.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Г 
одор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, 
 Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да 
оване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лифе 
 вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; 
} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господи 
уре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се ти 
о место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с пон 
 изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} 
ром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је 
ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „ 
ва у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и  
 и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је 
чи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија ко 
са.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за ва 
> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају,  
а“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шл 
ба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејст 
ује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му  
м очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један гла 
 постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на ав 
То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад доса 
о је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то  
шкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду поче 
сти! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не поз 
е облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити н 
и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба г 
 онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као не 
остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је  
 сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од 
 А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, 
ле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица 
рке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједн 
у чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са 
адијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод  
анин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког  
и бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно  
е.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, к 
>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако ве 
арина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непр 
као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="4 
Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова д 
ржим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику зад 
тку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тада 
 Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније ли 
дне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају. 
 своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, ал 
 нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеле 
пије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нар 
читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствар 
о.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p 
 при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тог 
к!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина 
 сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздр 
.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончал 
скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а 
се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повре 
итаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <p 
ало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној ш 
 помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: п 
а, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на 
јо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чич 
 јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава  
 глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? 
<p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећ 
ше и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="sub 
рико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми же 
} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет го 
ругога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама ж 
по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за се 
ило је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер н 
Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је у 
 јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам п 
руштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као чове 
имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, п 
бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45 
ти до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаш 
 ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разго 
— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, ж 
између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживи 
ријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се  
 вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти сам 
 Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем. 
ен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па ка 
аба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се ј 
иже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека п 
анога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су оп 
ек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју ј 
{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На  
на, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ бил 
блиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак 
ф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, н 
ле бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправно 
едовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити 
 „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n= 
 на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад 
 једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не 
ако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине  
> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жен 
господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S}  
 <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном 
омаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнск 
ја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар чове 
мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова б 
ик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће м 
работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Мош 
имо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те доб 
 кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— 
и иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлого 
 Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће 
, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не до 
 и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаже 
 прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слик 
у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима ни 
 бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно 
 на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен 
Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би 
 у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се  
ек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати св 
али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде и 
{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, 
ике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га ка 
у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекид 
еленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегер 
о - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те 
з потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела  
Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише там 
 пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до  
кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X.  
вај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је про 
 уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на п 
 зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесе 
ли и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатал 
а?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад 
 више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да 
{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим 
на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре 
е, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге,  
рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брк 
е ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом 
волесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толик 
 мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једн 
</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је кри 
аже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као ш 
латка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху. 
о и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb 
>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, 
министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ни 
наредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твог 
и тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Ј 
ко.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он к 
ању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а  
, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго  
молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда н 
 јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писме 
о звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речм 
еби Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели  
ђа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ збо 
а" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ. 
воје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне п 
, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо вол 
у мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластични 
још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, каж 
 јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених  
 оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици:  
тко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесе 
р се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита та 
асни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет 
 прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш  
 је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико  
i>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица,  
ља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.< 
нака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, шт 
 ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу сам 
год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима 
ни опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто по 
већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и н 
гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зн 
S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован 
.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнак 
 сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим т 
 је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по тр 
 баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Мо 
би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Г 
 чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и  
ба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у 
ире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било 
 Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, тре 
ицу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или < 
ваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет  
>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „ 
а је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове кож 
ма и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин 
идео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.< 
рана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и о 
аједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је  
у, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је т 
поја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова  
p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јо 
 закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури 
ванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако п 
треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима ко 
д свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпо 
толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А  
 неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер  
лон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово ј 
у парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за пр 
т диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигна 
м Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званични 
е да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе  
 добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном ду 
својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и 
ета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био ј 
донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песм 
после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан 
то је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у ба 
етио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао 
ке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p> 
 извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжи 
Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p 
е тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције! 
е мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушко 
авности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И  
 му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, к 
а од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару  
едоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S}  
ци — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка 
иље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко 
манима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се по 
</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати 
олико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S}  
 онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је пече 
 ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаж 
 стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту ј 
во Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је,  
ишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, 
ашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерн 
да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али  
мо видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек 
 позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не 
опадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и за 
ади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам ј 
 се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је 
ским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и  
 поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што  
о ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диж 
је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb  
 их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Пол 
аде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели  
 за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га 
инама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е,  
лонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а по 
па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад 
 зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам  
 ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Н 
сту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отач 
ц с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда 
о чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај 
Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим 
сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Г 
/p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Дв 
Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај 
 шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, т 
ква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам и 
а га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледа 
, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу  
ло с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га 
 се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г.  
Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је  
и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узне 
 Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара  
о године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њ 
вали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Де 
бијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Р 
оворио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја  
ио поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p>  
 знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћ 
S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао 
, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над св 
то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте м 
и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим  
јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћ 
вани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако  
 календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија 
је уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n= 
 нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљ 
о је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо 
ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За 
он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSecti 
о да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није м 
 није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тич 
еткано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара ка 
један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај 
ине.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега н 
/p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? про 
 се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n= 
ета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта ос 
вила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чар 
 вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да з 
ет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</ 
који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, 
није у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни ј 
ио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канце 
та, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарин 
> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тес 
 И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаниц 
о званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали 
пис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је 
по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.< 
екања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар  
 Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зараст 
 да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијона 
е добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина  
и, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да дове 
/p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то  
т излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве,  
) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер 
 је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет 
 већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, пр 
волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја  
ири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито  
е једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па он 
видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у оста 
 га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, 
ама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им чит 
 ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Б 
етом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином ба 
Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ  
 је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће 
 прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он 
ван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једн 
г само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „меде 
ујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дањ 
у спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — 
 и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, ј 
ога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо  
ad> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година,  
/p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јов 
та, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у ос 
p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и сед 
 сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га сл 
 су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне гл 
а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф н 
 тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фант 
ова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице о 
и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По с 
 ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошл 
ио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окр 
а „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, 
ео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S 
 је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Да 
, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дан 
и од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; 
едника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни њег 
 тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песим 
како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас  
и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник 
еднако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за друг 
м блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично 
а опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хва 
 како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада 
ло крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно н 
ланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде  
о да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога ве 
ебао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која ј 
тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док 
 је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевет 
и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује  
слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S}  
 био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је пр 
мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао 
шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово 
ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта м 
ћ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцелариј 
ила слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на своји 
тио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен п 
бодоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве 
е у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то  
у, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше рев 
ог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том 
та.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, 
S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци 
ио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали д 
; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} О 
S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништ 
а накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; по 
а, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{ 
ово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста 
едни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредн 
и да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не в 
знемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш л 
ако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војн 
о врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине 
, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и под 
а на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина 
дина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Д 
 и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она ј 
Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако д 
 Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти 
</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изв 
пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро  
ер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако б 
не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га  
.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је! 
 у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну! 
ним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Шваб 
ади све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вр 
 задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па  
му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то сам 
ва пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџ 
S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћут 
јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружа 
а славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га 
то им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави п 
ледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> < 
за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Ме 
најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чу 
угих, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се н 
 у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Б 
 дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопи 
 Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра. 
оје им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост. 
алну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му ј 
еднако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; п 
и својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и ж 
већи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара и 
, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш 
време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни сл 
з блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна 
, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Па 
смо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу! 
ске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода  
и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ер 
величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и ш 
у Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, ил 
и ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече  
је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и  
иси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је  
онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћ 
емо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава 
ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени  
ј леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јо 
 позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњо 
е).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретк 
ица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце 
и и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председн 
ом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам 
S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прек 
купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са 
 сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лат 
Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала н 
маћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по  
ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прик 
глу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дођ 
ти се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према  
аест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и н 
там те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен 
јник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прс 
ма, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао с 
 <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању 
рико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико. 
д раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика  
вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пиш 
 кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе 
у!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде  
тора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове  
него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорез 
е речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све  
да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја 
исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} 
b n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиља 
д к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикав 
баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица прис 
р па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не  
 у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> са 
р, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... 
нице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у п 
упио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крс 
 дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као иск 
а Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јов 
 се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и  
ади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико,  
и срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја,  
Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранков 
ле скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; 
 дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком,  
већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Пит 
 њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љ 
е држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно сл 
о књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада прија 
>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од ср 
на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и на 
јала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас 
ном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху 
жавну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југ 
нала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" />  
 тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} Н 
о тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако у 
ако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се  
ега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако см 
љу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то,  
b n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није би 
кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб кућ 
, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш 
 А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине дина 
и новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у 
, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Крист 
„надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није  
„Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет та 
ез исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p> 
p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? 
о бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће 
е шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи  
тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n=" 
па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго  
 па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни 
ва.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, 
адило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што ј 
на могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, 
га совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уст 
ете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова пок 
а на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и ста 
и се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па 
о још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а е 
дева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n= 
 <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде 
и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разго 
, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечн 
и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми  
маћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех,  
че повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, т 
вде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из ст 
 каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не  
авни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је дос 
 ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распита 
S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одат 
еди ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба д 
је две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Ос 
 поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна рад 
а следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико доп 
 му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> 
и ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! бр 
нила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гле 
лака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{ 
и, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p 
p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу 
ве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било 
шу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј 
м, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пут 
 да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он срећ 
ило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узме 
ну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви 
и својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Ист 
— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим 
ући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, 
ољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема 
и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, к 
> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде траж 
бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у т 
само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубре 
, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да  
та. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро!  
. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико 
ле ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у к 
дседник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније пров 
ви све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као 
Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{ 
ва је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу 
ари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова  
и у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</ 
ије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, мол 
 стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се ч 
обољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто  
еже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по н 
ате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад 
уде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комш 
ужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Ки 
И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћ 
о се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, остави 
лико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и у 
ад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти 
ине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дер 
д седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму на 
 Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам ко 
з ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су 
ко умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиф 
ко и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или 
 сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њих 
а улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цига 
 Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је 
 са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p 
к, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас 
 о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претрес 
тио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољ 
> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— П 
пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив раз 
а.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву с 
а једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послов 
с а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу машт 
р и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни пош 
по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. клас 
гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} 
 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојни 
а а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од вр 
„јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само  
а чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели  
и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту леп 
рлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност го 
 пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била 
ју тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог,  
шији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим с 
VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов ко 
трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду п 
ако је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} 
риче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како 
жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, нег 
ужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше госп 
азио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али  
м, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама 
p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па с 
арочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким  
вако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и  
е ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га з 
аније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p 
.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути! 
поја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>—  
х „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопи 
олази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцелар 
Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде 
.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по 
еће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у 
уа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страш 
део старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је д 
ла се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, 
расе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јов 
Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало  
pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— 
волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога  
то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћ 
атарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супр 
 Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у 
о погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли 
мшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сад 
вно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти  
но се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипи 
 поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се н 
од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јо 
ЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИ 
 већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш 
 прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и  
це, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини  
ест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p 
ао дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а о 
јо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је  
 Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца 
Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, сме 
 канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у ка 
 између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и једа 
зиваху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да  
пио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чу 
 завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На 
а ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да 
дем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јест 
дин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам  
пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> 
 тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све 
> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p 
дан другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, ба 
ељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p>  
са које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{ 
p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на 
: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти 
} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S 
али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} 
— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSecti 
гов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био  
 овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантс 
на све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, уш 
ошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Ј 
вољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до м 
ипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> < 
 Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја ка 
а један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу  
мре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније < 
и дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти 
го па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па  
латки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је 
 рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види к 
ати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> < 
зели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, 
па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две 
варед се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова? 
