ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фин |
дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</ |
Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче |
попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју поду |
оћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата |
сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да п |
због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је чест |
Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевс |
рем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу |
ега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још |
ако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, гро |
оз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да |
код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори с |
о било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Мил |
шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> д |
к је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мрт |
„Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугач |
вењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе на |
пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет п |
Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола |
ра Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он с |
ору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опр |
је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} |
и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега |
ли ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p |
у одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, |
> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре д |
па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све креш |
а знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних сло |
ве се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни оча |
ивоту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како |
прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> |
гу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја ве |
да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ в |
дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчеруп |
маћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Ал |
нако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследн |
ући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Па |
ћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао ша |
ингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде д |
} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (бе |
де на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже |
смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде |
уцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а |
анзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вре |
иди шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио ка |
коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога траж |
у ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се оже |
—</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја |
се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у ка |
о ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бо |
свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? зап |
о српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још |
казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица |
{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат |
ћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада има |
арни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и |
слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта |
за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћ |
ш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, р |
најдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста ч |
ачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Д |
ламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ј |
ље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, |
ј руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му ј |
а на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погл |
није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац |
рико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у |
и се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако уса |
у па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посл |
ба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и ос |
вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим |
шу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове ча |
ко.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад з |
а година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њ |
имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни |
Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да |
благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу |
паса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има |
вце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и |
, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блат |
олан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћ |
о већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло |
а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели м |
ким беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала ж |
, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, |
ека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле п |
исам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном дома |
названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назват |
p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p |
, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџи |
к био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти позна |
, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господи |
} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави |
{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наста |
едно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} |
у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредни |
оја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јова |
нгијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један д |
упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајд |
ећ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а |
ченица буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен ли |
сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао |
нама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помо |
од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала он |
да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— |
адо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву |
ли Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, т |
у још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само |
ице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика ј |
черупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани да |
и дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печени |
познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодма |
има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код |
ца може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане |
к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не |
па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језик |
се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га ј |
га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбо |
брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку |
е л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} К |
о.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу |
ја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> |
ка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, |
, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, |
иво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженик |
Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми |
је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пија |
ју у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S |
ушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти мушт |
аљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И |
ролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а |
његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам |
аспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ ком |
апски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче |
ислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, шт |
ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука |
> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пил |
у лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћиц |
уни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћ |
два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде. |
тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— |
се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извад |
шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми к |
како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу |
шилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати |
ћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фа |
овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опом |
S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких ус |
аног материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у т |
као: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стаја |
Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. |
док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те т |
то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће т |
, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла ка |
: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет |
ћу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је |
у се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако |
ова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће |
познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хо |
ка овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као ко |
дила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А |
а.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} |
колу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је ма |
ла кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ам |
га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника |
иње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују при |
тку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школ |
заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитор |
а му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштов |
ед њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба |
ао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закољ |
/> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао! |
<p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — |
а.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други |
нутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам |
шао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт |
шчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни |
мф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је бо |
јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се о |
ка су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарал |
к не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти ју |
S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} |
ну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и |
.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце |
.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} |
отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде ј |
пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме не |
ут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и |
утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ож |
дгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од |
су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.< |
ан зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени |
примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонил |
у.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз при |
рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спо |
нарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, |
ја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n |
.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов си |
чно продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стаја |
и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се |
па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви |
асетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" / |
њу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку ле |
и.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек ка |
Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти б |
ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни |
дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је |
окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све |
он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајс |
ро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огр |
на и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћу |
дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по |
споја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлик |
слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика к |
овео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке ш |
ећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф ра |
и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро га |
олега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако |
е!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: д |
мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гле |
, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не зн |
ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош |
једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, з |
ла несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како |
ва је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на |
без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> < |
шкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му |
вати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишл |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фами |
ислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на ст |
ога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересова |
а Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри |
прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза |
.. вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку |
, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод вр |
Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пре |
<hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је о |
> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, |
али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије ње |
ињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену д |
ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цеду |
ј фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" |
а.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине |
амо искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком ла |
ве померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождеств |
т година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и |
Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова |
да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> < |
купоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара |
и се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у ово |
раб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин |
за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара нач |
из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p> |
се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, ша |
ја! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Ср |
ки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака |
се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} |
— разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једини |
и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к' |
орима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала |
Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> |
е му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди |
домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу зап |
па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Т |
ује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад не |
данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узм |
и, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима |
београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p> |
стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дан |
} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.< |
књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ ј |
а назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шва |
панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, в |
} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А? |
ећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. |
ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да м |
чнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао ж |
оре, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели |
никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му |
та је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. |
та?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, с |
ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума! |
позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Пог |
о!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене д |
се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљ |
па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p |
цом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој се |
почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је пед |
Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јов |
м.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</ |
пела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој |
па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје |
била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али ш |
> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} |
па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не ка |
} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду ост |
да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика |
ледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и |
а.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду |
тра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ног |
<pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала п |
имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чека |
.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљ |
шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчањ |
тим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на |
ј брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће |
ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „ |
њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да |
сету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете |
влаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга |
ио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим |
нглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мер |
томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море |
и без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ ум |
Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Ка |
воре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.< |
а онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе |
Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије |
а, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— А |
зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S |
ко само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попа |
а изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смр |
са.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уред |
ење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце њего |
остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и те |
вићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{ |
ћи.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик сл |
е зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све |
</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана ку |
аш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озби |
је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је |
ом говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче |
Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да |
туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам по |
је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило |
вари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна побе |
дмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што с |
ижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медеци |
је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онак |
ебао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окр |
гнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и вре |
издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам нар |
не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишља |
а није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календа |
после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад |
га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова |
е и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У су |
женик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и сва |
младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, |
гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га |
зили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао |
вега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то |
гом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање пла |
дности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрси |
тво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом |
о мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, при |
p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознати |
е.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е |
обљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А посл |
адне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устума |
пала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко |
рико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћ |
Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с |
прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, п |
ли Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо |
, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту вазда |
ак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из К |
.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> |
> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</ |
и се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми по |
де Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е |
а једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љ |
</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда с |
не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p> |
м дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где по |
к седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што ни |
> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Мал |
— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, |
што, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— |
сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бр |
ем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На |
шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим м |
лбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена как |
е књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ај |
ћама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="2 |
е, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А |
да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памф |
о у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме |
бо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и ва |
а него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, |
крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз- |
v type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </f |
акно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару прв |
прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, о |
ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погле |
аци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда је |
аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели ш |
.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би с |
еку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши |
ала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења поз |
>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n=" |
та.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава дом |
да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви |
евач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то |
о који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га |
оследњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио |
цању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код св |
упи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јо |
п, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са сво |
аљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова |
ед Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на кре |
це наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S |
асе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у с |
6" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу |
окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је заго |
ова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одева |
ко!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S |
Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја с |
ки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи ј |
фтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не п |
очетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, |
ева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све г |
је класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао |
лом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим |
нина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, |
горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао д |
им кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жа |
ефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бад |
> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафа |
а прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги |
hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група |
убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола ча |
а сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му |
предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на б |
гла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила ру |
и је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда |
и.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и г |
алност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ |
пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, |
и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него не |
<p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваља |
диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем |
љига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро |
х, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује К |
а</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватри |
ад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће |
сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Кар |
к да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако д |
Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После |
да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, |
уне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb |
но.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако |
свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да |
па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi |
ет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није чове |
. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „је |
и, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало |
бро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допа |
о и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу к |
о је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет |
па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" / |
свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим |
најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти. |
о заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од |
им ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нек |
ло.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n |
као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише |
дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! |
или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није реда |
а памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све ка |
штен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} |
ошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на п |
ем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком |
дан поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зл |
уштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у ту |
вани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: |
си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, см |
b n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира прод |
мештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета траж |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ. |
ењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за |
деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ |
иновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одм |
герску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Же |
p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се |
опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, а |
утски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. |
ју. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски |
сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да |
д ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоа |
ну прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдн |
кога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се ј |
пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта ј |
иљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топ |
внодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше изр |
а-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p> |
посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српски |
јник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас |
им га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јов |
, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</ |
тио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да |
ао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Ка |
полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лар |
прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone uni |
" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је св |
осто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Бо |
олико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ |
идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Па |
>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гу |
а тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у по |
мет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обо |
реба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... мол |
а „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, |
ка, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од ст |
па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је нек |
} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку |
у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскр |
ра поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо |
аш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</ |
сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа дру |
егерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у |
те молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онд |
ете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један |
За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковат |
и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата |
амолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... л |
шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића поз |
ек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуца |
рабри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике |
ом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле кој |
твима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, д |
’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је дв |
ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да |
о <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се |
реће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна |
би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и |
pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: |
то нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пру |
<p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа |
> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао |
јуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Ост |
ић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S |
катес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти б |
се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чи |
Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао п |
о ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то н |
родавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао |
з чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, |
{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти |
њена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и |
слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се |
керу у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S |
х и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова |
„Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: д |
а намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник н |
једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разгов |
довно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако |
гње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или ве |
и је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељств |
дева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде |
знаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакл |
"67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бо |
. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с д |
је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо д |
од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо |
е једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, ка |
зад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први п |
пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале |
домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам не |
рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Б |
завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S |
е, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су |
на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после |
њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три че |
му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пуши |
и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном ист |
ва па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и на |
и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу |
Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту |
сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и |
р једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на стол |
жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних |
мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри |
S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне |
, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто |
ак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{ |
ејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до |
p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на |
ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све че |
од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што река |
оше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму кој |
, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устад |
тко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или поч |
школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаб |
или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ћ |
вар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми |
есио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па проч |
ад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких исти |
етири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пре |
знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешт |
се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Каји |
је истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред п |
ри прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петна |
ества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћ |
он па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што каж |
ова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полажени |
а је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му |
ем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да |
у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад б |
што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онак |
ђем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о |
<p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све шт |
о наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога д |
анталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су |
но волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држ |
е чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, |
си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забавља |
је ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. го |
ти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је св |
с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сок |
тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико сак |
описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се виш |
свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди пра |
товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са |
ем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не |
грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стоти |
у направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна дома |
ом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало пр |
ови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' |
аћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и |
псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље то |
ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пескониц |
а и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури пече |
е воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачко |
се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и ос |
ест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, |
аде се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. клас |
к имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас ниј |
о осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић |
ије то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} |
знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. при |
постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арн |
а се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, см |
то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много в |
зале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место |
ји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да |
човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се |
краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и |
вно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве |
анат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић |
се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизн |
м окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала б |
да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова |
ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних лас |
Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, ра |
овољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</ |
о форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отече |
био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао |
ла Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражи |
је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је |
пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу |
Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! с |
трану тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали |
аборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ |
р њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја |
чак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провесел |
споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и |
'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику |
ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у |
овек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А мо |
Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у |
кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, как |
еном року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда |
оветка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и |
по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћин |
у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, п |
руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи |
госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада |
ј песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му П |
јо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу. |
ћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама чит |
.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хва |
одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја п |
е нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да |
ођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с В |
ласе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада |
азјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њ |
зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје |
Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <q |
оспо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> < |
d> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све в |
ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу |
је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као с |
ерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни ма |
па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола једа |
и пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седа |
јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" |
а само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих ст |
да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се т |
ље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а |
{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама |
да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаже |
ога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! |
иш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам |
{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било |
о, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, |
јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо |
ако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе т |
еши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да уд |
теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, ш |
{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струк |
мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш |
така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи к |
росио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „А |
pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, ве |
мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, |
{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> |
} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље |
е, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много |
тампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у |
еница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну |
Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето |
чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко |
и Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћем |
, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и п |
а: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога |
и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Д |
н списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао |
<p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога да |
е уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају с |
ушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он |
ма и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што бо |
и се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А к |
} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако |
с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвал |
оз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div |
.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали м |
азиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброј |
адесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа |
кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два? |
ове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да |
сић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не гово |
да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ |
ољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољ |
слио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што |
Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи ст |
новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још д |
се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић |
ање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја как |
ко ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а |
ут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и ка |
мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не ви |
l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало |
та сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p |
мити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Де |
н и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ св |
више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш |
да и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, |
сно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} |
Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, |
који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нароч |
е, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, д |
} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божи |
што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико! |
е који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Д |
не па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед с |
у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други |
p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв |
А РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <pb n="4" / |
елим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, ве |
ет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног нај |
мем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и |
ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно по |
ћаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је |
b n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ј |
ер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада |
ла?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрек |
мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: |
едан да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпе |
и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошу |
целарији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде с |
можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек |
аконитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да |
вадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо пра |
га рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантази |
вих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позив |
бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелник |
<p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљ |
е, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у |
атиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињ |
поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су ве |
да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишља |
кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> |
Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамте |
мет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као до |
их што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бр |
спадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мог |
гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек на |
јстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ |
ет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, м |
кад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једн |
удала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p> |
а Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време пом |
трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а посл |
ирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у |
кочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него сврша |
обро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати |
е ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није |
n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато |
о ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“ |
и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав |
ао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, |
</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога |
свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода н |
лаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти |
е даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} |
ако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана |
звао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества |
стите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ |
<p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прас |
> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33 |
еник се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда т |
скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прс |
одина војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, |
ачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао |
ако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, |
S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладе |
Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту ф |
чето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова |
се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе |
на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти пр |
ва сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропа |
ар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуд |
речега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, |
у уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госп |
едном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је стран |
онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него д |
носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну |
о год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} |
Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стоти |
паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мисл |
пски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити п |
, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је |
се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb |
наш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џиге |
него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге ж |
/p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. угр |
ећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit=" |
pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклон |
Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољ |
шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло доб |
тва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовим |
додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p |
S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави кугли |
васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби |
мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену да |
ачелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није |
, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га |
прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n= |
да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио |
ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и |
су одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на |
и си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам |
да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цед |
ан на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, по |
о неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; |
им.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља |
оје је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић |
а презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љути |
, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празн |
на домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог |
хе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна |
ебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео |
којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <h |
ио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га |
—</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцелар |
е се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и пол |
не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче |
ба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p |
один Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и раз |
ве.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је |
на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео |
лазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија с |
/p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јо |
лаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <p |
но читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме век |
<p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, ј |
? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми ј |
.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугого |
амо поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупо |
вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је |
Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не м |
/p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш н |
маклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог по |
че се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели зад |
Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да |
олаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне |
дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p |
pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта |
ји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.< |
о и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће |
а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S |
Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, |
роведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</ |
оздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели < |
па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика |
або? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p> |
дин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми |
оја је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајн |
pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да изр |
сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на |
ља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је с |
ра крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало |
само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно у |
.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ет |
ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} |
<p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија |
рапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места |
и мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p |
> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испрос |
ичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино |
да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш |
тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши о |
етиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па он |
ијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама |
у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад с |
Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би м |
овина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се |
н. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молб |
там је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па ка |
а извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог ј |
ољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на руча |
лиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, д |
аш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи пит |
вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама |
та Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка |
у жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да |
„Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Прич |
се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви ка |
оће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он |
е ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <h |
одарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не с |
ка, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да |
краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, ве |
или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} А |
кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p |
и мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће |
шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете гос |
а је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора |
, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми |
и боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годин |
ће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у |
и га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раме |
кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се гос |
ога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; |
смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижев |
у, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио. |
<p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па п |
тио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму |
о сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и |
би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, < |
у с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми с |
сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ерге |
ам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па |
то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова |
Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени |
га рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеши |
душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пене |
а <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и |
и с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе. |
ели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb |
му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накр |
нда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице б |
инама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} |
авио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још т |
пуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, |
Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! |
на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после т |
Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на л |
ицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то |
ворим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног страж |
жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензио |
жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како |
ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам |
маћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се |
ла да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како н |
{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински шт |
у и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћи |
Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} А |
еда у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали |
ви од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио |
ш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Ос |
остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко т |
е јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, |
господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то |
он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав пр |
задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаш |
атрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једин |
>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; госпо |
повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је р |
мти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још мно |
?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас м |
уча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер |
то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да |
трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне |
га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова б |
дином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, д |
ичај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје истори |
реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да |
S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, |
централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{ |
ије велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би |
а цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сок |
а, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш т |
ћ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, ви |
ту за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овлада |
тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима |
} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога пал |
какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је |
</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја н |
ретпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао |
ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него н |
лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред |
њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{ |
им пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста. |
цу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{ |
} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе бил |
а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам д |
а медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима |
о.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. |
: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по н |
личи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да сто |
рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је прос |
у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{ |
у табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ши |
и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже |
после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то с |
ео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаш |
вом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њ |
, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после с |
ли је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Би |
анског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још не |
моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога |
ти дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, рец |
ад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S |
га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и луп |
Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ни |
<p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, |
па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да оби |
госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хлад |
ако је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу п |
запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало сме |
асно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Б |
у већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта |
ањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печени |
шкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па |
им одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао |
себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако |
а и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих н |
аја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни ј |
ГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла |
да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, |
а-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а |
уздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И |
ги дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива |
бом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља к |
прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, уз |
ата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко |
је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како |
д тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с |
туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није с |
а другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стој |
ћ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек |
отествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, при |
разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружес |
а зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Ј |
ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један дру |
<pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до м |
ра. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати |
пело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме |
ам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће |
шчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па т |
м рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.< |
} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И |
ли Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и з |
Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер |
S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то ј |
и.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поз |
ора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све је |
сти против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисториј |
да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опе |
</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, не |
деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшиј |
о на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овд |
бављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсо |
ћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну |
јих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у п |
а и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је та |
а беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и пра |
да ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по н |
а.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале |
етину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> |
која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Ј |
м се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако |
већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и |
и Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, |
пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква с |
си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада пошт |
Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима |
еје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p |
едника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске ка |
ина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од |
једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме воли |
<p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би |
рку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ П |
</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, шт |
чарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији но |
коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га |
стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој |
смејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и свој |
није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад ј |
м судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на о |
к, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде |
отичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово јо |
отне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је ву |
а, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио т |
/hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парниц |
еће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком |
абе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, |
удуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа |
е оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} |
е разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српс |
р да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари и |
ди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште |
ајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и ц |
киришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова п |
нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне |
шао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао |
.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опе |
да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник |
ану, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких с |
господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сор |
ва!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} |
понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу |
госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ |
ачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, |
окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јо |
Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде |
во —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељ |
е бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притиск |
о баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у пес |
осподин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да |
је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као ст |
’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбу |
} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у администр |
! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду |
то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! |
прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на |
диница, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених |
изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само |
S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардира |
и ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим |
чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло |
ва, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски |
загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер |
друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда б |
пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те |
ских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако |
егова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад |
ука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изи |
дин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? |
условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Бо |
е, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми |
лемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> |
!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, |
а све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако |
{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, п |
ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчи |
агао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав |
че, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми |
лићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се н |
„Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди |
<p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се т |
неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши |
то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калф |
главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини с |
рца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види |
се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо бр |
А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против |
ако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Жив |
постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао |
о добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу ко |
у татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!< |
ида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу |
оката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време |
, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о |
дговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јо |
а к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то ј |
<p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што каж |
есет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни је |
и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а он |
аном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом |
рао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут |
м рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо поче |
p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</ |
вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао |
<milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом суд |
{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац< |
о, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је к |
ка као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко |
улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и з |
асова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n |
жала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо ј |
и се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разг |
о је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> |
Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би ув |
господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, |
названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатељ |
се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <mil |
рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са ма |
“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу |
.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од ч |
а од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја ви |
неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то поле |
да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не б |
Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, |
је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се пр |
о је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати св |
ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, ре |
мним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но м |
ебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} |
е нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћиц |
је ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и |
му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефо |
лића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву |
его мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда пону |
е носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш |
ама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n= |
/p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онд |
говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова гов |
тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вр |
Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и |
госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућ |
м... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пу |
му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вел |
ице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво дома |
су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код |
<p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је |
4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> < |
</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петна |
> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни с |
ешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће |
мо кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социј |
о, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграб |
нији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници поко |
вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да бу |
м колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да |
оју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим |
ска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га вид |
други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па уж |
говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и св |
пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи м |
о и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у |
и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај ка |
здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је |
и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!! |
дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном ре |
а од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, з |
а, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?< |
, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, |
еке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у ј |
ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> |
дан други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да г |
ги мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнак |
p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, |
омче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — |
е он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разго |
мом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет д |
а је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па |
Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко |
него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једн |
да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пр |
о један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, |
ариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па |
ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мо |
“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цв |
ле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па |
— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко |
ру“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е |
Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш |
што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде по |
еђу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу |
<p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није ава |
} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше |
те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово |
све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за к |
само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} У |
и —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ с |
о, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек уп |
/p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то |
и —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па т |
тко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, |
и, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовин |
е партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао |
указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Ј |
ве само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај је |
м.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер ил |
од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p> |
е не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отер |
какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и |
.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У ш |
.. ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, т |
/p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формал |
ија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, |
а.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама |
својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и |
иш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом |
сле је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком гово |
да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та |
има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за не |
ли Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене п |
рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчеруп |
опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, н |
а и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — |
ма!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински |
дим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким |
з далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, |
ом руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читат |
ого сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се у |
/> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто препису |
ас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) нег |
де год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То м |
.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ |
вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и |
, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb |
ли, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; доша |
а сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, |
“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о |
у је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је м |
ом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без |
годан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер |
а чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта |
оћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, |
и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су с |
ашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту |
зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио |
hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p> |
али пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило |
него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш |
ачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео |
ица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi> |
тар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, гов |
просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је јо |
редитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан ч |
не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Диг |
} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јо |
таде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном до |
највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву нед |
ма.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам |
е; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, п |
гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће и |
ли одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксу |
ати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену дру |
итају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме |
о је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије п |
оже употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се |
сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на р |
на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај сам |
м.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печен |
свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га ни |
<pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSectio |
ш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} З |
нако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине |
руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му јед |
доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша |
у друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му н |
них табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни |
ве замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „До |
ка или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина |
н.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љу |
а.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму |
укав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С о |
тави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па |
ијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџи |
ну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он |
гуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђен |
e="chapter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је н |
e="chapter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети |
e="chapter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантниј |
и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер |
една другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, |
етке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почи |
ве управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и дав |
ке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p> |
е да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и |
ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> |
пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачног |
од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним ме |
известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалнос |
дног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и м |
десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре се |
тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мора |
о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; |
мбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јо |
вршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа |
на!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим |
он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. |
идиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— |
ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за |
и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углав |
них језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су г |
у ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко в |
ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога< |
е.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постар |
страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или послед |
трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом п |
артиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану |
>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div |
ед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом п |
што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други к |
крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у |
ва се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да с |
га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та рад |
прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S |
када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и |
врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст |
} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још оку |
ела.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо |
ругу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мора |
м: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окрену |
, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и с |
е познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехех |
море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женид |
жем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледа |
главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Ве |
е бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта |
, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за |
цијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разглед |
само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну |
ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она пра |
увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.< |
из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> |
бином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <h |
пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство гд |
м послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, леп |
дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском |
а који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је зам |
још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n= |
ише је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српс |
ш дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпо |
сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пу |
="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца |
ве то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печен |
је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онак |
споја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако |
овиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је пол |
тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јави |
ва са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у ру |
давна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ ј |
а века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико о |
ећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се |
дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни |
а се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, с |
ћ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до |
да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печени |
ван Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу ст |
га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све |
маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он зап |
ари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p> |
године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практикан |
ар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Влад |
а обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхолич |
— он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <mi |
о су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практи |
ин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} |
ван био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разуме |
дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако |
елика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се |
ћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</ |
} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине д |
ожић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи о |
ва.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најз |
> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> |
лавни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти |
ти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quot |
.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Са |
о завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувш |
шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да пр |
кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши |
или, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се ча |
Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мез |
S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде |
те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} |
сника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благо |
та нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. |
еника. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође не |
исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</ |
—</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже |
И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шн |
о виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старији |
кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> < |
<p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одере |
анцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзов |
ити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; т |
визијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње др |
b n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; м |
је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољоприв |
лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здрављ |
о тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколик |
па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још до |
ја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке |
јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао ре |
м то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женс |
асту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде |
{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесн |
добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S |
огао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан с |
и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по |
, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи п |
са.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. |
е, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, |
и, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам |
.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о се |
„јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећава |
утације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вара |
је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла |
ри годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type="chap |
дне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „ |
оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља |
S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Н |
а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу |
ита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... ве |
аре карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па |
, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца каши |
а мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прик |
мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки.. |
н дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговор |
опривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?! |
и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „свер |
тив ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb |
и војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја |
сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних посл |
> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати |
p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, |
> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. |
т’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, зава |
г лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима пот |
ече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и о |
с. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж |
и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске посло |
е Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали |
е, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако |
кета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда |
е беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена |
гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да је |
Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купи |
маћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! п |
Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, |
ећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било |
која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама с |
ао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог |
је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу |
о, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпој |
„Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветк |
зије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим ка |
ј је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, о |
ишта друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се |
да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јо |
<pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јо |
ово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије с |
гао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је |
м у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — д |
а ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је |
стим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако а |
лон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се ни |
цала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето |
рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} |
л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма |
вер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајст |
том кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ |
сподин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушн |
и картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита г |
Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јов |
е у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! |
рабри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само |
х три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, |
а своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је из |
се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу гла |
умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пи |
је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рожд |
ода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се |
фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристи |
мењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме з |
ала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="3 |
ора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуз |
ако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет ј |
речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, |
сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штам |
А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад |
по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре < |
ах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па |
послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је |
пет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назв |
жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кр |
гледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише с |
ле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели |
о смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стањ |
етири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа К |
ва и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} З |
ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само помож |