 А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењ 
макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он 
у у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети от 
ка Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да б 
кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјали 
о других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и о 
 не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господ 
 и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Ј 
 оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За 
 тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова реч 
т, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а јо 
о те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и 
о га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S}  
је окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду ча 
а стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се  
за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики 
ако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега он 
и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу  
 тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности б 
м кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом р 
им, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан при 
некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари к 
цу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’  
атко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика кој 
то једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за  
ишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непом 
 шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> 
S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је 
ницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљ 
е овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако  
ру тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад измеђ 
да се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице ј 
граничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опази 
о је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он с 
м Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Др 
но.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, д 
а њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога да 
гај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и 
гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну 
е чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је  
тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... тр 
р среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али ода 
{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио  
он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Ид 
.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је ис 
у дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, см 
ао што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се 
 се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очаја 
гишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да  
и шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе 
 па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осме 
ма сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да м 
 у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S}  
ла.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Ј 
а је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника,  
о и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт с 
 А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не 
 несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како па 
о домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики куј 
/> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо ра 
есно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> д 
ач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запев 
 у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Ру 
аженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, в 
дске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су с 
м је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г.  
уги календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га раст 
ики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он св 
 ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — 
11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодав 
ла на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да  
 није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p 
S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се виде 
А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оп 
а печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћ 
слима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишља 
 много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му с 
 његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је б 
еши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да покл 
ј скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жед 
{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српск 
ете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља. 
идружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Да 
ћа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>—  
у, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови 
е своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови шт 
} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без држав 
иво се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није 
ло Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој с 
дан пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали. 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога 
слила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико,  
ефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, нећ 
 Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само ш 
ку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код ј 
 рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па  
вати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и гл 
рата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку  
правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке пошт 
је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да 
> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у 
 али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од не 
ре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз 
ју.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста 
 <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога со 
 вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола фо 
пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено она 
 вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине  
а одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „С 
 већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и д 
воју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> 
 је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на ле 
ружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S} 
се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако л 
, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би  
оме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она  
и у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p 
а!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због  
илама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца шт 
н, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изве 
“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда из 
адим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је нај 
 полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врел 
а. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? пита 
?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет п 
931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе  
и то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти ме 
их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот м 
подин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л 
има.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то 
ти, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио ко 
гледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму  
(то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега  
атиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме н 
, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а 
 прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Т 
} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено блену 
а статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја 
имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нис 
 чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, д 
 к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скре 
у (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} 
 онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше 
ао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потпи 
> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада  
ма ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, н 
о поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, п 
оружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер твр 
 Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапи 
е, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод р 
ко на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и 
Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" />  
рекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни  
аке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држа 
ка зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок б 
ен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на бра 
ретисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра. 
екако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{ 
х неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевал 
вале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што 
те, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми  
би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песни 
једом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с ано 
заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Ша 
уче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену 
.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора,  
ија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушка 
да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час 
 руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код к 
"27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме  
инистарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпо 
е ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта,  
 ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да 
па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Так 
дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако 
а остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељак 
оја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} Н 
уштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак 
нзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер  
ђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у кон 
орао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допу 
те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, зау 
поја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, б 
 ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без  
е и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио  
кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не см 
 испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску ка 
мо на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако о 
о је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом 
део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Тре 
х Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi 
ужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi 
ца која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљи 
ами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим ду 
био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако нег 
едства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се  
анцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и 
S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву сман 
рачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него и 
трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и 
} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је  
на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао поглед 
шлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а са 
с, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на друг 
 И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, 
 n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао 
Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту  
е дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странк 
е. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, 
p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се 
 другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврн 
 Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изгово 
И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај н 
Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко,  
S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању  
ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така слу 
ади многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта  
 Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пре 
на већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, 
новитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се 
вно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни наче 
шу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} 
p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и п 
о бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоћ 
тина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Мо 
ија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <p 
густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој ј 
о је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} 
донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на ко 
 она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После мал 
Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Ш 
ја разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је 
 и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „сл 
јде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно р 
ако — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како паз 
свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео д 
клете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p 
тавља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио в 
им језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, п 
 мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали,  
а вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а 
 на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А ви 
евања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стад 
 у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међ 
lestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана  
датле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад  
, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p>  
е кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, пис 
ного претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних је 
ва — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни ј 
} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишља 
head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p 
де.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик,  
у к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што са 
 доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам ј 
 такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о при 
и ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад 
алосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се го 
 n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто 
 мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можд 
па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде ј 
га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пе 
олако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кре 
шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не  
коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је  
био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши ч 
осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од св 
ом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом  
, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само једа 
 дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени  
по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан у 
 читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Од 
есно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта 
онети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, н 
а бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ  
} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је д 
растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{ 
те чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с др 
оводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по  
ве и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p>  
оспоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од гл 
 један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе к 
Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет 
апци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизија 
маћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоште 
х ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списа 
на слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да 
, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је н 
ема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не се 
пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! реч 
д био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква 
 већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најле 
а спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А 
и брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру,  
 и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, пр 
изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успо 
 пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим  
 и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зн 
е душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са јед 
еком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно 
прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једн 
е и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S 
, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p 
е... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, во 
! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким ст 
ју.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова 
етку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, 
> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наш 
чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он оп 
и жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је т 
 и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} 
олаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цига 
p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у њег 
 на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Ус 
а, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми  
лики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би  
ефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и  
 за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печени 
ши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану 
а свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне  
e>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — је 
његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодс 
увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа и 
огао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефт 
p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола та 
није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте 
ранту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај ниј 
класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду 
клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о 
Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије само 
олира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао 
Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би 
њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб н 
а имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са д 
Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућ 
, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра  
лази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, ве 
 на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу  
 и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; т 
били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова им 
пште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Ше 
пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новина 
м Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да ње 
 тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>Пос 
само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, ве 
е, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецн 
>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај 
приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Рист 
вни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла неко 
ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</ 
едајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како  
бером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да  
х јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ 
лони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и  
м свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Кај 
апуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћ 
устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,< 
/p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разу 
 ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било. 
и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем. 
ма потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му  
 умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену пап 
наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какв 
о мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p 
реписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслуша 
латио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p>  
џију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру  
на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да игр 
 ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је 
итао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама в 
те! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p 
платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмак 
 спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давн 
 јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу 
зна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — 
p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства,  
, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред  
ако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова 
озан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је  
ло о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на  
ок је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин 
 род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах 
знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Тв 
као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејс 
а-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, к 
о и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револв 
 пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам стран 
} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отим 
амо човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <! 
атниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџ 
а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S}  
о да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац 
ничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова  
е био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да  
S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја 
е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу ис 
је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуд 
S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто у 
 држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{ 
ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед 
пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здрав 
ојник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерн 
а спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Амане 
 и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{ 
ја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га бл 
сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо с 
="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх  
 радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му  
аду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава —  
је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом. 
мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину 
 дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n=" 
им дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим 
лаве ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришт 
ма варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала,  
овора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам  
и то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо. 
{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није  
ом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити да 
само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писањ 
озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а к 
анас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, виш 
 све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај да 
ени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ  
док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, 
ста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" / 
ра, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S 
да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Нач 
то се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин < 
лите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали с 
ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим  
целариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди;  
 стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блати 
отине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам,  
коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и  
саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p 
 менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, з 
ије; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе 
чи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати 
рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањи 
на неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан  
— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S 
и, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила ј 
ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на 
 већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме 
м сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је б 
језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ћ 
м већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S}  
пим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем: 
а седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Ро 
 и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље 
 да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању 
 зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже гор 
 оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко  
апао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет  
ну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама 
ваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, 
И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име 
Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам 
 Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам сваког 
а је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и ова 
дајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па ј 
ђе му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да 
пу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?! 
аћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из бла 
 кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пу 
адовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па н 
своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вел 
лим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: 
!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учи 
луфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковни 
е. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S 
о обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски кап 
порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша 
 дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепани 
чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p 
 вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче  
о је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам 
} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па  
а, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га  
ан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало про 
е његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени,  
ј по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели  
а, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спава 
Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добр 
о право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова,  
 ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио. 
" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк 
и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад. 
на му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми  
} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>п 
ло, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео  
 с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="2 
подин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто ар 
8" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ри 
ом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, 
 ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „ 
ци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и 
Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то  
ине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на  
ова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одј 
а гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин  
знаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио 
икову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља 
 Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да  
— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се  
 две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— 
 се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства. 
аћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна њег 
дао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и к 
сна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то ла 
и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, при 
чним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: 
полаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (ка 
мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Мо 
 је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгуби 
 Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад д 
неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако д 
алим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48 
едан другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се 
уће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад 
ом, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p 
тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковим 
адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко вр 
 запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то т 
 Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он н 
вори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљд 
ти као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону пр 
осле продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> < 
 је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је сам 
то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори 
апу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ов 
мо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија 
а.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се ве 
дби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавал 
p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на 
 добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаб 
тва гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек 
он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се ос 
 обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свра 
на разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијаре 
 памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S}  
а врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик уме 
кав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана да 
 близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n= 
, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веро 
т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и  
јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова! 
ам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па 
 кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка с 
ољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја 
 Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати:  
 <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један др 
ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дуг 
и откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb 
није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси 
се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ пита 
ћам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са 
аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош,  
м једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, 
"65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одб 
а ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља за 
ављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљ 
ао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p> 
и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Кај 
аше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну с 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћи 
а је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> < 
 од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако 
S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>—  
си на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назв 
аћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испи 
никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није  
мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина тера 
ешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па  
е пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланх 
у.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се  
чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је назд 
Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада 
 бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну ма 
како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљ 
м; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига! 
а, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори  
кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова 
се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb  
 <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда,  
ори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говори 
ко се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредн 
а само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теш 
. наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пусли 
главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Ј 
>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је он 
т код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наст 
ивајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: 
а и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Мор 
</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S}  
"63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам  
е гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Пај 
исети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није  
pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, ис 
</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели  
то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви  
посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мај 
 је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мал 
де врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља 
по'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег  
 Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пус 
у ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по п 
ражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-К 
ћем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{ 
инио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>—  
ражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, 
и бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p 
 Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за 
види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и  
 У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило 
pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на п 
Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јов 
ного занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на 
а узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренута 
 од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћин 
> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаест 
 вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако 
' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и 
али своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb 
дмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{ 
 мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стар 
ај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш  
м арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p>  
аоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлиј 
га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту  
 узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и  
ном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица  
ешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана с 
/p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити п 
а би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао 
дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за пече 
идну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ј 
 и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Пи 
 је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, мо 
} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од к 
, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу 
еди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прик 
отписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му 
 ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то једа 
 вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу 
т мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се н 
ова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мисл 
аженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако 
главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! ре 
ако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понаша 
 је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћут 
 не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав п 
S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та ф 
} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер ш 
љубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шезд 
о, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S}  
pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу до 
 ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не  
да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова се 
 за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, шт 
 настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а  
 ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то пр 
само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек т 
о.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb  
div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> 
Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па 
 бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ наз 
оји ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су 
кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се  
и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али вре 
} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад  
 дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, н 
 откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не при 
ико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести,  
о?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ 
 га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриг 
у, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чиј 
много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си к 
много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја.  
ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шеф 
ада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату  
о.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није  
 седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се,  
 Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да ш 
јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушава 
оже бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном леп 
ије било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу,  
 ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и з 
дава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— 
им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на дру 
ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко  
к кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шали 
ј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, ов 
о, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач 
, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си пев 
или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик 
ајпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пу 
ам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не 
ад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прик 
се певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму. 
мах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећ 
е и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав 
 саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наш 
он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио  
</quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога  
/p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’  
даџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је ч 
вско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и њего 
а својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то  
е место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави  
амеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, 
(онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова и 
стих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! реч 
у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, п 
ана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се д 
, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он 
>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; ко 
она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S 
тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била 
 тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимнази 
ар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист држа 
риге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на 
враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</tit 
 глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања ра 
ављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p 
и „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, в 
 прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну 
рва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао  
илике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писан 
.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S 
али да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше пе 
p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну клас 
о у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чуј 
Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф,  
донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је проч 
ка се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штам 
ој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцела 
у беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вел 
ну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису и 
сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја с 
S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље п 
оји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни  
ављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и  
о је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман 
досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом  
 трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао ј 
ко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога 
да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да 
аженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом  
0" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио 
о, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти  
 ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалаб 
1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕ 
Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада 
 нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво  
ше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако  
 његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и 
ницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је куп 
ри пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га с 
ђе Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и пре 
д зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана. 
маћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом ис 
јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се уж 
анжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мал 
 а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред  
знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио 
век шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </d 
ио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е 
ави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице ни 
ремишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила  
 ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја 
hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, в 
а“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији држав 
ли да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да ј 
 лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог  
.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали непр 
 /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им з 
ко било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, п 
а сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу 
вдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, не 
ако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства п 
фа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је  
— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? ве 
 полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји д 
што, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љут 
 фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... 
ву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја до 
 да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толик 
 пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на с 
каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} 
 дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко над 
 био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осет 
марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је о 
 с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" / 
с на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би 
о друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, ф 
бацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са г 
е па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Же 
тавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Гово 
на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа њего 
ко научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године  
 кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је д 
дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим би 
ељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n 
 бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Мил 
о — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека вр 
истар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа 
 <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на ма 
лаво? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар 
а из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја то 
а, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</ 
! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара! 
> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— 
џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> < 
 виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема кр 
 па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и  
ражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег,  
 видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одгова 
ис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вел 
у на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно. 
администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране доби 
о грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти 
све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она,  
 гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна с 
азвана, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог 
жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „г 
пс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће 
пену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са стол 
м.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то пр 
о соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испри 
 сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у 
} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнак 
у је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши  
 да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се 
бити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон 
није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају  
а пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда 
 на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек в 
 погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би до 
{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене зн 
ом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том трен 
таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мој 
едине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection" /> 
в! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да а 
p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p> 
а једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи 
афа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова 
 А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јов 
ставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту 
аже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу стра 
е, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одгов 
штен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он 
!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, 
 <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вел 
ао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Кар 
з штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из ње 
ве и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах дру 
 буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S 
а пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благо 
учају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње бра 
ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али 
а је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за т 
{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други и 
лицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви 
сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже 
умњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основно 
е канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само диви 
ламу дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар с 
итом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је до 
ли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао ос 
оште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га т 
кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се  
и кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован 
аћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба 
 а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25"  
„Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Ри 
аницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то 
ада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази 
вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако  
 у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напоји 
 Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје 
иних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор  
p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове р 
 вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својо 
до, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џ 
ај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да п 
ија у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена 
ицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и з 
ио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрд 
а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуш 
ју се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и вра 
и, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb 
ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“ 
по’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола  
'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била в 
е суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз ч 
 тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у с 
</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да  
екао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу би 
ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако  
умарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке 
30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што и 
 рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед  
 прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намест 
д то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјети 
аполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се 
скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „ 
</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владај 
бу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а  
ва.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу 
ази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где с 
е, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом с 
еби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Но 
ује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли < 
ју.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш 
стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег п 
лаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испун 
рати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госп 
и четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па 
 Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за 
 оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по 
иса, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнад 
естима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и оч 
н био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „ 
(а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> 
ту за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми 
уд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара 
и се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S 
а променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако  
ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки  
ка, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о банди 
 пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p>  
ћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту ста 
а ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста  
 зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се св 
лиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За ти 
и тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим кол 
(а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар  
уцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је 
ало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао д 
/p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави в 
 заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише  
 прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато 
седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарају 
ојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из ка 
8" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а  
е забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом  
/p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће 
ана!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не 
прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> с 
надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батр 
{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канце 
</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећа 
и грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себ 
 душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару 
ња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен по 
пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова 
ука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама ради 
е види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и в 
ијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђ 
ши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носи 
Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28"  
оја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с п 
се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до 
 и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врат 
 млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зв 
е десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полажени 
већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и д 
не како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко б 
и се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми мани 
због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се  
 Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следуј 
а послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегери 
ћу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да 
е којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако в 
авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде 
Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>—  
ој даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прили 
а: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је  
еру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год  
лажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали сво 
био је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi 
много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се ни 
на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне 
руштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен 
— Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{ 
 данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-С 
 теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја др 
батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће 
е вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, с 
 бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је 
ављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све 
ало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија  
мо овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је  
обро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако  
а била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да с 
сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за сво 
, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“  
Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господ 
е.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам час 
и домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, уп 
колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави,  
сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони 
ан орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га  
вно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из ж 
ојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно пар 
ворити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као год 
женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити 
ларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је об 
ућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по не 
живи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наиг 
апоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} 
њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој  
било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим пер 
 је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће так 
{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припо 
ли, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, 
 <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — 
Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христ 
 нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише пр 
/> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам вој 
и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> < 
ерати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене 
>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог н 
 тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше. 
 Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p>  
 ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољн 
ника.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам  
 њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тим 
ивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више ра 
 разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде дом 
="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, хр 
ће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, ос 
ро, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а  
поја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Па 
>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик 
ју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, т 
а и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича 
ђу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где с 
 и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћура 
 пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри  
није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се ма 
 благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути 
ба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијан 
а мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохват 
p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу  
/p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23 
 треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n=" 
с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца н 
ди.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још  
те се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице,  
тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је н 
овек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понуд 
ђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му при 
, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему к 
у кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Каји 
Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђ 
н окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем 
 врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми 
рли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је са 
је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отп 
ски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} М 
од куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за т 
ћи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао 
ко, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре до 
свећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <bod 
рску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама  
меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а на 
/p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова 
p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није 
име, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтира 
ога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је сврш 
им вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, 
њавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јо 
жасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу сл 
и „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно  
то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон 
рте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо  
чим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга 
ивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску  
ваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ј 
кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршил 
те и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест год 
unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и 
рапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се  
 овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копа 
ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! ре 
, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље ос 
своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних с 
ре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и заста 
расад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На ли 
љив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како с 
рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало  
дна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и дон 
је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и о 
анац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и по 
итао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланско 
ња, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ра 
 прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је б 
ава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Там 
чита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у гр 
ова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не вид 
ово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они к 
 домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о п 
 не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} 
ричу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зави 
а се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} 
Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођа 
 пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита с 
 Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и ору 
!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у 
а вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је њег 
рт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Пе 
а државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског с 
евних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цел 
ез одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао  
довољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али  
х старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јованово 
ивео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој ст 
/> <pb n="4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критик 
е госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кр 
постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него ов 
е кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђо 
нудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S}  
ди — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи п 
на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђавол 
арање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже п 
 вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</ 
</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису  
 пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, в 
-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства 
латом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо  
дресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо 
их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је 
дним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег  
и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n=" 
ле које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуг 
Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачко 
ко, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у пе 
но, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Ни 
е“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је  
е као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је  
 и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, 
поче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде јед 
песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет пол 
да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад х 
ски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фал 
/p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или т 
е испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и пре 
но било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S}  
 удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузвани 
 се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељим 
 што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкури 
ли, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога М 
 малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за ш 
човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само јед 
 жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С 
 де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него с 
 ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче  
пским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се св 
ану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта,  
наш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отп 
ина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколи 
 <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мал 
 му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је и 
к и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} 
ај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу. 
е три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напо 
ом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати 
 продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки ро 
сто било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлиф 
 утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико д 
ским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пр 
 чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини  
до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је нај 
а није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљ 
ја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде за 
 да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља 
е гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели 
 <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издат 
анку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није 
оштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавн 
ан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> < 
да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, 
о, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу прис 
ле.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“ 
остављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао так 
атлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крв 
е променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест г 
еке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал  
 Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пр 
а.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у  
ан.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар 
д куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим 
} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу 
ктиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким  
ришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и 
ан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијског 
и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је с 
lestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, бил 
е срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо 
први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ва 
тељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом пос 
косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шт 
наче мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку ч 
ао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му 
ам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се 
ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд 
.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А,  
ма тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је гл 
неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задо 
“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некак 
о једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Па 
азим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али  
о сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа 
 Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да 
о, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" />  
на пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као как 
хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је тв 
вовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах 
!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и зами 
е доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се 
цечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прик 
већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чуј 
S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако пос 
лон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писа 
о за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силниј 
 Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Н 
о.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне сак 
а разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се дес 
 му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, завол 
а га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет,  
ога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо! 
ересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би 
за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Про 
аствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је би 
ио полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћ 
 домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће д 
 Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијат 
очеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису м 
ш много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и 
а на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> < 
робно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од с 
не, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским н 
о излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељен 
ин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ет 
на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широк 
 пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако њего 
!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, 
И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} А 
гу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у 
Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова 
је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од ме 
ву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И  
 струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако 
живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код  
био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком бла 
 са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p 
н уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то  
al"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n=" 
 наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, вис 
, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где  
вници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије 
ом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, 
 овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе 
 био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на па 
у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повик 
м био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{ 
 Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем 
ду и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>Пос 
и „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ д 
вљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у 
— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и  
јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то пр 
у прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто  
доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати 
ме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели с 
се? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже 
ић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожел 
ад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или 
 узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви 
ва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па 
га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајет 
а <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охлади 
е и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако ј 
е одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је  
.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то ј 
не, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ  
лега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он 
ила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шва 
 а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се  
ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Па 
овице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од  
да; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њ 
p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — 
 у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душан 
јрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљ 
питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три  
ришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} 
ота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повод 
 „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједо 
 му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то би 
 или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преп 
еднога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се 
 је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па 
ати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што по 
 посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да  
 — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао ј 
врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А  
, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ј 
ана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи  
S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, з 
се трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} 
 Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба 
ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од  
е један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом д 
ко звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и нема 
о вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као 
рана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по  
првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад г 
 сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ров 
 на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је 
дрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је куп 
На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} 
зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића 
S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{ 
ом туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једар 
то ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гр 
ва сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова  
бог неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакал 
ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p 
 грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је 
м добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за и 
е димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јо 
pter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно д 
<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је  
, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то  
му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једна 
гом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми бу 
н!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме  
је“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу,  
бегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оста 
по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у ш 
рта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" />  
м дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати 
ујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се 
ређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај 
ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даљ 
ић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> < 
<p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем 
јо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} 
узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам 
ило прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и исп 
ича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње к 
 Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких  
а како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да 
ра у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њ 
руди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам го 
како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <p 
оже да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред в 
а баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два ча 
силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и  
н, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова 
 га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из ди 
> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, 
а, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Шваб 
онашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од сваког 
.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова то 
 да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; срет 
>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? з 
вљенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у 
чање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ 
ако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну  
во друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва в 
 десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки тере 
и га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пит 
, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је д 
 само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа  
 послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али ј 
е носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с к 
ософ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га 
ора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља 
и па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беш 
чита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{ 
тило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа н 
да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети 
дбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га посл 
 И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још јед 
ји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S}  
отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога послед 
 рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се к 
мишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Хер 
о што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то ко 
 ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе 
ћ надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова  
ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без  
Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљиви 
колико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвици 
уго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ва 
евој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала с 
p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} С 
 дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа  
 чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, ка 
ећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и 
 ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћ 
 подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави ф 
орат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и 
лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати. 
 оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и  
 у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, по 
е, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што 
 да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, 
 све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћу 
ку и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ 
 Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> 
оред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална око 
рљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати  
 понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да,  
кту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p>  
 /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
tone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла  
личан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — 
аде, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске 
пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомск 
оста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниж 
је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало др 
аест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и 
јарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: 
стао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори 
, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест с 
 Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S}  
којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који  
а, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што 
ењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41"  
се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би  
а у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џанд 
{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни  
 кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер  
 ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у  
ити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног С 
мо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па  
еколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова с 
 пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} 
палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, 
ића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и  
 докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у  
ве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А пол 
показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без  
е у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јов 
{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, 
S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једно 
е полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам  
ради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога  
и се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема  
драв си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарај 
 венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венча 
леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова 
ја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред  
 те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помог 
ед прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефо 
сле те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је ника 
, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жут 
о: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, т 
ош „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само иск 
и цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што 
 инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам т 
ки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад 
гу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> б 
ијатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у  
свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко 
чком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства је 
ту Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па  
, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере  
 на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта 
!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и 
о и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и о 
 Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш  
после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја 
чуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти 
што подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жа 
ло се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти во 
на, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад  
 његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на  
 на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор изм 
 је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>—  
кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} 
маћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа  
 не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и 
 похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено. 
ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А  
 чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="5 
овођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потпи 
 ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и прол 
 још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... н 
иков па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај  
 један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим 
{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни  
о; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то по 
ставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти 
у на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назо 
 n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да оден 
 штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције 
 Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да поста 
, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте 
шњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, при 
и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да  
вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, к 
а ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се  
ика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n=" 
њу! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и ут 
евај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме  
е и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам  
 раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што д 
брцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим 
</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!... 
p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти са 
ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку ј 
.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо  
p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три  
Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми ј 
е!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, п 
се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсно 
} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једн 
су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико 
е живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед кој 
уго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео  
чини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако  
ницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљу 
ко беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао  
нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек д 
шао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и 
 /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао 
к умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини  
какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало о 
дио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити се 
еханџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у  
 мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаж 
и Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му пред 
 шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место  
такла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко о 
ction" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изр 
г и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао  
заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле 
кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад тр 
 сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ј 
тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и  
био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато 
, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она:  
року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до ви 
ео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шеф 
р тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Ро 
"titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊ 
ајинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе упр 
еровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p 
рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е,  
ару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога  
 још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Ка 
то озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слик 
осле малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зо 
а бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права 
ни приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познани 
а, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Мор 
 Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин у 
 Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја 
Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази т 
х слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, туж 
сток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ б 
комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако 
 је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јеге 
га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и уз 
ву чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јо 
ило.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати н 
иње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то 
оша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S 
а посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек к 
а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном 
вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је п 
ра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се 
подина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуш 
ађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још кој 
ције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а в 
добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија  
ирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пош 
дњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше мес 
иванције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, 
тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова,  
 то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако ј 
S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би 
ом а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се д 
теријал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога 
ико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога З 
</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, как 
 сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и 
 пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти в 
тва јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво г 
а.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћан 
хова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и је 
нас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ј 
сећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, ал 
изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ни 
 ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мен 
а једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спава 
 Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало под 
ита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чиња 
а њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јаг 
се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, ос 
 себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много про 
 ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу са 
знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, пр 
акупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по  
краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар  
но чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а 
номишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и  
та његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> н 
— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</ 
а прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове  
ачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешћ 
е хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се б 
о и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чуве 
ш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S}  
 истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо 
ија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пош 
умети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштен 
ео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га  
ђен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чек 
да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по  
ће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио на 
на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S}  
 радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си  
ћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разго 
што постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад ј 
 тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{ 
ени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из црк 
 што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, и 
 је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом р 
урмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су с 
 постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у каф 
права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или пре 
 се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га 
о, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6 
оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позн 
и српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и 
 овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бу 
ислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све тре 
а Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један друго 
ао практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му 
је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра ку 
ница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; б 
читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара п 
 послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па 
его где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена н 
снама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнациј 
ј и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi 
тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мал 
i>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} 
на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> 
 виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да с 
на, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му 
њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измеша 
 онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пи 
 некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила  
ло ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи  
вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћ 
едно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", 
ивоту и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то с 
 је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју теш 
у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <p 
 би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која 
их радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и ди 
г марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{ 
ве!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад 
нећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање 
седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни сто 
 је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радит 
 ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послу 
и.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јун 
 пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак п 
оред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печениц 
е одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жа 
то то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Пос 
а само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господи 
бро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> т 
пцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео  
шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је 
ако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па ј 
шкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалб 
вори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола 
{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао  
каза да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити 
да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за  
као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасе 
и само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помог 
љно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кр 
неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатиј 
 је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао,  
ли у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствен 
ао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хт 
p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па о 
ј у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> < 
социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, ј 
од њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га ј 
ј.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Ка 
 Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак с 
— „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} П 
у старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да г 
и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жен 
посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у  
цу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Срби 
pe="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>18 
ј ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да тр 
 вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S}  
ву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за 
ли она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чини 
а ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе  
ео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав  
иће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи та 
се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста би 
 људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио о 
} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> 
 то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и 
 цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одгов 
у.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мра 
 што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још дос 
ледица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше 
и га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бо 
 руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е не 
ја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна дома 
говарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то  
аљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном  
.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" 
осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с  
ко, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш  
 јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз  
 Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јов 
о, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, 
 и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се 
овом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.< 
ј мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћи 
ио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се м 
мен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу  
сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <mileston 
д за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, 
е испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају 
легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А в 
рошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читат 
И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где 
предовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродје 
му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три дел 
одине рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља 
еп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се зв 
рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у т 
азе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него с 
{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и б 
 добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у  
ази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отр 
е Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном о 
је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови ј 
вицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, ре 
сле очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу кр 
к бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло сл 
ба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори п 
 домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова ко 
о да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може 
азила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа  
дене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, 
ога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се  
адити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведриј 
те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у  
ло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек. 
о да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу 
целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Г 
S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер  
ко пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је мн 
"subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао  
 <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, пр 
је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> < 
обио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај 
 Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гил 
 му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изгово 
женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пр 
ало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стаз 
аја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише. 
аног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{ 
вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, 
его се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, је 
оју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с  
 сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и о 
е, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p 
м добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће и 
 га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и о 
Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гл 
 се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог распола 
а Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћи 
о, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао раз 
 што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А м 
јој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да 
ју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што 
ма види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и о 
пео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мр 
ко како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S}  
 на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже ча 
стгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него 
не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госп 
тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тач 
ијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо 
а, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p 
о би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а  
а захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од вла 
дан</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио 
прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине п 
сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по нека 
ца, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од он 
ар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ј 
је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па  
тко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јо 
лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, та 
ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удуби 
 данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и сви 
е једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то — 
о верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали чо 
е није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја  
„Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли 
г дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао 
 пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам,  
е табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје  
у који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сад 
 ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци? 
 шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио 
рода његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где 
мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине  
 хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је < 
, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле 
ћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја  
две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком,  
p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи раки 
мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гуда 
иниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да каже 
њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу о 
чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.< 
аним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје 
га ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ре 
ивели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p>  
 писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За  
а, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ам 
рико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, в 
/p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са  
 што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Па 
ао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога да 
 молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурат 
64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полажен 
ску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} До 
им јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола раз 
ну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби 
 се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам  
а, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам  
ији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да 
А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p 
ске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђе 
илијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у 
ану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа  
 у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа  
ке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{ 
 онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И т 
па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и п 
цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после то 
изонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с  
 себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запи 
знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова 
о је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлук 
зи то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије 
ати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре  
ту читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Ба 
јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у св 
ка глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим 
уди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомба 
И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомиња 
p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} 
о и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да пр 
е и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Вели 
а, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре 
а? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за 
атиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова 
е ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути. 
ред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто 
.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре  
бије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичног 
полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> < 
head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и 
и а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове 
им ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>С 
а њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на пр 
еднога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким х 
у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и  
ости.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повест 
угу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом 
 начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна 
опис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Ле 
ној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаш 
о цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад 
ли се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њ 
уги капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па са 
а.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан  
дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекл 
 разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за  
љава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре 
 она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћи 
<p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби  
ву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још  
 ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела в 
држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полажени 
а Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редо 
еш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је 
псију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, 
тила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам  
шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шт 
<p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само  
уча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у ви 
ице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте,  
ла иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова  
е неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштв 
анцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S}  
 само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко  
жића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћ 
мо уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова изл 
везу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрн 
во сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S 
ва му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се нас 
н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вир 
се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а ок 
о да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи  
Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао ис 
а.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој  
авио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јо 
— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанци 
} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко  
ама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одгово 
у присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође  
још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S}  
 био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Дом 
>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће 
рпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како 
ишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке 
м ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о 
им.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти ј 
 крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна дом 
По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору от 
ве руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођ 
друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писар 
ја је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отиш 
пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили  
 Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није ми 
 шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти с 
ра у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурн 
 одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га по 
Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јов 
носи у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпо 
едним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Шв 
зради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „ 
вредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је 
" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћ 
је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив п 
о време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни  
д неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврш 
и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, ка 
ву главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини 
>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурн 
а му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то с 
Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери 
наеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жен 
 А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друш 
е у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone u 
Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки меха 
0" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужн 
не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне о 
ован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар а 
"57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законит 
 пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или б 
 а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да 
ка, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не прича 
а одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти к 
, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутав 
ја која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И 
S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је  
 из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пу 
.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћ 
ану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да ј 
ли) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, ј 
ко да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста па 
<p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће;  
једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштуди 
а јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наору 
и рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спал 
а онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро  
евом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тр 
ачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем 
не му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја ше 
им —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцел 
ом бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па зав 
ад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и је 
а и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! 
грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су  
ао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, 
а играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо,  
и, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда  
е заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћи 
а, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час н 
ају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао поз 
а могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако ј 
ућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић т 
ећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p> 
ичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгро 
на околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много 
 да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује г 
 му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га за 
ивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим 
или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по  
> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао 
е орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му с 
 часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за 
орао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва  
Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни 
после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад  
ова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа 
— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па 
 поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћ 
фу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научи 
е своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Зва 
аскало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „ 
ксић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јо 
еме лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гл 
чај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазар 
а је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у П 
кад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпев 
полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тест 
ер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p 
тегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и 
е карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћ 
о шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</ 
 авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова. 
 ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о држ 
 било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што г 
це а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш 
јцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у  
у и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређ 
 полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратим 
ви!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад м 
анимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим 
/p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити у 
ће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се увер 
увај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да  
ан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћиц 
 ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му  
ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календ 
неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан кам 
смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једна 
ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не 
 Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину б 
де су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају 
љопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривр 
секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне ди 
ачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мал 
и се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. —  
вом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да с 
д.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи  
них песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек 
било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му  
ле певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он  
а гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, к 
д сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68"  
већу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму,  
обом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у по 
, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао сам 
еба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква 
атра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити ј 
 размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на кра 
мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ до 
а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у к 
 им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ства 
 Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријат 
рпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим,  
ко што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно 
!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш игра 
и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дох 
јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш 
а поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толи 
, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н 
{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Брат 
у срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кај 
ора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и  
 И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира 
смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види 
степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље,  
0" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно,  
ва, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упозн 
ви шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати 
их, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{ 
у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да с 
 Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа 
ву, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он н 
бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није 
 Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и 
је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} В 
в споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је 
оши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, ве 
<hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оста 
ице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио  
аџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора  
 (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда  
рује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о 
мелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање,  
д мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео д 
 сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S 
 зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам 
на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не п 
ога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примић 
о влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару 
Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> < 
 Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> < 
војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка  
 полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар к 
<p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и 
р, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања 
 испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад  
к.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у админ 
— „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом 
S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо она 
а Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке 
аше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти каж 
аћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не зн 
 била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зид 
еднако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а  
о, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Ви 
еђаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, 
} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегер 
ви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао ва 
{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“;  
{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијањ 
 се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Не 
 да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} П 
 још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу  
но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара  
н и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да  
 моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш па 
че, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне уж 
ста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не с 
га кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јад 
сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре то 
а вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео  
арима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, он 
а певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p> 
ран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! бран 
 за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, х 
пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S 
вде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{ 
ик, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста 
 леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја  
да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И  
ост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима к 
а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам  
.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с  
 у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волел 
челника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па 
знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па са 
p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> < 
првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један 
д да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је 
ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу 
ц</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, 
шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, мн 
не добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гл 
ма, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је 
 Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равн 
ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запал 
 у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је  
м, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши  
олети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај  
аким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> т 
на да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постара 
таро:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пај 
Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S}  
и и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <miles 
'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише 
S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то 
 „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редо 
S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника.  
ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво.. 
гираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, 
на у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ пита 
це на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер бе 
а је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јов 
 ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Мо 
ди какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће на 
ог аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека  
ћи полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути 
рији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцелариј 
ена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, при 
ђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јов 
А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и ру 
а послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у при 
{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне: 
 наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S}  
едбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се од 
 Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти  
ова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb 
а покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте  
ник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S 
 и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно пону 
ијатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госп 
беда и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишл 
ост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и т 
За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко 
И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровоља 
ми у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по ду 
 данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогат 
 свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од стари 
м механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи,  
вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S}  
{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам п 
 да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке  
 ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска п 
да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чарш 
S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задеси 
а памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти отку 
пил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђ 
 тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејку 
S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</h 
н причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је  
је веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па те 
ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу 
на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S}  
гледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а 
ја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; би 
рно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осе 
трикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе 
ла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на 
 нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, ве 
пе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад 
иканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је кол 
е, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е доб 
ако у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хип 
м Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Ј 
ош неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја ни 
.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Бер 
рлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му  
е пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим  
бу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо пош 
илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њим 
 то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то 
 тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мо 
 куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Ј 
дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господњ 
пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се 
арем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и испо 
"subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу ч 
 наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на  
.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири с 
 инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету  
гурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection"  
} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао ј 
 који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седи 
аспоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни 
а онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јов 
: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један 
м, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме с 
 заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S 
а њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко годи 
одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, 
сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш по 
амислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... ми 
ом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао 
тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али она 
Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се  
 упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како са 
бица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних 
 испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, ил 
аном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? 
ви што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његов 
о, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада дад 
а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и 
з полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и ч 
м се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господи 
} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда  
ш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} 
томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румен 
, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жа 
стијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита 
 па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде нато 
е <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, н 
оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим с 
 unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} П 
ди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист! 
 неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ пес 
ош, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па з 
ај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава 
е прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај 
ута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо го 
јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћерк 
пују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била д 
ц у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји так 
ма на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се  
рло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места 
знавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу 
 госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо 
лим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на стол 
и од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му  
 и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и  
рожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с к 
де на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама  
; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, д 
да заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, вели 
— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола 
ке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова гос 
му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чаш 
: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по пот 
ћу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чек 
аво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постав 
о!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Ка 
о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним ора 
 за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се 
и сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре бу 
{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да  
есило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књ 
 ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све  
 у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{ 
 лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куц 
а није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, п 
 какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесе 
и, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало 
 био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више  
 и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију по 
 мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да п 
га пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} 
да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да  
/p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора по 
акта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а та 
амо да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају 
чи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „П 
дарио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски 
на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једна 
} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело 
о, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{ 
е повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стиз 
ВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како ко 
ли на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у 
снежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставил 
аци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остав 
ст писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини  
 прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на ње 
олико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда 
убима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, од 
жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли 
ји.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђо 
а и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина 
а још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дра 
 син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Ал 
ли он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му 
је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје  
 „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо  
аздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> < 
 да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по  
е и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави 
<p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожни 
ако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре  
атра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како 
рви пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и ло 
стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S 
 тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и пре 
еф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новина 
е.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера 
авно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да 
 напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! так 
шу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да 
ачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и п 
 је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше 
о, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> о 
на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели 
главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова  
а путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је 
 примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! ве 
а никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни је 
ла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и уз 
то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" />  
 одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га п 
</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако  
 ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што ј 
д.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога ма 
 па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само 
 је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, ве 
ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, 
ван је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као ве 
 то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, у 
сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана от 
Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја  
ова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ра 
душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и дома 
инце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова к 
b n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" б 
м себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету упр 
едује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа. 
и код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је позна 
о прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и 
тали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он с 
оздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уст 
д су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишиц 
.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познат 
о погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га  
} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме 
а којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на ш 
воју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што п 
 постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачи 
нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе,  
осподин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети са 
И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му 
ужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се р 
д га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у 
 лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледа 
з џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачу 
аћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову ча 
хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје гре 
новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p>  
му.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад 
 Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом 
ели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
роклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим  
у, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников  
се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печен 
“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду,  
цу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узе 
ј бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у ц 
ћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по на 
би, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго гов 
, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш 
року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни ж 
ј кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пач 
ова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим ода 
ну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Бо 
за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S}  
д Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу  
ко филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у  
“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име диже 
а иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући ш 
а је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би 
епозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по  
о то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му н 
е и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне м 
стима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео стари 
си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>—  
де правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама п 
т пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања чи 
{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшн 
 „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се зап 
ни треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима 
нам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није по 
е тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S}  
т перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година 
 твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S 
Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристи 
> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и н 
ог смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и в 
 <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сиг 
 ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како т 
ан!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко св 
“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} 
ри се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је 
им разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="su 
 по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31"  
неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi> 
ме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа 
 се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али  
ок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земљ 
анов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада 
</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разглед 
цу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво  
, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати 
, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постар 
 да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека в 
вље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку  
ике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињат 
итао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест делов 
ма ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова 
е фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и  
ан до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да  
је макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и 
 <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ изву 
екта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да п 
амо какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза дон 
{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права 
ндуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где 
 и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучни 
 ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива 
е госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од 
— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је 
>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и ј 
е би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра м 
не женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље 
мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом  
 не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао присто 
 пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И ш 
оја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S 
као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао 
 уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мр 
>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како ко 
, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, д 
и прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наре 
</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ст 
иће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на 
ушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и ко 
 друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па и 
сном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком 
о и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпо 
а „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој  
Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S 
ј</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та гр 
А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Боп 
еник, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица уста 
ин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота  
 дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потер 
њом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом 
.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо 
> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по. 
шка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ  
о онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, р 
Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја те 
ку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</ 
ане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила  
ова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, д 
 и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „П 
 тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p 
ије ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>пето 
 победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако  
або, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добр 
н другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се та 
 па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> < 
испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу и 
разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем ( 
>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „ј 
вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испо 
ма гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он ј 
тену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи;  
, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на  
а изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешт 
му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анато 
ад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, кол 
о шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и он 
ова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин  
д Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан 
о дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнак 
му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> < 
ре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја промен 
ој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здрављ 
колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, т 
 рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је по 
 А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис.  
а је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једна 
макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако не 
а њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет 
 већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и мини 
 то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остав 
} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу  
че госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госп 
S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао,  
т јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се јо 
 после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу 
о су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби  
 је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Уда 
 /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Н 
Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова  
Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где 
мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А тол 
 вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му от 
уша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и с 
ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о с 
ном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачко 
јео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио ва 
он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у п 
 војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу;  
лово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла,  
знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па так 
 Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је  
 по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, пе 
енском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислит 
ах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследс 
устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шиш 
, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p 
</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова 
говора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о 
ризнаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођац 
ако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђош 
/p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="s 
кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две о 
n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е 
и се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки 
авао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S 
 Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не  
 што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да ј 
дне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговара 
но на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако ши 
ј дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, б 
осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, 
/p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земља 
у, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути 
ног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! в 
е „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова ви 
о дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову 
о руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, ј 
олно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако 
да по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има  
 други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па 
е за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија 
згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковим 
зове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не  
 супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме зако 
а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић ук 
ружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу пр 
чем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да!  
јим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у к 
ква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о 
Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </body>  
нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једар 
9" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам  
али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет  
> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јов 
то си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} 
. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради т 
практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачк 
ва, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част предст 
ци тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо мли 
 жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одгов 
 горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде 
 вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де. 
е, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Б 
дима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој ко 
е.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Ј 
 „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као он 
али смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, 
кли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и  
— куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора 
ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још в 
што ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле  
 аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није пошт 
бао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је от 
дала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од 
иста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дох 
лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему нас 
ути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па 
, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће  
одише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш  
шњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канце 
морни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на паме 
 пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољш 
свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над л 
ио он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам  
Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за са 
и!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до са 
и!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић нади 
“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S 
се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, покл 
него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што 
е живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој 
ила моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад  
радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати  
а их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и 
ину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Ј 
аполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ов 
. ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се!  
ика, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па иде 
ко како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и 
нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако м 
 заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот зб 
ме у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит же 
ва: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p>  
хехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Ј 
ећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не  
S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије с 
а Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ н 
 и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пако 
педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин. 
ице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том инач 
 Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је  
риходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне  
<milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога да 
каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једн 
и откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главн 
ијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Мо 
ало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду  
bSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно,  
 и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако 
ом убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола 
ати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио  
сте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, м 
 је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе мени 
S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ре 
 и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је н 
 је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што ј 
лазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знал 
омаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео,  
p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p 
 зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, 
и му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пај 
ака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и 
 би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он уви 
законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњ 
па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S 
кође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Ш 
револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју  
трапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} 
 још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ства 
њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још ви 
е.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и поз 
етка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не 
" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Ј 
С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јо 
је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и  
 конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођ 
љима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчан 
ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док ј 
ели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л 
ову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа 
ати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петн 
/> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова је 
ао кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S}  
у га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно 
је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година јед 
неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за 
але.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српски 
ле им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на  
> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован М 
ш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно 
већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својо 
 n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову м 
и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинам 
и", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печениц 
 да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко 
жи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов  
маћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слат 
! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татл 
 и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после 
ждество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Пост 
то препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место. 
онкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуд 
="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печен 
еше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки ум 
је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, ув 
 вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Ка 
 дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега оно 
е или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње с 
> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ 
петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>—  
S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобров 
х Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто так 
ишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хоз 
и.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се в 
шури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Предс 
ару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекај 
о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе  
 и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту  
} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхарм 
бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем 
ун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гул 
на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно  
ова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвал 
жевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче,  
 чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још. 
 тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота њ 
лици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром 
а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао ј 
је авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, теше 
ави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, п 
 А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу,  
Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све  
 Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекид 
 се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јо 
 мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади 
Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало  
и сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p> 
а испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћиц 
адској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, 
оварају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-каф 
е, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова с 
 се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би  
аном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> 
/p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта 
и као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се то 
и и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И 
ена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S 
! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и т 
 је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник 
 прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, 
а ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на ње 
{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одма 
! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодн 
мао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Та 
о из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себ 
у Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од  
лиже, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, 
док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сва 
не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје и 
 од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S}  
 видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l 
е, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нис 
скога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком 
 чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нем 
.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, 
пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чуд 
олице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здра 
оме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S}  
 смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вел 
ор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заис 
ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мер 
{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то  
32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама ка 
 запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?< 
еш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p 
да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде,  
 твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати,  
че!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вел 
.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и тро 
тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова 
 његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак се 
а је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S}  
 ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мут 
 неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па ос 
Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове 
велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три 
једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео 
а.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога 
прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, са 
то рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши  
лаву — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одг 
по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има мно 
ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, 
пски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не з 
 Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих п 
де је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрал 
“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју 
м иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао нек 
и сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада 
/> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је о 
а је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки да 
 ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb  
ш'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али 
ао другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен узд 
} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се п 
Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три п 
мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га д 
— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то! 
ко, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет 
са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима 
таде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пи 
кулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јаза 
ко. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му оти 
>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја 
p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} 
јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти 
а Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — —  
круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те т 
дговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} 
ти међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, при 
 кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју 
/p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} 
жу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приве 
у.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доис 
 врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и о 
ртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што досто 
рну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} 
ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеле 
к.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженик 
 положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi 
.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гад 
се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је је 
какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опусти 
ављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешт 
иле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим ва 
, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, 
оцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему с 
е о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а 
о увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за ко 
аље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</ 
ен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Об 
еда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит 
 чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је  
ајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да 
 најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњ 
отише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шег 
 за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не 
м која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био бе 
ре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S}  
епаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам са 
заном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-суд 
ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом сте 
ски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један 
 пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други 
епо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе гл 
и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај сти 
{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} К 
рамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти  
тина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти и 
ло подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре конц 
у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим 
е ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један  
нама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту к 
<p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо зе 
 дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животи 
а левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто  
ра: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одл 
ник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наз 
ам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у бан 
а.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад ј 
 на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога д 
љају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, кој 
14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, ш 
аког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампан 
кши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чи 
еликима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</ 
уде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је  
ати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subS 
та, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова о 
вега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко,  
А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда п 
дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница 
пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом прим 
где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких 
 после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се ум 
ар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с т 
пеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Чов 
ужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотично 
уше, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова. 
 отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То ј 
дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за 
тва Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег  
а срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се  
м зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не с 
<p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом п 
 не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године 
ари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ с 
а још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то  
ни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тог 
еби?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много з 
ци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S 
} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељ 
Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шт 
Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљ 
е га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Мор 
 заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n= 
Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да 
н знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док  
а у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена,  
течеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој 
ршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу св 
овник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А т 
подин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може б 
 узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би 
, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p>  
n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас 
 <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га 
есет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p 
и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер 
а не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима  
 руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на не 
омислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које  
 и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих уч 
каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се  
истојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима 
рави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше до 
и у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже 
а, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајд 
овори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{ 
тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, гос 
је се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде да 
ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећ 
јатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја ве 
 из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш д 
ку!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти нат 
 напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S 
 да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Д 
ут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакл 
о податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или до 
дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна  
 души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би ов 
!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно  
ко увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туг 
ма: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци 
побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају 
 то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава 
рајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке ис 
га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, са 
ед</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушев 
е више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешил 
мо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови  
вила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца које 
 печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле,  
га ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтб 
, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како 
шпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла. 
жио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казн 
 умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш 
{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, б 
укави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о 
 га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> 
ерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у св 
 па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се,  
ољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и так 
ог најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је 
ткуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n= 
исање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S}  
Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред  
итам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по нек 
алека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, пл 
помињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо спомен 
мањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки поко 
и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију довед 
, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико 
.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на пр 
госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочит 
о да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58"  
е вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео б 
оре, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига 
прилике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек ум 
> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <p 
 у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован 
огу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је из 
у доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и 
ије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу д 
 „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наре 
тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учини 
рико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не з 
ичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулски 
— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... тр 
љу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио ј 
перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза м 
 десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест го 
ем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ при 
с отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо ј 
 прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неко 
ету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се  
о позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове св 
војим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког сл 
волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час нато 
 <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБА 
виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци св 
алин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и  
комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p 
 где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — небла 
срећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти 
ласе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ  
јима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам рече 
а понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцк 
 некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ла 
би.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" / 
ки, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тог 
а је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „ 
волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S}  
Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, мате 
тишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веро 
 канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне б 
рзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Ј 
га ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <mile 
 он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата 
а Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Мор 
 по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S 
 то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на  
>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли св 
привредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи 
а и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас  
овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и  
ифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати дома 
обар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, при 
/p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска гл 
 се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жал 
ица, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и ј 
ник падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче 
е оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.< 
размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем  
 другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{ 
, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Са 
 баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио шт 
очито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и јед 
оју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја  
иштва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај 
 Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити з 
их</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао  
о: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и пох 
ило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), так 
е иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала п 
, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па п 
рило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досади 
 се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједа 
} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах по 
 на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо ни 
удну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и  
ди на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} С 
да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини! 
{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни мол 
 се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је св 
 ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ј 
 Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катик 
би наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и ли 
туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону не 
им стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војс 
ица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила би 
ах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку 
ео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био  
ет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државни 
добровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, 
pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!< 
.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војева 
како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће  
кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није ви 
штар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један  
 старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држа 
 Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада свој 
озивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом  
 вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека  
е па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући < 
 само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све  
S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча сал 
неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф 
о би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможен 
<pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило в 
де од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку кани 
ави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша ше 
о!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико 
ута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опрост 
, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја еш 
 мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми д 
 пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смр 
ада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и 
НИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУК 
 се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича  
акав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако  
њу да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и  
 поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари мо 
ело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p 
<p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који д 
ци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{ 
лони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице ум 
и и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <mi 
јник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам ка 
ре, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само  
 гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“ 
ево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то  
е једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спре 
е већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не та 
 добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и 
акога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{ 
его седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни 
ча Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они  
 донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти при 
в не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле,  
 је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан 
и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и куће 
 око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање  
1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су с 
че.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, пос 
н.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, 
 горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а дом 
p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и  
реда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на  
а даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да 
ах и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу  
ј... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да 
е одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис,  
ћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са 
е историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па д 
нако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћ 
ђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто  
исту, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И  
но, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну  
о два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не зна 
Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и с 
многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а и 
је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је је 
м полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад 
ад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео д 
длазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме  
 Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то 
вле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34"  
ој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све 
ких пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пеш 
жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина дина 
е редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да про 
 и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу 
ливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставш 
к му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звањ 
зрадила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло че 
било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је  
<pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одо 
че Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе 
икантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напр 
у и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству 
 помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га за 
а соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад т 
о шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар 
нати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p>  
летку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мил 
ји део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове  
г наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отима 
о доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир  
На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напр 
 имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Прав 
јда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у  
мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова 
е много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних 
дних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто  
рина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — 
 каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен- 
дају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети 
 вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече м 
к је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људ 
дан од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне 
ији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енгле 
био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година вој 
ији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није б 
наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све 
<p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јов 
ван Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом ме 
 у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на в 
њичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим с 
, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Пр 
p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вин 
оравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младе 
о некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама  
ендару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је доче 
 се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћуран 
/p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе т 
з Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; сед 
етки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S 
то онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: к 
зумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинул 
и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни  
ваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само  
 се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђ 
 казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дак 
ла, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из ви 
оба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често н 
ио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, 
во?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздан 
је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> 
капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће 
по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Па 
м ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још је 
вке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S 
 у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљ 
е већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сам 
о! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и и 
, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прик 
и недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуг 
 за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанс 
от.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од дан 
у да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом 
ј смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S}  
их и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар 
а позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест  
о па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана те 
какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекид 
 господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнод 
аћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да по 
 га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унут 
ремишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуру 
 драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и м 
л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната гл 
д би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгл 
/p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и д 
Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заце 
и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S}  
је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је  
тио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како  
на после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку  
и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у  
е све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него г 
 прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај 
чети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поште 
о по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко б 
стати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељств 
свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „< 
по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао  
 с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана 
авити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица к 
 кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је 
{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</ 
>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако 
како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе как 
ио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет  
ови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити 
 је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га ј 
него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за го 
то и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7"  
 само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп  
 никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина! 
:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одг 
о тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редо 
високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти 
и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама  
ијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смет 
ушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „ 
 коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изг 
шта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јован 
о неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) мога 
, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево,  
ло успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето 
нији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, 
ласичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала  
осао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала 
 се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Са 
и му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} 
о за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да  
рош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А  
, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропас 
ган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме во 
н пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њег 
 имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу 
с казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па ј 
 <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ пон 
се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја  
ло дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало  
S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице  
 забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегр 
 кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на по 
о погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест н 
ехани па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прили 
је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> 
значеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица,  
!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јов 
ма и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер < 
.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког 
ио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим п 
класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се ме 
вољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наст 
рти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешат 
инама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате 
 немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за т 
а се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну с 
авараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачк 
а зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један друг 
. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на  
 готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао 
едаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а  
времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивиз 
<hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем  
 запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаес 
.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским б 
, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој к 
"19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало 
едитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их 
не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљенич 
реше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења  
 /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћурано 
ви на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре 
господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је 
ега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него н 
емена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим  
д њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он 
а заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улиц 
</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А  
ра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спа 
та све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Б 
А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја  
тпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само на 
а природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улиц 
 је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу. 
 десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама  
о, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам  
 примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, 
 за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је  
ова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави зава 
 започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време  
, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се о 
осао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само в 
измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „ 
гаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако 
мога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако с 
 нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова на 
о на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и до 
а</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој по 
вао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку  
денику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти  
истојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је 
 да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њи 
тит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да руча 
за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега о 
рактиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му каз 
варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пар 
к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава. 
е, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мил 
а, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е ба 
т и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како  
 на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није бил 
нак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши  
и.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам,  
о сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</ 
 побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да 
 здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једн 
“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза наго 
урати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај. 
.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси  
 Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! ве 
огао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на  
љак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду а 
рно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим з 
и; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p> 
е би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и 
{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара по 
 од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то 
ју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она м 
а сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га 
реба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По 
м водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на  
це од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тод 
Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ 
 једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест  
чено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасн 
 отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Бож 
, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и  
 па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш,  
 „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Пот 
 салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу  
н уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{ 
 у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За 
S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и ск 
ве шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало  
м и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући 
као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у кале 
а пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа 
а ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми вероват 
већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту че 
</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде т 
поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, т 
 ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са кој 
пше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код  
о му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он,  
ане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао  
, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је 
Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања до 
страција! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бо 
ш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља з 
’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај 
 знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да са 
>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити  
а па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих 
! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један  
пут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето види 
 кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с пр 
 то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин- 
авао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати ло 
риво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш 
а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И  
под кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</ 
мо на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и д 
ер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми!  
 нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Н 
, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Д 
 <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада н 
а дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задово 
а руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као 
 на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику 
кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S 
, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није б 
чати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала 
ило вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова зад 
 велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то 
ао стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару кој 
жића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p>  
а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па  
еф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“ 
т и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се  
е кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се 
то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али  
ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „А 
остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и кр 
један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскисели 
. е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује све 
дравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ива 
тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора 
ивајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је закл 
 изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништ 
а ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване 
 Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, го 
ко, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску  
знато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку од 
ио, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и  
м.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Е 
 иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила мој 
богатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, к 
оуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљниј 
ева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никол 
би; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као  
не раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head 
ј нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова 
па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би 
дуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака 
о Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и  
ад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са с 
а је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њ 
је, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наста 
тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јов 
оје се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њ 
год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му ј 
винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова  
већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, поб 
е, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина 
} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која та 
па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, 
 Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен 
а-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са пече 
ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о к 
ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су им 
 и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште  
а Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{ 
и начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и ни 
 је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти каж 
чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгле 
нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, 
 изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека 
ећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута уж 
> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— 
 људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој 
тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јо 
 а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{ 
тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да  
 што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{ 
а а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Расп 
ва госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник 
.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава с 
љ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани м 
S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Двар 
ао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као 
е?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде са 
атити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање 
е л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p 
ћу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се 
/p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја о 
вађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запит 
са Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има тр 
госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим 
паде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде  
ма и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогн 
л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко  
ски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је 
а формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће н 
 кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама  
 Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књ 
“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! вик 
ак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао 
 обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено 
 по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, ве 
 ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S}  
/p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па чет 
ико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пр 
очни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као о 
„Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлук 
дмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и  
о?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Б 
шао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где поглед 
, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, слав 
реди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима дон 
молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{ 
бешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, 
ав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида г 
тор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити ј 
рани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и н 
а, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци. 
ва жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О  
Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те о 
Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи 
ило споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Кај 
кво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја  
једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје 
ко сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за  
м тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, 
а ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим. 
рска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у обр 
ну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније м 
ћи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као 
аја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} 
 лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, 
разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> 
другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздига 
међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико. 
и је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обр 
p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и п 
радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти  
ваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе! 