н и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више |
не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме ни |
ану.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гл |
атиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на л |
с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђо |
потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловотки |
} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, п |
ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ј |
а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова |
аде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, а |
е, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и |
аква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове |
te> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и заг |
лија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте в |
висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове з |
Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шп |
внији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од о |
ше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разг |
нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се |
из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до |
не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарез |
сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шак |
бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вра |
ери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим м |
аћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, как |
лаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном пошта |
ећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људ |
учама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћа |
ли почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре под |
ути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогут |
а од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хте |
н.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво са |
Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полажени |
еко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и ла |
си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Ф |
ј залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, |
у моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати свом |
ешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без с |
стрешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и |
е то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики |
ве батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најче |
он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{ |
} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, |
лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p |
кве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело пос |
би твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" пе |
него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа |
ару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, |
ком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нек |
и сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао |
9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо |
ико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још в |
једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе |
символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете п |
веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроб |
авршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Срб |
ало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис |
извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" / |
прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> |
а Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То ни |
ви, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске слу |
ш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем по |
ога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А |
све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова |
ова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола ј |
д, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Нај |
.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p |
било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{ |
ли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — |
ам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па |
дравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мач |
тено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служ |
акви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и с |
е видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шеф |
ном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем |
мали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ј |
<p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> |
ијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један доб |
се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Шт |
.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> < |
гов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам ве |
убрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и споми |
о ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пр |
ије ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и по |
аспитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест де |
етки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи г |
тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога уж |
на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког |
} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретнос |
ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети |
.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} |
ола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијаман |
због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и от |
стер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија |
а има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Ј |
рујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, |
ћ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање |
воме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео |
дљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Ови |
остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири |
један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би |
видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то т |
раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> |
пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја |
а израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак |
један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако |
људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, |
пише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетни |
; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књ |
чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, д |
то, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога с |
ре, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је |
ко си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, |
/p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ и |
есио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратиш |
Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} |
док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новин |
аше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на |
ијатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.< |
ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене по |
ешпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео д |
баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{ |
о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала мног |
о говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S |
ње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије |
је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевн |
бро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си |
а полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Ц |
ш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му п |
изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана п |
ли сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на |
знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога ро |
а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене п |
кетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онд |
ј није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном лист |
{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свако |
што и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај |
атог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Мак |
као је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предостро |
рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да |
а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, до |
Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико |
е и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} В |
че, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да ј |
н министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити! |
апрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратим |
устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова ве |
е?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је |
вану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми |
ш више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује с |
тока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А те |
ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p |
p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p |
у од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је |
алима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, је |
га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуш |
и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одг |
с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, о |
ј само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза |
Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени дос |
у могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгр |
о и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби |
. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца |
— па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, п |
ла!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има пр |
то га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и |
л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, |
деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! од |
да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код |
У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да |
још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној ку |
ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, |
кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље |
патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, при |
сподина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани |
ало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прили |
наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{ |
он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с в |
оље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени р |
о морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пе |
ва је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш |
о накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и по |
феџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њи |
размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као |
е!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, ша |
не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира |
уцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог |
не писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар |
н.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће |
и су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредни |
инова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда |
драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пај |
и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због ж |
ло и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људ |
може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била |
ањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit=" |
му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" мес |
то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном |
севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, |
олу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много му |
авих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! п |
ожено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже |
да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то поз |
исам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо п |
елише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али |
м посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, м |
епо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. < |
то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је |
ица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропаст |
њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хриш |
е.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па |
> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље по |
у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заје |
{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па пис |
не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног |
наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља посл |
потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по д |
ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни но |
наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све |
кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном ш |
о са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све |
<p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер |
о —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, |
његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се |
ондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“ |
певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде за |
лове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикн |
се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се исел |
смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту |
ава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у |
о, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је |
Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... нарав |
нула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој |
<p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове |
одне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигр |
да.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и д |
ница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико |
з зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што с |
а донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, |
том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао |
, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити цел |
џија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, госп |
мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се ка |
огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе нап |
ава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сач |
о само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> |
упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила |
е потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада |
том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (ј |
код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има |
пио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам кома |
а" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати |
оту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост |
е и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} |
је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потпис |
сладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{ |
ом, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао при |
{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да |
а њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је |
придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Упра |
чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „с |
начеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на |
па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале |
а неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде |
нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а |
а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: |
у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као |
аше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— |
прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше |
ада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те |
се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном |
ић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" |
оспоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово |
пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, по |
ећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone |
г'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било |
и га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, |
авац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и |
један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио д |
та!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је |
та као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај по |
ити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток |
е, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти |
за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калде |
ако он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа |
ead>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како |
ло прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се |
ј ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он ник |
ретпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега |
то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам ка |
ик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова но |
едецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих |
ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви |
з све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би кошта |
вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч |
сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у |
и, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{ |
Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Иш |
и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се |
ицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он не |
е би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту н |
а, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да |
аест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужно |
у и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду |
и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока б |
е тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносит |
ог стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати |
намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак |
спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Спомену |
е, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је |
у, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче |
еф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке |
отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, ка |
бо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; |
, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми |
'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја |
толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ |
ва читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни |
поменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан |
ње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло |
а—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала н |
ог.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изоб |
асти, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календ |
решти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме воли |
Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај. |
ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова |
> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да |
мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Ј |
одине после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Прот |
читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћет |
ен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако м |
ече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурн |
и да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Макси |
са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он ос |
то.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом |
свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и с |
у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича |
у, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за |
а га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрп |
к Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, ил |
наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен да |
дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{ |
срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје пе |
пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав бе |
баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је т |
</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— |
иста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, |
решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се сам |
И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, т |
о Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „ |
а.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служб |
авлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш г |
Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позов |
него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад г |
се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изну |
азговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устум |
/head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата с |
!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шв |
, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} |
о?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим т |
је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на је |
и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после |
ег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а од |
смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни г |
S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога ше |
н да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само ку |
ан „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево |
н Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не |
ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће |
ису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради |
пита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора! |
тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} |
ненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао |
извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: |
о ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари |
рошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за с |
о је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Окл |
вом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио пр |
к само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим б |
дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки |
Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању |
ао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Н |
да само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће н |
ио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јо |
ицу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; |
ion" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих т |
а је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четв |
ши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полу |
да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицира |
, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печ |
иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жа |
сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису н |
ран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукал |
екао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак. |
меје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, |
у се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад |
рину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу |
ваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у |
— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја н |
ио с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</ |
пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из рано |
књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и он |
од кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити |
} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, и |
ио и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге |
Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} |
У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока |
„јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарац |
послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета |
калницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је |
оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доб |
ко памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи јо |
>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Те |
аријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од |
ара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу |
раво, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да |
се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> < |
о је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где в |
</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми об |
, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у |
Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, к |
рија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су је |
свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобнос |
сио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо |
<p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси |
е у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Шва |
а</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са |
и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обрат |
и Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина |
Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> < |
руте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише |
{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при ис |
иповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и |
Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте |
ио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет |
рте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио |
ш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се ра |
pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, |
о био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапље |
ова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако с |
еста! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те |
ољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, п |
а повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривре |
било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милош |
{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p |
гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> |
ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја |
ева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S |
ак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш |
о га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} |
стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно |
једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се |
зулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пе |
да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то |
еограда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким н |
шија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам до |
и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској цент |
.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет д |
права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подруж |
управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две |
ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина На |
или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало. |
.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе м |
астише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само мож |
лиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било п |
<p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можд |
и нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title> |
овинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А |
па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — |
тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и |
како не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана |
ство твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљо |
кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њ |
у се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Макс |
н човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао ка |
а јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачу |
римаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила |
јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад |
.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у |
Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави |
х се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и са |
цка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много пре |
и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у ж |
перацију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с кра |
е на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „М |
вио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n= |
и се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивиз |
зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово |
разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу |
неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишк |
Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројец |
анама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то |
око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њ |
ма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дан |
ћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си |
а једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка |
n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне. |
аздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаж |
ицу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов по |
ту, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} |
ш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад н |
направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као |
.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више |
ју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико! |
Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом |
зне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним |
} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш он |
рамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу кој |
је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну |
а.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенц |
ове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног |
ика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{ |
ки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама к |
се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здр |
дашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме С |
аше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многа |
чио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовн |
осе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле креди |
игне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким |
гових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Се |
сти, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ |
ене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> < |
55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l |
овести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисто |
чела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док ни |
ељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова п |
ругој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канц |
има!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Ш |
исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с |
осматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нит |
евко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„С |
и и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на |
прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теб |
шима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него пр |
тога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали |
био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био |
едан, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чи |
проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време |
} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа |
у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ |
ва, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и ч |
о се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше од |
ешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му пр |
на моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом и |
часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која м |
</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јован |
е с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С пон |
се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такође |
прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да |
би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не |
ницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши |
није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити |
отичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти |
јде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра мо |
ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књиже |
га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту оста |
n" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је и |
, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу |
не, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији нег |
, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ т |
је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{ |
дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему. |
уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна |
не заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па в |
да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба т |
/> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна |
у печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам |
/> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </di |
сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вер |
ину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких |
узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, в |
ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— |
а сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу |
табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Ка |
о! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} |
је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да |
војом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> < |
дина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене с |
га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао |
, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да |
е то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да |
ли дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него |
мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђ |
е.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{ |
само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно че |
ивима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, |
аваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом |
, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова ниј |
дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав |
<p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, ш |
ос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, |
ства и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после |
марао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и |
{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из к |
ст спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на |
Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифо |
ља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши |
тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} |
ије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку |
и лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество |
Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпарх |
ге слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе |
назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с |
сем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам |
Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим |
и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, |
а 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се К |
о да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне стал |
суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до |
</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто ми |
д затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би пр |
="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било |
ти, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и |
ком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комши |
рлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’т |
о.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стри |
ет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи |
како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим |
сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он пора |
н миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! |
годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{ |
то наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е |
прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од л |
ларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим за |
па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S |
ке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће |
ати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, |
Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише |
дговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по |
је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А д |
авда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За ти |
ничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућ |
али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушка |
би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба б |
бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вред |
ије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> ја |
сију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је та |
le>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом о |
са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у |
па печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хва |
опише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу |
ти госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло |
ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде по |
ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом пола |
на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сад |
једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песма |
ма врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! дод |
тиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у ј |
о тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си |
ио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на с |
на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога |
татељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} |
ом.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад |
>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> бли |
даше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаж |
ждество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Мног |
он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све виш |
Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздравља |
е се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, |
не треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је у |
штаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин |
>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљ |
нувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ре |
рзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па |
нда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу пр |
дну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени |
више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нип |
ни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и л |
овек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Ка |
</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто |
е види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати |
уран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој с |
} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом закони |
према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како |
</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мисли |
а.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели |
ражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлам |
p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! |
— Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, |
<p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе |
— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе. |
господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се |
љиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприли |
умарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалница |
бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прик |
> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и руко |
ну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале ко |
рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам |
пархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти сам |
еста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, |
погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју дом |
о седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са сви |
м је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је б |
у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кај |
сторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у |
> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова |
на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да ниј |
а у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар |
ар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на ш |
ам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није |
под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па д |
фу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад |
паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово те |
</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва |
ез пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу са |
ажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрс |
женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, го |
S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове |
а је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а |
ладају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то осо |
Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Бо |
дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовин |
уд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора ур |
ампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је |
ругом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако |
те ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач |
оли извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S |
Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајст |
ак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јес |
о тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње |
у кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако о |
рави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени тр |
p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео |
дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ |
тају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него |
истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао |
а је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени |
лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба |
о заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се |
ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника ( |
домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> |
виној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала обро |
з карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха ка |
смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или |
је ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само по |
урити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нис |
ка и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Ј |
тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{ |
ешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочек |
полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства |
е што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материј |
дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито д |
и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, та |
је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватр |
наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај ла |
рчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годи |
Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" |
онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу |
у те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у |
устер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања бил |
ио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај |
а име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као не |
а печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, |
ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — ко |
пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата с |
и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта ј |
персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p |
ума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кро |
ишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ов |
госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{ |
ућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и т |
тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба време |
ик коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да |
ном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врап |
а да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала |
споја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје |
чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га о |
фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова |
можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово |
ад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
г међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{ |
о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јов |
личини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шес |
ion" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу г |
господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа |
часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од тако |
в сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у |
не, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби |
ога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе |
је видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окрен |
и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се о |
и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, |
а њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђ |
ијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недељ |
међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлач |
било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кав |
још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба ј |
/p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а по |
pter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав |
ом писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи ц |
н! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога госп |
госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па рад |
“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад |
ање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа |
па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} |
ести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она |
и је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, нег |
ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја К |
о грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја ре |
и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покој |
а кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав ј |
руги на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје |
них дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога д |
А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како |
био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами |
смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, |
?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако |
ег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир |
анибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каж |
вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па |
рици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S |
пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене не |
p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, |
живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџи |
једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како ј |
му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштован |
ао оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у оп |
ће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на пос |
који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} |
тају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки сл |
Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за |
осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за |
их финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова ре |
о, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један др |
и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску ст |
комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао. |
Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> |
печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S |
крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, |
ник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, д |
.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље |
е позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја с |
ије могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада |
га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да зад |
до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџи |
“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и |
се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам н |
приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задимани |
лину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи |
али па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразе |
је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју с |
о продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала |
ијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само |
зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје П |
аде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, |
аваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Срби |
да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим |
муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатит |
ема Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га ј |
овек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не |
</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на у |
арош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је в |
дно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ п |
ве је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ н |
практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не вра |
и, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што |
преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде прем |
му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а |
у код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигац |
атску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} |
{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је |
о је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потп |
ен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мучени |
се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало ш |
и: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би |
, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту |
нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поје |
уд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије |
овору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе. |
, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </qu |
дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, |
из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно те |
владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S |
Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да бу |
аред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно тре |
{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Б |
ко; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, ч |
споје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Ка |
је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја |
} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у |
елопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја ст |
ако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који ј |
прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, |
ље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да ч |
терим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздре |
ати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ев |
редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуи |
, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секир |
ели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је делик |
зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнау |
е да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сва |
купило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо у |
ормалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо |
ва га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку |
нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровал |
зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, |
се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пен |
азговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да д |
е било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова |
p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па с |
ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докаже |
подина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене |
је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у с |
Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јов |
аћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми пома |
тали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да пева |
>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, |
овићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дан |
мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} |
и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш |
во.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Ни |
а другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>чове |
ругом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити |
Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, мног |
таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добр |
а мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се ч |
гра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</h |
но би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицал |
му, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд |
о гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закл |
во је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај |
! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p |
; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p> |
главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу |
едном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче руча |
како и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради |
је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртво |
а празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати |
и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И с |
ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ев |
<quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и |
p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и |
ко је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису |
Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} |
м од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије |
верка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и ј |
кува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рука |
ова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} По |
исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спр |
p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било |
дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинам |
азредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSec |
ворила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свако |
нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до о |
! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, |
еограду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче с |
је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне |
" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити |
а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, т |
„Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није на |
и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим пантал |
„Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е |
пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска |
прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску мо |
кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од те |
ћемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Ј |
људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n=" |
{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну |
као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле |
емењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полажен |
ла Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно |
сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, |
гледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p |
то пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије |
ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је б |
>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео |
е Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Ш |
као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што |
пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред |
њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и о |
а то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што сам |
у сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу |
знавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу |
ва приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јут |
ише вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колим |
хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти |
Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси б |
штољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу |
инама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког в |
томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина |
е жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али |
испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти о |
а галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; д |
е ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпе |
која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, |
врши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај |
"52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни |
} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} |
на мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ам |
а Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у со |
у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</ |
е него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и в |
како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представи |
е увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној да |
, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да изва |
само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајс |
За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онак |
допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба ст |
е! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо |
! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова |
тва.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пишт |
и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па |
„Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p> |
b n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запит |
поја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да св |
еловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то |
е.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пар |
је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — п |
веселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова за |
есак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам мо |
„А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ некол |
} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које |
законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу |
за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, |
је место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Бо |
горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Ј |
текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова уда |
ше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називах |
„тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p> |
ек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и |
едују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања |
кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, |
х: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један б |
ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу |
м супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у |
помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Ката |
Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он |
обро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипа |
напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напусти |
покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, ра |
} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од |
г пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па |
ти Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће кр |
њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина |
Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала су |
о да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S |
и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све м |
дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гу |
е: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајст |
и је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском глас |
} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је |
о моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам ув |
нем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна |
/> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три да |
ар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепш |
че.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а јо |
— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прас |
И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јов |
> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни појед |
ће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Б |
и и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адв |
астао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због не |
ти.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да |
полона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова за |
канције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан |
одружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{ |
олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, пр |
да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова. |
сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се пр |
уз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свр |
у опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухв |
м, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арна |
на а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима |
} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јо |
ријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шт |
ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, је |
би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га |
се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још |
ко, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Т |
репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, са |
м и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу то |
ћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али |
е онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафа |
и и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, |
житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдск |
овој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професор |
СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="ti |
е као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у |
закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелн |
ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даљ |
накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а |
гађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p> |
А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу т |
дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и |
ам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам д |
ву, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, |
де, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се пос |
јем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S |
ри пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће ско |
аја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљад |
и у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мас |
тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други |
штету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај |
ији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за тв |
ју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и д |
ка, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ |
6" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова ра |
идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да |
каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата ма |
>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не |
авила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на |
ји хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје |
мо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А п |
огама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледају |
смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих |
марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писа |
га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живот |
само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неко |
(јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ак |
шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, |
и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Мо |
Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече о |
иле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а дома |
авом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ к |
ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла |
а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госп |
т година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му јед |
ом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' т |
, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у осно |
добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не |
тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а |
ирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, нек |
а њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпо |
чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер |
острожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора |
врђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и |
ашна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа |
и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
e>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет |
аже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један |
нара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је на |
д је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца с |
шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке ј |
енерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика |
ном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Ника |
— а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је ше |
ала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шес |
се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из а |
ојим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћив |
е <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад бе |
то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па |
<p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> < |
је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек г |
и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, |
е задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни |
е, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозва |
читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио |
ацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позив |
ан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живо |
а уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „бр |
совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути н |
ја који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада в |
м у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данаш |
ај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћиц |
ича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одм |
али, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а |
ио у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је |
и су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} У |
Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он сво |
нако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је |
ако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А им |
е вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога |
Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојак |
<pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не |
аљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако |
еља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неи |
данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао би |
н орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаћ |
. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је |
ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био поставље |
сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и дана |
све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан |
до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило бог |
ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим с |
ду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако о |
ик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n=" |
а није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S |
по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с ко |
ати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па бриж |
о нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца |
е и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S |
ише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јел |
ј је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је |
да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни |
прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најз |
же се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обе |
е их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, |
неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима |
ише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија |
е помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушал |
ри.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао ко |
немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади |
Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто о |
глед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, |
о стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, |
е, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само чо |
га дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и с |
едну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} |
своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њ |
љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом |
Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било ј |
д данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и |
последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби |
тавља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, при |
причао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам |
Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна г |
о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о |
домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после |
пође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заб |
а ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у |
прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божи |
шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а м |
мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{ |
а га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазил |
ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! |
вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> < |
зговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто д |
S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде |
истар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатл |
г располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет годин |
што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, е |
не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напо |
Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе п |
препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало и |
све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе рук |
ладежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо |
ри са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам |
ницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ гото |
ндара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и ш |
слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај |
љака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га. |
ги крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па ч |
слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, п |
ије фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n= |
уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно м |
Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим до |
е било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да и |
н окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде п |
о на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождес |
отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи |
Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} |
</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватр |
Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео |
е! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабу |
ли му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај |
и те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја |
} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад ј |
мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корит |
ва па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновн |
>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— |
зрасте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... |
очито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе д |
аредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ |
е уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му п |
pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси |
кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта ј |
S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лоја |
браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те |
/> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али с |
ворима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Тв |
о потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јов |
предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, |
ако је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у |
шла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> < |
реду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати |
егерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потера |
ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој |
дног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Кал |
печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој б |
нако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n= |
памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гле |
и, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напр |
е опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не мо |
Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега |
таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Он |
о да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања |
а то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ |
Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а |
доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они би |
отребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њ |
о мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштв |
Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачува |
ру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пу |
ки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p |
познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова |
ше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке нег |
ровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узв |
нт“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја же |
риц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је т |
ав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p> |
.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{ |
рви дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само ка |
не!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да ид |
вом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде |
ни ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде |
кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш т |
к... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до М |
е вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је |
ико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!< |
им!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово |
пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико |
дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p |
ећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и к |
омаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде пон |
n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се |
ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти |
и заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти |
ајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone uni |
чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.< |
Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговар |
кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари с |
ђаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вел |
А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гл |
си кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њи |
ксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је и |
онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда вид |
че стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уш |
Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до тв |
} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, в |
тари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост |
једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те |
кнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту. |
био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у |
е? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам |
ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају |
{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запит |
слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто п |
</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p |
ту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема м |
ижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико |
кусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све т |
и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узан |
ђу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да ниј |
од мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран |
празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога нако |
ему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчин |
правља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ват |
писано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе |
е гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш |
писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се |
ла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изв |
цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> < |
аше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то к |
ш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињ |
резент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти |
прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p> |
Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пај |
подин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па мо |
“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такв |
сти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти |
!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> кој |
ругога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни који |
обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало прилико |
суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек н |
а.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поизда |
си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш кан |
артије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је |
зни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једн |
опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на с |
ико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону |
е Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Пај |
да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо |
ило.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило |
ице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у к |
посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S |
е мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умируј |
да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској |
жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог ус |
немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина |
никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совј |
ута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да |
и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да |
ад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја |
ти целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S |
{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао не |
ване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим јед |
ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно |
тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма за |
ица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p |
поче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и јед |
Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако јед |
вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} |
задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и л |
, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> м |
се купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, ни |
кну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) |
нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен |
и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио пр |
е раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „ |
и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је на |
нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату |
знаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од |
и да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је к |
това.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод но |
ако јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма вол |
је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је п |
и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n |
, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо |
тходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке год |
ало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да |
е Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати ова |
сле и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и прок |
сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим |
а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чуј |
ше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на |
аји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} М |
>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер |
да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</ |
{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то |
коли и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледат |
>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе д |
господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он |
а још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној |
и свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобн |
, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о друг |
ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу |
р“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику |
це артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је доче |
"20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно |
ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силн |
а и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из раз |
аш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му |
ници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се |
е на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика |
ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је |
<p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто од |
Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не в |
рвога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити траж |
> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у гл |
да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних рад |
оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Некол |
аш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити |
утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да по |
ми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества |
p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} |
задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb |
, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друг |
има неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" |
видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледа |
м се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, тако |
<p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог |
а не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљен |
која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних пе |
нуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у к |
у послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је га |
то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с п |
tion" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је фило |
} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило |
тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чис |
сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику |
наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер |
ама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе ј |
а закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од своји |
т.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али |
еднаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод |
а Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и |
нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комеди |
скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мењ |
и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом с |
може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако о |
аженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у |
Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, |
за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога |
он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у м |
ан увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова |
има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или п |
ући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. |
росио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јавља |
целарија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим |
о да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разу |
ачком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из ком |
ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} К |
морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, до |
ајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина |
Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упо |
ку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} |
на добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" |
њој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а ж |
а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше са |
>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му п |
а човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само ј |
асти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио кол |
о.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали срп |
, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две г |
и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, |
пет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резиг |
а ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су |
силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца |
опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата |
к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од над |
му, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкара |
д је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан до |
Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, |
ва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојо |
а велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми |
дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатељ |
о те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, з |
.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место |
је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нуд |
е но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пар |
одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, д |
е.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и н |
м беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала жен |
ци бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и М |
по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је |
т година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година |
оју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за |
сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прела |
! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнак |
S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу |
“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако ка |
„А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео |
им комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играм |
посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, |
ве своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, |
p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! в |
.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати ш |
S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Пај |
<p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} |
болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо т |
колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако б |
анку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен |
сао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чу |
један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умиру |
<p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, ел |
и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на |
придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} |
аги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајини |
т дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности |
како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других г |
ем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито |
одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то са |
шњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су н |
тијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво |
је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатни |
бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: ода |
ра па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, |
S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред др |
орији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за |
ава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чеша |
ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега о |
новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. |
нила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или |
д кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом. |
ја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако |
јде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapt |
ниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад |
нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, за |
<p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад |
"54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци |
вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова |
тру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полаженико |
а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица |
испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна проток |
е осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цве |
посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку н |
га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да м |
док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и зв |
сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомо |
а госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нароч |
ну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да |
топио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и |
p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја |
".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном о |
опатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек ша |
лежио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Ка |
звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; |
, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја |
> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који |
и дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! ре |
све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождес |
се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда |
а па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде |
ној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му |
ати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и доб |
вама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што |
ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је п |
спут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n |
м Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било |
ео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="2 |
вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone u |
апе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone |
израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло |
иљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру |
че Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Ј |
и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„ |
лика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, |
шило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb |
.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дањ |
цом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. |
ла, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се |
осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p |
и, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, |
он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само д |
га Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало п |
је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је некол |
имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека |
о да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и п |
ош сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и |
о вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или |
ваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је м |
ад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <m |
{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премиш |
ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели пол |
p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако |
уши: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не |
>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи бољ |
веду и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>П |
је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити |
у Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Ув |