е да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p>  
? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по  
едам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>—  
а.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>—  
ажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' о 
алим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накр 
во теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S 
о је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим  
 ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то  
шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помис 
а само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда < 
 ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и та 
 ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све 
ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} 
ање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им 
чма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такв 
ва паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта м 
о уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све т 
арце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти 
<p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све  
ду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова је 
 да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јов 
} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра 
/p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим 
а наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жен 
ре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и не 
а, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је пе 
ски проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> 
а куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S 
 каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала са 
ли: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га гр 
ели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке"  
у очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пишт 
 <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} 
 за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у шко 
Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на ов 
јде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гар 
ко.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.< 
ст, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, шт 
е твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седн 
кете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђен 
 рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си ма 
а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S 
ено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован 
атељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта г 
погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер т 
 само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту б 
нако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану  
чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авли 
их груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седа 
, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеал 
анзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен! 
удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле л 
 изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераш 
ету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешад 
а га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радов 
ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив 
а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n= 
воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на д 
ле неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а 
 сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви  
, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S}  
ругога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</ 
 а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из  
 Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар ч 
могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гар 
 тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијск 
што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропал 
м ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господ 
ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се  
лештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судо 
<p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протест 
на прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</ 
„Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја  
метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак п 
ксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} 
} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњи 
ва има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар у 
а свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље  
 коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и 
ејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p>  
ченицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, 
ог жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често  
ва пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско 
њу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најп 
 сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја вели 
а је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ вид 
аго по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и 
што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, р 
 доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу 
о: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало 
рипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му о 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамили 
у чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вј 
Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова ј 
p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине 
 с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвока 
ужини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S}  
 помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p 
 па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршил 
пет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухвати 
 био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је 
оље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, 
риви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да  
 кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастил 
али Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да сле 
већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прик 
ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — 
а!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назим 
пова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапи 
 је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду 
илија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки ро 
 потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тр 
ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је 
ужески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" 
ава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S}  
дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да  
и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му 
д она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њихово 
а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми  
ика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ра 
већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господ 
 па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} 
је ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шт 
и оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се п 
о и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски мат 
 је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се. 
а се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е 
вишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале  
} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајућ 
м.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се. 
неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још је 
Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то зна 
а му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} Пос 
 није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаре 
е што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набав 
то с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оц 
одне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са  
 смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шв 
о је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад 
 суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оста 
све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова пос 
а три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је пе 
а названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали л 
 Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се 
 се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „С 
 /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону жив 
ождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за т 
.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је к 
е, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало 
дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и 
а што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n=" 
и претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима и 
мо један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке 
е, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација  
>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао 
војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби  
исхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако с 
, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и на 
е знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не 
 причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пај 
му то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам 
нов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож 
 артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочеки 
што десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедија 
а печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или пра 
ла и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или об 
женик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова 
имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати 
собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и б 
дбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац сл 
били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на с 
јатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанск 
дуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и ме 
 свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да 
доше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S}  
’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми б 
им те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S}  
о мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="4 
смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле  
ека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} У 
</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај 
крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p 
о да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разред 
родра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' 
по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, кој 
ава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, 
, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на сп 
а сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, т 
 Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb 
и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако 
Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва. 
ђени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам г 
ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у 
 и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, в 
а изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки  
} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p> 
 ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније  
И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо 
 овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном о 
и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога  
ко се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му  
н се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужа 
правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прик 
зне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једн 
— „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако  
ш и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од 
ву мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери д 
 после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштв 
у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone uni 
 /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне  
дну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира 
и се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парниц 
 вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, з 
о дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S 
ко би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова 
пи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцелар 
 а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано 
де радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињ 
.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју  
ијала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том 
о потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p 
 што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији б 
 прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта  
на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу упра 
ти па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимају 
комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста 
 <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне ору 
ку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гриз 
жаве и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако  
ко и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један 
м диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака не 
о и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао чи 
бало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је д 
цима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то до 
моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у  
иш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добр 
ож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића. 
ајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очим 
 да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја  
ећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и п 
</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ј 
зећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па  
афану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од см 
м те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно чи 
 А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно  
аставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер,  
раби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онак 
стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S 
жем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког 
цу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стој 
у надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се  
ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрек 
кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p 
чно.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмен 
ниле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд 
— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S 
оворило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Д 
н мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на с 
 кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џанд 
сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико,  
 четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири нед 
ко силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследниц 
 суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одма 
употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се так 
не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.< 
ја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</ 
цама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужн 
 војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђе 
— Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> 
 <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири 
осле да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, бра 
 дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао чо 
 Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту жи 
предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба  
е у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је 
есно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушка 
p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госп 
же у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога 
ерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја 
pter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и на 
омшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-С 
ве главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану 
викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозор 
 Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче  
о да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком  
уци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Ниј 
 неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потп 
иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођа 
жевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес  
e>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. 
Section" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читав 
ути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на посл 
тија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској  
аше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У 
тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји  
 само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо' 
абави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе пра 
дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој  
јно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији 
реба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму,  
 Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек  
орно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју 
ођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, изве 
а је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није  
јана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво ј 
што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља  
аскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном 
.{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку  
еправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда  
у или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо при 
аук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба по 
м која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих нави 
ако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јов 
е на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да 
и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад с 
ели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и  
 једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцелариј 
 прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А  
оврсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p> 
> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је н 
!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остав 
 овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем к 
оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо,  
 год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је ра 
ју о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наи 
 једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пе 
уфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и 
му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или 
ина једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена раз 
 редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била т 
жне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је  
.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисх 
са бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљонови 
чину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па 
о да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако 
ађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Не 
Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиш 
 и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио н 
ани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само те 
напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из 
е пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати. 
} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти 
није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две год 
Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и изли 
Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! р 
/p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, 
и ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div>  
илошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слуша 
еба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, п 
 а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S}  
ет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, при 
акле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова  
тереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље доч 
 мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава ш 
 јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величи 
јом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често 
-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова м 
ебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> п 
 гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с  
 тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>—  
 <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на  
и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије ава 
јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и  
Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— 
ар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће  
 просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био ј 
{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули к 
е с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> 
коловање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пу 
рост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Го 
ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири 
ник и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то в 
ова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „ 
е сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је он 
у већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пи 
 какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно  
тражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и г 
у а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом све 
нај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна 
и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) 
 сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезива 
.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више 
днако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и н 
шио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србино 
p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почет 
 Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопр 
S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми 
се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Т 
ад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море 
едај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мра 
а је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе н 
6" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и б 
диће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пун 
Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље би 
е твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и  
/> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе 
а сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити  
 после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је н 
<p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити ужива 
ах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p> 
 <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</ 
 а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојник 
одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због насл 
ндар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госп 
е било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говор 
то сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и 
н другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише л 
де секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне 
едан другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијен 
шкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише п 
и било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели  
 ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се прове 
алука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и ул 
 вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја к 
тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да ор 
фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече К 
 отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што  
а живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени  
ала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због наг 
 ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао ж 
е јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ак 
 цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето  
акве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном 
ако; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздравља 
.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се ве 
, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господ 
е ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, 
моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево кр 
ико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Па 
штен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио  
ерсун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не  
сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш и 
} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреб 
о „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим 
један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, 
S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на 
кушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати 
} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми ку 
нам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине си 
 да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш  
 каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од с 
причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p>  
 а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више ста 
и) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која  
 а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад  
е знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће,  
— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћ 
а фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек ба 
<pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Пај 
рену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћ 
 он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Ш 
цину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је  
' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </ 
нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви 
S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у о 
чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густ 
а ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви  
р без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!< 
 Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и сп 
лаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па п 
 га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?< 
је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месе 
ђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за н 
 једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; 
а, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу раз 
в'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш 
ник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; исти 
о у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају. 
неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гр 
итао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здрављ 
 своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Посл 
бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече  
државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет так 
 доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често 
му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се к 
аба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна ка 
рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! в 
ри деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај ве 
а на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и  
ника, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па 
зује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди 
ачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку т 
само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а 
лу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали 
оја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, 
ако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер. 
дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странк 
 бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога  
ивот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, 
раћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ј 
кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n= 
и су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, је 
 побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешт 
лико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Јед 
му скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја  
обро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на па 
ио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији 
очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак ва 
у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све 
е, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медеци 
аје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала  
о пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачн 
ction" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу 
жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког позна 
<p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго та 
им вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Та 
 свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се допи 
 чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене о 
а, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, ко 
офесори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за па 
Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> < 
га смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни 
ама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође м 
 Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> 
ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} 
 сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у б 
окатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S 
су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ 
"46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћиц 
али!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премешт 
 тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији во 
оспоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да  
е петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде  
 апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хо 
бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду  
г практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало бр 
А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учин 
S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја 
ни досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица 
p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље н 
леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писа 
их шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
м да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p 
ви пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква 
 отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није ве 
 <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола  
; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све 
и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, к 
а коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да ј 
љем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака  
, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе к 
већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почеш 
А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона  
е држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаже 
ога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охла 
оварала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат  
а гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone  
 и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Бо 
ли комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познава 
ао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Игра 
ило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчи 
лова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није на 
у изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне ус 
о већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и 
а густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој 
рао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао  
пругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законит 
анске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу прину 
 смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ов 
мант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја  
ћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а у 
S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познан 
ри дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и  
> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали,  
аравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно  
жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <p 
е, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала ва 
ује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и п 
вића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још нек 
ао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од  
у, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још д 
е био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши 
ребало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је 
аженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда 
ста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизм 
 Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си ли 
 свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако р 
е осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од  
ршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав с 
же, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на  
Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцел 
ари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, 
н му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n= 
о га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише,  
ти сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме 
сле, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —< 
у.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Кај 
о је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је  
њем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра р 
ше читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи п 
>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допа 
године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи 
у се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а  
вог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла  
ском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у 
 испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су л 
 могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан 
а и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што ј 
ек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p> 
уб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да  
жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О мол 
 иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардис 
 онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену види 
о му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена  
да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себ 
p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошл 
 брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици;  
асе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а т 
 учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онак 
е, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава 
о зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јов 
жао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте к 
у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкет 
ом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и п 
ик — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једи 
ало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето  
а нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљ 
сконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том  
риличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да с 
, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јо 
Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком  
ео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана рани 
ку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међ 
 био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично  
 ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ 
знио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на паме 
шевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније 
ада“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет  
{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?! 
афе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако 
сао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{ 
сподин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и р 
Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо. 
х послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p 
 је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он на 
за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасет 
задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Ал 
 ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зелен 
 му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како ч 
н вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен чо 
а каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{ 
и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао  
вој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова п 
 би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; уп 
ан је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом 
емачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у  
 више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, ова 
дин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је ради 
е да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шур 
ни род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одм 
ава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спа 
Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, сам 
слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по 
о бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печен 
 добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} 
дем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не 
тепену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са ст 
олвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мај 
упиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју до 
 нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божић 
 Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим о 
за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много п 
д пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш  
ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, ј 
ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и наста 
се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих ја 
д оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке  
јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S}  
и и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само з 
о!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза на 
 зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја  
е донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је пр 
ија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и ре 
тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају.  
ојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из шт 
е је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као 
лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом к 
оштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега д 
, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</ 
о у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а  
8931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна 
e unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у ж 
ћник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно  
Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си б 
S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Зн 
 смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код с 
егне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цеп 
то било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после 
а да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио п 
ати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али 
ријих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рук 
 пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тр 
чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча)  
у папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пре 
како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од 
сподина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он кр 
закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих  
а.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му ус 
 наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим г 
“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу мн 
година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, пре 
ека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n 
сно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone  
рујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верује 
 био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин ура 
 Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски к 
образан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често по 
ми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти о 
 ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натр 
о узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p 
ј страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и 
 му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је  
p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуч 
женик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укоче 
е би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</ 
осутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могл 
вољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него т 
жем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шета 
то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Пос 
у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ак 
у пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца 
" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Бу 
Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а К 
о је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“ 
ло ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нем 
ндарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p 
ранцуске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод  
кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незва 
огао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га м 
аш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по  
 је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-н 
 бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Б 
>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један друго 
шта не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S}  
оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога 
тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо,  
има и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <p 
ик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>—  
— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он доша 
 а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи  
S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сиру 
 се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила 
} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене,  
 нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пи 
ску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу смат 
 ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испиш 
е г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира. 