а све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је |
“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Так |
солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекш |
аво излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељ |
запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и дом |
трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде сво |
пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му ли |
а пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад |
исарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и ис |
онзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да |
г устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“ |
.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; ра |
добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, п |
о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, п |
, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— |
а никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И ниј |
лаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може но |
нко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рожд |
"51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па |
ари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је |
ко се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и |
о душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јо |
равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни на |
, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то |
аше што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких п |
грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла |
сећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p> |
то, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако ж |
ва ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што |
киде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријате |
ем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или |
е!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S |
мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији н |
н увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа |
риво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не |
име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом |
<pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу |
Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! бран |
а омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао |
мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све т |
а (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова |
ио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јо |
>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две кар |
ођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да |
о сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milest |
рио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури |
Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Мн |
ажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јо |
њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша |
це па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича свој |
паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба |
стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је |
</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ |
ње у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напо |
су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још |
оју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> са |
, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, |
о од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним |
а примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Мини |
он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, |
2" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али |
и знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, |
ества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи сне |
о њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб |
поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку |
ршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се |
у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три мл |
“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на го |
рзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је |
тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитав |
х удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле |
осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакоста |
амо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Ј |
код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаб |
дговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-к |
одацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе поз |
јати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађ |
њи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као и |
и да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и мениц |
евај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћ |
алијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај |
ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из годин |
као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао |
је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови |
воја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и нек |
е и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарн |
дара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штира |
а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на сво |
се било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну к |
добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ак |
врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прик |
ме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како |
асећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгу |
{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без држ |
зад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођач |
о имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испра |
дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долази |
ес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш |
ва пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбр |
тином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се |
у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ос |
лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе |
Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја ни |
лаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне |
виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Х |
у Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки ме |
ви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Див |
шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправд |
> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су о |
5" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испек |
ећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{ |
вило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој |
p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... |
уче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће |
су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: |
и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мо |
а је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад о |
ећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} |
га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити ва |
деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди |
оворе о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љуби |
урана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони |
.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куг |
Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у оч |
и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изг |
ајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умо |
и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје |
</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове |
о окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И |
је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали ви |
пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели |
: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви п |
, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнече |
вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, |
ти прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам сл |
вљен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па |
раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у |
прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги чит |
вде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе |
{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још о |
сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p |
<pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алек |
јих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовано |
ви куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљи |
арочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе |
све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах д |
сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова ниј |
} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и д |
нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом ку |
олим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’т |
тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он |
амо дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија. |
аће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p |
села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овам |
ким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— |
у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А би |
ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно |
и чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је нај |
остиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у |
и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту к |
баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. |
ад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам сво |
домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! |
Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим т |
јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виш |
, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си |
мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на при |
, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије чита |
им млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где |
ј бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у |
француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испо |
другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мо |
ље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="6 |
е воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на |
а таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од м |
> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и |
шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи једа |
а тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброг |
>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је све |
тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} |
9" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћура |
добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари |
нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, |
ата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му |
поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће |
требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му |
<p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озб |
, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздравља |
Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и |
p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић изд |
тоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S |
и били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова |
b n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! |
ове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непоз |
<hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајал |
оиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не |
ставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског на |
не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби тво |
афу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону |
редбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац |
И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо |
олаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправ |
се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није тр |
и опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког |
То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетл |
м те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; |
го наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац |
речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све ја |
крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „К |
јао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ |
да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он са |
> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да |
, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S |
ким Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званич |
астаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном |
{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да ј |
Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. кл |
Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само кап |
ога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што ре |
у авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! дода |
е само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај буб |
уди у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! |
ао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Т |
паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у т |
о јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао |
у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошури |
нако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S |
миста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пи |
је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером д |
шно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином |
правити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица |
ети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} |
новић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радост |
указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него |
Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, т |
ни Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</ |
те Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си |
ам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановић |
обио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читате |
сило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како |
ању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он с |
а Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" / |
<pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побрати |
ар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} |
био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: |
лавом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да |
ра свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако |
воју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и |
и по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију |
S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту |
име да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је инач |
полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се исп |
На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико д |
ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још |
с мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> |
ина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од в |
је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намириш |
ето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда |
ан погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју д |
спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо спом |
у били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на |
ва показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са |
ао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина на |
ст година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) и |
и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми |
г дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} |
о домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а пос |
оклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице |
сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи |
пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши |
мерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим |
А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али |
pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да неш |
ни и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она |
о рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је пр |
ам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то м |
аду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари |
днога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремају |
ћ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако н |
а би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва чети |
и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о |
ажара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћ |
их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с |
међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На пос |
м било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом ј |
S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још ј |
"10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло ту |
ве преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи |
Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био |
војих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у |
м! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> |
ника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи? |
дина да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се поста |
се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>О |
јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великим |
ла добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном |
па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, |
а жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помис |
дочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редо |
а „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква стату |
јских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је п |
је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали н |
аде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Цигани |
хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше |
етио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педес |
карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодри |
а растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио |
<p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну кл |
где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је |
угу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у речен |
ргели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацим |
/p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S |
ој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га ј |
"56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова |
о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њ |
"subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновниц |
мо да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијо |
оменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Л |
е идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, д |
а три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагат |
боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени |
прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На |
И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p |
ф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на |
ива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па при |
ријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштан |
а ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, |
па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаш |
n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} |
> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> |
наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну |
ефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови о |
е и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај с |
у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није |
чиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прош |
што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до |
па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, |
вих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан |
Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <b |
ку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{ |
С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова ј |
, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица |
n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и ра |
е цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену мој |
на — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао |
.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска |
нова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђ |
божа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у варо |
нџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепс |
ила већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</ |
полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> |
ицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми |
да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти ж |
ајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пил |
ући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова |
а својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него |
један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испал |
римити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — |
о па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве |
> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} |
кве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се пост |
у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов |
ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађор |
к ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-ш |
е пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, |
Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова |
што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То |
ви пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ра |
кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђ |
екну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> |
физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— |
и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Дом |
ивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша ( |
„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није |
да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред |
ма сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по ст |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једно |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и дома |
} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и из |
е. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чаш |
:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све |
рсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, т |
мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Наста |
иш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто |
о да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико д |
, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се |
спросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. |
свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав |
зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан це |
брико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан |
мо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— |
а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти доб |
довно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! ве |
а поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијан |
м.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, чи |
лати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је ве |
Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> < |
акриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и посла |
јанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p> |
или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једн |
то.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при к |
гом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ам |
и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива св |
евати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ј |
д Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има вел |
Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учин |
Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, мом |
е продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— |
аго мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} |
n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све ш |
аскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И |
не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четв |
охвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Ј |
</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Ј |
ако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и |
нда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... |
ала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} |
ет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе |
о притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, пр |
„Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама |
су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали |
али са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он |
р данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик |
рак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи |
сле тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао пе |
разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Ј |
за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним ш |
лим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" |
S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при карта |
већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцела |
ли покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, |
намо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођа |
.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, |
живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из |
су из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> |
Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и дан |
јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних |
у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књ |
већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, |
и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тро |
омене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више |
и велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док |
дитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све |
сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је |
вукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па к |
побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад |
n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигн |
дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога г |
— Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад к |
днако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је |
931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као до |
је у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслиц |
лако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред пр |
раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали |
натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница доб |
то ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То в |
пали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако |
ђаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и |
да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у |
паваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се п |
ита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовоља |
орила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{ |
да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише |
кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само |
јника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати дока |
о, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мо |
нара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а |
/> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и |
одина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пре |
е никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и |
бро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он |
управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је |
му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="2 |
такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се |
Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну бл |
иљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а какв |
ити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где тр |
Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, к |
чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му к |
да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер дана |
аве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми о |
иканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „ |
умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпи |
есну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав спом |
„Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник к |
а!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јо |
ла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{ |
ше ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али ни |
о надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{ |
а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског а |
р га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је н |
ао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти св |
е почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи |
</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> |
рађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то з |
е моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ |
нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави |
раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Фе |
питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> |
ед Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сеља |
а што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му н |
колико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у |
римеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина |
нковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да с |
..{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцел |
ошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и г |
наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и с |
аван, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права прип |
ик а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегс |
показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ра |
о, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо |
е Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас иск |
ли баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармони |
S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="1 |
дина транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора |
натомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог сам |
вање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки |
о пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовоља |
му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки |
> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, |
ја и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи гос |
и Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или |
} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, |
тпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души |
, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Т |
видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну зе |
е, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељан |
есама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Ј |
чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, |
десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како |
етрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту |
сподин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S |
кне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу |
ео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — |
те из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успех |
изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као |
не и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обе |
изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p |
вакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па |
тарије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би тре |
</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри |
ли дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слов |
} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на |
ако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто пов |
г ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и |
писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била |
, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда о |
г времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мис |
ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели |
вао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџ |
е још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је |
кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постал |
лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако |
пили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са с |
почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, |
дина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се |
кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду вој |
већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, |
од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмариц |
извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пу |
жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често пре |
редиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а д |
и у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од |
винио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала |
о видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, |
надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често б |
пише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња |
и ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под с |
се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код др |
ху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћур |
е тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјан |
еловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, |
ико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, го |
а га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са з |
уша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, ј |
е, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете мол |
назији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питал |
од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне ру |
м те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајц |
} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим ка |
ма жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n=" |
се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На |
једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар |
м, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене пошта |
у да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико |
!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе |
i> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Шва |
з пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испро |
осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и п |
рао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стањ |
а нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био |
Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао |
место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци с |
би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља |
Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S |
Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мра |
е тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{ |
морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам до |
.. а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени нема |
празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет она |
у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје |
своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, пр |
а и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — св |
ао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког |
да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, нед |
разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад с |
ен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је пока |
епо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки п |
галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво |
а је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требал |
како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећ |
еха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожал |
некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „к |
имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати |
.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађеви |
се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља у |
ржао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако ка |
ткуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне к |
већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак би |
и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш |
Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве со |
ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у |
сле да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао з |
траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пр |
е, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле |
у вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилиц |
„Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, |
ужи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, |
кај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, с |
оја је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песа |
једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји пр |
/p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се до |
ше у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех пол |
оле а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест годи |
куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се |
чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мен |
Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова |
ну белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин |
ог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно ш |
ан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из ц |
љастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је т |
ји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с д |
ангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, нарав |
шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вече |
кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —< |
оре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубиче |
му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар |
вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или са |
а шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и кал |
неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, п |
лити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре н |
од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти к |
у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца |
храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а |
роцени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био |
S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на |
n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} |
сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, |
коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јо |
днако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — |
кла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, |
ју да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну |
спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах ист |
увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи |
естом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана виш |
то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачн |
ој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда з |
слао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то |
екам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што |
у.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не мож |
да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Мор |
шно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишаран |
арали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њим |
амо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, ре |
ј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран |
покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље |
вници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам р |
м!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако |
один Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спиш |
но с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег пос |
повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно |
самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некак |
ољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је |
ко чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> |
књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплач |
ав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај в |
тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и как |
опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, |
укао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће и |
ве, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од |
е тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових ус |
н, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казнач |
друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на |
; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће парт |
а.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине сам |
hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се по |
ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и |
Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се |
таде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ће |
друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Крис |
} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема |
е прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, |
о и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S |
озивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дан |
им кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што н |
p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе |
инистер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна жит |
и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јо |
ко ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} |
не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док |
О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јо |
што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у |
, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријат |
а, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујет |
а дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш |
л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кр |
сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој |
улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба |
’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{ |
Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци. |
саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заост |
ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало н |
а мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А при |
едно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи циг |
S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p |
се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p |
ам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборач |
ма зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! |
т версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— |
а кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Ј |
p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели |
мех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам доба |
p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског род |
ка главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама |
о накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош |
ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>П |
рави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> < |
ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожени |
јдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чек |
да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, к |
.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад зат |
већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло п |
прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијс |
} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! настављ |
к се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти |
че, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од |
зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{ |
рке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, ју |
а. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ај |
едно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за |
е као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару |
Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</ |
о, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби. |
нтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да |
љив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дру |
а ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим п |
кама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по г |
кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би |
и то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати — |
ација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомба |
па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н |
<p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни |
еник.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у ад |
ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко |
добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" / |
, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање |
, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти |
јим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећа |
бу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не в |
а!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе т |
ењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па |
ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи бр |
е баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја! |
, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је |
амо људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb |
е!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују сол |
писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хо |
т од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти глав |
га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако |
{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме |
ућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци |
.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам |
ачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} |
ује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа |
и она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „К |
већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и ув |
hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! |
у кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од |
н-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вел |
и га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</ |
а, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћу |
о, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарк |
еће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми |
патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на д |
верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прик |
!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за то |
ова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био пол |
х рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш л |
клопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим уз |
римаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министр |
пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", гов |
Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко д |
е: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније |
ца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо |
у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо чита |
е напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је |
му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио |
ли би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу |
овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} |
места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је н |
гледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљан |
!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За |
Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како ст |
ед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син |
најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну |
лезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута |
говићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са о |
<p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постад |
чким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о |
они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="4 |
ицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{ |
примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек |
е ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особ |
о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога р |
/p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар по |
же, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што |
расетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином |
пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p |
е сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</ |
етири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођач |
тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} |
здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придиза |
tion" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му ј |
и и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро |
едан другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јов |
> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у |
код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди |
у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопри |
жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> |
оље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева |
гао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Приче |
и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао |
и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалн |
тајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам |
дио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и д |
} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Ве |
иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Кри |
али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише |
а — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју |
други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га р |
го о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним |
је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој преба |
едан орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, доз |
о се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаж |
>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзо |
стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју |
је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорил |
сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учин |
није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него с |
јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао ј |
е често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало |
него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без пол |
ан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јо |
ега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је |
нији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. П |
те и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а |
анас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од непр |
а њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по |
>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен ч |
с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан |
да прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се н |
ри и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја |
.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледа |
овом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше |
Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се |
иге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио |
о преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без сасл |
го неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још |
е, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, |
. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако |
о?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} |
шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд |
луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што н |
колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, |
и за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га д |
о извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасн |
свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пе |
колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности |
ди наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај |
једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници |
вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре |
сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на др |
не:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да вик |
д зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све |
ставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} |
је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш до |
иком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих н |
велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он |
S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то |
ва на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{ |
х одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде |
едник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после б |
сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци |
а једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код |
, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb |
{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два |
дила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} |
Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се |
ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и к |
зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што |
ше по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофат |
он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по |
прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се ср |
постављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се |
сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Кај |
ше од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми т |
<p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p |
ли, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женс |
, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад с |
рло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чист |
слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом |
анлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.< |
ст наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их рас |
ја једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави |
се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије ша |
ом органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију полити |
та, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам |
још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, |
же рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— З |
очивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико |
устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. |
држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којег |
имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било спомо |
све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после м |
ка какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мал |
вакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И о |
стављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онак |
ваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, ка |
л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га по |
ијатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран |
И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, к |
оје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу ст |
еднога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, ту |
вно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он с |
ди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формал |
C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе прип |
међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним ви |
то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и |
, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А |
ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је о |
и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конк |
Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала о |
изини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36 |
дова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисципл |
ељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља |
у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па |
репљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш т |
дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и с |
е нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S |
задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је |
тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, |
стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао једа |
оче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати с |
рукше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, а |
.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе |
и-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p |
урму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна д |
о анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог |
ad>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те |
комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам |
е подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако |
енце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слу |
лија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} |
То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је јед |
је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео пер |
огао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне с |
кантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном |
мао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два мес |
с и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао |
<pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није |
се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако њ |
лу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шт |
ампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју ад |
Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрв |
а него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда п |
коро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, |
Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ј |
памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и |
све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да на |
често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} |
споја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна д |
ињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи |
вика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако д |
n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" / |
како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које |
рнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целер |
бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна изв |
ије могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин |
га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек п |
крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и п |
никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седе |
едрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> |
ена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничк |
— А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> |
, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуз |
да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба је |
је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, |
ова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни ка |
ла много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо |
и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или |
рио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову |
у у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е |
сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао |
ина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољн |
амо смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него |
а ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала? |
као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају |
ад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а |
ље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда |
и сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта на |
апио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне |
им. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у н |
у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шег |
печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту бож |
ован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од дед |
его стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама т |
било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, |
м и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} П |
ала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и о |
ату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбо |
је имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар им |
, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш |
{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и сол |
а, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова |
га ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, |
} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој бу |
Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова |
е нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практик |
м за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је |
оже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме н |
знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се |
зумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Т |
ене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангиј |
рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђ |
одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми н |
ије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари вој |
и него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси |
ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{ |
прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петна |
проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p |
ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим некол |
исао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" |
робна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао |
, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" / |
ела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај |
аву која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Д |
> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> |
ко усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костге |
мти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} |
а је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето |
није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав ок |
> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста ње |
а опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, г |
ча своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба |
аја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најз |
ори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Бож |
о седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. |
нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, |
нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не |
, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чисти |
банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош п |
о једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{ |
токе јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекид |
аква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један д |
добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га |
ницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало |
ству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говор |
асова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога |
рочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему ч |
еченицу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо з |
ртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после |
отерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том с |
с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руч |
ана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах |
је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни |
аша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пал |
Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скам |
ла у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, пре |
истијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме с |
ила. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све |
ала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је |
ви.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил |
очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад |
штољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јуна |
оћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донес |
омаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ |
хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војн |
наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се |
о се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јав |
>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били шт |
ндара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{ |
једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћа |
о и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Те |
ра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што |
интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју ј |
а је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно |
му.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при |
е офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће |
нио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година т |
е помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> |
еран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју и |
И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин |
ече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево |
до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — |
n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како с |
раво заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више |
ом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива св |
та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га посл |
је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на |
ш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана |
лона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имал |
олели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим д |
шће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који |
) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је |
дне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност |
питаше што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неки |
бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са п |
и, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} |
печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S |
b n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако б |
овољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби |
старао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, |
и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слаб |
а нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка |
велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и |
главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} |
да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. |
Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подв |
јући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. |
брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет |
37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону |
ого мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих св |
а Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, з |
уга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао ј |
шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико |
не грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спа |
Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети м |
не већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се по |
!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетк |
па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{ |
ет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часов |
се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио |
своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао |
а, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у |
оштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је п |
је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у к |
читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, не |
шао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што |
ном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, |
“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и об |
којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вај |
мач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у |
ор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме с |
ала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће п |
ној секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећућ |
аве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} |
м у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни |
ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале п |
тупце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин |
земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се сам |
— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествуј |
прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> |
во, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и т |
ова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих д |
има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увар |
вим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље нег |
пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-ср |
и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре |
е Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види н |
по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и ку |
је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав |
иста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и |
и зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, |
њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“ |
ова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они посе |
у нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени |
ази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за сво |
е разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p |
осматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која је |
пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и |
> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне |
ица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ — |
га ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све |
и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title |
/head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која годин |
брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па д |
ав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је пошт |
ало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што р |
домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, |
воју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> |
ету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да |
. мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размиш |
један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је |
вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначког |
.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека |
проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p |
војих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланск |
ут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат |
ивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то |
е што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онак |
јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам н |
ици стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — |
још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а |
<p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; го |
нога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb |
S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполо |
е Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, |
врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она |
у и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све с |
ек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. к |
чио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и проз |
ун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S |
ла и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{ |
ало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некак |
ао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јов |
или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстим |
у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео б |
али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се са |
осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али |
акнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и највед |
адити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи |
а рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је веш |
тељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од |
што повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му ј |
се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребит |
ва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и не |
ве је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, |
иви Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, |
па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље |
бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S |
ао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, т |
т, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове ко |
једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако |
е па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао се |
теријала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у |
и, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва на |
је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву |
вајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа |
p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је ника |
дно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песко |
је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жа |
.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема |
е имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године |
шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> погл |
адећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом |
и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је нај |
к.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јов |
смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаред |
рављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прик |
p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да |
ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као на |
у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме неш |
да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијо |
подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек п |
ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла |
сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, |
видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а т |
кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цим |
ивоту Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S |
турио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин о |
м месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S |
трану осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају јед |
пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на |
<hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и |
седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или |
оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник сам |
поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да |
онима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњава |
олвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Ј |
једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наш |
д мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је п |
{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али св |
лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио |
три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, |
па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољуби |
ај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— |
оћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом не |
{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купи |
е л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго нег |
инар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један |
, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био |
жира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешк |
ј?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто |
ача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполо |
само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, |
Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и с |
је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Ј |
азваних „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп |
езивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи т |
си у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпору |
велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, |
неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сва |
} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А ш |
м, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> < |
тотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p |
н домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном мес |
</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на ка |
и је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој те |
/p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И п |
} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га |
/p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да |
ку у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је |
subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, до |
ћи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме пр |
м и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“ |
1" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па св |
страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали ко |
једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави сте |
ативном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити! |
но у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању |
ш ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно п |
орају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете |
ави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} |
грамо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, каф |
недле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба тв |
мље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само к |
на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ |
што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти п |
а је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, |
е прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шеш |
а Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га криш |
а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало да |
ја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе |
остао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у маки |
о седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а |
ала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, ка |
фајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и |
бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи |
ред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лице |
</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гоми |
ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, в |
Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и во |
ркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога дет |
е „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све ба |
<p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трај |
х навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам ча |
> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја |
и члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет ко |
о он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико фили |
расима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му свак |
ало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер |
е охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако |
ља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а |
а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутс |
тина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држав |
ћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети |
е лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћ |
дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се дес |
аба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје ме |
п рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар |
ци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („је |
е Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запита |
да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> |
полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ко |
али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти м |
него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушка |
само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и |
Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овака |
ет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата к |
му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео |
им гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке з |
ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво |
ва се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на р |
{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе |
ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</ |
тралној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Т |
су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер |
ио Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично пр |
наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо по |
су старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), |
ко скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код |
одина.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном |
о да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је |
да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим |
и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа гл |
есмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико м |
вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ам |
у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} |
ети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се у |
се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа |
о би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била |
онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро па |
и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је |
од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био |
о Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један |
офесори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачуни |
то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи јези |
се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то г |
С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јо |
проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим |
здраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у св |
n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! ви |
ио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да н |
ли наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије њего |
ави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари са |
не и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и |
почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да |
х година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се п |
ви пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански д |
су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</ |
је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И |
трани, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењ |
мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он п |
м месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам |
, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се кол |
како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћ |
нимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, |
ма крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жан |
арапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, |
ању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један в |
ади и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске п |
испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излаз |
: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Ј |
а жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно |
А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути |
досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај ш |
до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад с |
штеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се израз |
е смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из ав |
шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његови |
шту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним нов |
тво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан |
и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта ра |
</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила |
г, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога |
е кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова ник |
ужју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом. |
са ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је |
је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је |
Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! |
е, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и |
ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Кај |
ао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарниз |
ко је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско в |
тпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има триде |
ефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако са |
ом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} |
што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на |
велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми м |
м свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале л |
хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он |
о је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и кр |
еш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си |
својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! |
ише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где сед |
што се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој |
цу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ |
“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би м |
34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживају |
стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у тол |
то, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, д |
јпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште у |
ме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочек |
да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ного |
крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и реч |
в алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет г |
е меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао |
и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још |
привредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном |
омаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} |
еченим ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћу |
ије постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у |
ам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћи |
о примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{ |
о домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, |
се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако че |
Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n=" |
{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да |
рича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза К |
вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку из |
i>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он |
ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пи |
.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па |
ин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жан |
} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта |
<p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалнос |
дни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, пед |
S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га |
.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и |
д старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{ |
p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показ |
ам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па |
b n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави |
м.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" / |
ораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби |
хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, |
ли Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p |
овара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Ч |
војом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаман |
м неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако |
раз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био пос |
} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у |
а једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и п |
ндар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер |
то само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, је |
ћан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилук |
ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што |
ић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p |
есто посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало чи |
ни је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" / |
Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 189 |
о пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да |
која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуњ |
пточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, госп |
и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад |
Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићн |
у свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, |
ће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, |
сле ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штамп |
ра.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} |
ода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет ла |
секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући с |
ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова б |
им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад поч |
читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> |
аху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и пок |
Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јеге |
све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударил |
м ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и |
а ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зар |
<p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, |
да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, п |
то?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред. |
сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поч |
ре!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде го |
о нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је |
моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опе |
плашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због |
а <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно ру |
о ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — |
<p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— |
или живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно д |
аћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описив |
ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце |
ра начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим с |
!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г |
ни повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана мо |
труку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио ј |
а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, да |
,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Пај |
Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или друг |
ци, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се з |
on" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је филосо |
какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом све |
само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мал |
нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито по |
е, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter |
уђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, |
ађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући |
сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по стол |
зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} |
о као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта |
и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да г |
таво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у к |
Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, н |
оможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа ве |
{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још н |
Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу с |
ја!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи |
ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га ж |
пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Ниј |
закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако |
"50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, |
учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, |
на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: м |
Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мис |
замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше |
па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и нав |
је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене т |
баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И |
град“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање ј |
е жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јо |
хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb |
лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а ова |
?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} |
раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, го |
и.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња |
остарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га мога |
те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Т |
опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није мог |
то и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић ле |
ући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалниц |
коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку кариј |
Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад |
јој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је крив |
радиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре |
иле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се за |
а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} |
практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само ок |
не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени |
ио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи таб |
потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам |
{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно т |
аја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да ј |
то и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти |
о господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова неш |
А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А |
у браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па он |
о руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мањ |
ова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму д |
ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен |
ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од |
смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се оп |
Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Крим |
Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову г |
ни, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Ма |
да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и |
извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па так |
к четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а |
унака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио с |
а си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у |
се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га |
ј се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са през |
ут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n=" |
ubSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници |
и народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ |
хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поз |
о Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првог |
пише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде |
</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се сла |
{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после |
пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, к |
е прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића |
тра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} По |
овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничк |
бар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћ |
овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> |
к, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и пат |
а викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулаци |
рођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Н |
сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме ф |
то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати |
и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће |
уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“ |
о је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је м |
се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком |
ад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њ |
{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би са |
да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад |
господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан зн |
у од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га |
оје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разгово |
ром да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Кати |
ом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али зад |
спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах |
је најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи к |
па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p |
ађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла о |
ажити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шт |
ш више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али н |
S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до т |
где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа К |
... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и |
д је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, |
ш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја |
е Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јо |
тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те |
зиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шу |
Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова с |
апитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто |
, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од |
сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отиш |
Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно? |
х: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме П |
/> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздр |
звештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно у |
увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и |
оба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да |
е сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба с |
волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је о |
него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, |
као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али |
лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима к |
д га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам |
на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган пог |
оја се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, |
шир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и |
нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и |
<p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Ш |
>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, в |
p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— А |
се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у уши |
ре, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек |
ало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако к |
странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога |
одавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто з |
во, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лев |
а први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још и |
д Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори срп |
ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, боји |
p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — им |
м према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ |
, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати |
у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више док |
ан седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику. |
више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући. |
ослато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско п |
це?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам |
арске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S |
Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се |
ама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег |
олена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ни |
пио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао с |
с једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправд |
наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растур |
свесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесн |
своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па |
е баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио |
ћи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом за |
наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А |
Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота сво |
наде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци с |
.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је |
говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, |
амо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста |
иницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсиј |
олећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n |
ри стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p |
рожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном |
ешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече |
ако кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је |
ба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао |
е српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товари |
је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се в |
лужио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си м |
емаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, не |
ете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јасл |
гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а по |
ије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор д |
енутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. < |
е и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и прокле |
илуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не |
о само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{ |
дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шк |
крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да и |
много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S |
дила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала |
може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је ју |
у чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И |
а! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадира |
дитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ов |
прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прик |
, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменор |
је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови св |
о да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпо |
о исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{ |
<pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако уми |
ога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; |
кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колик |
сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрик |
во, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме н |
, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— |
само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак |
ант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> |
стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Ст |
тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме ол |
га ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај |
глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру |
ешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите |
непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут. |
прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— |
а вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местим |
Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо |
атим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пођ |
мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одби |
ше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи |
волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком напр |
е, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он |
оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буд |
бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе. |
ко, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју к |
и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не |
и.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „ј |
га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер |
<p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је |
Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео |
, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво ил |
мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} |
јрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље н |
а онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је |
ставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те |
је могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место јед |
Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без |
Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и |
. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и к |
" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није |
чи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе |
упи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако а |
о!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако др |
актикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављ |
ик, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну в |
ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, |
са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</ |
за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} |
едети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рожде |
е био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако |
ли имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два |
део би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шва |
ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико |
баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико |
терес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је д |
подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српск |
ица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало н |
о био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је |
таре пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам |
ога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим |
је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан дома |
, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и |
е кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, пог |
или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и |
х! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај |
тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су је |
е с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како ж |
оду.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: |
волства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, пр |
то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</ |
де.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек |
н, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... |
како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, она |
руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S |
а саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у ч |
столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без теб |
и штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на свој |
{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, |
<p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше |
атина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је он |
Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, ( |
> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, |
le>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није бил |
најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја пр |
и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се |
ао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога |
е само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца |
огли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробн |
које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби на |
види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних д |
акођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указн |
pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу з |
о прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар |
пио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а дру |
и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Па |
ровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно вл |
о! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова |
и се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не п |
.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} До |
пу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, ви |
донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, |
шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице |
е буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке покло |
а Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми |
јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану |
ати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се |
лушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— |
ва пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, |
ај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришо |
Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући |
о? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је за |
нидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, уп |
и се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, |
е да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, д |
/> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} |
тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за ч |
ном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да |
еписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и п |
шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
а прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то |
ато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао д |
гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone un |
а испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виде |
граду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да |
казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој |
} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат п |
тра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, |
оштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се о |
а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном |
а и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испр |
уге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не см |
табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Кале |
д Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и |
начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчуднов |
ћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, |
</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, го |
само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с госп |
валинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравај |
судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и |
њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова лега |
ено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према п |
нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су о |
то не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје |
полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му |
женик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче зд |
ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из куј |
ена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако |
твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да |
ас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совје |
} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово засп |
опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, завол |
бе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и |
разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па е |
, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели |
p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја са |
4" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци на |
че за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума |
стор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p> |
и учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се о |
д се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача |
у, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом |
не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим ч |
ад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинам |
, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тим |
и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пр |
у. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је сам |
ва се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и |
је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му пис |
ињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега |
ник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са |
S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна рез |
с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти |
ли Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па |
реду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног |
лио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се на |
ест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Ј |
славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{ |
прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до м |
испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</t |
Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима |
х па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га г |
ћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, |
рачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" / |
о него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да уст |
Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере |
изе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако м |
7" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита |
речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врат |
т, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зве |
играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прав |
да је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече |
дао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} |
ну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вр |
и, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ |
од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држал |
н Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам |
то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном с |
о отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет |
н онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ак |
d> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зи |
гнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу к |
, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би |
ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата м |
рђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те |
и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше |
пали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од ту |
а, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа |
а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерал |
још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанов |
аре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у туг |
шо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћућ |
ем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, п |
>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога |
удеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зу |
еченицу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, |
вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен чове |
ао онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних таба |
јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу ко |
>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> < |
ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> |
едну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе н |
ју — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, е |
е пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче |
внога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давал |
о, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом свак |
а је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке |
ва.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога т |
о и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је у |
тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и П |
штије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — ка |
дну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жес |
теље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од ме |
/p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</ |
као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако о |
b n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, |
да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: |
џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ни |
јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним п |
е обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, |
а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> < |
ам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к |
ма много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њ |
кла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупано |
<p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад |
ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова |
них шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накостре |
е могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас |
д је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут с |
грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а |
з тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памт |
а сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „ |
Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстор |
нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пр |
и!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се |
и четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поно |
ди шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијск |
одно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке годин |
p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка |
оштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога д |
азника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати при |
кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо реш |
} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у п |
а те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што |
ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И о |
х услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гла |
раше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева |
је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене |
е здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, при |
још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операциј |
мо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е |
пак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се ј |
и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило к |
итати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити ј |
Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољ |
анде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S |
дине.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи н |
рати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних ша |
ког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ |
греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је |
и а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим след |
је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да в |
све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је п |
ћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто |
скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Ка |
ој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јов |
е пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама |
зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? |
ише него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, |
и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зин |
о јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео |
етен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и стра |
јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештв |
их уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне |
рца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Н |
да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— |
и он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућан |
то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после |
ли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако л |
а глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође блену |
о с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p |
е.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врли |
резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шо |
и и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, |
тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми |
м.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Кај |
сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шак |
цамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо |
о је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у разв |
где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли |
а после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постар |
седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би |
паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоре |
Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио |
ишта бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради много |
човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} |
е опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за држ |
печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бац |
а војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздравља |
кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривре |
аљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега ј |
— Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју др |
ваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му |
ора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ру |
н за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се о |
г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... н |
о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надле |
е зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче |
образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три млад |
вај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њ |
да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде прав |
</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе дим |
?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да из |
то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} |
ми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанск |
а а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за |
га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раден |
е читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године |
запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза ш |
свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, ка |
да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску |
и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако о |
Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све |
} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижи |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} |
:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми јед |
ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрт |
Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Бо |
S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми н |
опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, |
ико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој |
ије провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође П |
и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква адм |
вота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из то |
ти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни нег |
дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“ |
долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно |
е дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —< |
..{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на о |
плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па |
а то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Т |
досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица п |
читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времен |
вим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за |
оју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} |
S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не ид |
се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да |
е па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се неће |
ви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели |
платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шв |
Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па |
от због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, б |
тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од се |
је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: |
да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо |
спод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су леп |
гано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом каф |
ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеј |
кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али |
карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео н |
асте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела |
вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Шва |
таде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Нас |
едају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, до |
<p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<titl |
воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и ми |
глица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама |
у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве го |
ну несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничк |
а и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, ка |
p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пр |
е а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради |
сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми п |
лим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— |
="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Г |
жа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши |
оја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудит |
етрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња |
Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ |
к и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па нику |
једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету |
ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јови |
е што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких пет |
{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече |
} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по не |
„И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви при |
старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је |
ГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3 |
за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не тр |
, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај |
разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у бео |
и.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} С |
ожић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, л |
о и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само |
тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је |
те среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фа |
едесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још |
кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите с |
упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да зг |
ито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам јед |
p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С поче |
не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен |
<p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? |
ек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ј |
и један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни преби |
стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старо |
ивредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни |
наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова |
писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и о |
ав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је дос |
пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пиш |
верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и |
аш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро пр |
едам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму напра |
чито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да |
требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће |
д других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му |
лом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у |
Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније |
не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фу |
у се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} |
„пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је в |
мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свако |
, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен ка |
p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ в |
<p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и |
че, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је |
бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога ч |
ом и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> пома |
г, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвет |
ога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> |
аш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио |
мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не |
наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни |
буни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао п |
За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком |
ајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапури |
ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p> |
обро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог < |
ор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио. |
.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у |
дба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га |
ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити не |
бе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином |
е крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала б |
душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима с |
жевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да и |
> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклони |
ку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен п |
у би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнеслани |
м лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на па |
жно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редов |
нако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био |
оодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у с |
аничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију п |
и листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је так |
ивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мач |
зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и у |
назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јова |
у одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p |
ја су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапор |
ваним каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумб |
и гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће п |
авити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова |
егов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништв |
пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и од |
евао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних |
} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не |
_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћ |
отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је |
жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога пок |
ицу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, |
да у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p |
их заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну с |
то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају |
врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p |
ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И |
ама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гл |
преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као |
ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји |
се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао |
заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о ста |
парацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами |
осом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су ве |
p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно |
испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу |
дан болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, |
ре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Беог |
ати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па ш |
ним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} |
у утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни ј |
n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече |
зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хв |
љам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степе |
још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веров |
ити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због |
воје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали |
ше, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се |
е тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили жи |
ан ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апе |
бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврн |
их непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамил |
ва.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а |
ад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прв |
ећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу |
ајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајк |
31_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.< |
коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на њ |
Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, ве |
ио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пу |
у печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана ве |
</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали |
препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посвет |
ла била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на св |
практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже |
требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, |
ико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да |
ађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикант |
г коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или ба |
м мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоз |
улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</ |
/> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрап |
ану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, |
а не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> |
мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драг |
раћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњ |
могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, |
гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је м |
није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, ов |
/> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато субо |
, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с једа |
г надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са |
ра и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Го |
с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а на |
је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је |
е бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ |
пама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје |
тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова |
ја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала нег |
прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш |
у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а ду |
иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно гу |
данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба сме |
па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха |
S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, ј |
вштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију сво |
а задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес мо |
вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак. |
овољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и |
тајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфта |
рао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, пр |
потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте |
p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, пос |
као је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком то |
ик!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно мо |
о шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и |
ња госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за нар |
ва у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку |
он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио прих |
ко!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, и |
ма радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и пошт |
н за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије к |
одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти кан |
по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику |
еницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздрага |
се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем |
оница, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се |
> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова |
, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја |
к не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да у |
у“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, ш |
боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати |
рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе |
лим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако |
ва је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Шт |
инистар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p |
вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} |
28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комед |
бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а |
на Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила |
{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова |
</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно |
како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор |
о да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI |
вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, ј |
му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао |
претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, |
је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимнази |
ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поре |
азар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бак |
итатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мис |
а; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје. |
поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку |
кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>Пос |
се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а |
који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за |
то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, так |
је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а |
јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у глав |
68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети мо |
мо да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а д |
?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв |
у шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, |
мо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да |
послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> |
а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби |
некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај с |
раби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу |
Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлеп |
којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако си |
ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Г |
43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p |
а на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш к |
пи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То |
{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би м |
е да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" |
то је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајал |
господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Б |
у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацив |
есте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима |
добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисат |
паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо ј |
о читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово не |
боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких фине |
.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па д |
до' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни |
на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви |
натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S |
е госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у |
је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрс |
ет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који ј |
г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <body> <!-- |
ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три |
тао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Ов |
о се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од |
{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} |
о ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и за |
{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу с |
шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета го |
тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачк |
олно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти |
еците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сире |
у ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" |
постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; |
еотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека |
би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџ |
то и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И |
та отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то |
израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор |
и степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, |
еси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис |
крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Ј |
о се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и |
је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а |
оле, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је |
света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошл |
алога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се јо |
мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и плени |
ати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова |
читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи при |
нати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; |
рке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; на |
комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио т |
дижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути |
ума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често |
иш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога тво |
чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се |
ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда |
И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисн |
о оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој мех |
није знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p> |
ма које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућ |
есе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га дон |
о у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би |
ан другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је ма |
дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онак |
а купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Бо |
календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура |
/p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је о |
исати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> < |
по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њим |
ритискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико |
д Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у |
Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или |
њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба д |
ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар п |
а дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђа |
Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пи |
{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у куј |
постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међ |
мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао |
, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила к |
анас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик сед |
<p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Уж |
и један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово |
осито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат |
е силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер г |
д својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Ј |
оказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је о |
да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кућ |
и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме |
unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у жив |
n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју |
прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиш |
куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да ра |
рућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, |
Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну ка |
још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад |
а већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> |
оре.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину пад |
вол пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пусл |
само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спа |
, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} |
имићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што |
и мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито |
реска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— |
ваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> |
ри, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{ |
прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, |
уваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чиј |
ј свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S |
екох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли м |
поја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне р |
е лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код На |
шију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем |
неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за |
јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју |
ени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, |
стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим б |
изиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ај |
овима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би иша |
еје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба |
ним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се |
јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи |
а уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи. |
се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио ч |
ватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохв |
и се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вреде |
а се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљ |
рати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали |
гером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљ |
и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута ве |
а сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му |
жа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш |
{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја |
кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диж |
и слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: ка |
г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и ку |
руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у |
а њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Ка |
о, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казал |
ито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја |
пније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново др |
их канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике. |
и и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству св |
> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде |
ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Уме |
еко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи зад |
ио је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Нек |
би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И |
живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, кла |
ва пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога на |
е примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је |
, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем т |
{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном обр |
је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред |
Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и |
А ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Ст |
ављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе. |
на и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром ж |
, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у |
шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста |
черу за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му ј |
ахну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја- |
/> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ кој |
о је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако не |
пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, |
вим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемирен |
четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type= |
stone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином. |
је, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту |
е то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печени |
твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разг |
а раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрве |
рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти |
ква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране |
мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на |
} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од |
-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она |
бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Наче |
Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело |
а се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђ |
у ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} |
ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} П |
ицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћи |
е се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „< |
ру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на |
у песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковр |
ације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац |
би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без и |
а.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пу |
утака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражесниј |
но, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb |
да преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу ви |
сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна во |
г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> |
вог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећ |
и испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; упра |
, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и |
пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Б |
ко ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече |
авила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наре |
и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне ма |
је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, |
!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Н |
подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја тв |
и шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе |
му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума |
попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и |
ин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнау |
наки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод ми |
куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво |
ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека вели |
само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар јед |
<p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запева |
уке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећ |
прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече |
по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} |
арала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат ду |
ом напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у А |
.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и |
е би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S |
А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево вре |
м онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других |
о Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, |
и „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А |
причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пе |
твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у |
Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ват |
рочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здр |
на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} П |
!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, ка |
ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога шт |
Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију |
де нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; мног |
ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова ту |
вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и |
ли „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да мед |
азнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шес |
„Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јо |
крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде паза |
да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да |
кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свако |
иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљиц |
ицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише |
закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{ |
Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> г |
бо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он прид |
тар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диж |
е од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао |
Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом |
ion" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног |
у Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана |
ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био |
i> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар ј |
ова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било |
Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шва |
је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова пош |
и Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзуј |
мајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p> |
еднога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?< |
га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрт |
речи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, |
ака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче |
стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — он |
зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти ма |
иш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си |
тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније |
ст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{ |
све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> < |
дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да д |
авно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с |
држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад |
, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најр |
розвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Б |
ислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљав |
у задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рук |
ле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, |
> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствар |
} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! п |
„г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде |
рања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већм |
вету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; ниса |
сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледо |
труку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници раз |
стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је |
у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди |
браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зр |
или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су |
основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио и |
к се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севд |
илни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! |
туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе |
ио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањиш |
ога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама |
ађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса |
да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситни |
ао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема |
терњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} |
, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се на |
S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз |
ог наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод францу |
бог које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</ |
асенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби д |
а рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него призн |
ова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, гос |
наш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљу |
.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </b |
Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— |
ога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно |
о и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али она |
ки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу |
ела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које |
{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка |
пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробн |
</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако на |
ерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то прича |
{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n= |
аћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету ( |
ар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у ру |
скочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће ј |
ремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован он |
о си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb |
за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и т |
иком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па неће |
S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком |
рупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана |
звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашл |
, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта ослад |
“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што |
м.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе ! |
ство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то |
„брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у |
.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши |
еровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној п |
ичекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не мож |
о неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јел |
S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се н |
готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он |
езбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јов |
егне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— |
, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова |
лика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљ |
алогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе |
волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</ |
сим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчуп |
а жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједн |
.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет |
кресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у п |
још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја |
прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не |
е не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чисте |
м да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позо |
ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја |
какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> |
црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нис |
ли се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи |
S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и |
а зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју је |
ли гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише! |
чно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, пр |
еко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се |
ашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — |
е допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и |
а па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, а |
прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— |
и!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај |
к налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину уч |
а и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући г |
цијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срб |
, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и глед |
ко и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{ |
међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, |
ани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адрес |
андрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква |
лужбу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима |
њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобраз |
нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ |
ренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била |
{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе шт |
је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац пре |
класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колег |
е се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују приме |
еки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вино |
а; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун г |
година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њег |
бијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не тр |
побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас ко |
јатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разгов |
не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јова |
на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спр |
нице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не зна |
у!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари к |
амигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не с |
{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{ |
седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>п |
/> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> < |
о моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи |
рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне жен |
је.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; |
лу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Мор |
добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша |
ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а |
ла је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бит |
дна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио |
/p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста јед |
чи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ? |
раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је |
им Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} |
донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад |
те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Ниј |
им повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту с |
обри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Т |
ико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да |
х растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много п |
преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у |
ј смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили |
дан пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује |
ћ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министа |
нам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би |
у хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Ј |
>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, |
е Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— |
{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо при |
Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књ |
полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није има |
ја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— |
исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, к |
ке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Д |
S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз св |
ад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па |
кин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина д |
дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколик |
<milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија |
ја дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак |
на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, |
.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис |
једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да |
бити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако пона |
да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу |
"8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си м |
леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по кос |
домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбо |
ра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не ша |
арије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце |
вит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту |
н-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио |
но троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јо |
, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господ |
ш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да |
ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, реч |
мњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. |
. три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?! |
и стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље им |
и, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напад |
рико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о |
о те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} |
мој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махн |
е радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражит |
а Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим. |
што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му |
игне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „М |
ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама ви |
позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико |
<l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли |
/p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам п |
зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако |
оју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме з |
твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персо |
прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре |
ем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, нег |
г, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић |
но.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже ча |
говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног ст |
уитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p |
онесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чи |
супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу |
по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај др |
ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу испла |
нице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш |
и га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико |
!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој |
ва, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S |
ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јо |
а се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког прак |
њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што |
је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Ј |
д ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предл |
ад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин- |
над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="6 |
лити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и |
/> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и боло |
сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и па |
памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице |
, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се бл |
о.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јов |
сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми |
„Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето пог |
е ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? п |
кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог д |
је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?< |
и!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечк |
„Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима |
<p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од |
{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>По |
, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара. |
и, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не |
з абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико |
“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му |
S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји |
живај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p |
— Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако м |
о ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелари |
којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова |
ције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по |
лим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, н |
ад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани |
разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S |
бијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, пран |
еки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком |
!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те м |
отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а т |
пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико |
итаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми |
о недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупниј |
па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, п |
још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био ша |
Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани |
д све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да при |
ђаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину |
овори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми неће |
се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се |
уштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем |
круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука |
ед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, п |
и у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! < |
петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га |
ти му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је |
Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ће |
ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као |
Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, |
во, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не бе |
ћи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седне |
место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!< |
унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се н |
лика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као сва |
—</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер |
ном си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се д |
м по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p |
о за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце |
иповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и |
у?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто п |
но чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печени |
ић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г |
ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потр |
ећ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О м |
ристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа пр |
е здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја < |
ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе |
и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печен |
навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> |
је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, д |
ије овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, |
еко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћер |
е, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код д |
примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим з |
динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда |
и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку |
есном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој стра |
/> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћиц |
дати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први |
се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву |
чно како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би |
ве.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> < |
ћати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто т |
претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика |
„Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и пат |
Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, |
прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је |
p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас ј |
аже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других |
тва постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи про |
штало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господ |
аједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n= |
о.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од н |
човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку |
а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n=" |
у живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10 |
га на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у ж |
рала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кр |
стити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то бил |
и војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три |
пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био < |
="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и |
од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, |
вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађа |
јим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хва |
дим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> |
о.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига |
му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова |
да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он с |
ти тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n |
ожда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; |
ако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом |
коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсни |
сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који ј |
тка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин |
е, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, |
донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзн |
последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, |
и Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста |
динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина |
<p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти п |
дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад |
о у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си т |
а.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" |
је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је о |
а и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас |
је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом |
и онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухват |
з оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови |
га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку мо |
ма доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме д |
би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављено |
ова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; види |
ји пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор |
мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у м |
но ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смех |
аде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила мно |
оју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понав |
е стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба мета |
буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана |
е неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и тр |
ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздрављ |
.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли |
Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликате |
на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи |
леда и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и |
месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Не |
је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p |
пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова |
у прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А |
иш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи креме |
канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упа |
> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - |
, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала! |
може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане с |
д преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, |
енчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо |
ога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те н |
меш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жен |
а да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за тр |
, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођ |
на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, |
и задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш |
им се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га |
си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: |
м новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре не |
насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куц |
виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест годин |
ма ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпо |
печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те к |
онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду |
вим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чино |
н живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року о |
е да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени |
душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, н |
дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће |
баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин |
сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта |
ом гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите са |
ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и ост |
ојник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин вој |
, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мал |
ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само |
егове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' |
ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. |
и био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Ср |
, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не |
едничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „ |
ени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, |
ледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’ |
е све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, т |
е периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" |
Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћи |
ивота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњењ |
никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем |
другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој в |
И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не са |
оиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте |
испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала н |
зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађ |
о си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{ |
ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} |
наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја раз |
мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, |
олуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија |
арим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних ш |
а јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га в |
смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само |
пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да |
добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што |
плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши |
крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} П |
р мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме ов |
а с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај р |
ни се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекн |
Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, пит |
већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да |
дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „< |
и мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' |
ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро паст |
едан глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певањ |
у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек о |
n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном посл |
могнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> < |
је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га ко |
о, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан |
руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш |
енчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијс |
а, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да приб |
и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се ује |
ве гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је |
штва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари |
уди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n= |
мшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио |
“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак |
„Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу П |
поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно |
едни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му п |
место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то мес |
позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождест |
ешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и рев |
р, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и |
па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише |
говски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се је |
и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати от |
им мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јов |
дизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо |
еју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прс |
ачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито < |
ао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он доне |
b n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове пе |
/> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се |
да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар б |
гао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} А |
гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу |
а накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и нај |
и беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки |
шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако |
и у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да |
рна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше |
а радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што др |
алио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаниц |
ете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље |
се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо |
а, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро п |
, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је |
а трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, вели |
че; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш пол |
ијатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} |
ао какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опу |
иру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било пр |
д очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија |
се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо м |
спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди |
н је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану |
ор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и |
нога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде м |
е батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је |
рахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана с |
свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Ј |
ругоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли т |
у цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам |
.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— |
е прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“ |
Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћ |
али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ух |
ебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао |
нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи |
да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, |
и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} |
p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке д |
ло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме |
.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало |
је.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, ве |
ш неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јов |
ова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, д |
а видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p |
му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а |
<p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он д |
уд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} П |
нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила м |
би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употре |
} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и |
ја.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједн |
— све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадн |
а.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; н |
, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф |
м и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и н |
мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђ |
у живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Њего |
ти па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле в |
ста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгр |
класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравн |
ао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био! |
вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо |
би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест |
се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} |
„Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> |
ога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега |
чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича ка |
мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почињ |
свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове |
з“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Та |
јни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило ј |
тије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао |
еља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску с |
Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто |
аследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају |
ица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Па |
тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога |
ли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S |
ти онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па |
дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: |
Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен чове |
се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за п |
, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S |
а грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће |
.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из ди |
истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица н |
ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јов |
а и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да |
Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди |
и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а за |
аскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали |
„није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који |
госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи г |
ељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.< |
и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ |
— Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни |
’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају |
— У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто ми |
<pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на |
} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Ј |
учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p> |
смарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико |
светио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређе |
Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово за |
се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изг |
ко и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p> |
ова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки |
м; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Те |
ти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша св |
једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну крун |
ин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких се |
у адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћ |
, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем |
евета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у |
и, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, |
чудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на |
оси сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна |
лаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест г |
осао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио |
е последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах до |
p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева |
по јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, |
н и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној пе |
в песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p |
олегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми |
Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прик |
сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, |
њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и ов |
риго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам |
м, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће: |
(с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако |
} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Ужив |
перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста |
опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ниш |
Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, м |
р нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћуран |
а је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стри |
водио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста |
и, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? зап |
ља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живо |
а, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Г |
удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јо |
д први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и |
а са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да |
овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си |
и та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а |
ја Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцелар |
> <p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> < |
них дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад от |
дио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</ |
антуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се |
анин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад |
их седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме и |
а.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравит |
е она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи |
грт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна к |
о са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твој |
органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политички |
један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој |
већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у |
ћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на |
н, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или |
ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин да |
уњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код |
а је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед |
о мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом с |
аћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божи |
сати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу |
вет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама ра |
сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин ми |
тпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на д |
често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави ш |
госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н |
> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и |
ли г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...< |
ше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспел |
се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га |
чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцелар |
на као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога |
може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајми |
Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми ка |
а преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла |
ње, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту |
га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми м |
песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити |
де је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S |
јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да |
на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у |
ном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколик |
и читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних |
зулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им |
онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, в |
то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га осло |
и целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Ни |
сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га |
само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Так |
о писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{ |
си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му |
еђу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На посла |
тању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јов |
ожда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само пи |
све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а |
атио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један |
о, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију до |
се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене |
ољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поск |
ежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учи |
кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске пови |
баџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; с |
твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновић |
но да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павло |
слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добиј |
ло дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за п |
н кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, |
ца!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи да |
! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
и ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а |
Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом |
адежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер б |
аже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за дру |
ра као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове ло |
ала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник |
оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко пис |
о винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јов |
> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабри |
Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да |
ући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који |
памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног |
ек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} |
кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а пола |
о је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не |
ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узим |
господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: д |
стао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> со |
остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с |
ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи! |
ом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p> |
увен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге прода |
му дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако чес |
его је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, |
а набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе |
ла најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте |
се и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се |
— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилук |
оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и |
аест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао |
ном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, |
вде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне |
та ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.< |
ке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живел |
иманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ј |
{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, |
њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој р |
свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцал |
чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <q |
дставити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а о |
ћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гл |
тављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дан |
А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— |
есланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује и |
3" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакали |
већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда и |
паше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, |
ити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему ј |
ога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али |
што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хо |
га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде |
луке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио д |
Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приход |
ли више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се о |
игације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гро |
>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја |
е особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим |
умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лифера |
маћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу |
ријско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим к |
од Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шабло |
петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није п |
жити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, |
он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не |
а неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" / |
оједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да |
стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ |
ајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да |
о? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, |
љоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светло |
акав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушају |
нда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се он |
које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних |
, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо |
о се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се ка |
ет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и на |
икови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си |
је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па |
} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуван |
е!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај |
акле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— |
до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из |
де и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „ |
ане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио |
анцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у м |
<head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне |
х десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај |
.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.< |
оди му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне слу |
орио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни бе |
ов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбег |
>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, та |
ке служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклет |
у је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После |
је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер |
ш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њ |
одновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако нак |
јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва |
дњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био ч |
од овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут |
и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он |
„Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поод |
ра" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак |
тајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер ј |
мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што пр |
толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му |
лаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p |
доцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане д |
то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита |
домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ак |
оме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пош |
стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качке |
потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарск |
S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Ка |
еби</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у нап |
леда рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе |
танска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и |
днако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженико |
умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћу |
аз.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа |
е да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био ј |
лео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме |
Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и |
е: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три с |
државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези |
га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг м |
ли Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако |
да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут |
Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу |
било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео гос |
ше се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Бож |
е нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна з |
. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати |
а гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па |
То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да ј |
ло!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он |
к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки |
ужне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи изву |
о по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупи |
о повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето на |
!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а м |
ко други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину бра |
p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти |
оти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а |
камији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан |
изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и ис |
ва сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!! |
а и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како |
пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш не |
ражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше |
арском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама |
ућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, ма |
>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одош |
на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.< |
жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било |
жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> |
ета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као доб |
и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као о |
/p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и |
рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, |
по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника и |
а му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, |
м мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотер |
то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује |
уцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} |
и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да |
ају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно б |
, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју |
S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке ма |
пет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог шт |
остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се |
а причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто |
оси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражит |
а.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по |
д „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она |
је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на ср |
, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала |
да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; |
га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> |
је <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били бл |
м му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком ме |
реност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, пр |
ку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један |
им, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Из |
мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто |
а даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, реч |
p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, |
с на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више в |
та је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако ва |
е заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за ш |
им би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која |
— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла! |
није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... те |
у код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је |
д ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин минис |
госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још |
и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задев |
да бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Шва |
оје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</ |
p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане |
неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школу којој |
МЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title |
е изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слов |
Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, |
се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код ов |
Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и |
се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: з |
вотињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{ |
неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и |
из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чор |
S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да |
две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<titl |
ла та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико б |
ражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му с |
р је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" / |
српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још ма |
мао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године по |
послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је гала |
S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да |
pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме |
иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изнен |
аја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцах |
оме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти с |
да и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) л |
дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатс |
ао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека ви |
и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. |
а Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекл |
свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па куп |
стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети от |
гим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и |
армонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само |
беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала жениц |
рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синов |
зи давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак н |
је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, |
је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, ни |
Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита |
ада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише ча |
јекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада |
ни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја јо |
ер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред све |
стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, К |
ествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; од |
знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало |
ни се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Макс |
о пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко |
мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се |
би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа |
плаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакши |
стијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> |
о је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и |
„јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ |
ави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих |
ијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам |
ледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја |
па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Ј |
поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, |
ели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: |
тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно п |
међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да |
пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси |
једете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни јед |
ни не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Шваб |
цу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебра |
нта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> |
љ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те зам |
д другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни к |
! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти са |
тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{ |
неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајсто |
му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јов |
ца устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова |
врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А |
о, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод креве |
и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар |
е нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; в |
>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> < |
не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха |
био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете о |
и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срц |
{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руко |
Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} |
не динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, ист |
ује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с вр |
веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно |
е замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много.. |
гога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши с |
, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле |
а кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у нови |
српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете н |
Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном |
{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко своји |
Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је |
рекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, доне |
рекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу |
ика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти к |
е.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не поз |
се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафа |
а и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комши |
ијеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога |
Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један мир |
„Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb |
и, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју П |
А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео те |
>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад о |
врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивиз |
ару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели он |
опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а |
је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића |
пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, т |
га назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се |
ну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p |
Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— |
моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена |
који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мач |
та мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а |
господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски мож |
увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме п |
ку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога н |
јзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравиц |
о ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми |
а храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприл |
тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту ј |
о оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога с |
ве на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допа |
е друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборав |
пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин |
ом каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ |
ликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле |
м... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе прет |
/p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам т |
лика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу ч |
{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести про |
ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Б |
ифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си |
ли обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало прил |
на му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „к |
то ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздр |
е и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шт |
је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али те |
дбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јова |
административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни вој |
стала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како |
пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно |
</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми |
и кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно |
а бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{ |
ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не н |
ту; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} |
Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те тв |
само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго мој |
мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слоб |
Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа |
ар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и раст |
ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ. |
<p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да иг |
на домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасим |
се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је |
, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележана |
а Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још ма |
ршафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име |
узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и |
огме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} |
мично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада на |
е мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенц |
и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине |
обра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, сту |
ан Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi |
> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара |
гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> |
ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је |
деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама |
.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само |
.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу |
ати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира |
и <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} К |
тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је |
, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутск |
е излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несре |
не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке |
е, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па |
у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да к |
е моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; гово |
-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бис |
ак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је ч |
госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —< |
ћа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није мога |
{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— |
hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала |
Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> < |
ље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Иванови |
анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p |
му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с |
.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази. |
лоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијет |
усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебер |
ролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао нек |
p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трж |
Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изго |
у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и |
омаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша б |
ј данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и прос |
овек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се |
а као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p |
знатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па с |
му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и |
S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све мо |
ано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S |
ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад бо |
ћи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био |
ne unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се оп |
а Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов ле |
.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Г |
одор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, |
Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да |
оване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лифе |
вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; |
} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господи |
уре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се ти |
о место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с пон |
изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} |
ром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је |
ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „ |
ва у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и |
и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је |
чи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија ко |
са.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за ва |
> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, |
а“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шл |
ба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејст |
ује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му |
м очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један гла |
постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на ав |
То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад доса |
о је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то |
шкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду поче |
сти! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не поз |
е облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити н |
и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба г |
онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као не |
остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је |
сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од |
А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, |
ле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица |
рке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједн |
у чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са |
адијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод |
анин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког |
и бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно |
е.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, к |
>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако ве |
арина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непр |
као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="4 |
Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова д |
ржим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику зад |
тку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тада |
Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније ли |
дне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају. |
своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, ал |
нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеле |
пије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нар |
читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствар |
о.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p |
при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тог |
к!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина |
сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздр |
.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончал |
скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а |
се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повре |
итаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <p |
ало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној ш |
помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: п |
а, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на |
јо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чич |
јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава |
глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? |
<p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећ |
ше и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="sub |
рико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми же |
} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет го |
ругога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама ж |
по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за се |
ило је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер н |
Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је у |
јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам п |
руштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као чове |
имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, п |
бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45 |
ти до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаш |
ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разго |
— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, ж |
између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживи |
ријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се |
вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти сам |
Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем. |
ен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па ка |
аба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се ј |
иже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека п |
анога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су оп |
ек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју ј |
{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На |
на, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ бил |
блиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак |
ф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, н |
ле бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправно |
едовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити |
„јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n= |
на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад |
једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не |
ако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине |
> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жен |
господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} |
<pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном |
омаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнск |
ја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар чове |
мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова б |
ик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће м |
работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Мош |
имо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те доб |
кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— |
и иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлого |
Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће |
, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не до |
и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаже |
прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слик |
у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима ни |
бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно |
на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен |
Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би |
у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се |
ек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати св |
али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде и |
{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, |
ике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га ка |
у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекид |
еленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегер |
о - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те |
з потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела |
Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише там |
пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до |
кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. |
вај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је про |
уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на п |
зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесе |
ли и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатал |
а?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад |
више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да |
{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим |
на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре |
е, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, |
рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брк |
е ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом |
волесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толик |
мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једн |
</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је кри |
аже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као ш |
латка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху. |
о и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb |
>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, |
министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ни |
наредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твог |
и тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Ј |
ко.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он к |
ању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а |
, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго |
молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда н |
јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писме |
о звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речм |
еби Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели |
ђа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ збо |
а" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ. |
воје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне п |
, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо вол |
у мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластични |
још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, каж |
јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених |
оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: |
тко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесе |
р се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита та |
асни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет |
прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш |
је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико |
i>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, |
ља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.< |
нака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, шт |
ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу сам |
год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима |
ни опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто по |
већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и н |
гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зн |
S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован |
.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнак |
сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим т |
је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по тр |
баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Мо |
би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Г |
чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и |
ба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у |
ире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било |
Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, тре |
ицу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или < |
ваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет |
>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „ |
а је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове кож |
ма и навукао их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин |
идео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.< |
рана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и о |
аједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је |
у, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је т |
поја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова |
p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јо |
закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури |
ванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако п |
треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима ко |
д свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпо |
толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А |
неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер |
лон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово ј |
у парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за пр |
т диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигна |
м Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званични |
е да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе |
добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном ду |
својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и |
ета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био ј |
донесоше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песм |
после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан |
то је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у ба |
етио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао |
ке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p> |
извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжи |
Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p |
е тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције! |
е мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушко |
авности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И |
му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, к |
а од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару |
едоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} |
ци — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка |
иље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко |
манима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се по |
</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати |
олико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} |
онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је пече |
ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаж |
стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту ј |
во Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, |
ишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, |
ашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерн |
да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али |
мо видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек |
позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не |
опадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и за |
ади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам ј |
се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је |
ским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и |
поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што |
о ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диж |
је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb |
их, јер данас, наравно, да није мислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Пол |
аде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели |
за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га |
инама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, |
лонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а по |
па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад |
зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам |
ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Н |
сту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отач |
ц с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда |
о чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај |
Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим |
сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Г |
/p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Дв |
Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај |
шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, т |
ква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам и |
а га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледа |
, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу |
ло с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га |
се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. |
Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је |
и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узне |
Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара |
о године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њ |
вали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Де |
бијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Р |
оворио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја |
ио поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> |
знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћ |
S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао |
, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над св |
то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте м |
и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим |
јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћ |
вани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако |
календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија |
је уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n= |
нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљ |
о је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо |
ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За |
он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSecti |
о да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није м |
није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тич |
еткано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара ка |
један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај |
ине.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега н |
/p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? про |
се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n= |
ета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта ос |
вила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чар |
вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да з |
ет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</ |
који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, |
није у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни ј |
ио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канце |
та, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарин |
> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тес |
И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаниц |
о званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали |
пис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је |
по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.< |
екања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар |
Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зараст |
да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијона |
е добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина |
и, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да дове |
/p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то |
т излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, |
) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер |
је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет |
већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, пр |
волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја |
ири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито |
е једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па он |
видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у оста |
га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, |
ама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им чит |
ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Б |
етом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином ба |
Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ |
је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће |
прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он |
ван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једн |
г само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „меде |
ујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дањ |
у спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — |
и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, ј |
ога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо |
ad> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, |
/p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јов |
та, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у ос |
p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и сед |
сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га сл |
су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне гл |
а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф н |
тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фант |
ова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице о |
и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По с |
ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошл |
ио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окр |
а „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, |
ео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S |
је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Да |
, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дан |
и од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; |
едника Мику задеси несрећа.{S} Нађу код њега неке мало крупније неисправности тако да га ни њег |
тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песим |
како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас |
и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник |
еднако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за друг |
м блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично |
а опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хва |
како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада |
ло крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно н |
ланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде |
о да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога ве |
ебао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која ј |
тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док |
је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевет |
и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује |
слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} |
био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је пр |
мерак на „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао |
шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово |
ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта м |
ћ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцелариј |
ила слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на своји |
тио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен п |
бодоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве |
е у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то |
у, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше рев |
ог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том |
та.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, |
S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци |
ио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали д |
; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} О |
S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништ |
а накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; по |
а, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{ |
ово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста |
едни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредн |
и да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не в |
знемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш л |
ако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војн |
о врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине |
, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и под |
а на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина |
дина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Д |
и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она ј |
Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако д |
Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти |
</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изв |
пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро |
ер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако б |
не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га |
.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је! |
у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну! |
ним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Шваб |
ади све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вр |
задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па |
му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то сам |
ва пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџ |
S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћут |
јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружа |
а славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га |
то им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави п |
ледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> < |
за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Ме |
најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чу |
угих, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се н |
у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Б |
дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопи |
Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра. |
оје им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост. |
алну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му ј |
еднако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; п |
и својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и ж |
већи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара и |
, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш |
време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни сл |
з блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна |
, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Па |
смо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу! |
ске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода |
и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ер |
величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и ш |
у Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, ил |
и ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече |
је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и |
иси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је |
онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћ |
емо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава |
ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени |
ј леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јо |
позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњо |
е).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретк |
ица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце |
и и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председн |
ом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам |
S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прек |
купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са |
сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лат |
Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала н |
маћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по |
ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прик |
глу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дођ |
ти се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према |
аест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и н |
там те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен |
јник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прс |
ма, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао с |
<hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању |
рико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико. |
д раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика |
вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пиш |
кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе |
у!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде |
тора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове |
него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорез |
е речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све |
да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја |
исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} |
b n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиља |
д к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикав |
баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица прис |
р па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не |
у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> са |
р, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... |
нице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у п |
упио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крс |
дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као иск |
а Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јов |
се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и |
ади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, |
и срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, |
Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранков |
ле скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; |
дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, |
већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Пит |
њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љ |
е држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно сл |
о књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада прија |
>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од ср |
на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и на |
јала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас |
ном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху |
жавну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југ |
нала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> |
тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} Н |
о тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако у |
ако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се |
ега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако см |
љу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, |
b n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није би |
кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб кућ |
, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш |
А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине дина |
и новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у |
, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Крист |
„надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није |
„Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет та |
ез исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p> |
p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? |
о бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће |
е шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи |
тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n=" |
па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго |
па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни |
ва.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, |
адило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што ј |
на могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, |
га совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уст |
ете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова пок |
а на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и ста |
и се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па |
о још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а е |
дева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n= |
<p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде |
и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разго |
, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечн |
и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми |
маћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, |
че повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, т |
вде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из ст |
каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не |
авни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је дос |
ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распита |
S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одат |
еди ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба д |
је две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Ос |
поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна рад |
а следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико доп |
му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> |
и ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! бр |
нила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гле |
лака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{ |
и, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p |
p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу |
ве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било |
шу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј |
м, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пут |
да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он срећ |
ило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узме |
ну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви |
и својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Ист |
— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим |
ући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, |
ољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема |
и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, к |
> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде траж |
бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у т |
само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубре |
, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да |
та. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! |
. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико |
ле ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у к |
дседник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније пров |
ви све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као |
Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{ |
ва је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу |
ари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова |
и у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</ |
ије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, мол |
стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се ч |
обољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто |
еже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по н |
ате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад |
уде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комш |
ужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Ки |
И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћ |
о се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, остави |
лико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и у |
ад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти |
ине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дер |
д седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму на |
Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам ко |
з ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су |
ко умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиф |
ко и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или |
сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њих |
а улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цига |
Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је |
са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p |
к, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас |
о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претрес |
тио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољ |
> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— П |
пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив раз |
а.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву с |
а једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послов |
с а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу машт |
р и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни пош |
по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. клас |
гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} |
6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојни |
а а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од вр |
„јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само |
а чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели |
и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту леп |
рлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност го |
пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била |
ју тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, |
шији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим с |
VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов ко |
трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду п |
ако је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} |
риче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како |
жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, нег |
ужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше госп |
азио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али |
м, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама |
p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па с |
арочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким |
вако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и |
е ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га з |
аније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p |
.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути! |
поја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— |
х „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопи |
олази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцелар |
Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде |
.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по |
еће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у |
уа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страш |
део старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је д |
ла се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, |
расе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јов |
Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало |
pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— |
волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога |
то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћ |
атарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супр |
Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у |
о погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли |
мшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сад |
вно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти |
но се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипи |
поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се н |
од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јо |
ЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИ |
већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш |
прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и |
це, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини |
ест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p |
ао дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а о |
јо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је |
Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца |
Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, сме |
канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у ка |
између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и једа |
зиваху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да |
пио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чу |
завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На |
а ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да |
дем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јест |
дин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам |
пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> |
тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све |
> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p |
дан другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, ба |
ељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> |
са које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{ |
p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на |
: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти |
} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S |
али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} |
— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSecti |
гов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био |
овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантс |
на све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, уш |
ошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Ј |
вољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до м |
ипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> < |
Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја ка |
а један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу |
мре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније < |
и дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти |
го па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па |
латки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је |
рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види к |
ати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> < |
зели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, |
па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две |
варед се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова? |
А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењ |
макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он |
у у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети от |
ка Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да б |
кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјали |
о других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и о |
не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господ |
и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Ј |
оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За |
тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова реч |
т, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а јо |
о те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и |
о га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} |
је окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду ча |
а стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се |
за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики |
ако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега он |
и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу |
тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности б |
м кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом р |
им, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан при |
некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари к |
цу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ |
атко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика кој |
то једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за |
ишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непом |
шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> |
S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је |
ницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљ |
е овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако |
ру тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад измеђ |
да се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице ј |
граничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опази |
о је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он с |
м Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Др |
но.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, д |
а њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога да |
гај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и |
гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну |
е чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је |
тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... тр |
р среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али ода |
{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио |
он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Ид |
.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је ис |
у дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, см |
ао што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се |
се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очаја |
гишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да |
и шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе |
па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осме |
ма сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да м |
у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} |
ла.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Ј |
а је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, |
о и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт с |
А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не |
несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како па |
о домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики куј |
/> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо ра |
есно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> д |
ач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запев |
у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Ру |
аженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, в |
дске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су с |
м је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. |
уги календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га раст |
ики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он св |
ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — |
11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодав |
ла на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да |
није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p |
S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се виде |
А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оп |
а печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћ |
слима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишља |
много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му с |
његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је б |
еши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да покл |
ј скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жед |
{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српск |
ете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља. |
идружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Да |
ћа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— |
у, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови |
е своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови шт |
} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без држав |
иво се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није |
ло Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој с |
дан пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали. |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога |
слила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, |
ефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, нећ |
Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само ш |
ку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код ј |
рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па |
вати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и гл |
рата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку |
правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке пошт |
је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да |
> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у |
али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од не |
ре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз |
ју.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста |
<p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога со |
вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола фо |
пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено она |
вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине |
а одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „С |
већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и д |
воју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> |
је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на ле |
ружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S} |
се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако л |
, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би |
оме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она |
и у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p |
а!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због |
илама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца шт |
н, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изве |
“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда из |
адим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је нај |
полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врел |
а. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? пита |
?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет п |
931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе |
и то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти ме |
их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот м |
подин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л |
има.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то |
ти, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио ко |
гледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму |
(то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега |
атиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме н |
, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а |
прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Т |
} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено блену |
а статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја |
имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нис |
чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, д |
к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скре |
у (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} |
онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше |
ао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потпи |
> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада |
ма ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, н |
о поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, п |
оружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер твр |
Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапи |
е, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод р |
ко на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и |
Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> |
рекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни |
аке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држа |
ка зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок б |
ен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на бра |
ретисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра. |
екако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{ |
х неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевал |
вале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што |
те, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми |
би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песни |
једом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с ано |
заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Ша |
уче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену |
.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, |
ија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушка |
да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час |
руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код к |
"27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме |
инистарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпо |
е ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, |
ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да |
па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Так |
дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако |
а остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељак |
оја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} Н |
уштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак |
нзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер |
ђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у кон |
орао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допу |
те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, зау |
поја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, б |
ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без |
е и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио |
кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не см |
испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску ка |
мо на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако о |
о је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом |
део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Тре |
х Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi |
ужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi |
ца која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљи |
ами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим ду |
био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако нег |
едства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се |
анцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и |
S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву сман |
рачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него и |
трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и |
} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је |
на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао поглед |
шлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а са |
с, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на друг |
И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, |
n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао |
Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту |
е дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странк |
е. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, |
p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се |
другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврн |
Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изгово |
И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај н |
Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, |
S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању |
ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така слу |
ади многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта |
Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пре |
на већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, |
новитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се |
вно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни наче |
шу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} |
p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и п |
о бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоћ |
тина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Мо |
ија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <p |
густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој ј |
о је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} |
донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</title>“ на ко |
она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После мал |
Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Ш |
ја разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је |
и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „сл |
јде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно р |
ако — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како паз |
свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео д |
клете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p |
тавља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио в |
им језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, п |
мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, |
а вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а |
на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А ви |
евања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стад |
у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међ |
lestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана |
датле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад |
, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> |
е кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, пис |
ного претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних је |
ва — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни ј |
} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишља |
head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p |
де.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, |
у к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што са |
доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам ј |
такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о при |
и ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад |
алосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се го |
n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто |
мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можд |
па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде ј |
га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пе |
олако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кре |
шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не |
коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је |
био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши ч |
осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од св |
ом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом |
, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само једа |
дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени |
по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан у |
читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Од |
есно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта |
онети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, н |
а бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ |
} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је д |
растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{ |
те чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с др |
оводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по |
ве и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> |
оспоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од гл |
један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе к |
Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет |
апци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизија |
маћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоште |
х ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списа |
на слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да |
, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је н |
ема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не се |
пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! реч |
д био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква |
већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најле |
а спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А |
и брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, |
и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, пр |
изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успо |
пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим |
и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зн |
е душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са јед |
еком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно |
прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једн |
е и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S |
, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p |
е... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, во |
! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким ст |
ју.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова |
етку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, |
> <p>„Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наш |
чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он оп |
и жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је т |
и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} |
олаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цига |
p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у њег |
на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Ус |
а, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми |
лики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би |
ефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и |
за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печени |
ши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану |
а свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне |
e>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — је |
његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодс |
увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа и |
огао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефт |
p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола та |
није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте |
ранту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај ниј |
класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду |
клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о |
Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије само |
олира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао |
Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би |
њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб н |
а имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са д |
Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућ |
, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра |
лази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, ве |
на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу |
и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; т |
били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова им |
пште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Ше |
пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новина |
м Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да ње |
тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>Пос |
само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, ве |
е, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецн |
>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај |
приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Рист |
вни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла неко |
ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</ |
едајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како |
бером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да |
х јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ |
лони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и |
м свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Кај |
апуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћ |
устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,< |
/p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разу |
ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било. |
и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем. |
ма потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му |
умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену пап |
наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какв |
о мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p |
реписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслуша |
латио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> |
џију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру |
на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да игр |
ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је |
итао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама в |
те! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p |
платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмак |
спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давн |
јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу |
зна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — |
p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, |
, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред |
ако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова |
озан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је |
ло о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на |
ок је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин |
род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах |
знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Тв |
као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејс |
а-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, к |
о и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револв |
пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам стран |
} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отим |
амо човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <! |
атниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџ |
а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} |
о да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац |
ничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова |
е био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да |
S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја |
е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу ис |
је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуд |
S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто у |
држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{ |
ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед |
пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здрав |
ојник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерн |
а спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Амане |
и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{ |
ја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га бл |
сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо с |
="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх |
радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му |
аду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — |
је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом. |
мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину |
дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n=" |
им дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим |
лаве ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришт |
ма варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, |
овора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам |
и то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо. |
{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није |
ом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити да |
само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писањ |
озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а к |
анас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, виш |
све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај да |
ени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ |
док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, |
ста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" / |
ра, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S |
да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Нач |
то се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин < |
лите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали с |
ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим |
целариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; |
стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блати |
отине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, |
коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и |
саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p |
менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, з |
ије; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе |
чи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати |
рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањи |
на неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан |
— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S |
и, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила ј |
ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на |
већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме |
м сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је б |
језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ћ |
м већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} |
пим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем: |
а седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Ро |
и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље |
да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању |
зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже гор |
оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко |
апао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет |
ну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама |
ваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, |
И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име |
Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам |
Зато, никако друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам сваког |
а је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и ова |
дајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па ј |
ђе му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да |
пу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?! |
аћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из бла |
кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пу |
адовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па н |
своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вел |
лим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: |
!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учи |
луфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковни |
е. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S |
о обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски кап |
порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша |
дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепани |
чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p |
вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче |
о је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам |
} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па |
а, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га |
ан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало про |
е његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, |
ј по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели |
а, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спава |
Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добр |
о право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, |
ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио. |
" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк |
и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад. |
на му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми |
} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>п |
ло, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео |
с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="2 |
подин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто ар |
8" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ри |
ом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, |
ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „ |
ци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и |
Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то |
ине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на |
ова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одј |
а гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин |
знаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио |
икову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља |
Море, зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да |
— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се |
две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— |
се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства. |
аћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна њег |
дао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и к |
сна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то ла |
и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, при |
чним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: |
полаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (ка |
мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Мо |
је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгуби |
Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад д |
неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако д |
алим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48 |
едан другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се |
уће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад |
ом, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p |
тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковим |
адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко вр |
запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то т |
Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он н |
вори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљд |
ти као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону пр |
осле продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> < |
је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је сам |
то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори |
апу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ов |
мо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија |
а.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се ве |
дби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавал |
p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на |
добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаб |
тва гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек |
он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се ос |
обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свра |
на разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијаре |
памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} |
а врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик уме |
кав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана да |
близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n= |
, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веро |
т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и |
јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова! |
ам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па |
кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка с |
ољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја |
Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: |
<p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један др |
ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дуг |
и откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb |
није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси |
се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ пита |
ћам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са |
аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, |
м једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, |
"65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одб |
а ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља за |
ављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљ |
ао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p> |
и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Кај |
аше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко једну с |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћи |
а је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> < |
од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако |
S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— |
си на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назв |
аћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испи |
никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није |
мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина тера |
ешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па |
е пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланх |
у.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се |
чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је назд |
Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада |
бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну ма |
како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљ |
м; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига! |
а, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори |
кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова |
се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb |
<p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, |
ори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говори |
ко се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредн |
а само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теш |
. наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пусли |
главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Ј |
>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је он |
т код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наст |
ивајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: |
а и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Мор |
</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} |
"63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам |
е гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Пај |
исети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није |
pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, ис |
</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели |
то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви |
посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мај |
је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мал |
де врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља |
по'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег |
Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пус |
у ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по п |
ражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-К |
ћем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{ |
инио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— |
ражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, |
и бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p |
Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за |
види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и |
У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило |
pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на п |
Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јов |
ного занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на |
а узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренута |
од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћин |
> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаест |
вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако |
' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и |
али своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb |
дмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{ |
мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стар |
ај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш |
м арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> |
аоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлиј |
га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту |
узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и |
ном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица |
ешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана с |
/p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити п |
а би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао |
дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за пече |
идну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ј |
и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Пи |
је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, мо |
} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од к |
, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу |
еди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прик |
отписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му |
ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то једа |
вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу |
т мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се н |
ова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није мисл |
аженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако |
главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! ре |
ако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понаша |
је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћут |
не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав п |
S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та ф |
} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер ш |
љубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шезд |
о, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} |
pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу до |
ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не |
да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова се |
за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, шт |
настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а |
ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то пр |
само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек т |
о.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb |
div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> |
Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па |
бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ наз |
оји ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су |
кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се |
и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али вре |
} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад |
дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, н |
откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не при |
ико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, |
о?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ |
га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриг |
у, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чиј |
много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си к |
много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. |
ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шеф |
ада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату |
о.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није |
седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, |
Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да ш |
јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушава |
оже бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном леп |
ије било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, |
ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и з |
дава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— |
им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на дру |
ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко |
к кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шали |
ј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, ов |
о, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач |
, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си пев |
или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик |
ајпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пу |
ам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не |
ад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прик |
се певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму. |
мах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећ |
е и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав |
саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наш |
он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио |
</quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога |
/p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ |
даџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је ч |
вско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и њего |
а својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то |
е место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави |
амеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, |
(онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова и |
стих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! реч |
у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, п |
ана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се д |
, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он |
>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; ко |
она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S |
тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била |
тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимнази |
ар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист држа |
риге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на |
враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!</p> <p>Кад му донесоше „<title>Лиру</tit |
глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања ра |
ављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p |
и „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, в |
прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну |
рва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао |
илике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писан |
.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S |
али да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше пе |
p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну клас |
о у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чуј |
Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, |
донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је проч |
ка се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штам |
ој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцела |
у беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вел |
ну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису и |
сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја с |
S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље п |
оји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни |
ављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и |
о је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман |
досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом |
трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао ј |
ко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога |
да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да |
аженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом |
0" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио |
о, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти |
ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалаб |
1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕ |
Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада |
нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво |
ше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако |
његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и |
ницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је куп |
ри пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га с |
ђе Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и пре |
д зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана. |
маћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом ис |
јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се уж |
анжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мал |
а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред |
знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио је.</p> <p>Купио |
век шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </d |
ио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е |
ави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице ни |
ремишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила |
ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја |
hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, в |
а“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији држав |
ли да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да ј |
лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог |
.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали непр |
/> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им з |
ко било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, п |
а сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу |
вдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, не |
ако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства п |
фа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је |
— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? ве |
полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји д |
што, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љут |
фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... |
ву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја до |
да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толик |
пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на с |
каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} |
дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко над |
био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осет |
марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је о |
с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" / |
с на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би |
о друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, ф |
бацивао за неког пешадијског наредника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са г |
е па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Же |
тавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Гово |
на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа њего |
ко научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године |
кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је д |
дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим би |
ељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n |
бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Мил |
о — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека вр |
истар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа |
<p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на ма |
лаво? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар |
а из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја то |
а, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</ |
! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара! |
> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— |
џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> < |
виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема кр |
па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и |
ражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, |
видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одгова |
ис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вел |
у на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно. |
администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране доби |
о грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти |
све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, |
гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна с |
азвана, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог |
жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „г |
пс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће |
пену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са стол |
м.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то пр |
о соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испри |
сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у |
} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнак |
у је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши |
да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се |
бити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон |
није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају |
а пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда |
на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек в |
погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би до |
{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене зн |
ом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том трен |
таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мој |
едине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection" /> |
в! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да а |
p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p> |
а једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи |
афа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова |
А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јов |
ставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту |
аже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу стра |
е, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одгов |
штен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он |
!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, |
<p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вел |
ао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Кар |
з штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из ње |
ве и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах дру |
буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S |
а пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благо |
учају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње бра |
ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али |
а је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за т |
{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други и |
лицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви |
сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже |
умњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основно |
е канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само диви |
ламу дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар с |
итом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је до |
ли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао ос |
оште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га т |
кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се |
и кремењак, једина заоставштина од деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован |
аћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба |
а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" |
„Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Ри |
аницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то |
ада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази |
вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако |
у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напоји |
Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје |
иних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор |
p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове р |
вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својо |
до, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џ |
ај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да п |
ија у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена |
ицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и з |
ио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрд |
а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуш |
ју се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и вра |
и, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb |
ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“ |
по’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола |
'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била в |
е суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз ч |
тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у с |
</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копам; нисам да |
екао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу би |
ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако |
умарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке |
30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што и |
рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед |
прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намест |
д то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјети |
аполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се |
скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „ |
</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима који у васиони владај |
бу Кристијана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а |
ва.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу |
ази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где с |
е, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом с |
еби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Но |
ује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли < |
ју.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш |
стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег п |
лаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испун |
рати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госп |
и четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па |
Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за |
оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по |
иса, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнад |
естима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и оч |
н био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „ |
(а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> |
ту за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми |
уд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара |
и се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S |
а променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако |
ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки |
ка, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о банди |
пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> |
ћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту ста |
а ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста |
зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се св |
лиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За ти |
и тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим кол |
(а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар |
уцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је |
ало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао д |
/p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави в |
заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише |
прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато |
седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарају |
ојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из ка |
8" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а |
е забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом |
/p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће |
ана!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не |
прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> с |
надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батр |
{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канце |
</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећа |
и грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себ |
душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару |
ња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен по |
пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова |
ука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама ради |
е види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и в |
ијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђ |
ши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носи |
Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" |
оја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с п |
се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до |
и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врат |
млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зв |
е десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полажени |
већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и д |
не како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко б |
и се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми мани |
због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се |
Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следуј |
а послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегери |
ћу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да |
е којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако в |
авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде |
Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— |
ој даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прили |
а: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је |
еру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год |
лажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали сво |
био је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi |
много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се ни |
на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне |
руштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен |
— Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{ |
данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-С |
теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја др |
батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће |
е вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, с |
бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је |
ављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све |
ало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија |
мо овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је |
обро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако |
а била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да с |
сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за сво |
, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ |
Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господ |
е.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам час |
и домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, уп |
колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, |
сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони |
ан орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га |
вно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из ж |
ојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно пар |
ворити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као год |
женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити |
ларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је об |
ућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по не |
живи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наиг |
апоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} |
њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој |
било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим пер |
је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће так |
{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припо |
ли, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, |
<p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — |
Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христ |
нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише пр |
/> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам вој |
и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> < |
ерати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене |
>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог н |
тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше. |
Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> |
ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољн |
ника.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам |
њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тим |
ивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више ра |
разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде дом |
="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, хр |
ће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, ос |
ро, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а |
поја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Па |
>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик |
ју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, т |
а и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича |
ђу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где с |
и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћура |
пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри |
није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се ма |
благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути |
ба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијан |
а мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохват |
p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу |
/p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23 |
треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n=" |
с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца н |
ди.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још |
те се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, |
тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је н |
овек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понуд |
ђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{S} Јова му при |
, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему к |
у кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Каји |
Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђ |
н окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем |
врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми |
рли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је са |
је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отп |
ски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} М |
од куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за т |
ћи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао |
ко, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре до |
свећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n="5" /> <bod |
рску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама |
меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а на |
/p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова |
p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није |
име, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтира |
ога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је сврш |
им вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, |
њавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јо |
жасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу сл |
и „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно |
то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон |
рте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо |
чим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга |
ивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску |
ваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ј |
кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршил |
те и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест год |
unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и |
рапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се |
овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да копа |
ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! ре |
, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље ос |
своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних с |
ре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и заста |
расад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На ли |
љив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како с |
рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало |
дна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и дон |
је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и о |
анац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и по |
итао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланско |
ња, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ра |
прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је б |
ава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Там |
чита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у гр |
ова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не вид |
ово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они к |
домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о п |
не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} |
ричу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зави |
а се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} |
Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођа |
пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита с |
Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и ору |
!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у |
а вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је њег |
рт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Пе |
а државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског с |
евних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цел |
ез одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао |
довољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али |
х старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јованово |
ивео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој ст |
/> <pb n="4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критик |
е госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кр |
постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него ов |
е кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђо |
нудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} |
ди — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи п |
на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђавол |
арање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже п |
вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</ |
</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису |
пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, в |
-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства |
латом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо |
дресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо |
их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је |
дним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег |
и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n=" |
ле које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуг |
Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачко |
ко, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у пе |
но, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Ни |
е“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је |
е као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је |
и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, |
поче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде јед |
песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет пол |
да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад х |
ски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фал |
/p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или т |
е испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и пре |
но било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} |
удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузвани |
се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељим |
што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкури |
ли, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога М |
малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за ш |
човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само јед |
жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С |
де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него с |
ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче |
пским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се св |
ану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, |
наш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отп |
ина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколи |
<p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мал |
му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је и |
к и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} |
ај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу. |
е три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напо |
ом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати |
продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки ро |
сто било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлиф |
утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико д |
ским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пр |
чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини |
до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је нај |
а није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљ |
ја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде за |
да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља |
е гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели |
<p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издат |
анку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није |
оштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавн |
ан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> < |
да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, |
о, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу прис |
ле.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“ |
остављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао так |
атлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крв |
е променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест г |
еке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал |
Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пр |
а.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у |
ан.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар |
д куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим |
} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу |
ктиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким |
ришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и |
ан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијског |
и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је с |
lestone unit="subSection" /> <p>И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, бил |
е срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо |
први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ва |
тељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом пос |
косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шт |
наче мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку ч |
ао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му |
ам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се |
ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд |
.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, |
ма тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је гл |
неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задо |
“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некак |
о једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Па |
азим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али |
о сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа |
Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да |
о, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> |
на пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као как |
хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је тв |
вовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах |
!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и зами |
е доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се |
цечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прик |
већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чуј |
S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако пос |
лон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писа |
о за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силниј |
Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Н |
о.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне сак |
а разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се дес |
му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, завол |
а га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, |
ога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо! |
ересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би |
за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Про |
аствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је би |
ио полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћ |
домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће д |
Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијат |
очеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису м |
ш много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и |
а на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> < |
робно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од с |
не, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским н |
о излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељен |
ин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ет |
на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широк |
пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако њего |
!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, |
И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} А |
гу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у |
Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова |
је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од ме |
ву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И |
струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако |
живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код |
био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком бла |
са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p |
н уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то |
al"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </front> <pb n=" |
наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, вис |
, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где |
вници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије |
ом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, |
овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе |
био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на па |
у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повик |
м био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{ |
Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем |
ду и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>Пос |
и „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ д |
вљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у |
— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и |
јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то пр |
у прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто |
доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати |
ме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели с |
се? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже |
ић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожел |
ад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или |
узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви |
ва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па |
га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајет |
а <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охлади |
е и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако ј |
е одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је |
.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то ј |
не, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ |
лега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он |
ила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шва |
а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се |
ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Па |
овице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од |
да; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њ |
p>— О за мене добра моја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — |
у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душан |
јрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљ |
питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три |
ришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} |
ота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повод |
„<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједо |
му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то би |
или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то |
<milestone unit="subSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преп |
еднога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се |
је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па |
ати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што по |
посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да |
— док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао ј |
врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А |
, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ј |
ана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи |
S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, з |
се трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} |
Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба |
ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од |
е један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом д |
ко звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и нема |
о вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као |
рана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по |
првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад г |
сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ров |
на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је |
дрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је куп |
На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} |
зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића |
S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{ |
ом туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једар |
то ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гр |
ва сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јова |
бог неког дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакал |
ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p |
грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је |
м добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за и |
е димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јо |
pter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно д |
<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је |
, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то |
му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једна |
гом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми бу |
н!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме |
је“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, |
бегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оста |
по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у ш |
рта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> |
м дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати |
ујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се |
ређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај |
ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даљ |
ић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> < |
<p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем |
јо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} |
узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам |
ило прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и исп |
ича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње к |
Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких |
а како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да |
ра у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њ |
руди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам го |
како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <p |
оже да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред в |
а баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два ча |
силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и |
н, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова |
га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника, писара из ди |
> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, |
а, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Шваб |
онашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од сваког |
.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова то |
да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; срет |
>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? з |
вљенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у |
чање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ |
ако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну |
во друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва в |
десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки тере |
и га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пит |
, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је д |
само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа |
послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али ј |
е носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с к |
ософ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га |
ора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља |
и па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беш |
чита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на њему.{ |
тило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа н |
да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети |
дбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га посл |
И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још јед |
ји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} |
отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога послед |
рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се к |
мишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Хер |
о што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мога.“ Е, то ко |
ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе |
ћ надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова |
ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без |
Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљиви |
колико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвици |
уго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ва |
евој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала с |
p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} С |
дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа |
чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, ка |
ећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и |
ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан домаћ |
подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави ф |
орат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда понуђен пехар жучи и |
лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати. |
оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и |
у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, по |
е, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што |
да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, |
све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћу |
ку и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ |
Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> |
оред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална око |
рљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати |
понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, |
кту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> |
/> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
tone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла |
личан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — |
аде, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске |
пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомск |
оста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниж |
је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало др |
аест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и |
јарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: |
стао песимиста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори |
, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест с |
Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} |
којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који |
а, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што |
ењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" |
се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би |
а у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џанд |
{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни |
кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер |
ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у |
ити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног С |
мо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јазавац кукуруз, па |
еколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова с |
пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} |
палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, |
ића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и |
докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у |
ве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А пол |
показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без |
е у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јов |
{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, |
S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једно |
е полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам |
ради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога |
и се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема |
драв си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарај |
венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венча |
леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова |
ја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред |
те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није помог |
ед прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефо |
сле те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је ника |
, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жут |
о: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, т |
ош „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само иск |
и цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што |
инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам т |
ки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад |
гу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> б |
ијатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у |
свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко |
чком лагираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства је |
ту Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па |
, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере |
на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта |
!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и |
о и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и о |
Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш |
после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја |
чуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти |
што подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жа |
ло се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти во |
на, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад |
његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на |
на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор изм |
је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— |
кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} |
маћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа |
не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и |
похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено. |
ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А |
чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="5 |
овођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потпи |
ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и прол |
још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... н |
иков па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај |
један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим |
{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни |
о; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то по |
ставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти |
у на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назо |
n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да оден |
штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције |
Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да поста |
, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте |
шњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, при |
и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да |
вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, к |
а ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се |
ика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n=" |
њу! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и ут |
евај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме |
е и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам |
раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што д |
брцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим |
</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!... |
p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти са |
ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону несрећну поднаредничку ј |
.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо |
p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три |
Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми ј |
е!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, п |
се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсно |
} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једн |
су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико |
е живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед кој |
уго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео |
чини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако |
ницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљу |
ко беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао |
нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек д |
шао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и |
/> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао |
к умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини |
какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало о |
дио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити се |
еханџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у |
мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаж |
и Календар и меницу на њему.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му пред |
шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" место |
такла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко о |
ction" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изр |
г и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао |
заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле |
кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад тр |
сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ј |
тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и |
био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато |
, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: |
року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до ви |
ео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шеф |
р тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Ро |
"titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊ |
ајинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе упр |
еровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p |
рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, |
ару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога |
још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Ка |
то озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слик |
осле малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зо |
а бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права |
ни приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познани |
а, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Мор |
Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин у |
Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја |
Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази т |
х слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, туж |
сток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ б |
комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако |
је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јеге |
га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и уз |
ву чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јо |
ило.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати н |
иње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то |
оша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S |
а посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек к |
а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном |
вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је п |
ра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се |
подина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуш |
ађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још кој |
ције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а в |
добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија |
ирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пош |
дњега је најрадије ишао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше мес |
иванције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, |
тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, |
то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако ј |
S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би |
ом а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се д |
теријал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога |
ико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога З |
</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, как |
сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку изиђе и |
пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти в |
тва јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво г |
а.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћан |
хова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један другог: пошто прасе? и је |
нас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ј |
сећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, ал |
изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ни |
ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мен |
а једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спава |
Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало под |
ита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како се њему чиња |
а њихово непријатељство, још од ланског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јаг |
се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, ос |
себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много про |
ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу са |
знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, пр |
акупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по |
краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар |
но чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а |
номишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и |
та његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> н |
— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</ |
а прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове |
ачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешћ |
е хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се б |
о и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чуве |
ш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} |
истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо |
ија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пош |
умети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштен |
ео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га |
ђен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чек |
да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по |
ће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио на |
на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} |
радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си |
ћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разго |
што постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад ј |
тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{ |
ени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из црк |
што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, и |
је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом р |
урмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су с |
постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у каф |
права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или пре |
се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га |
о, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6 |
оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позн |
и српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и |
овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бу |
ислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све тре |
а Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један друго |
ао практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му |
је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра ку |
ница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; б |
читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара п |
послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па |
его где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена н |
снама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнациј |
ј и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi |
тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мал |
i>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} |
на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> |
виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да с |
на, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му |
њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измеша |
онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пи |
некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила |
ло ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи |
вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћ |
едно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", |
ивоту и мутних и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то с |
је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју теш |
у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <p |
би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која |
их радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и ди |
г марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{ |
ве!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад |
нећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање |
седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни сто |
је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радит |
ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послу |
и.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јун |
пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак п |
оред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печениц |
е одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жа |
то то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Пос |
а само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господи |
бро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> т |
пцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео |
шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је |
ако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па ј |
шкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалб |
вори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола |
{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао |
каза да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити |
да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за |
као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасе |
и само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помог |
љно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кр |
неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатиј |
је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, |
ли у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствен |
ао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хт |
p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па о |
ј у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> < |
социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, ј |
од њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га ј |
ј.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Ка |
Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак с |
— „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} П |
у старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да г |
и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жен |
посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у |
цу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Срби |
pe="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>18 |
ј ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да тр |
вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} |
ву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за |
ли она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чини |
а ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе |
ео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав |
иће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи та |
се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста би |
људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио о |
} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> |
то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и |
цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одгов |
у.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мра |
што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још дос |
ледица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше |
и га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бо |
руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е не |
ја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна дома |
говарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то |
аљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном |
.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" |
осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с |
ко, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш |
јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз |
Каја — која је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јов |
о, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, |
и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се |
овом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.< |
ј мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћи |
ио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се м |
мен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу |
сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <mileston |
д за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, |
е испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају |
легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А в |
рошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читат |
И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где |
предовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродје |
му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три дел |
одине рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља |
еп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се зв |
рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у т |
азе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него с |
{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и б |
добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у |
ази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отр |
е Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном о |
је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови ј |
вицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, ре |
сле очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу кр |
к бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло сл |
ба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори п |
домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова ко |
о да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може |
азила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа |
дене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, |
ога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се |
адити оца и њена милошта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведриј |
те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у |
ло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек. |
о да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу |
целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Г |
S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер |
ко пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од неправде је мн |
"subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао |
<p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, пр |
је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p> < |
обио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај |
Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гил |
му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изгово |
женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пр |
ало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стаз |
аја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише. |
аног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни маћи.{ |
вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, |
его се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, је |
оју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с |
сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и о |
е, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p |
м добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће и |
га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и о |
Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гл |
се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог распола |
а Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћи |
о, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао раз |
што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А м |
јој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да |
ју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што |
ма види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и о |
пео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мр |
ко како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} |
на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже ча |
стгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него |
не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госп |
тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тач |
ијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо |
а, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p |
о би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а |
а захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од вла |
дан</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио |
прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине п |
сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по нека |
ца, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, као какав од он |
ар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ј |
је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па |
тко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јо |
лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, та |
ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удуби |
данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и сви |
е једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то — |
о верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали чо |
е није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја |
„Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли |
г дуга на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао |
пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, |
е табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје |
у који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сад |
ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци? |
шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио |
рода његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где |
мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине |
хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је < |
, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле |
ћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја |
две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, |
p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи раки |
мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гуда |
иниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да каже |
њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу о |
чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.< |
аним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје |
га ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ре |
ивели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> |
писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За |
а, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ам |
рико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, в |
/p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са |
што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Па |
ао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога да |
молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурат |
64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полажен |
ску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} До |
им јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола раз |
ну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби |
се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам |
а, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам |
ији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да |
А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p |
ске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђе |
илијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у |
ану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа |
у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа |
ке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{ |
онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И т |
па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и п |
цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после то |
изонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с |
себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запи |
знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова |
о је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлук |
зи то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије |
ати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре |
ту читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Ба |
јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у св |
ка глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим |
уди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомба |
И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомиња |
p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} |
о и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да пр |
е и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Вели |
а, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре |
а? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за |
атиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова |
е ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути. |
ред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто |
.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре |
бије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичног |
полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> < |
head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и |
и а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове |
им ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>С |
а њега ред отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на пр |
еднога дана куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким х |
у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и |
ости.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повест |
угу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом |
начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна |
опис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Ле |
ној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаш |
о цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад |
ли се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њ |
уги капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па са |
а.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан |
дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекл |
разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за |
љава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре |
она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћи |
<p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби |
ву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још |
ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела в |
држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полажени |
а Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редо |
еш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је |
псију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, |
тила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам |
шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шт |
<p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само |
уча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у ви |
ице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте, |
ла иза леђа на полаженика, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова |
е неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштв |
анцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} |
само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му неко |
жића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{S} Домаћ |
мо уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова изл |
везу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрн |
во сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S |
ва му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се нас |
н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вир |
се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а ок |
о да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом руком направи |
Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао ис |
а.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој |
авио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јо |
— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанци |
} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко |
ама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одгово |
у присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође |
још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} |
био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Дом |
>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће |
рпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је пролазио наш Јова поред комшија који, како |
ишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке |
м ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о |
им.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти ј |
крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна дом |
По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору от |
ве руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше, него да ми дођ |
друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писар |
ја је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отиш |
пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили |
Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас, наравно, да није ми |
шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти с |
ра у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурн |
одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га по |
Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> је носио Јов |
носи у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпо |
едним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Шв |
зради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „ |
вредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је |
" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћ |
је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив п |
о време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни |
д неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврш |
и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, ка |
ву главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини |
>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурн |
а му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то с |
Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери |
наеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жен |
А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друш |
е у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone u |
Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки меха |
0" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужн |
не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне о |
ован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар а |
"57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законит |
пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или б |
а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да |
ка, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не прича |
а одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти к |
, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутав |
ја која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И |
S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је |
из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пу |
.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћ |
ану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да ј |
ли) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, ј |
ко да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста па |
<p>Каја поскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом.{S} Јова није много писао код куће; |
једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштуди |
а јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наору |
и рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спал |
а онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро |
евом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тр |
ачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем |
не му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја ше |
им —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцел |
ом бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па зав |
ад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и је |
а и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! |
грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су |
ао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, |
а играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, |
и, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда |
е заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћи |
а, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час н |
ају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао поз |
а могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако ј |
ућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић т |
ећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p> |
ичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгро |
на околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много |
да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује г |
му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га за |
ивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим |
или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по |
> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао |
е орасима по наредби Јовиној: почела је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му с |
часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за |
орао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва |
Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни |
после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад |
ова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа |
— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па |
поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћ |
фу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научи |
е своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Зва |
аскало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „ |
ксић надимак са којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јо |
еме лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гл |
чај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазар |
а је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у П |
кад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпев |
полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тест |
ер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама ишараним.</p |
тегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и |
е карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћ |
о шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</ |
авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, рече Јова. |
ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о држ |
било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што г |
це а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш |
јцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у |
у и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређ |
полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратим |
ви!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад м |
анимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим |
/p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити у |
ће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се увер |
увај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да |
ан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћиц |
ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му |
ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календ |
неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан кам |
смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једна |
ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не |
Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину б |
де су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају |
љопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопривр |
секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне ди |
ачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мал |
и се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — |
вом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да с |
д.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи |
них песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек |
било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му |
ле певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он |
а гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, к |
д сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" |
већу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, |
обом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у по |
, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао сам |
еба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква |
атра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити ј |
размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на кра |
мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ до |
а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у к |
им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ства |
Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријат |
рпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, |
ко што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно |
!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш игра |
и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дох |
јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш |
а поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толи |
, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н |
{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомиланог материјала.{S} Брат |
у срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кај |
ора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и |
И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира |
смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види |
степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, |
0" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, |
ва, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упозн |
ви шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати |
их, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{ |
у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да с |
Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа |
ву, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он н |
бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није |
Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и |
је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} В |
в споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је |
оши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, ве |
<hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оста |
ице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио |
аџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора |
(без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда |
рује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о |
мелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, |
д мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео д |
сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S |
зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам |
на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не п |
ога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примић |
о влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару |
Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> < |
Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> < |
војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка |
полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар к |
<p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и |
р, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања |
испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад |
к.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у админ |
— „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом |
S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо она |
а Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке |
аше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти каж |
аћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не зн |
била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зид |
еднако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а |
о, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Ви |
еђаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, |
} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегер |
ви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао ва |
{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; |
{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијањ |
се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Не |
да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} П |
још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе меницу |
но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара |
н и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да |
моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш па |
че, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне уж |
ста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не с |
га кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јад |
сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре то |
а вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео |
арима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, он |
а певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p> |
ран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! бран |
за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, х |
пофатао му марифетлуке па је после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S |
вде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{ |
ик, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста |
леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја |
да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И |
ост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима к |
а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам |
.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с |
у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волел |
челника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па |
знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па са |
p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> < |
првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један |
д да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је |
ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу |
ц</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, |
шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, мн |
не добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гл |
ма, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је |
Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равн |
ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запал |
у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је |
м, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши |
олети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај |
аким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> т |
на да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постара |
таро:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пај |
Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} |
и и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <miles |
'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише |
S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то |
„<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редо |
S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. |
ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво.. |
гираном каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, |
на у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ пита |
це на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер бе |
а је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јов |
ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Мо |
ди какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће на |
ог аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека |
ћи полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути |
рији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцелариј |
ена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, при |
ђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јов |
А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и ру |
а послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у при |
{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне: |
наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} |
едбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се од |
Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти |
ова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога дана <pb |
а покојника или покојнице.{S} Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте |
ник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S |
и ни један други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно пону |
ијатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госп |
беда и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишл |
ост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и т |
За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко |
И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровоља |
ми у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по ду |
данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогат |
свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од стари |
м механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, |
вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} |
{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам п |
да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке |
ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска п |
да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чарш |
S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задеси |
а памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти отку |
пил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђ |
тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејку |
S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</h |
н причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је |
је веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па те |
ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу |
на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} |
гледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а |
ја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; би |
рно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осе |
трикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе |
ла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на |
нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, ве |
пе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад |
иканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је кол |
е, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е доб |
ако у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хип |
м Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Ј |
ош неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја ни |
.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Бер |
рлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му |
е пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим |
бу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо пош |
илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њим |
то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то |
тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мо |
куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Ј |
дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господњ |
пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се |
арем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и испо |
"subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу ч |
наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на |
.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири с |
инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасету |
гурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" |
} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао ј |
који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седи |
аспоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни |
а онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јов |
: пошто прасе? и један другом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један |
м, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме с |
заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S |
а њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко годи |
одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, |
сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш по |
амислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... ми |
ом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао |
тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али она |
Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се |
упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како са |
бица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних |
испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, ил |
аном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? |
ви што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његов |
о, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада дад |
а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и |
з полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и ч |
м се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господи |
} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда |
ш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} |
томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румен |
, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жа |
стијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита |
па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде нато |
е <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, н |
оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим с |
unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} П |
ди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист! |
неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ пес |
ош, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па з |
ај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава |
е прика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај |
ута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо го |
јегерску моју качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћерк |
пују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била д |
ц у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји так |
ма на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се |
рло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места |
знавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу |
госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо |
лим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на стол |
и од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му |
и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и |
рожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с к |
де на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама |
; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, д |
да заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, вели |
— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола |
ке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова гос |
му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чаш |
: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по пот |
ћу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чек |
аво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постав |
о!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Ка |
о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једним ора |
за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се |
и сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре бу |
{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да |
есило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књ |
ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све |
у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{ |
лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куц |
а није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, п |
какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесе |
и, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало |
био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више |
и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију по |
мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да п |
га пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} |
да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да |
/p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора по |
акта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а та |
амо да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају |
чи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „П |
дарио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски |
на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једна |
} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело |
о, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{ |
е повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стиз |
ВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како ко |
ли на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у |
снежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставил |
аци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остав |
ст писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини |
прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни Календар и меницу на ње |
олико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда |
убима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, од |
жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли |
ји.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђо |
а и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина |
а још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дра |
син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Ал |
ли он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му |
је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје |
„невједом“ — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо |
аздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> < |
да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по |
е и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави |
<p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожни |
ако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре |
атра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како |
рви пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и ло |
стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S |
тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— Ништа од мене, прико, отпоче Јова и пре |
еф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новина |
е.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера |
авно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да |
напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! так |
шу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да |
ачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и п |
је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше |
о, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> о |
на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели |
главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова |
а путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је |
примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! ве |
а никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни је |
ла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и уз |
то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> |
одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га п |
</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако |
ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што ј |
д.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога ма |
па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само |
је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, ве |
ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, |
ван је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као ве |
то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, у |
сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана от |
Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја |
ова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ра |
душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и дома |
инце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова к |
b n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" б |
м себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету упр |
едује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа. |
и код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је позна |
о прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и |
тали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он с |
оздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уст |
д су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишиц |
.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познат |
о погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га |
} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме |
а којим је познатији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на ш |
воју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што п |
постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачи |
нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, |
осподин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети са |
И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му |
ужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се р |
д га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у |
лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледа |
з џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачу |
аћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову ча |
хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје гре |
новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> |
му.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад |
Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом |
ели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
роклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим |
у, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников |
се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печен |
“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, |
цу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узе |
ј бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у ц |
ћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по на |
би, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго гов |
, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш |
року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни ж |
ј кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пач |
ова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим ода |
ну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Бо |
за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} |
д Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу |
ко филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у |
“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име диже |
а иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући ш |
а је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би |
епозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по |
о то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, као кад 6и му н |
е и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне м |
стима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео стари |
си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— |
де правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама п |
т пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања чи |
{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшн |
„Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се зап |
ни треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим законима |
нам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то није по |
е тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} |
т перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година |
твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S |
Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристи |
> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и н |
ог смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и в |
<p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сиг |
ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како т |
ан!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко св |
“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} |
ри се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је |
им разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="su |
по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" |
неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi> |
ме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа |
се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али |
ок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земљ |
анов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада |
</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разглед |
цу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво |
, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати |
, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постар |
да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека в |
вље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку |
ике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињат |
итао сам, па ми казали, да има права да се потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест делов |
ма ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова |
е фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и |
ан до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да |
је макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и |
<p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ изву |
екта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да п |
амо какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза дон |
{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми казали, да има права |
ндуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где |
и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучни |
ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива |
е госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од |
— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је |
>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и ј |
е би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра м |
не женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље |
мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом |
не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао присто |
пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И ш |
оја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S |
као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао |
уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мр |
>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како ко |
, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, д |
и прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наре |
</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ст |
иће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на |
ушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и ко |
друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па и |
сном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком |
о и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпо |
а „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој |
Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S |
ј</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та гр |
А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Боп |
еник, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица уста |
ин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота |
дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потер |
њом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом |
.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо |
> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по. |
шка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ |
о онамо, еле, на послетку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, р |
Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја те |
ку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</ |
ане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила |
ова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, д |
и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „П |
тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p |
ије ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>пето |
победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако |
або, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добр |
н другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се та |
па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> < |
испали.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу и |
разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем ( |
>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „ј |
вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испо |
ма гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он ј |
тену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; |
, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на |
а изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешт |
му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анато |
ад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, кол |
о шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и он |
ова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин |
д Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан |
о дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнак |
му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> < |
ре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја промен |
ој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здрављ |
колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, т |
рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је по |
А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. |
а је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једна |
макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако не |
а њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет |
већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и мини |
то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остав |
} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу |
че госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госп |
S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, |
т јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се јо |
после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу |
о су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби |
је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Уда |
/> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Н |
Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова |
Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где |
мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А тол |
вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му от |
уша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и с |
ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о с |
ном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачко |
јео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио ва |
он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у п |
војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; |
лово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, |
знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па так |
Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је |
по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, пе |
енском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислит |
ах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због наследс |
устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуге шиш |
, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p |
</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова |
говора постаде нешто озбиљнији.{S} Поче се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о |
ризнаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођац |
ако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђош |
/p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="s |
кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две о |
n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е |
и се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки |
авао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S |
Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не |
што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да ј |
дне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговара |
но на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако ши |
ј дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, б |
осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, |
/p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земља |
у, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути |
ног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! в |
е „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова ви |
о дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову |
о руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, ј |
олно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако |
да по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има |
други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па |
е за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија |
згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковим |
зове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не |
супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме зако |
а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић ук |
ружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу пр |
чем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! |
јим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у к |
ква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о |
Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једар |
9" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам |
али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет |
> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јов |
то си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} |
. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради т |
практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачк |
ва, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част предст |
ци тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо мли |
жена, деца, како пазар?“ — „Па, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одгов |
горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде |
вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де. |
е, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Б |
дима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој ко |
е.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Ј |
„Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као он |
али смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, |
кли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и |
— куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора |
ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још в |
што ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле |
аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није пошт |
бао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је от |
дала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од |
иста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дох |
лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему нас |
ути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па |
, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће |
одише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш |
шњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канце |
морни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на паме |
пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољш |
свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над л |
ио он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам |
Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за са |
и!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до са |
и!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић нади |
“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S |
се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, покл |
него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што |
е живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој |
ила моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али сад |
радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати |
а их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и |
ину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Ј |
аполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ов |
. ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! |
ика, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па иде |
ко како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и |
нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако м |
заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот зб |
ме у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит же |
ва: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> |
хехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Ј |
ећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не |
S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије с |
а Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ н |
и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пако |
педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин. |
ице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том инач |
Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је |
риходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне |
<milestone unit="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога да |
каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једн |
и откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главн |
ијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Мо |
ало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду |
bSection" /> <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, |
и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако |
ом убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола |
ати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио |
сте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, м |
је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи и донесе мени |
S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ре |
и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је н |
је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што ј |
лазио наш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знал |
омаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, |
p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p |
зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, |
и му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пај |
ака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и |
би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он уви |
законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњ |
па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S |
кође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Ш |
револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју |
трапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} |
још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ства |
њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још ви |
е.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и поз |
етка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не |
" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Ј |
С почетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јо |
је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и |
конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођ |
љима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчан |
ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док ј |
ели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л |
ову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељство, још од ланског пролећа |
ати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петн |
/> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова је |
ао кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} |
у га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно |
је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година јед |
неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за |
але.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српски |
ле им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на |
> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован М |
ш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно |
већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својо |
n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову м |
и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинам |
и", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печениц |
да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко |
жи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов |
маћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слат |
! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татл |
и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после |
ждество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Пост |
то препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место. |
онкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуд |
="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печен |
еше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки ум |
је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, ув |
вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Ка |
дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега оно |
е или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње с |
> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ |
петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— |
S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобров |
х Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто так |
ишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хоз |
и.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се в |
шури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Предс |
ару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекај |
о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе |
и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту |
} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхарм |
бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем |
ун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гул |
на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно |
ова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвал |
жевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, |
чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још. |
тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота њ |
лици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром |
а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао ј |
је авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, теше |
ави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, п |
А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу, |
Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све |
Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекид |
се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јо |
мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади |
Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало |
и сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p> |
а испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћиц |
адској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, |
оварају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седају.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-каф |
е, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова с |
се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би |
аном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> |
/p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта |
и као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се то |
и и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И |
ена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S |
! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и т |
је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник |
прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, |
а ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ, па кад дође на ње |
{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одма |
! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодн |
мао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Та |
о из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себ |
у Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од |
лиже, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, |
док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сва |
не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје и |
од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} |
видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l |
е, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нис |
скога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком |
чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нем |
.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, |
пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чуд |
олице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здра |
оме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} |
смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вел |
ор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заис |
ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мер |
{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то |
32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама ка |
запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?< |
еш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p |
да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, |
твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, |
че!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вел |
.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и тро |
тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова |
његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или жалбу, сељак се |
а је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} |
ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мут |
неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па ос |
Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове |
велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три |
једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео |
а.{S} Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога |
прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, са |
то рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши |
лаву — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одг |
по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има мно |
ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, |
пски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не з |
Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко својих п |
де је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрал |
“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју |
м иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао нек |
и сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада |
/> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је о |
а је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки да |
ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb |
ш'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али |
ао другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен узд |
} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се п |
Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три п |
мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га д |
— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то! |
ко, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет |
са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима |
таде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пи |
кулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски материјал ка јаза |
ко. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му оти |
>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја |
p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} |
јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти |
а Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — |
круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те т |
дговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} |
ти међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, при |
кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју |
/p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} |
жу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приве |
у.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доис |
врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и о |
ртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што досто |
рну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} |
ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеле |
к.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженик |
положај и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi |
.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гад |
се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је је |
какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опусти |
ављени опазили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешт |
иле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим ва |
, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, |
оцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему с |
е о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а |
о увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за ко |
аље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</ |
ен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Об |
еда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит |
чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је |
ајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да |
најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњ |
отише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шег |
за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не |
м која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био бе |
ре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} |
епаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам са |
заном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-суд |
ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом сте |
ски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један |
пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други |
епо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе гл |
и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај сти |
{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} К |
рамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти |
тина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти и |
ло подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре конц |
у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим |
е ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један |
нама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту к |
<p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо зе |
дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животи |
а левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто |
ра: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одл |
ник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наз |
ам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у бан |
а.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад ј |
на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога д |
љају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, кој |
14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, ш |
аког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампан |
кши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чи |
еликима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</ |
уде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је |
ати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subS |
та, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова о |
вега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, |
А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда п |
дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница |
пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом прим |
где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких |
после и он сам кришом писао „надгробна слова" и конкурисао Јови.{S} Овај је осетио да му се ум |
ар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с т |
пеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Чов |
ужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотично |
уше, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова. |
отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То ј |
дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за |
тва Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег |
а срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он се |
м зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не с |
<p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом п |
не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године |
ари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ с |
а још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то |
ни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тог |
еби?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много з |
ци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S |
} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељ |
Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шт |
Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљ |
е га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Мор |
заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n= |
Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да |
н знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док |
а у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, |
течеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој |
ршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу св |
овник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А т |
подин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може б |
узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би |
, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> |
n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас |
<p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га |
есет и две карте. —</p> <p>Кристијан се смеје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p |
и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер |
а не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима |
руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на не |
омислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које |
и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих уч |
каишу.{S} Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се |
истојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на прстима |
рави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше до |
и у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже |
а, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајд |
овори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{ |
тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, гос |
је се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде да |
ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећ |
јатељима <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја ве |
из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш д |
ку!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти нат |
напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S |
да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Д |
ут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакл |
о податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или до |
дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна |
души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би ов |
!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно |
ко увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туг |
ма: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци |
побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају |
то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава |
рајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке ис |
га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, са |
ед</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушев |
е више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешил |
мо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови |
вила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца које |
печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, |
га ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтб |
, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како |
шпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла. |
жио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казн |
умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш |
{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, б |
укави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о |
га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> |
ерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у св |
па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, |
ољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и так |
ог најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је |
ткуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n= |
исање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} |
Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред |
итам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по нек |
алека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, пл |
помињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оца нисмо спомен |
мањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки поко |
и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију довед |
, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико |
.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на пр |
госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочит |
о да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" |
е вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео б |
оре, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига |
прилике онако, као кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек ум |
> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <p |
у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован |
огу док му је нашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је из |
у доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и |
ије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу д |
„Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наре |
тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учини |
рико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не з |
ичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулски |
— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... тр |
љу дана раније знала, да се Јова поштар спрема да купи печеницу.</p> <pb n="31" /> <p>И купио ј |
перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза м |
десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест го |
ем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ при |
с отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо ј |
прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неко |
ету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се |
о позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да следује његовом примеру.</p> <p>После ове св |
војим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког сл |
волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час нато |
<p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБА |
виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци св |
алин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и |
комшији с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p |
где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — небла |
срећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти |
ласе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ |
јима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам рече |
а понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцк |
некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ла |
би.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" / |
ки, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тог |
а је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се. „ |
волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.{S} |
Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, мате |
тишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није веро |
канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне б |
рзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Ј |
га ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <mile |
он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата |
а Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Мор |
по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S |
то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на |
>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли св |
привредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</p> <p>Каја поскочи |
а и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас |
овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и |
ифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати дома |
обар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, при |
/p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска гл |
се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жал |
ица, кора јој мало испуцала.{S} Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и ј |
ник падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче |
е оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.< |
размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем |
другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{ |
, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Са |
баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио шт |
очито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и јед |
оју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја |
иштва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај |
Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити з |
их</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали Јоца дошао |
о: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и пох |
ило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), так |
е иселио од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала п |
, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па п |
рило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досади |
се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједа |
} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах по |
на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо ни |
удну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и |
ди на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} С |
да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини! |
{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни мол |
се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је св |
ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а ј |
Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катик |
би наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и ли |
туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накривим ону не |
им стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војс |
ица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила би |
ах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку |
ео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био |
ет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Само да се нађем за државни |
добровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, |
pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери!< |
.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војева |
како му једном рече један његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће |
кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није ви |
штар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један |
старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држа |
Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада свој |
озивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом |
вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека |
е па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући < |
само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све |
S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога, онако од туча сал |
неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф |
о би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможен |
<pb n="10" /> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило в |
де од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку кани |
ави.{S} Знам и неке његове, знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша ше |
о!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико |
ута долазио и крао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опрост |
, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја еш |
мислити и размишљавати.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми д |
пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смр |
ада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и |
НИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУК |
се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича |
акав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако |
њу да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајну круну Душанову и |
поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари мо |
ело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p |
<p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који д |
ци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{ |
лони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице ум |
и и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <mi |
јник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам ка |
ре, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само |
гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“ |
ево круг марш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то |
е једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спре |
е већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не та |
добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и |
акога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.{ |
его седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни |
ча Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они |
донело на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти при |
в не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и рукова се с Јовом.</p> <p>— Дакле, |
је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и предострожан |
и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, и канцеларијских и куће |
око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање |
1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су с |
че.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, пос |
н.{S} И са овог дугачког практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, |
горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а дом |
p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и |
реда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на |
а даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да |
ах и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу |
ј... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да |
е одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, |
ћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са |
е историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па д |
нако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћ |
ђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто |
исту, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И |
но, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну |
о два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не зна |
Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и с |
многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а и |
је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је је |
м полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад |
ад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео д |
длазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме |
Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то |
вле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34" |
ој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све |
ких пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пеш |
жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина дина |
е редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да про |
и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу |
ливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставш |
к му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звањ |
зрадила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло че |
било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} С поносом је |
<pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одо |
че Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је поштар VI. класе |
икантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напр |
у и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству |
помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га за |
а соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад т |
о шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар |
нати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> |
летку изиђе и дозна се из разговора, да су и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мил |
ји део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове |
г наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отима |
о доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да је „сир |
На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напр |
имали пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Прав |
јда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у |
мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова |
е много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму на њ.{S} Из страних |
дних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто |
рина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — |
каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен- |
дају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети |
вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече м |
к је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људ |
дан од оних канцеларијских пацова, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне |
ији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енгле |
био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година вој |
ији него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није б |
наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све |
<p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јов |
ван Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом ме |
у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на в |
њичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим с |
, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Пр |
p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вин |
оравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младе |
о некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама |
ендару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је доче |
се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћуран |
/p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе т |
з Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; сед |
етки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S |
то онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: к |
зумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинул |
и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни |
ваку рану - и Јова се помирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само |
се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђ |
казати, јер нисам рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дак |
ла, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из ви |
оба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често н |
ио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, |
во?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздан |
је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> |
капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће |
по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Па |
м ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још је |
вке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S |
у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће <pb n="10" /> на њ за по неку изгубљ |
е већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сам |
о! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су се он и и |
, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прик |
и недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуг |
за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанс |
от.{S} Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од дан |
у да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом |
ј смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} |
их и облачних дана; по неки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар |
а позивам речену моју супругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест |
о па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана те |
какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекид |
господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнод |
аћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да по |
га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унут |
ремишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуру |
драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и м |
л’ да задиманимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната гл |
д би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгл |
/p> <p>— Деде дај, Насто, педесет и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и д |
Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заце |
и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} |
је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је |
тио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како |
на после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странку |
и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у |
е све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него г |
прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' овај залогај |
чети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поште |
о по души реците: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко б |
стати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељств |
свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „< |
по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао |
с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана |
авити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица к |
кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је |
{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</ |
>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако |
како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе как |
ио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на памет |
ови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити |
је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да га ј |
него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за го |
то и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" |
само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп |
никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина! |
:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такви пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одг |
о тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редо |
високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковати.{S} Стари сам ти |
и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим перлама |
ијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смет |
ушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „ |
коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изг |
шта осладила му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јован |
о неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) мога |
, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.</p> <p>— Ево, |
ло успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето |
нији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, |
ласичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала |
осао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала |
се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Са |
и му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} |
о за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, наскоро да |
рош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А |
, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропас |
ган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме во |
н пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њег |
имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу |
с казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па ј |
<p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ пон |
се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{S} Тако! рече Јова и седе.</p> <p>Отпоче ручак.</p> <p>Ја |
ло дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало |
S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице |
забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегр |
кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на по |
о погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се није накупило до шест н |
ехани па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прили |
је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> |
значеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, |
!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јов |
ма и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер < |
.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког |
ио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим п |
класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се ме |
вољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наст |
рти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешат |
инама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате |
немаде куд него признаде, да је заиста тако.{S} Погађаше се још мало и погодише се најзад за т |
а се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну с |
авараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачк |
а зеленила није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један друг |
. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам неких седам страна сваковрсних песама, све на |
готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао |
едаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а |
времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивиз |
<hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем |
запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаес |
.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским б |
, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старијих, Јова се врати својој к |
"19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало |
едитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их |
не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљенич |
реше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мајстору се само кува и мења |
/> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћурано |
ви на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре |
господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је |
ега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него н |
емена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим |
д њега неке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он |
а заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улиц |
</p> <pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А |
ра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спа |
та све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Б |
А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја |
тпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само на |
а природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улиц |
је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу. |
десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама |
о, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам |
примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, |
за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је |
ова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави зава |
започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време |
, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се о |
осао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само в |
измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „ |
гаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако |
мога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако с |
нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова на |
о на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и до |
а</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој по |
вао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку |
денику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти |
истојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је |
да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њи |
тит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да руча |
за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега о |
рактиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му каз |
варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пар |
к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава. |
е, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мил |
а, пазари се, пазари: крај с крајем, ех таљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е ба |
т и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како |
на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није бил |
нак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши |
и.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја да му седнем па испричам, |
о сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</ |
побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да |
здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једн |
“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза наго |
урати „пуслице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај. |
.</p> <p>Кајо, испеци нам по једну кафу татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси |
Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! ве |
огао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао је на |
љак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</p> <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду а |
рно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим з |
и; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p> |
е би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и |
{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она моја стара по |
од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то |
ју Пенелопу.{S} Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога .{S}Јована!{S} Ех, да ми је сад она м |
а сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га |
реба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По |
м водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на |
це од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тод |
Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ |
једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест |
чено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасн |
отпевати кроз зубе по једно „Рождество твоје“, него да <pb n="6" /> му се деси на први дан Бож |
, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и |
па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, |
„лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Пот |
салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу |
н уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{ |
у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За |
S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и ск |
ве шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало |
м и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући |
као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у кале |
а пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа |
а ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми вероват |
већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту че |
</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде т |
поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, т |
ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са кој |
пше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код |
о му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, |
ане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао |
, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је |
Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања до |
страција! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бо |
ш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља з |
’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај |
знаш, онаке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да са |
>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити |
а па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих |
! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један |
пут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето види |
кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда изиђе с пр |
то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин- |
авао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати ло |
риво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш |
а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И |
под кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</ |
мо на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и д |
ер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! |
нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Н |
, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Д |
<pb n="65" /> добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада н |
а дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задово |
а руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као |
на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику |
кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S |
, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није б |
чати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала |
ило вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова зад |
велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то |
ао стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару кој |
жића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> |
а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па |
еф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“ |
т и две табле и две карте...{S} Овај... тедо' рећи: педесет и две карте. —</p> <p>Кристијан се |
е кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се |
то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало по мало.{S} Али |
ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „А |
остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и кр |
један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскисели |
. е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује све |
дравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ива |
тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора |
ивајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је закл |
изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништ |
а ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване |
Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, го |
ко, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску |
знато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку од |
ио, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и |
м.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Е |
иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила мој |
богатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, к |
оуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озбиљниј |
ева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никол |
би; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као |
не раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head |
ј нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова |
па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би |
дуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака |
о Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најрадије ишао и |
ад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са с |
а је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њ |
је, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наста |
тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јов |
оје се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њ |
год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му ј |
винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова |
већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, поб |
е, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина |
} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која та |
па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посла, |
Мени мука да орем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен |
а-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са пече |
ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о к |
ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су им |
и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште |
а Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{ |
и начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и ни |
је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти каж |
чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгле |
нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, |
изиђоше пред очи.{S} И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека |
ећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута уж |
> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— |
људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој |
тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јо |
а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{ |
тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да |
што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{ |
а а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Расп |
ва госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник |
.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава с |
љ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани м |
S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Двар |
ао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као |
е?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде са |
атити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање |
е л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p |
ћу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се |
/p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја о |
вађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запит |
са Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има тр |
госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим |
паде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде |
ма и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогн |
л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко |
ски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је |
а формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће н |
кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама |
Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књ |
“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! вик |
ак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао |
обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено |
по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, ве |
ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} |
/p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па чет |
ико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пр |
очни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче стари кремењак, као о |
„Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлук |
дмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и |
о?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Б |
шао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где поглед |
, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, слав |
реди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима дон |
молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{ |
бешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, |
ав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида г |
тор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити ј |
рани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и н |
а, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци. |
ва жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О |
Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те о |
Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи |
ило споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Кај |
кво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја |
једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје |
ко сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за |
м тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, |
а ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим. |
рска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у обр |
ну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније м |
ћи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као |
аја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} |
лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, |
разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> |
другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздига |
међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико. |
и је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обр |
p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и п |
радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти |
ваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе! |
е да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да си певач.</p> |
? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по |
едам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— |
а.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— |
ажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, прико, тај, наставља Јова, за добро сам добар ка' о |
алим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, кад накр |
во теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S |
о је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим |
ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то |
шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помис |
а само људи могу руковати.{S} Стари сам ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда < |
ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и та |
ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све |
ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} |
ање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им |
чма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми се такв |
ва паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта м |
о уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све т |
арце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти |
<p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све |
ду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова је |
да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јов |
} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра |
/p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим |
а наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жен |
ре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и не |
а, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је пе |
ски проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" /> |
а куд и камо пре постављенога рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S |
каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала са |
ли: „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га гр |
ели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и „јабуке" |
у очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пишт |
<p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} |
за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у шко |
Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на ов |
јде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гар |
ко.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.< |
ст, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, шт |
е твоје историје</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седн |
кете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђен |
рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печеницу кад си ма |
а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S |
ено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован |
атељству свом према Јовиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта г |
погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер т |
само <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту б |
нако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану |
чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авли |
их груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седа |
, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеал |
анзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен! |
удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле л |
изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераш |
ету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешад |
а га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радов |
ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив |
а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n= |
воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на д |
ле неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а |
сам у административном особљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви |
, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} |
ругога, на другога на жиранта мога.“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</ |
а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из |
Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар ч |
могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гар |
тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијск |
што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропал |
м ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господ |
ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се |
лештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судо |
<p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протест |
на прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</ |
„Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја |
метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак п |
ксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} |
} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњи |
ва има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар у |
а свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље |
коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депутације и |
ејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> |
ченицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, |
ог жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често |
ва пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско |
њу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најп |
сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја вели |
а је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ вид |
аго по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и |
што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, р |
доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу |
о: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало |
рипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му о |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамили |
у чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вј |
Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова ј |
p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине |
с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвока |
ужини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} |
помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p |
па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршил |
пет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухвати |
био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је |
оље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, |
риви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да |
кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастил |
али Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумног и поштеног Србина, да сле |
већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прик |
ти, прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — |
а!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назим |
пова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапи |
је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду |
илија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} И тетка и стрина и стриц, и неки далеки ро |
потпише.{S} Каја је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тр |
ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је |
ужески проживиш.{S} Немаш ни једног, па то ти је!</p> <p>— И—ју! зачуди се Каја.</p> <pb n="63" |
ава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе.{S} |
дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да |
и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову или му |
д она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њихово |
а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми |
ика извињавао да он никада не пева; све то није помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ра |
већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господ |
па таку ми жену дај, прико!{S} Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола.{S} |
је ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шт |
и оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се п |
о и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант!{S} Придижеш канцелариски мат |
је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се. |
а се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е |
вишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале |
} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајућ |
м.</p> <p>— Дакле, да кажем Каји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се. |
неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још је |
Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то зна |
а му је ране дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} Пос |
није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаре |
е што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набав |
то с поносом спомињали) и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.{S} Оц |
одне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са |
смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шв |
о је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад |
суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оста |
све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова пос |
а три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је пе |
а названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су имали л |
Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се |
се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „С |
/> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону жив |
ождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за т |
.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је к |
е, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало |
дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и |
а што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n=" |
и претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима и |
мо један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке |
е, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација |
>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао |
војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби |
исхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали су једнако с |
, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и на |
е знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не |
причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пај |
му то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам |
нов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож |
артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочеки |
што десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедија |
а печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или пра |
ла и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој страни, или об |
женик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова |
имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати |
собом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и б |
дбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац сл |
били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на с |
јатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанск |
дуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио од Ристе пушкара и ме |
свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да |
доше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} |
’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми б |
им те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отпуштам?!{S} |
о мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="4 |
смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле |
ека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} У |
</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај |
крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p |
о да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разред |
родра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' |
по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, кој |
ава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, |
, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на сп |
а сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, т |
Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb |
и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако |
Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва. |
ђени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам г |
ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у |
и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, в |
а изговори па изађе нешто десето.{S} Е, тога смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки |
} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једног сељака.</p> <p> |
ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније |
И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо |
овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном о |
и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога |
ко се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему, да му |
н се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се Јова ужа |
правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прик |
зне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једн |
— „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако |
ш и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још из ранога детињства постао песимиста.{S} Од |
ву мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери д |
после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштв |
у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone uni |
/> на њ за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне |
дну странку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира |
и се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парниц |
вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, з |
о дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.{S |
ко би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова |
пи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцелар |
а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано |
де радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињ |
.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју |
ијала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том |
о потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p |
што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији б |
прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта |
на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу упра |
ти па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимају |
комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста |
<pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне ору |
ку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гриз |
жаве и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако |
ко и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један |
м диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака не |
о и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао чи |
бало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је д |
цима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то до |
моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у |
иш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добр |
ож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића. |
ајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очим |
да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.{S} И доиста, не потраја |
ећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и п |
</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ј |
зећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па |
афану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од см |
м те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно чи |
А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно |
аставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, |
раби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онак |
стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S |
жем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког |
цу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стој |
у надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се |
ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрек |
кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p |
чно.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмен |
ниле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд |
— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S |
оворило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Д |
н мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на с |
кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џанд |
сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, |
четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири нед |
ко силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследниц |
суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одма |
употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се так |
не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.< |
ја Кати; она мени прави кнедле, мени не треба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</ |
цама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужн |
војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђе |
— Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> |
<p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири |
осле да је само то —</p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, бра |
дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао чо |
Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту жи |
предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба |
е у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је |
есно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушка |
p> <p>Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госп |
же у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака некога |
ерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја |
pter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и на |
омшилука; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-С |
ве главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану |
викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозор |
Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче |
о да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком |
уци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Ниј |
неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потп |
иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јок... три и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођа |
жевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партиски интерес |
e>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. |
Section" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читав |
ути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на посл |
тија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској |
аше се још мало и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У |
тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји |
само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо' |
абави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе пра |
дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на десном образу и један на левој |
јно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији |
реба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, |
Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек |
орно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јавио крећући се полако обешеној печеници, коју |
ођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месечно, за то и њен потпис вреди, изве |
а је са једним орахом па је дотерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није |
јана задева онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво ј |
што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља |
аскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном |
.{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку |
еправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда |
у или жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији, за то је сваки механџија радо при |
аук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба по |
м која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих нави |
ако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јов |
е на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да |
и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад с |
ели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и |
једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцелариј |
прико — ти знаш мене! — не марим за то трчкарање и пролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А |
оврсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p> |
> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је н |
!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остав |
овако.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем к |
оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, |
год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је ра |
ју о додацима конзулским, <pb n="24" /> ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наи |
једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пе |
уфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и |
му је онда једна његова канцеларија.{S} Ту је дочекивао сељаке.{S} И док му Јова пише молбу или |
ина једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена раз |
редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била т |
жне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је |
.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисх |
са бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљонови |
чину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па |
о да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако |
ађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Не |
Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиш |
и класу, постао је поштар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио н |
ани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само те |
напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из |
е пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезивати. |
} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па то ти |
није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две год |
Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и изли |
Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! р |
/p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, |
и ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> |
илошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слуша |
еба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, п |
а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} |
ет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, при |
акле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова |
тереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље доч |
мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава ш |
јест писарем из дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величи |
јом је лепо живео.{S} Постали су и „пер-ту“ и један другога називаху „приком“.{S} Јова је често |
-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова м |
ебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> п |
гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с |
тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p>— |
<pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на |
и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије ава |
јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и |
Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— |
ар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће |
просто ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био ј |
{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули к |
е с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> |
коловање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пу |
рост нема, прико, смисла! наставља Јова тумарајући <pb n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Го |
ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири |
ник и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то в |
ова.{S} Идем ја напоље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „ |
е сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је он |
у већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пи |
какав споменик јунака некога, онако од туча саливен.{S} Јован окиде. <pb n="43" /> Ја страшно |
тражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и г |
у а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом све |
нај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна |
и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) |
сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам наредбодавац слабо зарезива |
.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више |
днако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и н |
шио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србино |
p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почет |
Пољопривредног Календара.</p> <p>Можда ће сад ко, зачуђен, запитати:{S} Откуда сад Јови Пољопр |
S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам, па ми |
се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Т |
ад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „Море |
едај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мра |
а је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе н |
6" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и б |
диће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пун |
Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље би |
е твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и |
/> извесно парничити због наследства па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе |
а сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити |
после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је н |
<p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити ужива |
ах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p> |
<head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</ |
а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојник |
одмах полете наследници покојника (који ће се доцније <pb n="18" /> извесно парничити због насл |
ндар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госп |
е било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говор |
то сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и |
н другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише л |
де секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне |
едан другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијен |
шкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише п |
и било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели |
ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се прове |
алука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и ул |
вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја к |
тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да ор |
фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече К |
отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо почети са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што |
а живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени |
ала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због наг |
ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стегао ж |
е јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ак |
цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето |
акве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном |
ако; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздравља |
.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се ве |
, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господ |
е ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, |
моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево кр |
ико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Па |
штен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио |
ерсун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не |
сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш и |
} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреб |
о „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, за њим |
један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, |
S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на |
кушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати |
} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми ку |
нам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине си |
да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш |
каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од с |
причу!{S} Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> |
а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више ста |
и) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која |
а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад |
е знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, |
— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћ |
а фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек ба |
<pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Пај |
рену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћ |
он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Ш |
цину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је |
' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </ |
нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви |
S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у о |
чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па пушта густ |
а ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви |
р без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!< |
Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и сп |
лаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пред кумом: ћути па п |
га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?< |
је, знаш, деловоткиња то јест деловођа, у овдашњој Женској Подружини и има тридесет динара месе |
ђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за н |
једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; |
а, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу раз |
в'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш |
ник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; исти |
о у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају. |
неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гр |
итао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здрављ |
своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Посл |
бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече |
државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет так |
доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често |
му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се к |
аба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна ка |
рођаци се намирише и разиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! в |
ри деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај ве |
а на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и |
ника, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па |
зује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди |
ачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку т |
само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а |
лу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је мали |
оја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлике, |
ако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер. |
дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом прелази у странк |
бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога |
ивот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, |
раћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ј |
кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n= |
и су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, је |
побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешт |
лико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Јед |
му скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја |
обро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на па |
ио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији |
очајање него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак ва |
у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све |
е, отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медеци |
аје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</title>“ празна остала |
о пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачн |
ction" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обрете међу |
жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког позна |
<p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго та |
им вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Та |
свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се допи |
чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене о |
а, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је као човек, ко |
офесори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за па |
Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију.</p> < |
га смеха онда!{S} И то тако иде из дана у дан, сваки дан.{S} Таким комедијама при картању збуни |
ама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође м |
Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> |
ради на спас отечества и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} |
сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у б |
окатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S |
су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ |
"46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћиц |
али!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим!?{S} Премешт |
тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији во |
оспоја Каја није трпела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да |
е петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде |
апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хо |
бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду |
г практикантског стола размишљаваше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало бр |
А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учин |
S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја |
ни досадио.{S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица |
p> <pb n="62" /> <p>И Јова се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље н |
леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писа |
их шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
м да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p |
ви пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква |
отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и није ве |
<p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола |
; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све |
и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, к |
а коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да ј |
љем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака |
, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе к |
већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почеш |
А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона |
е држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаже |
ога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охла |
оварала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат |
а гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone |
и по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Бо |
ли комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познава |
ао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Игра |
ило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчи |
лова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није на |
у изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне ус |
о већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и |
а густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој |
рао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао |
пругу Катарину, т. ј.{S} Кају, да ми се у року од данас па за петнаест дана врати своме законит |
анске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу прину |
смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ов |
мант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја |
ћицу; том је приликом испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а у |
S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" /> и познан |
ри дана журба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и |
> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, |
аравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно |
жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако је <p |
е, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала ва |
ује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и п |
вића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још нек |
ао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од |
у, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још д |
е био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши |
ребало.{S} Тек нека се зна, „да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је |
аженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда |
ста.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизм |
Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си ли |
свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако р |
е осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од |
ршава своју подужу здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав с |
же, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на |
Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцел |
ари „јегер“, па се то слаже као стикови у песми, и личи прико, да ја теби наздрављам као другу, |
н му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n= |
о га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му не сметам.{S} Пише, |
ти сада своје силе њој.{S} Живо се ради у Јовановој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме |
сле, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —< |
у.{S} Јова му примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Кај |
о је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества и која је |
њем полузваничном органу, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра р |
ше читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи п |
>По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допа |
године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи |
у се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а |
вог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла |
ском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у |
испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су л |
могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан |
а и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино с тога, што ј |
ек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</p> <p> |
уб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може с један напрстак да |
жена!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О мол |
иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардис |
онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену види |
о му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена |
да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себ |
p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно ја тошл |
брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; |
асе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а т |
учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онак |
е, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава |
о зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јов |
жао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте к |
у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкет |
ом, па сад к’о и да је нов.{S} Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и п |
ик — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једи |
ало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето |
а нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљ |
сконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђеника Казненога Завода.{S} У том |
риличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да с |
, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав краљ!“ рече Јо |
Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком |
ео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана рани |
ку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међ |
био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично |
ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ |
знио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.{S} Можда му је пала на паме |
шевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније |
ада“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и десет |
{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?! |
афе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако |
сао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{ |
сподин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и р |
Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо. |
х послова легао је и <pb n="37" /> дуго у кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p |
је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он на |
за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало прасет |
задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Ал |
ти ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зелен |
му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како ч |
н вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, поштен чо |
а каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и тражио.{ |
и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао |
вој кући.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова п |
би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; уп |
ан је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изиђе напоље пред кућу.{S} Левом |
емачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у |
више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, ова |
дин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је ради |
е да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шур |
ни род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одм |
ава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спа |
Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, сам |
слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по |
о бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печен |
добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} |
дем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не |
тепену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са ст |
олвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:{S} Дан-дан!{S} И тако се један пут мре!{S} Мај |
упиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју до |
нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божић |
Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим о |
за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много п |
д пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш |
ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, ј |
ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и наста |
се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих ја |
д оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке |
јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} |
и и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само з |
о!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза на |
зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја |
е донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је пр |
ија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и ре |
тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. |
ојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из шт |
е је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као |
лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом к |
оштар VI. класе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега д |
, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.</ |
о у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а |
8931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна |
e unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У кући сва три дана журба.{S} Јова је оставио прасе у ж |
ћник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно |
Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си б |
S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Зн |
смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код с |
егне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цеп |
то било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после |
а да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио п |
ати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али |
ријих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рук |
пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тр |
чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) |
у папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пре |
како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од |
сподина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он кр |
закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић је од својих |
а.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му ус |
наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим г |
“ Е, то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу мн |
година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, пре |
ека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n |
сно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone |
рујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верује |
био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као добар и предосторожан домаћин ура |
Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски к |
образан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често по |
ми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти о |
ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“</p> <p>И све то потрпаше пред прику у тањир: натр |
о узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p |
ј страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и |
му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је |
p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуч |
женик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укоче |
е би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку, како нема пријатеља на овом свету,</ |
осутом стазом, и на послетку се реши да удари овом последњом.{S} Неколико дана после тога, могл |
вољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него т |
жем, наставља Јова, ни којим сокаком да ударим.{S} Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шета |
то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Пос |
у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ак |
у пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца |
" /> и преко својих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Бу |
Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а К |
о је комшијскога мачора с којим се Јова ужасно мрзео. „Е, просто ми се не мили живот због њега“ |
ло ко и тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нем |
ндарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p |
ранцуске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод |
кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незва |
огао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га м |
аш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по |
је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-н |
бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Б |
>— Море, прико, ти само накриви капу па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један друго |
шта не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} |
оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога |
тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, |
има и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <p |
ик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— |
— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он доша |
а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи |
S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сиру |
се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила |
} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, |
нарочито кад је пред кафаном седео, са узвицима: „Пошто, рођаче, дрва?“ Или: „Пошто, снашо, пи |
ску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу смат |
ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћицом и домаћином и сви испиш |
е г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други крај тањира. |
атише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> |
којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном |
се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „ |
цу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао |
у домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> та |
ога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући |
И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се сла |
ило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове |
без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Так |
омад нешто мислим и разговарам, кога да узмем још.{S} Па се Каја <pb n="65" /> добро присети па |
о, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну |
у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене добра моја Кати; он |
рико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прик |
ди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не д |
а.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, го |
од мојих! рече Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело д |
ко стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других год |
о искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је ком |
и дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао и н |
га она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, а |
рилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а |
а.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— Ооо, ја тошла, тавно |
омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао до |
новничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију |
елога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде |
да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са својим млађим колегом Павлом П |
урисао Јови.{S} Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда д |
вер у пићу.</p> <p>И „звер“ се заљуља и умало не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; до |
отерала до тридесет, после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један |
тражио.{S} Приходи му се с тога ужасно умањише и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа |
пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, з |
ан напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побр |
пошао к њему, да му очита онако како он уме, онако његовски; попео и револвер тврдо решен да му |
аво млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пружи сву руку и Павле осети отприлике онако, |
учу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред муж |
ише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је ране |
је био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КРАЈ —</p> < |
трана та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га |
госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаж |
д.{S} Мораде се на послетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова п |
е је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, до душе, |
te> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и |
шније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Па |
изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би до |
рачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да ост |
ке ствари —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја минис |
у а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за жи |
подне, и нема сумње, да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је то |
пи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отп |
ука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> |
све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> |
ужја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко кач |
неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете н |
. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „ |
ормалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на л |
е Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима |
тор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, б |
вај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће сад с њим |
S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрз |
ју политичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао |
поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо |
собито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њ |
еланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" |
јало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати за |
S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још не можемо због нагомила |
рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју.{S} Пр |
и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло |
ва све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му н |
м хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> |
тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње пра |
> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе припове |
тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И ко |
иком испричао, како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, |
о је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <milestone unit="subSe |
де певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако дераше на |
</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" |
е све као добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печ |
дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћ |
вен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновни |
<pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мал |
доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је |
е некада писао и оних ласкавих одговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда |
о не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити |
да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни |
ем ових књижевних радова и других неких услуга.{S} Три пута је сведочио онако како је то партис |
новатији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на че |
е, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово још и с |
оли оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше живо |
га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе че |
<pb n="56" /> поглед који се нешто мало успут и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели |
огле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, |
25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у |
а Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на је |
бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им |
ка, па му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па п |
о.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, |
седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога вр |
ице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чу |
ило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоћ |
ја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишло и које—к |
ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доист |
је сам те и завол’о.</p> <p>После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <qu |
е се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наш |
љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде дома |
тим следују примери, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга |
аје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, |
о и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета |
ш неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћураном и тако се крену дома: |
Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја. |
ана!</p> <p>На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се |
омада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни ч |
о кад 6и му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онак |
ом стазом добродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши |
ти ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xml |
="subSection" /> <p>И он се опет некако ућушка у државну службу.{S} И једнога дана се опет обре |
умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Кад је дознао он се иселио |
рсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у |
ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном речју, п |
ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и |
, кафу, па узми једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро н |
запе па ни маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) |
кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p> |
ан добар пријатељ за свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за |
1" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице |
Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услу |
/p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече до |
ећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, стоји! рече Павле и |
{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, |
спиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек |
бљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз |
окола.{S} Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим |
по.</p> <p>Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божи |
сних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у Настину кафану.</p> <p>— О |
акодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Ал |
неблагодарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га с |
А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пип |
ели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, |
на на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише |
потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити |
да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што к |
писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће |
еш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јест |
препишчика једва је добио.{S} Сва му се фамилија дигла на ноге, док му је израдила то место.{S} |
цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позивам речену моју |
арницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а пит |
ишљати.{S} Можда му је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; |
.{S} Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у же |
пред кућу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгле |
ће му скоро пасти на памет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} |
е и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи |
омирио са својом судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> со |
ма и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ вели |
а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још мало, па нећемо један другоме смети ни Б |
ви штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова у |
само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Так |
јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала |
прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја |
, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у |
кастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљасти |
ада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у корист државе и осуђен |
околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много су |
ћа позову на ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко |
и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту фабрика? пита Јова улазећи у |
у ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с |
бар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те |
лука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се |
Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употреби |
ако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Добра кућаница, то ти, при |
еро а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у томе; двадесет и пет година тр |
и где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу и клади се да тако јефтине и добре |
p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене |
е сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао, ка |
е Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па јед |
ико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико.{S} Е, недам, прико, ја, па |
би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трн |
уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, |
а, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поп |
како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, в |
> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шал |
ора; управо имао је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с вра |
д ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да |
осле подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да |
женик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љуб |
.. вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се |
с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посмат |
еле испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацов |
толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце |
анжира печеницу.{S} Јова не да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то |
о нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању |
кле на раскрсници размишљаваше Јова:{S} Хоће ли трновитом стазом добродјетељи или другом, оном |
, како се навадила на нашу печеницу?{S} хоће крканлука!</p> <p>— Коју? запита Каја која је умор |
му, тако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то |
е ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш |
врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, |
ти од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад са |
, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у |
виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар о |
па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и |
бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.</p> <p>— Тхе, |
и за Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, |
“ па дао жени повода да поклизне мало. „Хоћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једн |
еднако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај |
ај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да |
ледао.</p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова |
ку, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја |
а седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно. |
првога дана светлога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да |
свану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и служба, и побожан с |
рипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за с |
дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко позове на први да |
ислио никуда из куће излазити као добар Хришћанин.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару |
ешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од |
пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делигра |
дан потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, |
ити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и процени, и |
зи с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком уби |
данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо.{S} Управо сам одбио, |
д, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је |
енуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лаз |
осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветк |
изијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господ |
ко па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије).{S} П |
ер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?!{S} И са свим ј |
, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми |
обродјетељи или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и на послетку се реши да удари о |
едног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада и Јова је к |
и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не |
ро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на паме |
асну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јов |
трица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зо |
аво најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две глав |
огледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, м |
пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све п |
оју? запита Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога |
његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год |
Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу.{S} И ја ти, прико — ти знаш мене! — не ма |
ротокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осеч |
ински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А те |
у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, за |
ова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се |
мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на |
! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Ти си певач, знам те добро да |
домаћицу, да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! |
Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је он |
.</p> <p>Полаженик седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће |
тска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n=" |
ео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако да је онај запаљен крај у рукав окренуо био |
у качкету, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београ |
, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона назван |
е волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је пре |
теља, завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран жив |
рење и служба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хри |
ожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код |
л’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сак |
ке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, |
жала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} |
не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> |
опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је реч |
едам у њему к’о Талијан каменорезац.{S} Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Ов |
ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика |
му се надгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а |
им моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном ка |
акојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристиј |
, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад |
дмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако бу |
кафану, да поигра мало „жандара" до два часа.{S} Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом |
ва па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јов |
епаницом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поган |
х мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доба и умор мог |
аћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у присто |
је из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштво |
о време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима |
о као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео. |
ени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које |
етрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде |
која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај |
ни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, |
ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани |
умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лу |
цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, зн |
се с домаћицом и домаћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја |
не у њему.{S} Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више ба |
испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, |
вити полаженику.{S} Устаде понова, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик. |
p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто |
ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лу |
врцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја уз |
здравицу с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљади |
лаженику, испија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p |
за то, рече Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се |
стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, |
ван, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми |
о'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. — У моје здравље још нист |
жић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу за |
за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега она живи?“ Потписан:{S} Јован Максић указни поштар |
/> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; море, ја д |
ђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћ |
е помогло, он мораде запевати.</p> <p>— Чекај! ранжира Јова.{S} Идем ја напоље да испалим један |
даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мора |
ах од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! |
рико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу м |
драги прико.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да при |
за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Има |
и сам наредбодавац слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па |
нај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, |
круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изглед |
Јованову.{S} После је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек |
е у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утр |
} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја с |
рије</p> <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да беле |
н другога називаху „приком“.{S} Јова је често нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, |
већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, са |
у туђе кујне и крао јела.{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао |
Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смрт |
в шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, ш |
далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то полетело |
е се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и по |
еше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каж |
а; одмах за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, пи |
ући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и |
Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</p> <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p> |
као.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 18 |
p>И купио је.</p> <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>И |
ез да платиш!</p> <pb n="32" /> <p>— Па четири, рођаче! одговара сељак.</p> <p>— Је л' гроша? п |
аа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине динара, драги прико.{S} Треба ми, па не |
и печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад |
ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, а |
подин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то доб |
био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира продато суботом у кори |
нудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристија |
псују.</p> <p>Јован Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман з |
државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају |
а кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а |
е не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки уж |
X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада још |
а.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, |
ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да с |
му није могао да ухвати: одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Гос |
: који је <pb n="68" /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском |
и стрина и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и м |
нимо по једну?“ па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја п |
ет, да ми прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд доз |
да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде овак |
а.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да шт |
ри, и похвале мртвом и утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а тре |
да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме |
иста Каја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу и |
година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима неких шест година и |
га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска |
времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа и то два на д |
се какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита. |
не трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш шв |
асе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и тел |
Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном истом месту |
у, па <pb n="52" /> све померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А |
Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.</p> <p>Нашавши се на улици он се н |
ш Јова поред комшија који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има |
т да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да |
ј комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија, мислим се ја, да т |
uote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} |
о тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{ |
д чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар |
и уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јо |
м новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој |
ватовима.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта |
а, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута д |
урба.{S} Јова је оставио прасе у животу читавих три дана уживајући у његовом ровењу и гуњецању. |
ном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нар |
ивај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи |
у дигао у мали, тако да је цела мала по читаву недељу дана раније знала, да се Јова поштар спре |
дравља ти!{S} Твоје се ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јо |
не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb n="57" / |
Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у неким новинама, сами Енглези давали пет лађа и |
“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се да |
много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад је ова |
"23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разо |
о Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библио |
ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</hea |
час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја о |
ти.{S} И онда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове прип |
омилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од |
нога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас:</p> <p>„Моја жена Катарина, назван |
.{S} Неколико дана после тога, могла се читати Изјава у тадашњем полузваничном органу, којом пр |
руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од ди |
ка!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазе |
ручак.{S} Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана и Јован узе чесницу и још неко тесто а пола |
она.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задов |
сподин окружни начелник који је почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с ц |
зар је једаред.{S} Да је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је сам |
са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га |
, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јов |
е нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!{S} А како |
<p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... ал |
звољеном послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али оп |
S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на гла |
маћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, ни |
овно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво б |
, добио је педесет комада и Јова је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна |
!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — ма |
ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица може |
p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек |
ене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} |
сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за шт |
о разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар |
p> <p>— Е добро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с ч |
е Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А х |
али.{S} И доиста, не потраја дуго па се чу:{S} Дан, дан! из комшилука; одмах за тим се осу из д |
и да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} С |
га шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, |
судбом ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> < |
n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да |
причам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокол |
ита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда смо земљаци.{S} Ја сам ти, |
аза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па |
туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, <pb n=" |
господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доно |
ега да је ограничен, овде је показао за чудо доста окретности и умешности, тако да су претпоста |
ка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} |
кредиторске служи памћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући |
, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица з |
ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких новина.< |
а женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као м |
ц слабо зарезивати.{S} Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он |
ер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до ка |
ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ |
p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А до |
, диже чашу и накашља се мало.</p> <p>— Чујмо! рече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја |
есет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жест |
својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је у опште има на свету.{S} Оставила га је |
аћин устумарао тражећи папуче.</p> <p>— Чуће се! додаде домаћица (онако полако) намештајући дуг |
е!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ов |
Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола један до два имао је Јова доста |
збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</ |
Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шт |
и она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ с |
да имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И |
да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добр |
отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} У |
ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било да је |
ему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му м |
ова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши одоше лако лако, само <hi>један</hi> остаде лаг |
газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим де |
у неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} Домаћица се увек умела понашати онако како час |
о гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок |
задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па |
летку, кад Јова рече, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</ |
ријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мал |
широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро |
; надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посврша |
!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шали |
рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам ша |
тебе, то неће!</p> <p>— Море, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е |
еко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја |
е се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће д |
не, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војн |
p>— Хехехе! смеје се Јова задовољно.{S} Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лиц |
благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија |
рке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кук |
> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се! |
човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много |
поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— |
арити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Срби |
јући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио па |
онда му је извесна победа и триумф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} |
Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад |
S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{ |
је а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на пр |
Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљут |
<p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него |
комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, |
Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознатим за |
а га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне |
пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја |
ва.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} |
тавно ја тошла!{S} Смеје се доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах при |
јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таки |
р-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео |
допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро уп |
етрдесет и осам комада, један је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник |
и једне старе карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти он |
њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</ |
ша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким |
у служби.{S} Чиновник не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n |
{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш мој |
} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи д |
кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте па се учи са тво |
би на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба |
доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа ка |
Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење с |
с буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна победа и три |
ијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели |
ме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче кра |
И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђ |
а и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку пра |
рдист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког к |
екоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели |
ратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и калфе тако и у лицу самога мајстора; управо им |
есник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђ |
ам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу с |
имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, с |
ели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима |
и страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мје |
томе!{S} Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполона у сламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само |
н, тако други — док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичин |
су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек мелан |
ине), — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p |
а галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа гал |
Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</ |
недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета |
<p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па те ја отп |
а ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p> |
сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по св |
чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код овога последњега је најра |
<p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу |
ија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам |
му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке његове, знаш, о |
емајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се |
Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш неке депу |
p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало про |
заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да |
би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</p> <p>Тако је живео Јова кроз сва четири |
S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте |
Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му ш |
зовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</ |
а и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што н |
видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој. |
м а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао |
о кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комеди |
година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.{S} Јер овај (то јест Јова) изг |
ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што |
гом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p |
p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а в |
ачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љу |
е качкете, са лакованим каишем и ужасно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод пантало |
по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се |
азгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> < |
ло с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале тим пре шт |
еког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим каишем и |
омаћица (онако полако) намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док ј |
е гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С одаџијом је лепо живео.{S} Постали су и |
шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов |
ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у ње |
есори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пако |
ћ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће |
ио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штал |
за по неку изгубљену ствар и с тога је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мал |
ке за коју је живео, — мораде напустити школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина |
жба, и побожан свет излази из цркве.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који |
а, сами Енглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенгл |
полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако |
ако, у том стању, <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то ника |
, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о |
оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке ме |
а у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је го |
у имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а |
мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а ве |
, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} Постао си лиферант! |
отприлике, као какав од оних јадника у шпитаљу, кад му сипају у шољу какву смандрљану медецину |
стак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане сам ти, побратиме, |
епо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом. |
то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, |
чују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раменима, шта ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо с |
ећ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали, заџака Јова, море па и ниси ти мали, ка |
ијатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријат |
а је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, |
47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да |
ве трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незн |
p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о |
ога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар |
— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако свак |
то није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И, доис |
он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, прико, прекиде Јова паузу.{S} Шта си се замисли |
даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти |
оту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како м |
>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p> |
} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> <p>— |
е тиче; да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш |
е преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке |
о волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? запита домаћица полаженика.</p> <p>— |
е га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започ |
нај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао |
ткуда сад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био н |
>Отпоче ручак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће зна |
а још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и г |
Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражим ступце од неких н |
ка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што |
а редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа |
е радове, јер често нису могли да знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако |
ко друкше, него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетник |
рана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је пр |
двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у |
а ми после те ово те оно кажеш —</p> <p>Шта ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али |
ао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како |
вић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости! |
његовом примеру.</p> <p>После ове своје штампане Изјаве послао је Јова и неколико дописа.{S} Ов |
олико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одгов |
age"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </d |
сара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са |
е са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</ |
у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни се, здравља ти |
каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари |
16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јов |
, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} |
ранку нити је потпомагао једино с тога, што је хтео да <pb n="20" /> их хладно проштудира и про |
налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за |
дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајм |
би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. |
го ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у к |
молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе |
иш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, к |
је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, пофатао му марифетлуке па је после и он сам к |
а је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и |
, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви |
: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <hi>ти</hi> дош'о да ми купиш и изабереш печен |
папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, |
примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.{S} Кад примим |
ва.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико с |
д ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се п |
ег посматрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку кој |
у је пала на памет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао |
<p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја налива |
кад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе |
.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па нам |
што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провеселимо, за причу!{S} Прасетину стег |
Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури печеницу — мани се!</p> <p>— КР |
, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад |
А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова ј |
а велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му на |
у, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опрал |
помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио |
ф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми кап |
Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава домаћица м |
еницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је неш |
и а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојни |
кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а н |
стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању јер је то така служба, а |
огога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а |
се као кроз маглу присећати свега онога што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. |
уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жандара" до дв |
{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p |
о се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други муж |
рти, и на тај начин даје се разумети за што је једна рубрика у „<title>Протоколу крешчајемих</t |
и од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мртвом и уте |
Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — М |
поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit="subSection |
ли су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задов |
доброћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Нас |
ста чинила све и сва.{S} Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова |
.{S} Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако и |
РВА</head> <head>У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.</head> <p>Како која г |
и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено |
тска душа.{S} Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном пи |
едан другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна друг |
се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф |
ости брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ |
оси.</p> <p>И ту сад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао б |
да је трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година |
М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће.{S} Послато ћемо употребити доцније, за сада |
ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу, постао је |
м му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да т |
дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците |
бим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу и за то позива сваког слободоумно |
ла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, ш |
ест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће „рингишпил“; све око њега јури |
са домаћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен чо |
в’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканц |
о — неку парницу <pb n="66" /> која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштет |
и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из |
било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалин |
љен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе |
место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим ра |
календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је |
упа неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљ |
подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И ту сад Јова показа ча |
Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси т |
уњавале.{S} Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-ср |
у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46 |
после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, |
6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јов |
атрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, |
би длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чуд |
че је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S |
сно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како |
посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадн |
а; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне |
а, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, дан |
и га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно м |
l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мр |
„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n |
,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пенелопу.{S} Деде |
} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote |
мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце н |
бијања домаћица пристаде и отпоче:</p> <quote> <l>„На те мислим када зора свиће“,</l> </quote> |