атише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> 
којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном  
 се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „ 
цу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао  
у домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> та 
ога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући 
И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се сла 
ило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове  
 без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Так 
омад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па 
о, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну 
 у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; он 
рико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прик 
ди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не д 
а.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, го 
од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело д 
ко стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других год 
о искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је ком 
и дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и н 
га она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, а 
рилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а 
а.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно 
омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао до 
новничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију 
елога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде 
да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом П 
урисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда д 
вер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; до 
отерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један  
 тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа 
 пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, з 
ан напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побр 
пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му 
аво млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, 
учу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред муж 
ише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране  
је био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> < 
трана та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га 
 госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаж 
д.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова п 
е је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе,  
te> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и  
шније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Па 
изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би до 
рачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да ост 
ке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја минис 
у а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за жи 
 подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је то 
пи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отп 
ука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> 
све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> 
ужја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко кач 
неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете н 
. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „ 
ормалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на л 
е Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима 
тор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, б 
вај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим 
S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрз 
ју политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао 
поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо  
собито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њ 
еланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" 
јало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати за 
S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомила 
рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пр 
 и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло  
ва све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му н 
м хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p>  
тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње пра 
> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе припове 
 тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И ко 
иком испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара,  
о је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSe 
де певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на  
</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2"  
е све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печ 
дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћ 
вен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновни 
 <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мал 
 доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је 
е некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда  
о не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити 
 да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни  
ем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партис 
новатији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на че 
е, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и с 
оли оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше живо 
 га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе че 
<pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели 
огле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, 
25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у 
а Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на је 
 бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им 
ка, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па п 
о.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница,  
седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога вр 
ице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чу 
ило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоћ 
ја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—к 
ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доист 
је сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <qu 
е се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наш 
 љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде дома 
тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга  
аје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола,  
о и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета 
ш неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома: 
 Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја. 
ана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се 
омада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни ч 
о кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онак 
ом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши 
ти ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xml 
="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обре 
умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио  
рсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у  
 ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, п 
 ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и  
, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро н 
запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) 
 кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p> 
ан добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за 
1" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице 
 Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услу 
/p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече до 
ећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и  
{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, 
спиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек  
бљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз 
окола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим 
 по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божи 
сних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— О 
акодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Ал 
неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га с 
А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пип 
ели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја,  
на на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише 
 потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити 
 да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што к 
писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће  
еш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јест 
препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} 
цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју  
арницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а пит 
ишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; 
.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у же 
пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгле 
ће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} 
е и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи  
омирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> со 
ма и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ вели 
а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Б 
ви штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова у 
само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Так 
 јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала 
прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја  
, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у  
кастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљасти 
ада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђен 
околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много су 
ћа позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко  
 и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у  
у ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с  
бар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те  
лука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се 
 Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употреби 
ако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, при 
еро а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година тр 
и где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре 
p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене  
е сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, ка 
е Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па јед 
ико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па 
 би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трн 
 уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико,  
а, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поп 
како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, в 
> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шал 
ора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с вра 
д ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да  
осле подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да 
женик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љуб 
.. вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се 
с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посмат 
еле испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацов 
толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце 
анжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то  
о нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању  
кле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном  
, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је умор 
му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то 
е ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш 
врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, 
ти од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад са 
, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у  
 виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар о 
па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и 
бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе,  
 и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш,  
“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једн 
еднако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај 
ај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да  
ледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова 
ку, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја  
а седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно. 
првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да  
свану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан с 
рипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за с 
 дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први да 
ислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару 
ешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од 
пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делигра 
дан потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, 
ити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и 
зи с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком уби 
данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, 
д, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је  
енуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лаз 
осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветк 
изијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господ 
ко па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} П 
ер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим ј 
, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми 
обродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари о 
едног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је к 
и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не 
ро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на паме 
асну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јов 
трица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зо 
аво најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две глав 
огледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, м 
пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све п 
оју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога  
његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год  
 Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не ма 
ротокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осеч 
ински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А те 
у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, за 
ова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се 
мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на 
! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да  
домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то!  
 Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је он 
.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће  
тска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n=" 
ео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био 
у качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београ 
, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона назван 
е волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је пре 
теља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран жив 
рење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хри 
ожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код 
л’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сак 
ке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне,  
жала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S}  
не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> 
 опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је реч 
едам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Ов 
 ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика 
му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а  
им моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном ка 
акојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристиј 
, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад 
дмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако бу 
кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом  
ва па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јов 
епаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поган 
х мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор мог 
аћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у присто 
је из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштво 
о време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима 
о као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео. 
ени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које 
етрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде  
која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај 
ни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет,  
 ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани  
умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лу 
цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, зн 
се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја 
не у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више ба 
испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, 
вити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик. 
p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто  
ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лу 
врцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја уз 
здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљади 
лаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p 
 за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се  
 стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, 
ван, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми 
о'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нист 
жић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу за 
 за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар 
/> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја д 
ђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћ 
е помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један 
даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мора 
ах од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости!  
рико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу м 
драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да при 
 за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Има 
и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па 
нај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, 
круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изглед 
Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек 
е у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утр 
} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја с 
рије</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да беле 
н другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова,  
већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са  
 у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао 
Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смрт 
в шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, ш 
 далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело  
е се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и по 
еше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каж 
а; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, пи 
ући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и 
 Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p> 
као.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 18 
p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>И 
ез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? п 
аа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не  
и печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад  
 ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, а 
подин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доб 
био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у кори 
нудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристија 
псују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман з 
државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају 
а кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а  
е не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки уж 
 X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још  
а.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се,  
 ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да с 
 му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Гос 
: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском 
 и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и м 
нимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја п 
ет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд доз 
да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде овак 
а.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да шт 
ри, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а тре 
да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме 
 иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу и 
година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и  
га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска  
времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на д 
се какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита. 
не трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш шв 
асе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и тел 
 Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту 
у, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А 
 Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се н 
ш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има 
т да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да 
ј комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да т 
uote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} 
о тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{ 
д чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар  
и уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јо 
м новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој  
ватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта  
а, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута д 
урба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању. 
ном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нар 
ивај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи 
у дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спре 
дравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јо 
 не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" / 
Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и  
“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се да 
 много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова 
"23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разо 
о Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библио 
ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</hea 
час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја о 
ти.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове прип 
омилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од 
нога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, назван 
.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом пр 
 руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од ди 
ка!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазе 
 ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а пола 
она.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задов 
сподин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с ц 
 зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је сам 
са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га  
, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јов 
е нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како 
 <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... ал 
звољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али оп 
S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на гла 
маћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, ни 
овно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво б 
, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна  
!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — ма 
 ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може  
p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек 
ене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S}  
сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за шт 
о разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар 
p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с ч 
е Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А х 
али.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из д 
и да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} С 
га шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе,  
 судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> < 
n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да 
причам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокол 
ита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти,  
аза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па 
 туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n=" 
господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доно 
ега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпоста 
ка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} 
 кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући  
, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица з 
 ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.< 
а женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као м 
ц слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он 
ер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до ка 
 ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ 
p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А до 
, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја 
есет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жест 
 својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је  
аћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуг 
е!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ов 
Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста 
 збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</ 
Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шт 
и она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ с 
да имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И 
да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добр 
отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} У 
 ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је  
ему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му м 
ова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лаг 
 газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим де 
у неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како час 
о гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок 
задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па  
летку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</ 
ријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мал 
широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро 
; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посврша 
!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шали 
 рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам ша 
 тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е 
еко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја  
е се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће д 
не, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војн 
p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лиц 
 благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија  
рке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кук 
> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се! 
 човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много  
поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>—  
арити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Срби 
јући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио па 
 онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} 
Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад  
S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{ 
је а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на пр 
Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљут 
 <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него 
 комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, 
Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим за 
а га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне  
пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја  
ва.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S}  
 тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах при 
јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таки 
р-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео 
допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро уп 
етрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник  
и једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти он 
њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</ 
ша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким  
 у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n 
{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш мој 
} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи д 
 кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са тво 
би на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба 
 доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа ка 
 Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење с 
с буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и три 
ијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели 
ме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче кра 
И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђ 
а и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку пра 
рдист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког к 
екоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели  
ратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо им 
есник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђ 
ам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу с 
 имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, с 
ели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима  
и страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мје 
 томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само 
н, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичин 
 су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек мелан 
ине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p 
а галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа гал 
Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</ 
недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета  
<p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отп 
а ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p> 
 сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по св 
чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најра 
 <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу 
ија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам  
му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, о 
емајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се  
 Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депу 
p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало про 
 заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да  
би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири 
S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте  
Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му ш 
зовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</ 
а и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што н 
 видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој. 
м а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао  
о кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комеди 
 година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изг 
 ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што 
гом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p 
p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а в 
ачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љу 
е качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод пантало 
по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се 
азгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> < 
ло с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре шт 
еког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и  
омаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док ј 
е гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и 
 шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов  
 ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у ње 
есори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пако 
ћ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће 
ио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штал 
 за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мал 
ке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина 
жба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који 
а, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенгл 
полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако  
ако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то ника 
, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о 
оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке ме 
а у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је го 
у имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а 
 мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а ве 
, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант! 
 отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину 
стак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме,  
епо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом. 
то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је,  
чују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо с 
ећ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, ка 
ијатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријат 
а је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, 
47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да  
ве трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незн 
p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о  
ога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар 
— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако свак 
то није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доис 
он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замисли 
 даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти 
оту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како м 
>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p> 
} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— 
е тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш 
е преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке 
о волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>—  
е га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започ 
нај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао  
ткуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био н 
>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће зна 
а још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и г 
Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких н 
ка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што 
а редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа 
е радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако  
ко друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетник 
рана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је пр 
 двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у 
а ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али  
ао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како 
вић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости! 
његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ов 
олико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одгов 
age"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </d 
сара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са  
е са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</ 
 у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти 
каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари 
16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јов 
, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} 
ранку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и про 
 налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за 
дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајм 
би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало.  
го ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у к 
молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе  
иш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, к 
је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам к 
а је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и 
, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви  
: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печен 
папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, 
примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим  
ва.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико с 
д ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се п 
ег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку кој 
у је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао 
<p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја налива 
кад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе 
.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па нам 
 што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стег 
Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КР 
, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад 
А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова ј 
а велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му на 
у, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрал 
 помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио 
ф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми кап 
Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица м 
еницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је неш 
и а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојни 
кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а н 
 стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а 
огога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а  
се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. 
 уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до дв 
{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p 
о се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други муж 
рти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</t 
и од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и уте 
Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — М 
 поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection 
ли су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задов 
доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Нас 
ста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова  
.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако и 
РВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која г 
и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено 
тска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном пи 
едан другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна друг 
се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф 
ости брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“  
оси.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао б 
 да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година 
М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада  
 ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је  
м му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да т 
дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците 
бим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумно 
ла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, ш 
ест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури  
 са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен чо 
в’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканц 
о — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштет 
и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из 
 било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалин 
љен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе 
место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим ра 
 календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је  
упа неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљ 
подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа ча 
 Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси т 
уњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-ср 
 у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46 
 после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, 
6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јов 
атрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, 
би длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чуд 
че је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S 
сно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како  
 посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадн 
а; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне 
а, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, дан 
и га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно м 
l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мр 
„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n 
,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде 
} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote 
мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце н 
бијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote>