• А 140
  • а 346
  • Авај 1
  • авет 1
  • агарјанска 1
  • агарјанском 1
  • Азијата 2
  • Азијате 2
  • Азијати 2
  • Азијатска 1
  • азијатских 1
  • Азије 2
  • Азији 2
  • Азију 1
  • ако 43
  • Ако 8
  • Ал 26
  • ал 41
  • Ала 1
  • Алах 22
  • Алахова 1
  • Алаховом 1
  • Алаху 1
  • Александар 1
  • Александру 1
  • Али 88
  • али 98
  • Алтомановић 1
  • Алтомановића 6
  • Алтомановићем 1
  • ама 1
  • Ама 1
  • амазонка 1
  • Амазонка 1
  • амазонке 1
  • амајлију 2
  • амо 2
  • Ана 49
  • анатему 1
  • АНДРА 1
  • Анђела 2
  • Анђеле 4
  • Анђелови 1
  • Анђеловом 1
  • Анђелу 2
  • анђео 2
  • Анђео 5
  • Ане 9
  • Ани 10
  • Анина 3
  • Анине 2
  • Аниној 1
  • Анином 1
  • Анину 1
  • Аном 2
  • Ану 10
  • Арбаније 1
  • Ареопагита 1
  • Архипелагу 1
  • атонски 2
  • атонског 3
  • ах 2
  • Ах 3
  • аше 1
  • баве 1
  • бавила 1
  • бавио 1
  • бављењу 1
  • Балкана 1
  • Балкану 1
  • балчак 1
  • балчаком 1
  • Балшић 3
  • Балшића 2
  • Балшићеве 1
  • Балшићем 2
  • Балшићи 1
  • Балшићима 1
  • Балшу 1
  • бар 6
  • барице 2
  • бахат 1
  • бацају 1
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацивши 2
  • бацили 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • бачен 1
  • бачена 1
  • баш 19
  • Баш 4
  • баштиник 1
  • баштиника 1
  • баштиничке 1
  • Бдења 1
  • бдење 1
  • бег 7
  • бега 2
  • бегова 1
  • бегство 1
  • бегу 1
  • Бегунац 12
  • бегунац 3
  • бегунаца 1
  • бегунца 5
  • бегунци 1
  • бегунцу 1
  • Бегунцу 3
  • беде 1
  • бедем 2
  • бедема 6
  • бедеме 2
  • бедемима 2
  • бедему 2
  • бедрима 1
  • беду 1
  • бежање 1
  • бежати 1
  • беже 1
  • Беже 1
  • бежим 1
  • Без 2
  • без 49
  • безбрижан 2
  • безбрижна 1
  • безбрижно 1
  • безбројни 1
  • Безбројни 1
  • безбројних 1
  • бездан 1
  • бездушници 1
  • бејасмо 3
  • бејах 2
  • бејаху 21
  • Бејаше 1
  • бејаше 95
  • белеге 2
  • белегу 2
  • Белим 1
  • Бело 1
  • Белог 2
  • Белога 2
  • белом 2
  • Беломе 1
  • белцу 1
  • бео 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • беседама 1
  • беседницима 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 1
  • бескрајност 1
  • бесом 1
  • беспрекорног 1
  • беше 1
  • би 59
  • бива 2
  • Бивала 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • Бигу 2
  • бије 1
  • бијемо 1
  • бијући 1
  • Била 4
  • била 57
  • биле 7
  • били 10
  • Било 6
  • било 62
  • био 107
  • Био 8
  • бирајући 1
  • бирао 1
  • бисер 1
  • Бисер 1
  • бисера 1
  • бисмо 3
  • Бистрица 1
  • Бистрици 1
  • битака 1
  • бити 46
  • битка 1
  • биткама 1
  • битке 1
  • битку 1
  • Битољ 1
  • биће 3
  • бићеш 1
  • Бићеш 1
  • бићу 1
  • Бићу 1
  • бих 12
  • бише 1
  • блага 5
  • благе 4
  • благим 1
  • Благо 3
  • благо 8
  • благодарење 1
  • благодет 1
  • Благоје 7
  • Благојев 1
  • благосиљам 1
  • благослов 1
  • благослова 7
  • Благословен 1
  • благословен 2
  • Благословено 1
  • Благослови 1
  • благослови 5
  • благословом 4
  • благост 1
  • благости 1
  • блаже 1
  • блажила 1
  • блед 1
  • бледе 1
  • бледео 1
  • бледи 1
  • бледом 1
  • блеђа 1
  • блеђе 1
  • блеђи 1
  • блеском 1
  • ближа 1
  • ближе 9
  • близини 3
  • близо 9
  • близу 2
  • блуде 1
  • бо 1
  • Бог 28
  • Бога 8
  • богат 1
  • Богати 2
  • богатим 1
  • богатих 1
  • богато 2
  • богатога 1
  • богатој 2
  • богатом 3
  • богату 1
  • Богдан 25
  • Богдана 6
  • Богданова 2
  • Богданове 2
  • Богданових 1
  • Богданово 1
  • Богдану 3
  • Богме 6
  • богобојажљивости 1
  • богом 1
  • Богом 13
  • богомољама 1
  • богомољу 1
  • богословске 1
  • богословских 1
  • Богу 15
  • Боже 9
  • Божја 2
  • Божје 4
  • божјег 1
  • Божјег 5
  • Божјем 1
  • Божји 2
  • Божјим 4
  • Божју 1
  • Бој 1
  • бој 9
  • боја 3
  • бојажљивим 1
  • бојао 1
  • бојати 1
  • бојевима 1
  • бојећи 1
  • боји 1
  • бојишта 1
  • бојиште 2
  • бојна 1
  • бојне 1
  • бојни 1
  • бојног 1
  • бојнога 1
  • бојном 2
  • бојом 1
  • боју 2
  • бол 1
  • бола 2
  • болан 1
  • боле 1
  • болеснице 1
  • болесничке 1
  • болест 1
  • болећивост 1
  • боли 3
  • болно 3
  • болног 1
  • боловања 1
  • боловао 1
  • боловах 1
  • болом 1
  • болује 1
  • боља 1
  • боље 11
  • Боље 2
  • бољетицу 1
  • бољи 1
  • бољим 1
  • бољка 1
  • борба 1
  • Борба 1
  • борби 3
  • борбу 2
  • боре 1
  • бори 1
  • борили 1
  • борим 1
  • боримо 2
  • борио 1
  • Борисмо 1
  • борити 1
  • борише 1
  • босиљком 1
  • брави 1
  • брада 1
  • браде 2
  • брајко 4
  • бранећи 1
  • бранилац 1
  • бранили 1
  • браним 1
  • бранио 1
  • бранити 1
  • Бранковић 1
  • Бранковићу 1
  • брањаше 1
  • Брат 1
  • брат 12
  • брата 9
  • Брате 3
  • брате 5
  • братом 2
  • братске 1
  • братски 8
  • брату 1
  • Браћа 1
  • браћа 3
  • браће 9
  • браћи 1
  • Браћо 2
  • браћо 5
  • браћом 1
  • брачног 1
  • брашненицама 1
  • брда 3
  • брдом 1
  • брду 1
  • брега 3
  • брегови 1
  • бреговима 2
  • брегом 1
  • брегу 1
  • брежуљак 1
  • брежуљку 1
  • бреме 1
  • бременом 1
  • брже 4
  • брзи 2
  • брзини 1
  • Брзо 3
  • брзо 50
  • брзом 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • брижан 1
  • Брижни 1
  • брижно 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бринеш 1
  • брини 4
  • брините 2
  • бринула 1
  • бринути 3
  • бришући 1
  • бркова 2
  • бродар 1
  • бродара 1
  • бродару 1
  • бродове 1
  • бродовима 1
  • број 3
  • бројати 1
  • бројем 1
  • Броји 1
  • бршљана 2
  • Бугарске 1
  • бугарским 1
  • будан 2
  • буде 24
  • будем 1
  • будеш 4
  • буди 2
  • Буди 7
  • будио 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • Будни 1
  • будни 2
  • буднији 1
  • буду 4
  • будућност 1
  • будућности 2
  • бујица 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујније 1
  • бујношћу 1
  • буктињом 1
  • буљина 1
  • буљук 1
  • бунтовник 1
  • бунтовничку 1
  • бура 3
  • буре 1
  • бурне 1
  • бурно 2
  • бурну 1
  • бућнем 1
  • Важне 1
  • важни 1
  • важнијих 1
  • важној 1
  • важном 1
  • Вазбраној 1
  • вазда 8
  • Ваздух 1
  • ваздух 4
  • ваздуху 2
  • ваздушасти 1
  • вајкадашњи 1
  • вала 1
  • вали 1
  • ваљ 2
  • Ваљ 2
  • ваља 16
  • Ваља 2
  • ваљајући 1
  • Ваљало 2
  • ваљало 9
  • ваљан 2
  • ваљаних 1
  • ваљаног 2
  • ваљаношћу 1
  • вам 6
  • вама 6
  • ван 2
  • вара 2
  • варају 1
  • варајући 1
  • Варалице 1
  • вараш 1
  • Вараш 1
  • варвара 1
  • Вардара 1
  • вардарску 1
  • варка 1
  • варљиве 1
  • варош 1
  • вароши 1
  • вас 3
  • ватара 3
  • ватра 1
  • Ватре 1
  • ватре 7
  • ватрен 1
  • ватри 4
  • ватру 5
  • ваш 1
  • Ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 1
  • вашој 2
  • вашу 2
  • ведар 2
  • ведрине 1
  • ведрином 1
  • ведрину 1
  • веђе 1
  • вежи 2
  • вез 1
  • веза 2
  • везали 1
  • везан 1
  • везанога 2
  • везао 3
  • везаше 1
  • везе 2
  • вези 3
  • везиваше 1
  • везу 3
  • везује 1
  • век 1
  • Век 1
  • века 4
  • векови 1
  • веку 1
  • Велбужд 1
  • Велбужду 3
  • Веле 1
  • веле 2
  • вели 8
  • велика 15
  • велике 11
  • велики 11
  • великим 4
  • великих 2
  • велико 9
  • великог 8
  • великога 2
  • великој 6
  • Великом 1
  • великом 7
  • велику 5
  • велим 3
  • велича 1
  • величају 1
  • величини 1
  • величину 1
  • велиш 5
  • Велможа 1
  • велможа 4
  • велможе 3
  • Велможо 4
  • велможо 5
  • велможу 1
  • велмошког 1
  • Велом 1
  • венцима 1
  • венчању 1
  • вео 1
  • веома 1
  • Веома 1
  • Вера 1
  • вера 4
  • веран 1
  • Верна 1
  • верна 4
  • верне 2
  • Верни 1
  • верних 1
  • верно 1
  • вернога 1
  • верном 1
  • веровали 1
  • веровао 3
  • веровати 2
  • вероваше 1
  • вером 1
  • веру 3
  • Веруј 1
  • веруј 2
  • Верује 1
  • верује 2
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујемо 1
  • верујеш 1
  • верују 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • веселећи 1
  • весели 2
  • веселија 1
  • веселије 4
  • веселији 3
  • веселијих 1
  • веселих 2
  • весело 8
  • веселој 2
  • веселом 1
  • веселост 1
  • весеља 3
  • весељах 1
  • весеље 2
  • весео 4
  • Ветар 3
  • ветар 4
  • ветра 1
  • ветрић 1
  • Ветрић 2
  • ветровита 1
  • ветром 2
  • ветру 1
  • Већ 2
  • већ 94
  • већа 6
  • Веће 1
  • веће 3
  • већег 1
  • већи 2
  • већим 2
  • Већина 1
  • већином 2
  • већих 1
  • већом 2
  • већу 2
  • Вечан 1
  • вече 8
  • вечера 1
  • вечерала 1
  • вечерас 5
  • вечерашњег 1
  • вечери 7
  • вечерње 1
  • вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вечито 3
  • вечитом 1
  • вечни 1
  • вечнога 1
  • вешти 2
  • Вешти 2
  • вештине 2
  • вешто 4
  • Ви 2
  • ви 4
  • вид 1
  • вида 2
  • видар 2
  • виде 13
  • видевши 1
  • Видела 1
  • видела 3
  • видело 4
  • видео 4
  • видесмо 1
  • видети 3
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • видећи 1
  • видех 1
  • видеше 1
  • Види 1
  • види 2
  • видим 3
  • видиш 2
  • Видиш 4
  • видније 1
  • Видо 4
  • видовит 1
  • Видосава 29
  • Видосаве 1
  • Видосави 10
  • Видосавине 1
  • Видосавиним 1
  • Видосавином 1
  • Видосавину 1
  • Видосавом 1
  • Видосаву 2
  • виђења 1
  • Византија 2
  • Византије 3
  • Византији 1
  • Византинац 1
  • Византинаца 1
  • Византинца 2
  • Византинцу 1
  • византиска 2
  • Византиски 1
  • византиским 2
  • византиских 1
  • византиског 6
  • византиском 1
  • вије 1
  • вијући 1
  • вика 1
  • Викаћу 1
  • викаху 1
  • викаше 3
  • викну 12
  • викнувши 1
  • вила 1
  • виле 1
  • вина 7
  • Вино 1
  • вино 4
  • виноград 3
  • Виноградар 1
  • вином 2
  • вину 2
  • винце 1
  • винцем 1
  • висила 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 1
  • висовима 2
  • висока 1
  • високе 4
  • високим 2
  • високих 2
  • Високо 1
  • високо 3
  • високог 3
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 1
  • високу 1
  • висоравнима 1
  • Витеже 3
  • витеже 7
  • витез 14
  • витеза 10
  • витези 1
  • витезима 1
  • витезова 2
  • витезове 1
  • Витезови 1
  • витезови 4
  • витезу 2
  • витешка 2
  • витешке 2
  • Витешки 1
  • витешки 2
  • витешким 4
  • витешких 2
  • витешко 1
  • витешког 3
  • витешкога 1
  • витешкој 1
  • витешком 3
  • витештва 2
  • Витошем 1
  • Вихор 2
  • вихор 4
  • вихорова 1
  • виче 1
  • Више 3
  • више 87
  • владара 3
  • владарима 1
  • владати 1
  • владе 1
  • влажне 1
  • власима 1
  • власт 2
  • властела 1
  • Властела 1
  • властеле 2
  • властели 1
  • властелин 1
  • властелина 1
  • властелину 1
  • властелом 1
  • властелу 1
  • властеоску 1
  • Властоја 2
  • Властоје 18
  • Властојев 1
  • Властојем 2
  • Властоју 2
  • Влаха 1
  • вода 1
  • воде 6
  • Воден 1
  • Водена 1
  • Водену 1
  • Води 1
  • води 5
  • водили 1
  • водиља 1
  • водиљу 1
  • водим 1
  • водио 6
  • водити 1
  • водише 1
  • водом 1
  • воду 3
  • Вођа 1
  • вођа 4
  • вођаху 1
  • вођаше 1
  • вођи 1
  • вођу 2
  • Возари 2
  • Војвода 11
  • војвода 37
  • војводама 3
  • Војводе 1
  • војводе 10
  • војводи 2
  • војводина 3
  • војводине 3
  • војводину 1
  • војводо 11
  • Војводо 9
  • војводом 2
  • војводском 2
  • војводство 1
  • војводу 7
  • војеводје 1
  • Војихна 10
  • Војихне 6
  • Војихни 2
  • Војихнин 3
  • Војихнина 1
  • Војихнине 5
  • Војихнином 4
  • Војихнину 1
  • Војихном 2
  • Војихну 1
  • Војна 3
  • војна 7
  • војне 1
  • Војне 1
  • војни 3
  • војник 8
  • војника 4
  • војнику 1
  • војници 2
  • војницима 1
  • војничка 1
  • војничким 1
  • војничко 1
  • војничкој 1
  • војно 2
  • војну 10
  • војска 29
  • Војска 3
  • Војске 1
  • војске 34
  • војсковође 1
  • војском 15
  • војску 12
  • војсци 8
  • Волела 1
  • волео 1
  • волим 2
  • волиш 2
  • воља 4
  • воље 1
  • вољи 1
  • вољни 1
  • вољом 1
  • вољу 3
  • воћка 1
  • воштане 1
  • воштаницу 1
  • вражбина 1
  • вранца 3
  • врат 3
  • врата 15
  • Врата 3
  • врате 1
  • врати 8
  • вратила 1
  • вратим 1
  • Вратима 1
  • вратима 11
  • вратимо 2
  • вратио 6
  • вратити 1
  • вратих 1
  • вратише 1
  • вратнице 1
  • вратом 1
  • врату 4
  • враћа 1
  • враћају 1
  • Враћајући 2
  • враћала 1
  • враћали 1
  • враћам 1
  • враћао 2
  • враћаш 1
  • враћаше 2
  • врбе 2
  • врбом 1
  • врбу 8
  • врдну 1
  • вребам 1
  • вребати 1
  • вреде 1
  • вредети 1
  • вреди 1
  • Вреди 1
  • вредна 1
  • вредних 2
  • вредно 1
  • вредност 1
  • вредности 1
  • вређало 1
  • вређати 1
  • врежама 1
  • вреже 3
  • време 30
  • времена 22
  • времену 1
  • ври 1
  • врисак 1
  • вриштање 1
  • вришти 1
  • врли 1
  • врлина 3
  • врло 11
  • Врло 4
  • врлог 1
  • врлом 1
  • врсник 1
  • врсницима 1
  • врт 6
  • врта 3
  • вртели 1
  • врту 7
  • вруће 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхови 1
  • врховна 1
  • врховну 1
  • врхом 1
  • врху 2
  • врхунац 1
  • вршим 1
  • вршио 1
  • Вук 1
  • Вукашин 32
  • Вукашина 4
  • Вукашине 2
  • Вукашинова 1
  • Вукашинове 1
  • Вукашиновој 1
  • Вукашинову 1
  • Вукашином 1
  • Вукашину 4
  • вукло 1
  • Вуку 1
  • га 145
  • гавран 2
  • гавранова 1
  • ГАВРИЛОВИЋ 1
  • гаде 1
  • гађам 1
  • газећи 1
  • газим 1
  • газио 1
  • гајтану 1
  • галантно 1
  • Галипоља 3
  • Галипоље 6
  • Галипољу 3
  • гарде 1
  • гасио 1
  • гасити 1
  • гвожђе 2
  • Гвоздена 1
  • гвоздени 1
  • гвозденим 1
  • Гвозденим 1
  • гвозденој 1
  • гвозденом 1
  • где 45
  • Где 7
  • гдегде 1
  • гдекад 1
  • гдешто 1
  • гине 2
  • гинуше 1
  • глава 1
  • Глава 1
  • главе 4
  • глави 3
  • главне 1
  • главни 3
  • главним 3
  • главних 1
  • главног 1
  • главном 2
  • главњу 1
  • главом 12
  • главу 27
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • гладна 2
  • Гладног 1
  • Глас 2
  • глас 21
  • гласа 4
  • гласан 1
  • гласе 7
  • гласи 1
  • Гласи 1
  • гласник 11
  • Гласник 3
  • гласника 5
  • гласнике 2
  • гласнику 2
  • гласним 1
  • Гласници 1
  • гласници 2
  • гласниче 1
  • гласно 3
  • гласове 5
  • гласови 1
  • гласовима 4
  • гласом 9
  • гласу 3
  • гле 1
  • Гле 3
  • гледа 1
  • Гледа 1
  • гледајући 4
  • гледала 2
  • гледалаца 1
  • гледали 1
  • гледамо 1
  • гледање 2
  • гледању 1
  • гледао 5
  • гледаху 1
  • Гледаше 2
  • гледаше 4
  • гнезда 2
  • гнездом 1
  • гнезду 1
  • гњева 1
  • гњеван 1
  • го 2
  • говор 4
  • говорах 2
  • говораху 3
  • говораше 18
  • говорећи 1
  • Говори 2
  • говори 5
  • говорили 2
  • Говорило 1
  • говорило 2
  • говорим 3
  • Говорио 1
  • говорио 4
  • говорити 4
  • говориш 1
  • Говориш 1
  • говорљиво 1
  • говорно 1
  • говору 3
  • год 5
  • година 9
  • годинама 5
  • Године 2
  • године 7
  • години 1
  • гозби 1
  • Гојка 32
  • Гојко 129
  • Гојков 4
  • Гојкова 4
  • Гојкове 2
  • Гојкови 2
  • Гојкових 1
  • Гојково 2
  • Гојковог 2
  • Гојковој 1
  • Гојкову 4
  • Гојком 6
  • Гојку 25
  • голим 1
  • голобрадо 1
  • голу 2
  • гомилају 1
  • гомилама 1
  • гомилаху 1
  • гомиле 1
  • Гомиле 1
  • гомили 1
  • гомилице 1
  • гони 2
  • Гонилац 10
  • гонилац 4
  • гониоца 2
  • Гониоцу 2
  • гоњаше 1
  • гоњен 1
  • гоњених 1
  • гоњењу 1
  • Гора 1
  • гора 2
  • Горама 1
  • Горе 3
  • горе 6
  • горео 1
  • Гори 1
  • горима 1
  • горње 2
  • горњи 1
  • горњом 1
  • гором 1
  • горској 1
  • господ 2
  • Господ 2
  • господа 2
  • Господа 4
  • господар 12
  • господара 19
  • господареве 1
  • господари 1
  • господарима 2
  • господарио 1
  • господаром 1
  • господару 14
  • Господару 9
  • господе 2
  • Господе 2
  • господи 2
  • господовању 1
  • господом 2
  • господске 2
  • господским 1
  • господском 1
  • господства 1
  • господство 1
  • господству 1
  • Господу 3
  • господу 5
  • госпођа 2
  • госпође 3
  • госпођи 1
  • госпођину 1
  • госпођо 3
  • Госпоштина 1
  • госпоштини 1
  • гост 3
  • госта 2
  • госте 1
  • гостили 1
  • гостовању 1
  • Готов 1
  • готов 2
  • готова 2
  • готове 1
  • готово 10
  • Готово 2
  • готовости 1
  • готовошћу 1
  • готову 1
  • грабе 1
  • грабљаху 1
  • грабљаше 1
  • град 17
  • града 9
  • градић 1
  • градиће 1
  • градова 1
  • градове 2
  • градови 2
  • градовима 2
  • градска 3
  • градске 9
  • градски 1
  • градским 4
  • градских 4
  • градско 1
  • Градско 1
  • градског 4
  • градској 1
  • градском 2
  • граду 25
  • грађана 1
  • грађански 1
  • грана 1
  • гране 2
  • граница 1
  • границама 1
  • границе 6
  • граници 5
  • границу 5
  • граничећи 1
  • граничила 1
  • гранична 1
  • гранични 1
  • грану 1
  • грануо 1
  • гранчице 1
  • гранчици 1
  • грања 3
  • грб 2
  • грдно 2
  • греје 1
  • греси 1
  • грех 3
  • греха 1
  • грехова 1
  • греховима 1
  • Грехота 1
  • грешио 1
  • грешна 1
  • грешника 1
  • грешних 1
  • грешног 1
  • грешном 1
  • Грк 2
  • Грка 3
  • гркљан 1
  • Грку 1
  • грла 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грмљаше 2
  • грмну 6
  • грмнуше 1
  • грмова 1
  • грмове 2
  • грмови 1
  • гроб 5
  • гроба 2
  • гробница 1
  • гробом 1
  • гробу 1
  • грозила 1
  • грозница 1
  • громко 1
  • громогласним 2
  • груди 15
  • грудима 2
  • грудобране 1
  • груне 1
  • грунуше 1
  • група 1
  • групама 1
  • групе 1
  • групи 1
  • Грци 1
  • Грче 3
  • грчила 1
  • грчка 2
  • Грчке 1
  • грчке 2
  • грчки 7
  • грчким 1
  • грчких 1
  • грчко 1
  • грчког 1
  • грчкога 2
  • грчком 1
  • грчку 2
  • губи 1
  • губимо 1
  • Губио 1
  • губитак 1
  • губити 1
  • губитком 1
  • губише 1
  • гуде 1
  • Гумна 2
  • гусала 1
  • гусара 1
  • гусаре 1
  • гусари 1
  • Гусари 1
  • гусарима 1
  • гусарских 1
  • гуслар 1
  • гусле 5
  • густа 1
  • Густа 1
  • густе 2
  • густи 3
  • густим 1
  • густо 1
  • Да 32
  • да 623
  • Дабогме 1
  • давала 2
  • давао 2
  • давати 1
  • даваху 1
  • дави 1
  • давити 1
  • давно 4
  • даде 5
  • дадиље 1
  • дадосмо 1
  • дадох 4
  • даду 1
  • дажбина 1
  • дај 2
  • Дај 2
  • даје 5
  • дајеш 3
  • дају 2
  • дајући 1
  • Дакле 3
  • дакле 6
  • Дако 1
  • дала 3
  • далека 4
  • далеки 1
  • далеких 1
  • Далеко 2
  • далеко 24
  • далеког 1
  • Даље 2
  • даље 30
  • даљи 1
  • даљине 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 1
  • Дамаскинову 1
  • дан 16
  • Дан 2
  • дана 36
  • данак 2
  • данас 10
  • Данас 5
  • данашњег 1
  • дане 3
  • дани 5
  • данима 4
  • даном 1
  • дању 3
  • дао 8
  • дар 1
  • даривао 1
  • даровано 1
  • дарове 1
  • дати 7
  • датој 1
  • дах 4
  • Два 2
  • два 27
  • двадесет 1
  • двадесетим 1
  • двају 1
  • дванаест 2
  • две 5
  • двеју 2
  • двема 1
  • двоглави 1
  • двоглавим 1
  • двоглавог 1
  • двоје 2
  • двојица 5
  • двојице 1
  • двојицом 1
  • двоколица 1
  • двор 3
  • двора 9
  • дворана 2
  • дворанима 1
  • Дворанин 1
  • дворанин 14
  • дворанина 5
  • дворанину 1
  • дворанке 2
  • дворану 1
  • дворишта 4
  • двориште 7
  • двориштем 1
  • дворишту 5
  • двором 3
  • дворске 1
  • дворски 1
  • двору 7
  • двоумим 1
  • дебеле 1
  • дебла 1
  • деблу 1
  • девер 1
  • девојачке 1
  • Девојка 1
  • девојка 3
  • девојке 3
  • Дејановића 12
  • Дејановићевих 1
  • Дејановићи 4
  • Дејановићу 1
  • Дејанових 1
  • дела 8
  • деле 2
  • делила 1
  • делима 3
  • делио 1
  • делића 1
  • делове 1
  • делови 3
  • делом 2
  • део 9
  • дервиш 1
  • Дервиш 1
  • дервиша 1
  • дереш 1
  • десет 2
  • деси 1
  • десна 4
  • десне 2
  • десница 1
  • деснице 3
  • десници 3
  • десницом 1
  • десницу 2
  • десно 4
  • десног 1
  • десној 3
  • десном 1
  • десну 4
  • Деспот 11
  • деспот 18
  • деспота 12
  • Деспоте 5
  • деспоте 9
  • деспоти 1
  • деспотица 28
  • Деспотица 9
  • Деспотице 2
  • деспотице 5
  • деспотици 3
  • деспотицом 5
  • деспотицу 8
  • деспотова 2
  • деспотове 1
  • Деспотове 1
  • деспотовина 3
  • деспотовине 12
  • Деспотовини 1
  • деспотовини 6
  • деспотовину 3
  • деспотовој 1
  • деспотову 1
  • деспотом 2
  • деспотским 1
  • деспотског 1
  • деспотску 1
  • деспоту 13
  • дете 8
  • детета 1
  • детињства 2
  • деци 1
  • децо 1
  • Дечанског 1
  • дечице 1
  • дечицом 1
  • дивану 1
  • дивљач 3
  • дивљи 1
  • дивљим 1
  • дивљини 1
  • дивљих 1
  • дивљој 1
  • дигао 2
  • дигне 2
  • дигнемо 1
  • дигнувши 1
  • дигнути 1
  • диго 1
  • дигох 1
  • дигоше 1
  • Дидимотику 3
  • диже 10
  • дижући 2
  • дизали 1
  • дизгине 1
  • Дионисија 1
  • дирљиво 1
  • дирнуо 1
  • дирнута 1
  • дићи 1
  • дихаше 1
  • дна 1
  • дневне 1
  • дневнога 1
  • дно 1
  • До 6
  • до 81
  • доба 35
  • Добар 1
  • добар 4
  • добаци 2
  • добацују 1
  • доби 1
  • добија 2
  • добијајући 1
  • добијао 1
  • добијеним 1
  • добила 3
  • добили 2
  • добио 2
  • добити 1
  • добише 1
  • добра 12
  • Добра 3
  • добре 5
  • Добри 4
  • добри 8
  • добрим 5
  • добрих 3
  • добричина 1
  • Добро 18
  • добро 31
  • добровољаца 1
  • добровољних 1
  • добровољци 1
  • доброг 9
  • доброга 3
  • доброј 3
  • добром 3
  • доброме 1
  • доброти 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведено 1
  • довела 1
  • довело 1
  • довео 2
  • довече 1
  • довикиваху 1
  • довикну 1
  • довикује 1
  • доводише 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довољно 7
  • доврши 3
  • догађа 1
  • догађај 3
  • догађаја 1
  • догађајем 1
  • догађаји 4
  • догађајима 2
  • догађају 1
  • догађаЈу 1
  • Доглавници 1
  • договарамо 1
  • договоре 1
  • договорно 1
  • догоди 1
  • догодило 3
  • догоревао 1
  • дода 1
  • додаваху 1
  • додаваше 2
  • додавши 1
  • додаде 23
  • додадоше 4
  • додај 1
  • додаје 1
  • додириваху 1
  • дође 20
  • дођем 1
  • дођеш 1
  • дођосте 1
  • Дођох 1
  • дођох 4
  • дођоше 5
  • доживео 3
  • доживети 1
  • доживљаја 1
  • Дозваћемо 1
  • дозивања 1
  • дозивање 1
  • дозиваше 1
  • дознати 1
  • доиста 1
  • дојездио 1
  • дојиља 1
  • док 26
  • Док 5
  • докажем 1
  • докле 2
  • доконамо 1
  • докопавши 1
  • Докопавши 1
  • долажаше 2
  • долазак 6
  • долазе 4
  • долази 8
  • долазила 1
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазио 7
  • долазише 1
  • доласка 3
  • доласком 1
  • доласку 3
  • доле 5
  • доликоваше 1
  • долинама 1
  • долине 1
  • долину 1
  • долова 1
  • долови 1
  • дом 2
  • дома 2
  • домаћин 1
  • домаћу 1
  • домове 1
  • домовима 1
  • домовину 1
  • дому 7
  • донекле 2
  • донела 1
  • донели 1
  • донело 2
  • донео 6
  • донесе 2
  • донети 2
  • доносећи 1
  • доноси 2
  • доносим 1
  • доња 1
  • доњи 1
  • допада 1
  • допадаше 2
  • допиру 1
  • допратио 1
  • допреше 1
  • допрла 1
  • допро 1
  • допуњаваху 1
  • допустити 1
  • дорин 1
  • досадашње 1
  • досади 1
  • досађује 1
  • досети 1
  • досећати 1
  • доспе 1
  • доста 13
  • Доста 5
  • доставом 1
  • достиже 1
  • достојан 1
  • достојанствено 1
  • достојну 1
  • дотакао 1
  • дотицали 1
  • Дотле 1
  • дотле 11
  • доћи 4
  • дохвати 4
  • дохвативши 1
  • дохватило 1
  • дохватио 1
  • дохватише 1
  • дохваћен 1
  • доходили 1
  • Доцкан 1
  • Доцне 1
  • доцне 6
  • Доцније 1
  • доцније 5
  • дочек 1
  • дочека 6
  • дочекали 2
  • дочекао 3
  • дочеках 1
  • дочекаше 3
  • дочекивали 1
  • дочекивао 1
  • дочепали 1
  • дочепати 1
  • Дошавши 2
  • Дошао 2
  • дошао 22
  • дошла 7
  • дошло 4
  • дошљак 1
  • Дошљак 1
  • дошљака 2
  • дошљаком 1
  • дошо 1
  • драга 1
  • Драгаш 2
  • Драгаша 3
  • Драгашу 1
  • драги 2
  • драгу 1
  • драж 1
  • драже 1
  • Драма 7
  • Драме 22
  • Драми 26
  • драмска 1
  • Драмска 1
  • драмске 13
  • драмским 2
  • драмско 1
  • драмског 4
  • драмској 3
  • драмском 4
  • драмску 1
  • Драму 25
  • дрвена 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвећа 1
  • дрвећу 1
  • дрвљу 1
  • Дрво 1
  • дрво 2
  • дремали 1
  • дремао 1
  • Дренопоља 10
  • Дренопоље 8
  • Дренопољу 5
  • ДРЖ 1
  • држава 1
  • државе 1
  • државица 1
  • државна 1
  • државне 1
  • државни 1
  • државним 3
  • државних 1
  • држак 1
  • држала 3
  • држали 1
  • држање 1
  • држао 4
  • држати 1
  • држах 1
  • држаше 8
  • држе 1
  • Држећи 3
  • држећи 8
  • држи 2
  • Држимо 1
  • друг 3
  • друга 9
  • другар 1
  • другарске 1
  • друге 11
  • други 27
  • Други 7
  • другим 4
  • другима 4
  • других 1
  • Друго 2
  • друго 7
  • Другови 1
  • друговима 3
  • другог 7
  • другога 1
  • другој 1
  • другом 5
  • другоме 1
  • другу 9
  • дружба 1
  • дружби 2
  • дружина 5
  • дружине 2
  • дружини 1
  • друкчија 1
  • друкчије 8
  • друштва 2
  • Друштво 2
  • друштво 6
  • друштву 7
  • дршку 2
  • дубина 1
  • дубине 1
  • дубини 1
  • дубље 7
  • дубоким 1
  • дубоко 7
  • дубраве 1
  • дубровачким 1
  • Дубровнику 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • дугачак 1
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дугим 1
  • дуго 12
  • Дуго 3
  • дугог 2
  • дугогодишње 1
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дужан 2
  • дуже 2
  • дужег 3
  • дужна 1
  • дужност 9
  • дужности 6
  • дурашност 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духну 1
  • духовници 2
  • душа 14
  • Душа 4
  • душама 1
  • Душана 1
  • Душанову 1
  • Душану 1
  • душе 12
  • душевним 1
  • душевног 1
  • Души 1
  • души 19
  • душом 7
  • душу 19
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђавола 1
  • ђавољег 1
  • ђакон 1
  • Ђаур 1
  • ђаур 2
  • ђаури 3
  • ђаци 1
  • ђеновским 1
  • ђерђев 1
  • ђерђеву 2
  • Ђурађ 1
  • Ђурђа 1
  • Ђурђе 1
  • Ђурђем 1
  • е 1
  • Е 4
  • Ево 11
  • ево 4
  • ено 3
  • епирско 1
  • ето 1
  • Ето 1
  • жалили 2
  • жалим 1
  • жалио 1
  • жалосне 2
  • жалосном 1
  • жалосну 1
  • жалости 8
  • жаљаху 1
  • жаљаше 1
  • жар 2
  • жарко 1
  • жаром 1
  • ждрала 1
  • Ждрале 1
  • Жегљигова 2
  • Жегљигово 2
  • жегљиговске 1
  • Жегљигову 2
  • жедни 1
  • желели 1
  • желео 2
  • Жели 1
  • жели 2
  • желим 1
  • желиш 1
  • Жеља 1
  • жеља 6
  • жељама 4
  • жељан 1
  • жељаше 1
  • жеље 1
  • жељи 5
  • жељни 1
  • жељних 1
  • жељно 1
  • жена 5
  • жени 1
  • женска 7
  • женскиње 1
  • женскињу 1
  • женских 1
  • женско 1
  • женског 1
  • женску 3
  • жерав 1
  • Жерава 1
  • жерава 3
  • жерави 1
  • жеравом 1
  • жераву 1
  • жестином 1
  • Жив 1
  • жив 3
  • жива 1
  • Жива 1
  • живео 3
  • Живео 8
  • живи 1
  • живим 2
  • живимо 1
  • живих 1
  • живље 1
  • живљења 2
  • живљи 1
  • живљим 1
  • живо 6
  • живовање 1
  • живот 15
  • живота 11
  • животиња 1
  • животне 1
  • животом 1
  • животу 8
  • живошћу 1
  • живце 1
  • жигосан 1
  • жигоше 1
  • жице 1
  • Жице 1
  • жртава 1
  • жртва 5
  • ЖРТВЕ 2
  • жртве 7
  • жртву 1
  • жуди 1
  • жудиш 1
  • жудно 1
  • жудње 2
  • жуђени 1
  • жупа 4
  • жупама 2
  • жупанима 1
  • жупе 2
  • жупске 1
  • жураше 1
  • журба 1
  • журе 1
  • жури 1
  • журила 1
  • журим 1
  • журио 1
  • журити 5
  • жуту 1
  • за 230
  • За 52
  • забава 2
  • забаве 5
  • забави 1
  • забавних 1
  • забаву 1
  • забаченог 1
  • забеле 1
  • забелеше 2
  • заблешти 1
  • заблисташе 4
  • забоде 1
  • заборав 1
  • заборава 1
  • Заборави 2
  • заборави 5
  • заборавио 3
  • заборавите 1
  • заборављај 1
  • заборављају 1
  • заборављаше 1
  • заборављеног 1
  • забораву 1
  • забрави 1
  • забринут 2
  • забринуте 1
  • забринути 1
  • забринуто 1
  • забринуше 1
  • забруја 1
  • забуне 2
  • забуни 1
  • забуном 1
  • заваде 1
  • завадила 1
  • завађеној 1
  • завереничке 2
  • заветној 1
  • завидим 1
  • Завидим 1
  • Завидљив 1
  • завирити 1
  • зависи 1
  • зависност 1
  • завист 2
  • зависти 2
  • завитла 1
  • завичаја 1
  • завладао 1
  • завојевача 4
  • завришта 1
  • завршавао 2
  • завршаваху 1
  • заврши 6
  • завршује 1
  • завршују 1
  • загасила 1
  • загасити 1
  • Загледа 1
  • загледа 2
  • загледао 1
  • загледати 2
  • загрева 1
  • загрејасмо 1
  • загреје 1
  • загрли 9
  • загрлили 1
  • загрлио 1
  • загрлише 1
  • загрљај 1
  • загрме 1
  • загрмеше 1
  • загушена 1
  • загушили 1
  • зададе 1
  • задају 1
  • задатка 1
  • задаћи 2
  • задахне 1
  • зади 1
  • задобијених 1
  • задобио 1
  • задовољавајући 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 5
  • задовољи 1
  • задовољна 1
  • задовољни 1
  • задовољнијим 1
  • задовољно 3
  • задојила 1
  • задоцњењу 1
  • задржа 1
  • задржавао 2
  • задржала 1
  • задржао 3
  • задржати 4
  • задржи 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задрхта 9
  • задрхтала 1
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • зађе 2
  • зађевица 1
  • зажеле 1
  • зазвекташе 1
  • зазвонише 1
  • зазорно 2
  • заједницу 1
  • заједничког 2
  • заједничку 1
  • Заједно 1
  • заједно 2
  • зајеца 3
  • заклео 1
  • заклетву 1
  • заклињем 1
  • Заклони 1
  • заклонише 1
  • заклоњеној 1
  • заклопи 2
  • заклопоташе 1
  • законик 1
  • законима 1
  • закону 1
  • закриље 1
  • закриљу 1
  • закркља 1
  • закупаца 1
  • закуца 4
  • зала 1
  • залагаху 1
  • залазећи 1
  • залазили 1
  • заласка 1
  • залете 1
  • Залива 2
  • Заливу 1
  • залога 1
  • залогаја 1
  • заложена 1
  • заложи 2
  • заложила 1
  • заложисмо 1
  • Залуд 2
  • залуд 3
  • залутали 1
  • заљубљених 1
  • заљуља 1
  • замак 1
  • замахну 2
  • замени 4
  • заменик 1
  • заменио 1
  • заменити 1
  • замери 1
  • замисли 5
  • замислити 1
  • замислише 1
  • замишљена 1
  • замишљено 1
  • замке 1
  • замоли 1
  • замолим 1
  • заморена 1
  • замори 1
  • замрзнути 1
  • занатлија 1
  • занела 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занесен 2
  • занесењачке 1
  • занех 1
  • занимање 1
  • занимљиво 1
  • заносила 1
  • заноћили 1
  • зао 2
  • заобиђоше 1
  • заобилажења 1
  • заостаде 1
  • заостали 1
  • заосталим 1
  • заостао 2
  • запад 4
  • запада 3
  • западе 2
  • западна 1
  • западне 2
  • западу 4
  • запази 1
  • запазио 2
  • запајаху 1
  • запамтила 2
  • запамтио 3
  • запамтих 1
  • запева 1
  • запеваше 1
  • запињу 1
  • запита 5
  • заплака 1
  • заплакали 1
  • запливам 1
  • запљускује 1
  • запљуснуло 1
  • заповеда 1
  • Заповеда 1
  • Заповедај 1
  • заповедаше 1
  • заповеди 2
  • Заповедник 1
  • заповедник 7
  • заповедника 6
  • заповедником 2
  • заповеднику 2
  • заповедницима 1
  • заповеднички 1
  • заповедничко 1
  • заповедничком 1
  • заповедништво 1
  • заповест 2
  • заповести 5
  • запоји 1
  • запросио 1
  • зар 5
  • Зар 9
  • зарад 1
  • зарадујем 1
  • заранака 3
  • зарече 1
  • зарумене 1
  • зарумени 1
  • заручнику 1
  • засебна 1
  • заседа 2
  • заседе 2
  • заседу 1
  • засела 1
  • засеоком 1
  • засија 2
  • засја 1
  • заслуга 2
  • заслугама 1
  • заслуге 1
  • заслужан 1
  • заслужи 1
  • заслужити 1
  • заслужно 1
  • заспао 1
  • заста 1
  • застави 1
  • заставом 2
  • заставу 1
  • застаде 1
  • застајаше 1
  • застао 2
  • засташе 1
  • застор 1
  • засузише 1
  • затворен 1
  • затворена 1
  • затворивши 1
  • затворише 1
  • затегнуте 1
  • затегнутије 1
  • Затекао 1
  • затекао 2
  • затекла 1
  • затекосмо 1
  • затече 4
  • затицали 1
  • зато 11
  • Зато 7
  • заточеник 2
  • затражи 1
  • затресе 2
  • затресоше 1
  • затутњи 1
  • заузе 1
  • заузели 1
  • заузет 1
  • заузети 1
  • заузеше 1
  • заузимати 1
  • Заузимљивој 1
  • заустави 9
  • зауставио 1
  • заустављаху 1
  • заусти 2
  • захвали 1
  • захвалим 1
  • захвалности 2
  • захваљујући 1
  • Захваљујући 1
  • захватајући 1
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захватисмо 1
  • захладнело 1
  • заходом 1
  • захори 2
  • захрза 1
  • захтева 1
  • захтевају 1
  • заче 1
  • зачу 6
  • зачуди 2
  • зачуђена 1
  • зачуђено 4
  • зачула 1
  • зачуше 2
  • зашкрипеше 1
  • зашла 1
  • зашло 2
  • Зашта 1
  • заштите 1
  • заштитим 1
  • заштитник 1
  • заштитника 1
  • заштићен 1
  • зашто 2
  • Зашто 2
  • зашуми 1
  • зашушта 1
  • збачени 1
  • збиља 6
  • збише 1
  • Због 1
  • због 5
  • збора 1
  • збориште 2
  • зборно 2
  • збору 1
  • збуњен 2
  • збуњену 1
  • звали 1
  • Звао 2
  • зваћу 1
  • зваху 1
  • зваше 3
  • звезда 13
  • звездама 1
  • звездано 3
  • звезданог 1
  • звезданој 2
  • звезданом 1
  • звездарским 1
  • Звезде 1
  • звезде 11
  • звезди 1
  • звездом 1
  • звезду 8
  • звека 3
  • звекну 1
  • звеку 2
  • звиждањем 1
  • звона 4
  • звоника 1
  • звонити 1
  • звоно 1
  • звук 1
  • звука 1
  • звуке 1
  • звуци 2
  • звучних 1
  • згажени 1
  • згодним 1
  • зграби 2
  • зградама 2
  • згради 1
  • здрав 1
  • Здрава 1
  • здрава 2
  • здравећи 1
  • Здрави 1
  • здраво 1
  • здравом 1
  • зевнути 1
  • зевнух 1
  • зелен 2
  • зеленка 1
  • зеленку 1
  • зелено 1
  • земаља 1
  • земаљске 2
  • Земља 2
  • земља 3
  • земљака 3
  • земљама 2
  • земље 6
  • земљи 3
  • земљиште 1
  • земљом 1
  • земљу 12
  • зет 1
  • зете 1
  • зетом 1
  • зетског 1
  • зечји 1
  • зид 2
  • зида 1
  • зиданој 1
  • зидина 2
  • зидине 3
  • зидова 1
  • зиду 1
  • зија 1
  • зиме 2
  • зимских 1
  • зинула 1
  • Зла 1
  • зла 2
  • злата 2
  • златна 1
  • златним 1
  • златног 1
  • златном 1
  • златну 1
  • злато 1
  • златом 1
  • Златоуста 1
  • злаћени 1
  • злаћеном 1
  • Зликовац 1
  • зликовац 2
  • зликовачки 1
  • зликовца 1
  • зликовце 1
  • зликовци 1
  • Зликовче 1
  • зло 2
  • злобе 1
  • злобна 1
  • злобним 1
  • злочин 1
  • злочинство 1
  • злочинцима 1
  • злу 1
  • Змај 1
  • змаја 1
  • змији 1
  • змијурина 1
  • Зна 2
  • зна 23
  • знаде 1
  • знадосмо 1
  • знадоше 1
  • знађах 1
  • знађаше 3
  • знај 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • Знак 2
  • знак 8
  • знака 1
  • знаке 2
  • знакова 1
  • Знала 1
  • знала 4
  • знали 1
  • знало 1
  • знам 16
  • Знам 6
  • знамените 1
  • знамење 1
  • знамо 1
  • знањем 1
  • знао 19
  • Знао 2
  • знате 1
  • знати 9
  • знатно 6
  • знаци 3
  • значајно 3
  • знаш 10
  • Зној 1
  • знојавом 1
  • зове 4
  • зовну 3
  • зора 4
  • зоре 1
  • зорине 1
  • зором 1
  • зору 2
  • зракова 1
  • зрацима 1
  • зрела 1
  • зрео 1
  • зуба 1
  • зубима 1
  • И 101
  • и 1384
  • иа 1
  • ивицама 1
  • ивице 1
  • ивици 1
  • игде 2
  • игра 1
  • играма 1
  • играча 1
  • играчка 2
  • Играчка 2
  • игри 1
  • игуман 1
  • Иде 1
  • иде 15
  • Идем 1
  • идем 3
  • Иди 1
  • иди 2
  • идосмо 1
  • идоше 1
  • иду 4
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 2
  • ижљубили 1
  • ИЗ 1
  • из 116
  • Из 7
  • иза 6
  • изазваним 1
  • изазиваху 1
  • изаслао 1
  • избегавали 1
  • избегавао 1
  • избегне 1
  • избеже 1
  • изби 1
  • избије 1
  • извади 3
  • Изведи 1
  • извежбаних 1
  • извезени 1
  • извезоше 1
  • извесна 1
  • извесне 1
  • извесној 1
  • извештио 1
  • извидати 1
  • Извините 1
  • извитла 1
  • изводили 1
  • извођење 1
  • изворима 1
  • извору 1
  • изврнутим 1
  • извршен 1
  • изврши 1
  • извршио 2
  • извршити 2
  • извршује 2
  • извуче 1
  • изгинула 1
  • изгинулих 1
  • изгинуше 1
  • изгладнеле 1
  • изглед 3
  • изгледа 6
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • Изгледала 1
  • Изгледало 1
  • изгледаше 3
  • изгледу 1
  • изгнанству 1
  • изговори 1
  • изговором 1
  • изгреја 1
  • изгуби 4
  • изгубивши 1
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • Изгубио 1
  • изгубише 2
  • изгубљеним 1
  • изда 2
  • издавао 1
  • издавати 2
  • издаваше 1
  • издаде 1
  • Издаде 1
  • Издаја 1
  • издаје 1
  • Издајица 1
  • издајица 2
  • издајицом 1
  • издајом 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издахну 2
  • издашна 1
  • издашном 1
  • издвојила 1
  • издизао 1
  • издисао 1
  • издише 2
  • издишући 1
  • издржати 1
  • издржи 1
  • издржљива 1
  • издржљивости 2
  • Изиђе 1
  • изиђе 19
  • изиђоше 2
  • изиђу 1
  • изићи 2
  • Изишавши 1
  • изишавши 2
  • изишао 4
  • изишла 1
  • изишле 1
  • Изјављујући 1
  • излажаху 1
  • излаз 2
  • излазећи 2
  • излазила 1
  • излазио 1
  • излазу 1
  • изласку 1
  • излета 1
  • излете 1
  • излети 1
  • изложено 1
  • измакао 2
  • измакнувши 1
  • измахнем 1
  • измахну 4
  • Измаче 1
  • између 10
  • Између 3
  • изменила 1
  • измешаше 1
  • Измешаше 1
  • измирење 1
  • измирењем 1
  • измири 2
  • измиривши 1
  • измицао 1
  • измицаху 1
  • измолио 1
  • изневеравала 1
  • изнели 1
  • изнело 1
  • изнемогао 1
  • изнемогла 1
  • изнемогли 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглу 1
  • изненади 7
  • изненадили 1
  • изненадити 1
  • изненадно 1
  • изненађен 6
  • изненађена 2
  • изненађени 2
  • изненађено 1
  • изненађења 3
  • изненађење 1
  • изнесе 3
  • изнесемо 1
  • изникао 1
  • износи 1
  • изоста 1
  • изостане 2
  • изостао 1
  • израдиле 1
  • израђена 1
  • изразом 2
  • изрично 1
  • изусти 2
  • изученим 1
  • ии 1
  • иједног 1
  • икад 3
  • икада 3
  • икаквих 1
  • иконом 1
  • икону 1
  • ил 18
  • Ил 7
  • или 26
  • Или 3
  • им 29
  • има 14
  • Има 7
  • имађаху 1
  • имају 1
  • имала 5
  • имали 1
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 4
  • имамо 1
  • имање 1
  • имао 16
  • Имао 2
  • имати 4
  • имаше 1
  • име 17
  • имена 2
  • именовање 1
  • иначе 2
  • интересе 1
  • ипак 34
  • Ипак 7
  • Ипсале 1
  • Ипсалу 1
  • Исаија 48
  • Исаије 5
  • Исаији 3
  • Исаијом 4
  • Исаију 6
  • Исекли 1
  • искаче 1
  • искислих 1
  • искислу 1
  • искићеним 1
  • исклизнути 1
  • Искочи 1
  • Искочивши 1
  • искочише 1
  • искре 1
  • искрени 2
  • искреним 2
  • искрено 11
  • искреној 1
  • искреност 1
  • искреношћу 1
  • искрице 1
  • искупиле 1
  • искупило 1
  • искупити 1
  • искупише 1
  • ислабела 1
  • испаду 1
  • испео 1
  • испијао 1
  • испије 1
  • испијмо 1
  • испитај 1
  • испити 1
  • исповедам 1
  • исповедником 1
  • исповести 2
  • испод 9
  • испоручи 1
  • испосник 1
  • испосника 1
  • исправи 1
  • испрате 1
  • испраћао 1
  • испраћаху 1
  • Испред 2
  • испред 6
  • испрекрштали 1
  • исприча 3
  • Испричала 1
  • испричао 2
  • испунити 1
  • испунише 1
  • испуњавати 1
  • испуњеном 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • иста 1
  • исте 1
  • исти 2
  • истим 1
  • Истина 3
  • истина 5
  • истини 2
  • истинито 1
  • истинске 1
  • истински 1
  • истинских 1
  • истинског 2
  • истинском 1
  • Истину 1
  • истину 3
  • истицање 1
  • истиче 1
  • истичем 1
  • исто 12
  • истог 1
  • истога 1
  • исток 3
  • истока 1
  • истоку 2
  • истом 1
  • источену 1
  • источна 1
  • источне 3
  • источних 1
  • источно 1
  • источној 2
  • источну 1
  • исту 3
  • истуреним 1
  • Ићи 2
  • ићи 5
  • их 32
  • ичега 2
  • Ишао 1
  • ишао 4
  • ишла 3
  • ишли 1
  • ишло 2
  • ишта 1
  • ишчезава 1
  • ишчезе 1
  • ишчезоше 1
  • Ја 41
  • ја 88
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јаве 2
  • јави 3
  • јавио 4
  • јавити 2
  • јавиш 1
  • јавља 4
  • јављати 1
  • јављаше 1
  • јављено 1
  • јавно 2
  • јад 1
  • јадајући 1
  • јаде 1
  • јадна 1
  • Јадно 1
  • јак 2
  • јаки 1
  • јаким 3
  • јаких 1
  • Јако 1
  • јако 9
  • јакога 1
  • јакој 1
  • јаком 1
  • Јањини 1
  • јарак 1
  • јарку 1
  • јаснијој 1
  • Јасно 1
  • јасно 11
  • јато 4
  • јатом 1
  • јату 2
  • јаук 1
  • јаука 1
  • јахала 1
  • јахали 1
  • јахао 3
  • јахати 1
  • јаче 12
  • јачег 1
  • јачега 1
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јачини 2
  • јачином 2
  • јачину 1
  • јачом 3
  • је 1206
  • Је 7
  • Јевренос 5
  • Јевронос 2
  • једа 1
  • један 71
  • Један 8
  • једва 12
  • Једва 4
  • Једина 1
  • једина 3
  • Једини 1
  • једини 2
  • једино 3
  • једином 1
  • јединства 1
  • јединство 1
  • јединству 1
  • јединца 2
  • јединцу 2
  • једна 23
  • Једна 3
  • једнако 1
  • једне 14
  • Једне 4
  • Једни 1
  • једни 4
  • једним 7
  • једних 2
  • Једно 3
  • једно 5
  • Једног 1
  • једног 21
  • једнога 8
  • једнодневном 1
  • једној 10
  • једном 30
  • једноме 1
  • Једноме 1
  • једну 9
  • Једрена 1
  • језде 1
  • јездили 1
  • јездио 1
  • језик 1
  • језика 1
  • јекну 3
  • јекнух 1
  • јела 1
  • јеле 1
  • Јелена 32
  • Јелене 4
  • Јелени 6
  • Јеленине 1
  • Јеленом 3
  • Јелену 9
  • јели 1
  • јелом 1
  • Јер 1
  • јер 41
  • Јесам 2
  • јесам 4
  • јесен 2
  • јесени 5
  • јесење 1
  • јеси 1
  • Јеси 2
  • јест 1
  • Јест 2
  • јесте 3
  • Јесте 5
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јетко 1
  • Јефимија 2
  • јецајући 1
  • јецала 1
  • јецањем 1
  • јечаху 1
  • јече 1
  • јечи 1
  • Јован 1
  • Јована 5
  • Јовану 2
  • јој 68
  • Још 10
  • још 99
  • јоште 2
  • ју 5
  • југ 3
  • Југа 1
  • југа 2
  • југу 8
  • јужна 1
  • јужне 4
  • Јужни 1
  • јужним 1
  • јужних 3
  • Јужно 1
  • јужно 3
  • јужном 2
  • Јужну 1
  • јужњачке 1
  • јунак 15
  • јунака 6
  • јунаке 4
  • јунаком 2
  • јунаци 6
  • Јунаци 6
  • Јунацима 1
  • јунацима 3
  • Јуначан 1
  • Јуначе 1
  • јуначе 2
  • јуначина 1
  • јуначка 1
  • јуначке 4
  • јуначки 4
  • јуначким 1
  • јуначкога 1
  • јуначкој 1
  • јуначком 1
  • јуначни 1
  • јуначног 1
  • јуначном 1
  • јунаштва 1
  • јунаштво 3
  • јуре 1
  • јурећи 1
  • јури 1
  • јурио 1
  • јурну 2
  • јурнуше 1
  • јутра 4
  • јутрење 1
  • јутрос 1
  • јутру 1
  • јуче 4
  • к 6
  • ка 28
  • кабаницу 3
  • кад 189
  • Кад 54
  • када 7
  • кадгод 1
  • кадра 1
  • кадшто 2
  • каже 1
  • кажем 3
  • кажи 4
  • Кажи 4
  • каза 1
  • казавши 1
  • казала 1
  • казао 3
  • казати 7
  • Казаћеш 1
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казах 1
  • казивала 1
  • казивати 1
  • казиваше 2
  • казне 1
  • казни 1
  • казнити 1
  • казује 1
  • казују 1
  • кајао 1
  • какав 4
  • Каква 2
  • каква 3
  • какве 5
  • какви 2
  • какво 1
  • каквог 3
  • каквом 2
  • какву 1
  • како 50
  • Како 6
  • калпак 1
  • калпаке 1
  • калпаком 1
  • калпаци 1
  • камарицу 1
  • камен 3
  • камена 2
  • камене 3
  • камени 2
  • каменим 2
  • каменита 2
  • каменити 3
  • каменитог 1
  • камену 1
  • камење 2
  • камо 1
  • канда 1
  • каницама 1
  • канице 1
  • Кантакузен 3
  • Кантакузена 3
  • Кантакузенове 1
  • Кантакузеновим 1
  • Кантакузену 2
  • канула 1
  • канути 1
  • канџама 1
  • Као 4
  • као 88
  • кап 1
  • капела 1
  • капели 1
  • капљица 1
  • капљицама 2
  • Капци 1
  • карактер 1
  • карактерима 1
  • карактеру 1
  • касно 1
  • катуна 2
  • катуни 1
  • Катуни 1
  • катунима 1
  • катуну 1
  • катуњанима 1
  • Качаник 1
  • кваси 1
  • квасио 1
  • квргу 1
  • кесе 1
  • ким 1
  • кипарског 2
  • кипела 1
  • кипео 1
  • киснуо 1
  • китом 1
  • киту 1
  • кићења 1
  • Киша 2
  • киша 9
  • кише 1
  • киши 3
  • кишне 1
  • кишних 1
  • клада 1
  • клади 1
  • кланац 2
  • клање 1
  • клекоше 2
  • клетва 2
  • клетве 2
  • клетвом 1
  • клетву 1
  • клећи 1
  • клецну 1
  • клецнувши 1
  • клечала 1
  • клече 5
  • клечећи 1
  • кликну 4
  • кликнуше 1
  • кликтали 1
  • кликтање 2
  • кликташе 1
  • клин 1
  • клисара 1
  • клицања 2
  • клицањем 4
  • кличе 1
  • клону 5
  • клонула 2
  • клонули 1
  • клонулог 1
  • клонућа 1
  • клупе 2
  • клупи 1
  • клупу 2
  • кљусад 1
  • кључева 1
  • кнегињица 1
  • Кнегињица 2
  • кнегињице 4
  • књиге 1
  • књигу 1
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижевне 1
  • књижевни 1
  • књижевницима 1
  • Ко 12
  • ко 20
  • коб 2
  • кобан 2
  • кобнога 1
  • ковати 1
  • ковитлац 1
  • кога 23
  • когод 1
  • Код 1
  • код 27
  • коже 1
  • кожној 1
  • кожу 1
  • Козјаком 1
  • која 61
  • Које 1
  • које 65
  • Који 1
  • који 148
  • којим 3
  • којима 6
  • којих 5
  • којој 8
  • којом 3
  • коју 28
  • кол 1
  • кола 1
  • колац 1
  • колена 2
  • колено 1
  • колиба 2
  • колибе 2
  • колибом 1
  • колибу 4
  • колико 28
  • Колико 5
  • коло 4
  • колу 1
  • коље 1
  • ком 2
  • комадић 1
  • коме 25
  • кондир 1
  • контура 1
  • коњ 1
  • Коња 2
  • коња 33
  • коњаник 4
  • коњаника 7
  • коњанике 1
  • коњаником 1
  • коњаници 3
  • коњаницима 1
  • коње 9
  • коњем 3
  • Коњи 2
  • коњи 4
  • коњика 1
  • коњима 5
  • коњиће 1
  • коњићима 1
  • коњиц 3
  • Коњица 1
  • коњица 7
  • коњице 1
  • коњицем 1
  • коњици 2
  • коњицима 2
  • коњицом 2
  • коњске 2
  • коњски 2
  • коњско 1
  • коњског 1
  • коњу 9
  • копа 1
  • копај 1
  • копају 1
  • копаља 3
  • копаху 1
  • копаше 1
  • копитама 1
  • копите 1
  • копља 4
  • копљаник 1
  • копљаника 2
  • копљанику 1
  • копљаници 1
  • Копљаници 1
  • копље 1
  • копљем 4
  • копљима 1
  • корак 10
  • корака 1
  • кораке 1
  • корацима 3
  • корачи 1
  • Корео 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користећи 1
  • користи 4
  • корице 1
  • кору 1
  • Коса 1
  • косе 2
  • коси 1
  • косну 1
  • косо 1
  • косом 2
  • Костадин 7
  • Костадина 4
  • Костадинових 1
  • Костадину 1
  • костима 1
  • косу 1
  • котлу 1
  • коца 1
  • коштац 1
  • КРАЈ 1
  • крај 18
  • краја 6
  • крајева 6
  • крајеве 2
  • крајевима 2
  • крајем 1
  • крајишник 3
  • крајишника 1
  • крајишнике 1
  • крајишникова 1
  • крајишницима 1
  • крајишта 1
  • крајиштима 1
  • крајњој 1
  • крају 7
  • краљ 13
  • Краљ 3
  • краља 5
  • краљев 1
  • Краљев 1
  • Краљева 1
  • краљева 2
  • краљеве 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљевине 2
  • краљевини 1
  • краљевином 1
  • краљевину 1
  • краљевих 1
  • краљевог 1
  • краљевом 1
  • краљевску 1
  • краљем 1
  • краљу 6
  • красан 1
  • красно 1
  • Красно 1
  • краснога 1
  • красној 1
  • красну 1
  • кратак 2
  • кратке 1
  • кратки 1
  • кратко 5
  • кратког 2
  • Кратову 1
  • краће 1
  • краћи 2
  • Крв 1
  • крв 9
  • крвав 4
  • крвава 1
  • крваве 1
  • крвави 1
  • крвавим 3
  • крваво 2
  • крвавог 1
  • крвавога 1
  • крвавом 1
  • крваву 3
  • крви 7
  • крвљу 3
  • крвника 1
  • крвником 1
  • крвним 1
  • крене 1
  • кренем 1
  • крену 1
  • кренуло 1
  • кренуо 3
  • кренути 2
  • кренуше 5
  • крепак 1
  • крепе 1
  • крепка 1
  • крепке 1
  • крепу 1
  • кретања 1
  • кретати 2
  • крете 3
  • кретоше 2
  • креће 2
  • крећу 1
  • крив 2
  • крива 1
  • кривице 1
  • кривца 1
  • крије 3
  • крика 1
  • крила 3
  • крилима 2
  • крило 3
  • крина 1
  • крити 1
  • крњадак 1
  • кровином 1
  • Кроз 1
  • кроз 19
  • крока 1
  • крочи 2
  • крочише 1
  • Крст 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крсташких 1
  • крсте 2
  • крстом 3
  • Крстопољ 8
  • Крстопоља 4
  • Крстопољем 1
  • крстопољске 1
  • крстопољским 2
  • крстопољских 1
  • крстопољског 2
  • Крстопољу 13
  • кружаше 1
  • круна 1
  • круне 1
  • крунише 1
  • круном 2
  • крупан 2
  • Крупна 1
  • крупна 2
  • крупне 1
  • крупним 2
  • крупног 1
  • крупнога 1
  • крчме 2
  • кршење 1
  • кршећи 2
  • Кршила 1
  • Ксантији 1
  • кћер 1
  • кћери 4
  • кћи 2
  • Куд 2
  • куд 3
  • куда 15
  • кукавице 1
  • Кукуша 2
  • Кукушу 1
  • кула 1
  • куле 6
  • кули 7
  • кулу 4
  • кулука 1
  • куне 1
  • кунем 1
  • купају 1
  • купине 3
  • купљење 1
  • куту 1
  • кућа 2
  • кућаник 1
  • куће 7
  • кући 4
  • кућици 1
  • кућишта 1
  • кућу 2
  • куца 2
  • куцкајући 1
  • куцну 3
  • куцнуше 1
  • куша 2
  • кушајући 1
  • кушања 1
  • л 4
  • лабаво 1
  • Лабуд 5
  • Лабуда 6
  • Лабуде 1
  • лабудови 1
  • Лабудом 2
  • Лабуду 2
  • лава 2
  • лаган 1
  • лаганим 2
  • лагано 29
  • Лагано 4
  • лађе 1
  • Лазар 3
  • Лазару 1
  • лајање 1
  • лак 1
  • лака 1
  • лако 15
  • лакој 1
  • лаком 4
  • лакше 4
  • лакшег 1
  • Лала 6
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • ланци 2
  • ласкаве 1
  • ласкаво 1
  • лати 1
  • лева 1
  • леве 1
  • левената 2
  • левента 1
  • левентовањем 1
  • Лево 1
  • лево 4
  • левој 3
  • Левом 1
  • левом 6
  • леву 4
  • легло 1
  • леду 1
  • леђа 4
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежао 2
  • Леже 1
  • Лежећи 1
  • лековите 1
  • лелек 1
  • лелујала 1
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепа 4
  • лепе 4
  • лепи 1
  • лепио 1
  • лепих 1
  • лепо 6
  • лепог 1
  • лепога 1
  • лепом 2
  • лепота 1
  • лепоту 2
  • лепршање 1
  • лепршаху 1
  • лептирком 1
  • лепу 2
  • лепше 1
  • леса 1
  • лесе 1
  • лествицу 2
  • лет 1
  • лета 5
  • лете 2
  • летели 1
  • летео 3
  • летети 1
  • летећи 1
  • летиш 1
  • летња 1
  • летње 1
  • летњег 1
  • летовање 1
  • летос 2
  • лету 3
  • ли 60
  • ливене 1
  • лији 1
  • лијући 1
  • лика 4
  • лику 1
  • лила 1
  • линијама 1
  • линији 1
  • линуше 1
  • липову 1
  • лисни 1
  • лисно 1
  • лист 4
  • листак 2
  • лица 4
  • лице 14
  • лицем 1
  • лицу 7
  • личаше 1
  • личим 1
  • лична 1
  • личне 1
  • лични 1
  • лично 1
  • личност 2
  • лишће 4
  • лов 4
  • лова 3
  • ловац 2
  • ловаца 4
  • ловачке 2
  • ловачки 4
  • ловачким 2
  • ловачких 1
  • ловачко 1
  • ловачког 2
  • ловачкој 1
  • ловачком 1
  • ловачку 1
  • лововима 1
  • лову 3
  • ловце 3
  • Ловци 1
  • ловци 3
  • ловцима 2
  • логор 9
  • логора 10
  • логори 1
  • логорима 1
  • логориште 6
  • логоровала 1
  • Логорске 1
  • логорске 2
  • логорским 1
  • логорских 1
  • логорског 1
  • логорској 1
  • логору 9
  • Логотет 1
  • логотет 2
  • ложници 1
  • лозе 1
  • лозинка 1
  • лозинком 1
  • ломећи 1
  • ломила 2
  • ломљава 1
  • Лугова 2
  • Лугови 2
  • Луговима 1
  • лук 1
  • лукаве 1
  • Лукави 1
  • лукави 2
  • лукаво 2
  • лукавство 1
  • лупа 1
  • лупи 2
  • лупивши 1
  • лупом 1
  • лутања 2
  • лутао 1
  • луташе 2
  • љуба 1
  • Љуба 26
  • Љубав 1
  • љубав 13
  • љубави 6
  • љубављу 1
  • љубавника 1
  • љубавних 1
  • љубавничком 1
  • љубавничку 1
  • љубазан 1
  • љубе 3
  • Љубе 3
  • Љуби 3
  • љуби 4
  • љубимицом 1
  • љубио 1
  • љубо 5
  • Љубо 8
  • Љубоја 11
  • Љубоје 52
  • Љубојев 2
  • Љубојеве 2
  • Љубојевих 1
  • Љубојево 1
  • Љубојем 3
  • Љубоју 6
  • Љубом 4
  • љубу 1
  • Љубу 4
  • људе 3
  • људи 11
  • људска 1
  • људске 4
  • људским 1
  • људских 2
  • људском 1
  • љутит 2
  • љутити 1
  • љутито 2
  • љутња 1
  • љуто 2
  • љушка 1
  • Љушкао 1
  • м 3
  • Ма 2
  • ма 6
  • магла 1
  • магле 1
  • магли 2
  • мајина 1
  • Мајка 1
  • мајка 3
  • мајке 2
  • мајко 4
  • мајком 1
  • мајку 1
  • мајци 3
  • макао 1
  • мала 3
  • малвасије 1
  • мале 1
  • мален 3
  • малене 1
  • малени 1
  • маленог 1
  • мали 3
  • малим 1
  • Мало 5
  • мало 70
  • малог 4
  • малога 1
  • Малој 1
  • малој 2
  • малолетном 1
  • малом 2
  • малу 1
  • Мамљена 1
  • манастир 1
  • Манастир 2
  • манастира 6
  • манастирима 1
  • манастирске 1
  • манастирски 1
  • манастирским 1
  • манастирско 1
  • манастирског 1
  • манастирском 1
  • манастиру 3
  • Манојла 1
  • мања 1
  • мање 10
  • мањим 1
  • мањом 1
  • Мара 61
  • Маре 6
  • Мари 12
  • Марина 1
  • Мариних 1
  • Мариној 2
  • Марину 1
  • марио 2
  • Марица 3
  • Марице 3
  • Марици 2
  • Марицу 5
  • Маричини 1
  • Марка 2
  • Марко 2
  • Марком 1
  • Марку 1
  • Маро 4
  • Маром 7
  • марту 1
  • Мару 7
  • матери 1
  • материнском 1
  • Матија 3
  • Матије 3
  • Матију 1
  • матицом 1
  • маћедонским 1
  • маћи 1
  • мах 23
  • маха 7
  • махаше 1
  • махне 1
  • махну 5
  • махове 1
  • Мач 1
  • мач 12
  • мача 3
  • мачева 1
  • мачеве 1
  • мачевима 1
  • мачем 6
  • мачка 1
  • мачу 1
  • Мачу 1
  • маши 2
  • ме 48
  • мегдана 7
  • мегдане 1
  • мегдану 1
  • међа 1
  • међедином 1
  • међу 20
  • Међу 9
  • међусобна 1
  • међусобне 2
  • међусобној 1
  • мека 1
  • меких 1
  • меко 1
  • меког 1
  • мекоте 1
  • мекша 2
  • Мелник 2
  • мене 13
  • Мене 2
  • мени 14
  • Мени 2
  • Меникејске 1
  • Меникејскех 1
  • Меникејским 1
  • Меникејских 1
  • Меникејској 1
  • Мери 1
  • мерити 2
  • мермерним 1
  • мермерном 1
  • Месец 2
  • месец 3
  • месеца 5
  • месецу 2
  • месечевој 1
  • месечина 2
  • месечини 1
  • месом 1
  • Места 1
  • места 16
  • Месте 1
  • местимице 1
  • местимичним 1
  • местимичној 1
  • Место 1
  • место 27
  • месту 7
  • метежа 1
  • метежу 1
  • метне 1
  • метну 1
  • метохију 1
  • метропола 1
  • мешала 1
  • мешовито 1
  • Ми 16
  • ми 95
  • Мила 1
  • мила 5
  • миле 3
  • мили 5
  • милије 1
  • милији 1
  • милим 1
  • милине 1
  • милином 2
  • милих 1
  • Милица 1
  • мило 4
  • Милост 1
  • милост 5
  • милости 10
  • милостив 2
  • милостива 4
  • милостиви 2
  • милостивом 1
  • милостиње 1
  • милошћу 2
  • мимоишло 1
  • мине 1
  • мину 2
  • минулим 1
  • минулог 2
  • минуо 1
  • мио 4
  • Мир 1
  • мир 5
  • мира 8
  • мирис 1
  • мирисним 1
  • мирна 1
  • мирни 2
  • мирније 2
  • мирним 1
  • мирно 8
  • мирној 1
  • мирном 1
  • мирноћи 1
  • миру 4
  • мисао 7
  • мисле 2
  • мисли 32
  • мислила 3
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 8
  • мислима 5
  • мислио 15
  • мислите 1
  • мислити 4
  • мислиш 2
  • мишица 2
  • мишице 1
  • мишицу 2
  • мишљах 2
  • мишљаху 3
  • мишљаше 3
  • Мишљење 1
  • мишљу 2
  • млад 1
  • млада 1
  • Млади 4
  • млади 8
  • младим 1
  • младић 4
  • младог 3
  • младога 4
  • младом 5
  • младости 6
  • младунаца 1
  • млађане 1
  • млађаној 1
  • млађега 1
  • млађи 4
  • млађих 2
  • млека 1
  • млин 3
  • млина 4
  • млину 3
  • многе 4
  • многи 11
  • Многи 2
  • многим 2
  • многима 1
  • многих 3
  • Много 1
  • много 24
  • многобројне 1
  • многобројни 1
  • многобројним 1
  • многобројних 1
  • многог 2
  • многом 1
  • Многу 1
  • множи 1
  • мном 10
  • мог 1
  • мога 11
  • могао 20
  • могах 3
  • могаху 5
  • могаше 15
  • могла 8
  • могли 5
  • могло 8
  • могу 15
  • могући 1
  • могућним 1
  • могућно 1
  • могућност 1
  • модру 1
  • мож 26
  • Мож 9
  • може 25
  • Можемо 2
  • можемо 3
  • Можеш 2
  • можеш 4
  • мој 18
  • Мој 4
  • моја 39
  • Моја 4
  • моје 25
  • моји 1
  • Моји 1
  • мојим 3
  • мојих 2
  • мојој 8
  • моју 11
  • молбе 1
  • молби 2
  • моли 1
  • молила 1
  • молим 3
  • молитва 1
  • молитве 3
  • мољаше 1
  • мом 1
  • момак 1
  • моме 6
  • момка 1
  • момке 1
  • момку 1
  • момци 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момче 2
  • Момчила 9
  • Момчило 12
  • Момчилов 1
  • Момчилова 2
  • МомчилОм 1
  • Момчилу 4
  • монах 12
  • Монах 6
  • монаха 3
  • монахиња 1
  • монахињама 1
  • монахиње 1
  • Монахиње 1
  • монаховог 1
  • монахом 4
  • монаху 4
  • мора 11
  • Мора 6
  • морадоше 1
  • морају 1
  • морало 1
  • Морам 1
  • морам 2
  • морамо 3
  • морао 10
  • мораш 1
  • Море 1
  • море 6
  • Морем 1
  • мореуза 1
  • мореузу 1
  • мори 1
  • морила 1
  • морска 1
  • морске 1
  • морски 1
  • морских 1
  • морској 1
  • морску 2
  • Мору 2
  • мору 3
  • Мосинопоља 2
  • мост 8
  • моста 7
  • мосту 1
  • мотри 1
  • мотриље 1
  • мотриљи 3
  • мотриљу 1
  • моћи 2
  • моћни 1
  • моћнији 1
  • моћним 2
  • моћног 1
  • моћнога 1
  • мрак 1
  • Мрак 1
  • мраку 4
  • Мраморним 1
  • мраморног 1
  • Мраморног 1
  • мрачној 1
  • мржња 1
  • мржње 1
  • мрзети 1
  • мркла 1
  • мркле 1
  • мрклој 1
  • мрклу 1
  • мрко 1
  • мрков 1
  • мрковом 1
  • мркову 1
  • мрмљајући 1
  • Мрњавчевић 1
  • Мрњавчевића 2
  • Мрњавчевићи 2
  • Мрњавчевићима 1
  • мртав 1
  • мртва 2
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • мртвог 1
  • му 150
  • мудар 1
  • мудријем 1
  • мудрим 1
  • мудром 1
  • мудрост 1
  • мудрости 1
  • муж 1
  • мужа 1
  • муке 1
  • муком 1
  • муња 1
  • муње 1
  • Мурат 1
  • Мурата 1
  • мутан 1
  • мутила 1
  • мутна 1
  • мутне 1
  • Мутница 1
  • Мутнице 1
  • Мутници 1
  • Мутницу 1
  • мутну 1
  • мучан 1
  • мученици 1
  • мучила 1
  • мучилишта 1
  • мучим 1
  • мучионицу 1
  • мучна 1
  • мушки 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • мушког 1
  • На 35
  • на 511
  • набави 1
  • набаца 1
  • набацану 1
  • набрецује 1
  • навале 1
  • навалити 1
  • навалише 3
  • наваљивала 1
  • наваљивао 1
  • навезе 1
  • Навезли 1
  • навезу 1
  • навело 1
  • навикама 1
  • навике 1
  • навикнута 1
  • навише 1
  • навлачити 1
  • Навршило 1
  • нагађају 1
  • нагађала 1
  • нагађали 1
  • нагази 1
  • нагињало 2
  • нагла 1
  • нагласи 1
  • нагласио 1
  • наглашавала 2
  • нагло 2
  • нагна 1
  • наговарати 1
  • наговараше 1
  • нагомилано 1
  • нагонећи 1
  • нагони 1
  • нагонио 1
  • нагонише 1
  • нагону 1
  • награда 1
  • награду 1
  • Над 1
  • над 14
  • нада 6
  • надај 2
  • надају 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надали 2
  • надам 1
  • Надам 1
  • надања 1
  • надао 3
  • надати 4
  • надаху 1
  • надаше 2
  • надбацујете 1
  • надгледати 1
  • наде 4
  • нади 1
  • надимаху 2
  • надметаше 1
  • надмећу 1
  • надмоћније 1
  • надму 1
  • Надмудрио 1
  • надсија 1
  • наду 1
  • нађе 4
  • нађем 1
  • нађен 1
  • нађи 1
  • нађосте 1
  • Нађох 1
  • нађох 2
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • наже 3
  • назад 4
  • назначих 1
  • назорице 1
  • наивна 1
  • наиђе 3
  • наиђох 1
  • Наиђоше 1
  • наиђоше 3
  • наиђу 1
  • наименова 1
  • наименовање 1
  • наићи 2
  • Наишао 1
  • наишао 5
  • наишли 1
  • нај 1
  • најамник 1
  • најамника 1
  • најамници 1
  • најамничке 1
  • најближа 1
  • најближе 1
  • најближим 1
  • најближој 1
  • најбоља 1
  • најбоље 3
  • најбољег 1
  • најбољега 1
  • најбољи 3
  • најбољим 1
  • најбољу 1
  • најважнија 1
  • Најважнији 1
  • најважнију 1
  • највернијих 1
  • највећа 1
  • Највећа 1
  • највеће 2
  • највећег 3
  • највећем 2
  • највећи 1
  • Највећи 1
  • највећој 1
  • највештијих 1
  • највиднијег 1
  • Највише 3
  • највише 5
  • највишу 1
  • најгора 1
  • најгушћу 1
  • најезди 1
  • најезду 1
  • најзнатнијем 1
  • најјачи 1
  • најкраћим 1
  • најкрвавије 2
  • најкршније 1
  • најлепше 4
  • најлепшега 1
  • најлепши 2
  • најлепших 2
  • најљућу 1
  • најмање 3
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмилије 1
  • најнижег 1
  • најновије 1
  • најплеменитији 1
  • најпосле 1
  • најпотребнија 1
  • најпотребније 1
  • Најпоузданија 1
  • најпоузданије 1
  • најпоузданијег 1
  • Најпоузданији 1
  • најрадоснијих 1
  • најслабија 1
  • најслабији 1
  • најстарији 1
  • Најстарији 1
  • најумнијој 1
  • најчувенији 1
  • накнаде 1
  • накнади 1
  • накнадити 1
  • накнадно 1
  • накнаду 1
  • накупљених 1
  • налазе 2
  • налази 2
  • налазили 1
  • налазим 1
  • налазио 1
  • налетео 1
  • наливали 1
  • налик 1
  • налог 1
  • налоге 1
  • наложила 1
  • Наложише 1
  • нам 25
  • Нама 2
  • нама 7
  • намаче 1
  • намењује 1
  • намера 1
  • намерама 2
  • намери 1
  • намерник 1
  • намерниче 1
  • намерно 2
  • намером 2
  • намесник 1
  • намесника 1
  • Намести 1
  • наметнувши 1
  • намрштена 1
  • намршти 1
  • намучити 1
  • нанео 1
  • нанесе 1
  • нанишанивши 1
  • наоружана 1
  • напабирчених 1
  • напад 1
  • нападајима 1
  • нападати 1
  • нападач 2
  • нападача 5
  • нападаче 1
  • Нападачи 1
  • нападачи 4
  • нападачима 1
  • Нападачима 1
  • нападачу 1
  • нападаше 1
  • нападе 1
  • нападне 2
  • нападну 3
  • нападнут 2
  • нападнутим 1
  • нападнутих 1
  • нападнутом 1
  • нападом 1
  • нападоше 3
  • нападу 1
  • напали 1
  • напао 2
  • напасника 1
  • напасти 3
  • напевало 1
  • напило 1
  • НАПИСАО 1
  • напоји 1
  • напомену 2
  • напред 21
  • Напред 3
  • напредовање 2
  • напреже 1
  • Напреже 1
  • напрежу 1
  • напрезањем 1
  • напротив 1
  • напукло 1
  • напустише 1
  • напушташе 1
  • наредбу 1
  • нареди 4
  • наредио 1
  • наредити 1
  • наредиш 1
  • народ 4
  • народа 2
  • народом 2
  • нарочито 4
  • наруши 1
  • нас 33
  • населила 1
  • насеља 1
  • насладом 1
  • наследник 1
  • наслеђе 1
  • наслон 1
  • наслони 2
  • наслонили 1
  • наслонише 1
  • наслоњен 2
  • наслоњене 1
  • наслутио 1
  • наслутити 1
  • насмеја 1
  • насмејаше 1
  • наста 4
  • настави 4
  • наставише 2
  • настављао 1
  • настаде 4
  • настадоше 1
  • настаје 3
  • настала 1
  • насталој 1
  • настани 1
  • настанити 1
  • настао 1
  • настати 2
  • насташе 2
  • настојник 1
  • настојников 1
  • наступа 2
  • наступају 1
  • наступи 3
  • наступила 3
  • наступило 1
  • наступио 1
  • наступити 2
  • натапаним 1
  • натапаху 1
  • натера 1
  • натерати 1
  • натопљеном 1
  • Наточих 1
  • натраг 8
  • Наћи 1
  • наћи 9
  • науживало 1
  • науми 1
  • Научени 1
  • научио 1
  • нахрани 1
  • начин 2
  • начине 1
  • начудити 1
  • начуљи 1
  • Наш 1
  • наш 7
  • наша 2
  • Наша 3
  • Нашавши 1
  • нашали 1
  • нашао 6
  • наше 28
  • нашег 10
  • Нашег 2
  • нашем 7
  • наши 4
  • нашим 2
  • нашима 1
  • наших 6
  • нашла 1
  • нашли 1
  • нашој 6
  • нашом 2
  • нашу 6
  • не 292
  • Не 57
  • неба 2
  • небеса 1
  • небеске 1
  • небесни 1
  • небесном 1
  • небо 3
  • Небо 3
  • небом 1
  • Небом 1
  • небројено 1
  • небу 5
  • неваљалац 1
  • Неваљалац 1
  • неваљали 1
  • неваљалству 1
  • неваљалче 1
  • невера 2
  • неверника 1
  • неверству 1
  • неверу 1
  • невесели 1
  • невесео 1
  • невине 1
  • невину 1
  • Невоља 1
  • невоља 3
  • невољама 1
  • Невоље 1
  • невоље 3
  • невољи 4
  • невољу 2
  • негда 3
  • негде 2
  • Него 3
  • него 6
  • негована 1
  • недавне 1
  • недавно 1
  • недалеко 12
  • Недалеко 4
  • недара 1
  • недела 1
  • недеља 2
  • недеље 1
  • недостатак 1
  • недрага 1
  • нежно 1
  • независно 1
  • незадовољни 1
  • незамишљено 1
  • незгода 1
  • незгоди 1
  • незгодно 1
  • Незгодно 1
  • незгодном 1
  • нези 1
  • незнани 3
  • незнано 1
  • незнанога 1
  • незнатног 1
  • неизбежан 1
  • неизвесност 3
  • неизвесности 1
  • неизмерне 1
  • неисцрпна 1
  • нејаки 1
  • нејаком 1
  • нејасан 1
  • нејасна 2
  • нејасним 1
  • нејасно 3
  • нејасну 1
  • Нек 3
  • нек 4
  • нека 16
  • Нека 4
  • некада 2
  • некадашња 1
  • некадашње 1
  • некадашњу 1
  • некаква 1
  • некако 1
  • Неке 1
  • неке 6
  • Неки 1
  • неки 25
  • неким 3
  • неких 2
  • неко 28
  • Неко 3
  • неког 19
  • некога 5
  • некој 3
  • неколика 1
  • Неколико 1
  • неколико 26
  • неколицина 1
  • неком 1
  • некрст 1
  • некрста 2
  • некрсту 1
  • нектар 1
  • неку 3
  • некуда 2
  • Нема 2
  • нема 36
  • немам 3
  • немамо 2
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • неменљиве 1
  • немила 3
  • немиле 1
  • немилим 2
  • немило 2
  • немилог 1
  • немилом 2
  • немилости 1
  • неминовно 1
  • немирнијом 1
  • немирно 2
  • немогућно 1
  • немој 1
  • Немој 2
  • немојте 1
  • немоћ 1
  • немоћне 1
  • немоћних 1
  • немоћног 1
  • Нему 1
  • ненадмашнога 1
  • ненадна 1
  • Ненадни 1
  • ненадни 3
  • ненадно 4
  • ненадном 2
  • ненадну 1
  • ненакнадан 1
  • ненасите 1
  • необична 1
  • Необични 1
  • необично 6
  • необичног 1
  • необичном 1
  • необрисане 1
  • неограничено 3
  • неодољива 1
  • неодређено 2
  • неодређену 1
  • неокаљана 1
  • неопажен 2
  • неопажени 1
  • неопажено 2
  • неосветљеној 1
  • неочекиваним 1
  • непобедни 1
  • непобедног 1
  • неповољне 1
  • непознат 2
  • Непознати 2
  • непознати 3
  • непознато 1
  • непознатог 1
  • непознатога 1
  • непознату 1
  • непоколебљиво 1
  • непомичан 3
  • непомично 1
  • непомућеном 1
  • непотпун 1
  • непотпуно 1
  • непотпуну 1
  • непоуздани 1
  • неправо 1
  • непрегледне 1
  • непрегледно 1
  • непрестано 12
  • непрестанце 1
  • непријатељ 6
  • непријатеља 7
  • непријатељем 2
  • непријатељи 3
  • непријатељски 2
  • непријатељску 1
  • непријатељству 1
  • непријатне 1
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • неприликама 1
  • непробојни 1
  • непробојном 1
  • непроходних 1
  • непуних 1
  • непуном 1
  • неразговетне 1
  • нераздвојна 1
  • неразумљиво 1
  • неранџи 1
  • неред 1
  • несавладљива 1
  • несаници 1
  • несвесно 3
  • несложној 1
  • несмишљеност 1
  • несрећа 1
  • несрећног 1
  • несрећо 1
  • несрећу 2
  • нестаде 2
  • нестаје 1
  • нестају 1
  • нестална 1
  • несталности 1
  • Нестало 1
  • нестало 7
  • нестане 1
  • нестрпељиво 1
  • Несуђени 1
  • несуђеном 1
  • несумњива 1
  • несумњиво 1
  • нећаком 1
  • неће 15
  • Неће 2
  • нећемо 2
  • нећете 1
  • нећеш 7
  • Нећу 2
  • нећу 4
  • неугодно 1
  • неугодности 1
  • неуморно 1
  • неусиљено 1
  • нехотице 4
  • нечастива 1
  • нечастиви 1
  • нечастивом 1
  • нечему 1
  • нечији 3
  • нечим 1
  • нечујни 1
  • Нешто 2
  • нешто 22
  • ни 106
  • Ни 11
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 4
  • нижега 1
  • нижи 2
  • низ 11
  • низа 3
  • низати 1
  • низом 1
  • није 109
  • Није 20
  • никад 10
  • Никад 3
  • Никада 1
  • никада 3
  • никаква 1
  • никакви 1
  • никаквим 1
  • никаквог 2
  • никаквом 1
  • никако 5
  • нико 12
  • Нико 4
  • никога 4
  • Николе 2
  • Николом 1
  • Николу 1
  • никоме 2
  • нисам 13
  • Нисам 6
  • ниси 3
  • ниску 1
  • нисмо 1
  • Нису 1
  • нису 3
  • Нит 1
  • нит 2
  • нити 13
  • ницаху 1
  • ничији 1
  • ништа 16
  • Ништа 2
  • но 15
  • нов 1
  • нова 7
  • новаца 1
  • нове 5
  • нови 5
  • новије 1
  • новину 1
  • нових 3
  • ново 11
  • новог 4
  • новој 1
  • новом 5
  • нову 2
  • нога 1
  • ногама 6
  • ноге 4
  • ногом 4
  • Нож 1
  • нож 11
  • ножа 1
  • ножем 5
  • ножу 1
  • нојево 1
  • носао 1
  • носи 2
  • носила 1
  • носиоца 1
  • носише 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 9
  • Ноћас 1
  • ноћас 6
  • ноћи 15
  • ноћна 1
  • ноћне 2
  • ноћник 2
  • ноћно 1
  • ноћној 2
  • Ноћну 1
  • ноћну 2
  • ноћу 2
  • ношаше 1
  • ношен 1
  • ну 2
  • нуде 1
  • Нудимо 1
  • нудио 1
  • нудисмо 1
  • њ 11
  • ње 13
  • њега 29
  • Њега 6
  • Његов 1
  • његов 23
  • његова 13
  • Његова 5
  • Његове 1
  • његове 21
  • његови 1
  • његовим 9
  • његовима 1
  • његових 6
  • Његово 1
  • његово 9
  • његовог 15
  • његовога 4
  • његовој 8
  • његовом 15
  • његову 17
  • њему 25
  • Њему 4
  • њен 7
  • Њена 1
  • њена 8
  • њене 6
  • њени 1
  • њеним 4
  • њених 3
  • Њено 1
  • њено 7
  • њеног 2
  • њенога 1
  • њеној 2
  • њеном 7
  • њену 4
  • њиву 1
  • њим 34
  • њима 39
  • њиме 6
  • Њих 3
  • њих 30
  • Њихов 1
  • њихов 6
  • њихова 1
  • њихове 4
  • њиховим 1
  • њихових 2
  • њихово 3
  • њиховог 3
  • њиховога 1
  • њиховој 1
  • њиховом 7
  • њихову 7
  • Њој 1
  • њој 18
  • њом 18
  • њоме 1
  • њу 7
  • О 8
  • о 95
  • оаза 1
  • оба 2
  • обавезу 1
  • обавести 1
  • обавестити 1
  • обавестише 1
  • обавештавања 1
  • обавештавање 1
  • обавештења 1
  • обавијаше 1
  • обадве 1
  • обала 1
  • обалама 1
  • обале 3
  • обали 4
  • обалу 4
  • обаљеног 1
  • обасипа 2
  • обасуо 1
  • обгрливши 1
  • Обе 1
  • обе 3
  • обележава 1
  • обележену 1
  • обележио 1
  • обест 1
  • обећавао 1
  • обећавши 1
  • обиђе 1
  • обиђем 1
  • обиђоше 1
  • Обиђоше 1
  • обилажаше 1
  • Обилазећи 1
  • обилазила 1
  • Обилазио 1
  • обилазио 2
  • обилазити 1
  • обилазише 1
  • обилате 1
  • обилати 1
  • обиму 1
  • обиталишта 1
  • обитељи 2
  • обичаја 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обично 4
  • обичну 1
  • објављиваше 1
  • објављује 2
  • облак 1
  • облака 1
  • облаке 2
  • облаку 3
  • обласним 1
  • обласног 1
  • област 3
  • области 12
  • областима 1
  • облаци 1
  • облацима 1
  • облачан 1
  • облачка 1
  • облашћу 1
  • обмана 1
  • обманут 2
  • обмањивало 1
  • обмањивао 1
  • обнавља 1
  • обнављаше 1
  • обнаженог 1
  • обнажи 1
  • обнови 2
  • обновила 1
  • обновише 1
  • ободе 8
  • ободоше 3
  • обојица 3
  • Обојица 6
  • обрадова 4
  • обрадовали 1
  • обрадовало 1
  • обрадовао 3
  • обрадоваше 1
  • обрадуј 1
  • обрадује 2
  • обрадујем 1
  • обрадујемо 1
  • образ 2
  • образе 3
  • образована 1
  • обрати 3
  • обратише 1
  • обриса 2
  • обрну 1
  • обронку 1
  • обућа 1
  • обучен 1
  • обученим 1
  • Ова 1
  • ова 8
  • Овај 4
  • овај 9
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 6
  • овалнога 1
  • овамо 16
  • Овамо 2
  • овде 30
  • Овде 4
  • ове 9
  • ови 1
  • Овим 2
  • овим 7
  • ових 7
  • овладао 1
  • овлажи 1
  • овлажила 1
  • ово 13
  • Ово 2
  • овог 1
  • овога 8
  • овој 2
  • овом 7
  • овоме 4
  • ову 7
  • Овуда 1
  • овуда 2
  • Овчим 1
  • огањ 4
  • огласи 5
  • огласила 1
  • огласило 1
  • огласише 1
  • оглашеним 1
  • огледајући 1
  • огња 6
  • огњишта 1
  • огњу 1
  • ограде 4
  • огради 1
  • оградом 1
  • ограду 2
  • ограђен 1
  • огранака 3
  • огранке 1
  • ограшју 1
  • огрезао 3
  • огрну 1
  • огртач 1
  • Огртач 1
  • огртача 1
  • огртачу 1
  • Од 12
  • од 232
  • ода 1
  • одабрана 1
  • одабране 1
  • одабрано 1
  • одаваху 1
  • Одавде 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одагна 1
  • одаду 1
  • одазвале 1
  • одазвао 1
  • одазвати 2
  • одазваше 3
  • одаје 4
  • одаји 3
  • одајицом 1
  • одају 2
  • одакле 8
  • одало 1
  • одан 1
  • одано 1
  • оданости 1
  • одар 1
  • одаслао 1
  • Одатле 3
  • одатле 4
  • одбаци 1
  • одбацују 1
  • Одбиј 1
  • одбија 1
  • одбијаше 1
  • одбијени 1
  • одбио 2
  • одблесак 1
  • одболује 1
  • одбрави 1
  • одбране 1
  • одбрани 1
  • одбрану 1
  • одважно 2
  • одважног 1
  • Одважност 1
  • одважности 1
  • одваја 2
  • одвајати 2
  • одвајаху 1
  • одвали 1
  • одведе 1
  • одвео 2
  • одви 1
  • одвијени 1
  • одводише 1
  • одвоји 2
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарати 1
  • одговараху 1
  • одговараше 2
  • одговор 2
  • Одговора 2
  • одговора 4
  • одговори 49
  • одговорима 1
  • одговорио 3
  • одговорити 2
  • одговорише 2
  • одгоне 1
  • одгурну 1
  • оде 9
  • одевених 1
  • одеждама 1
  • оделу 5
  • одељења 4
  • одељење 2
  • одељењима 2
  • одељењу 3
  • одећи 1
  • одзив 1
  • одзивања 1
  • одиграше 1
  • Одиста 1
  • одиста 8
  • одјезди 1
  • одјездио 1
  • Одјездио 1
  • одјек 1
  • одјекивање 1
  • Одјури 1
  • одлазак 1
  • одлази 1
  • одлазиле 1
  • одлазим 1
  • одлазити 1
  • одлазиш 1
  • одласка 1
  • одласку 2
  • одлетела 1
  • одликовања 1
  • одликовање 2
  • одликовао 1
  • Одликоваше 1
  • одлично 1
  • одломи 1
  • одломке 1
  • одлука 1
  • одлуком 2
  • одлуку 1
  • одлучан 1
  • одлучи 4
  • одлучили 1
  • одлучно 10
  • одлучност 2
  • одмара 1
  • одмарам 1
  • одмарао 1
  • одмарати 1
  • одмараху 1
  • одмараше 1
  • одмах 19
  • Одмах 2
  • одмет 1
  • одмицали 1
  • одмицао 1
  • одмицаху 1
  • одмогао 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • Одморивши 1
  • одморити 1
  • Одморни 1
  • одмору 1
  • однегована 1
  • однео 3
  • однесем 1
  • Однећеш 1
  • однеше 1
  • односе 1
  • односи 1
  • одобрењу 1
  • одоцних 1
  • одоше 6
  • одра 1
  • одрасла 2
  • одред 3
  • одреда 1
  • одредио 1
  • одредих 1
  • одређен 2
  • одређени 1
  • одређиваше 1
  • одрекао 1
  • одржава 2
  • одржања 1
  • одржање 1
  • одржању 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • Одржаће 1
  • одржи 1
  • одрицала 1
  • одроњавајући 1
  • одседну 1
  • одслужио 1
  • одстојала 1
  • одступати 1
  • одступи 3
  • одступити 1
  • одужити 1
  • одузима 1
  • одупираше 1
  • одупире 1
  • одупиру 1
  • одупрети 1
  • одустао 1
  • одушеве 1
  • одушевљавао 3
  • одушевљавасмо 1
  • одушевљеним 1
  • одушевљено 4
  • одушевљење 1
  • одушке 1
  • ожалостиле 1
  • ожалошћен 1
  • ожалошћенога 1
  • ожени 1
  • оженити 1
  • оживе 2
  • оживелу 1
  • оживех 1
  • оживљујући 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • Озбиљног 1
  • озбиљном 1
  • озбиљност 2
  • озбиљности 1
  • озго 1
  • оздо 1
  • означаваху 1
  • означеном 1
  • означи 1
  • означио 1
  • ознојеним 1
  • ојачана 1
  • ока 5
  • оклевао 1
  • оклевати 1
  • окна 1
  • окнима 1
  • Око 1
  • око 32
  • околине 1
  • околини 2
  • околину 1
  • околног 1
  • около 2
  • оком 2
  • окорелога 1
  • окрајке 1
  • окрену 2
  • окренуо 2
  • окренут 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окрепи 2
  • окретан 1
  • окрете 16
  • окретно 1
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • окрећући 1
  • окрзну 1
  • окриљем 1
  • округ 1
  • Окружен 1
  • окршаја 1
  • окршају 1
  • октобра 1
  • окупан 1
  • окупе 1
  • окупили 1
  • окупио 1
  • Окупите 1
  • окушао 1
  • олако 1
  • олакша 1
  • олакшаше 1
  • олтар 2
  • олтара 3
  • омања 2
  • Омање 1
  • омање 2
  • омањим 1
  • омањих 1
  • омекша 1
  • омотана 1
  • омрази 1
  • он 100
  • Он 85
  • Она 37
  • она 77
  • онај 10
  • Онај 7
  • онака 1
  • онако 7
  • онаког 1
  • Онда 10
  • онда 45
  • онде 2
  • оне 9
  • онесвеслу 2
  • онесвеснути 1
  • онесвестио 1
  • онесвешћена 1
  • Они 22
  • они 32
  • оним 2
  • онима 2
  • оних 6
  • оно 16
  • Оно 2
  • оног 3
  • онога 5
  • онолике 1
  • онолико 1
  • оном 4
  • ономад 3
  • ономе 2
  • ону 5
  • опази 5
  • Опазила 1
  • опазила 3
  • опазили 1
  • опазио 1
  • опазити 2
  • опазише 1
  • опако 1
  • опаком 1
  • опасали 1
  • опасно 1
  • Опет 1
  • опет 29
  • опипа 1
  • описати 1
  • опкопа 1
  • оплакивале 1
  • оплемени 1
  • опљачкаше 1
  • опозови 1
  • опомене 1
  • Опомене 1
  • опомени 1
  • Опомени 1
  • опоменом 1
  • опомињао 1
  • опоравио 1
  • опорављајући 1
  • опорављала 1
  • опрашта 1
  • опраштајући 1
  • опрезни 1
  • опрезно 2
  • опрезнога 1
  • опрезности 2
  • опремио 1
  • опрему 1
  • опреци 1
  • опроба 1
  • Опробан 1
  • Опрости 3
  • опрости 4
  • опростивши 1
  • опростим 1
  • Опростите 2
  • опростих 1
  • Опрошћавај 1
  • опсади 1
  • опсађујем 1
  • Опсела 1
  • опсели 1
  • опсео 1
  • Опсео 1
  • опстанка 1
  • опустела 1
  • опшивену 1
  • опширна 1
  • опширније 2
  • општа 3
  • опште 4
  • општи 2
  • општу 1
  • орао 1
  • орла 2
  • орлов 1
  • орлови 1
  • орлом 1
  • орлушина 1
  • ороси 1
  • оружаном 1
  • оружја 3
  • оружје 10
  • Оружје 2
  • оружјем 2
  • Орфанским 1
  • Орфанског 1
  • Орфанскога 1
  • Орфанском 1
  • Орфанци 1
  • осамдесетогодишњи 1
  • осами 1
  • осамнаестој 1
  • осваја 1
  • освајала 1
  • освајало 2
  • освајати 1
  • осванем 1
  • освежи 1
  • освести 1
  • освете 1
  • Осветимо 1
  • осветла 1
  • осветли 3
  • осветљаваше 1
  • осветљена 1
  • осветљену 1
  • освитак 1
  • освојача 1
  • Освоји 1
  • освоји 2
  • освојила 1
  • освојили 1
  • освртоше 1
  • оседлана 1
  • Осем 1
  • осете 1
  • осети 2
  • осетивши 1
  • осетила 1
  • осетили 1
  • осетио 2
  • осећа 2
  • осећај 1
  • осећаја 3
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећајима 2
  • осећају 3
  • осећам 1
  • осећања 2
  • осећање 1
  • осећао 3
  • осећаше 1
  • осигурао 1
  • осилили 1
  • ослепио 1
  • ослободи 2
  • ослободили 1
  • ослободио 1
  • ослобођен 1
  • ослонити 3
  • ослушну 1
  • Османлије 1
  • османлиска 1
  • османске 1
  • османског 1
  • осмехну 4
  • оснажи 1
  • оснивати 1
  • основана 1
  • Основао 1
  • особитих 1
  • особито 5
  • осорно 1
  • осредњег 1
  • осредњом 1
  • оста 3
  • остави 2
  • оставивши 2
  • оставила 1
  • Оставила 1
  • Оставио 2
  • оставио 4
  • оставих 1
  • оставиш 1
  • оставише 3
  • оставља 1
  • остављајући 1
  • остављам 1
  • остављати 1
  • остављаш 2
  • остављаше 1
  • остављене 1
  • остављени 3
  • Оставши 1
  • остаде 4
  • остадох 3
  • остадоше 1
  • остаје 1
  • остајем 1
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 7
  • остале 2
  • Остали 1
  • остали 9
  • осталим 4
  • осталима 5
  • осталих 1
  • остало 4
  • осталом 2
  • остане 3
  • Останите 1
  • остао 5
  • остарелу 1
  • остатак 2
  • остати 8
  • остатком 1
  • осташе 1
  • остварила 1
  • острву 2
  • оструге 1
  • осујећена 1
  • осумњиченим 1
  • осумњичио 1
  • отац 10
  • Отац 4
  • отаџбине 2
  • отаџбину 1
  • отвара 1
  • отварајући 1
  • Отвор 1
  • отвор 2
  • отворен 1
  • отворена 2
  • отворене 2
  • отворени 2
  • отвореније 2
  • отвореним 1
  • отворено 3
  • отвореном 3
  • отвореност 1
  • отворености 1
  • отвореношћу 1
  • отвори 3
  • отворила 2
  • отворићеш 1
  • отворише 5
  • оте 1
  • отежаваху 1
  • отео 1
  • отерала 1
  • отесана 1
  • отече 1
  • отиди 1
  • отимале 1
  • отимали 1
  • отимао 1
  • отимље 1
  • Отићи 1
  • отићи 3
  • отиче 1
  • Отишао 1
  • отишао 14
  • отишла 3
  • отишли 1
  • откиде 1
  • откидоше 1
  • отклањаше 1
  • Отклонила 1
  • отпаднику 1
  • отпевам 1
  • отпоздрави 2
  • отпор 1
  • отпора 2
  • отпорне 2
  • отпоче 1
  • отпочело 1
  • отпочето 1
  • отров 1
  • отрова 1
  • отрча 1
  • отуд 2
  • Отуда 1
  • отуда 2
  • отури 2
  • отурише 1
  • оћутао 1
  • охладнео 1
  • охол 1
  • охоло 1
  • охолости 1
  • охолошћу 1
  • охрабрена 1
  • охрабри 1
  • охрабрио 1
  • оца 15
  • оцепи 1
  • оцепише 1
  • оцу 7
  • очајавај 2
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајању 1
  • очајна 1
  • очајнички 1
  • очајно 1
  • Оче 1
  • оче 8
  • очева 1
  • очевидно 3
  • очеву 1
  • очекивала 5
  • очекивањима 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 2
  • очекиваху 1
  • очекиваше 7
  • очекују 1
  • очеличио 1
  • очи 42
  • очију 6
  • очима 23
  • Очима 3
  • очински 1
  • ош 1
  • оштри 1
  • оштрим 3
  • оштро 6
  • оштрога 1
  • па 235
  • Па 33
  • пад 3
  • пада 1
  • падајући 1
  • падала 2
  • падаше 2
  • паде 13
  • падне 1
  • падну 2
  • падом 2
  • падоше 1
  • Падоше 1
  • паду 2
  • пажљив 3
  • пажљиви 1
  • пажљиво 4
  • пажња 1
  • пажњу 7
  • Пази 1
  • пазио 1
  • Пазићеш 1
  • пак 5
  • пала 1
  • Палеолог 1
  • пали 1
  • палицом 1
  • пало 5
  • Палош 1
  • палош 3
  • палошем 1
  • памет 2
  • памети 5
  • памте 1
  • памти 1
  • пањића 1
  • пао 6
  • паре 1
  • паса 1
  • пасти 2
  • пастир 2
  • пастира 1
  • пастири 2
  • пастирском 1
  • пати 2
  • патио 1
  • патња 1
  • патријарха 2
  • патријархом 1
  • патријаршију 1
  • пашњаци 1
  • пашо 1
  • паштила 1
  • пева 2
  • певај 2
  • Певај 2
  • певају 1
  • певајући 1
  • певала 2
  • певам 2
  • певања 1
  • певао 2
  • певати 1
  • певах 1
  • Певач 2
  • певач 4
  • певача 1
  • певачи 1
  • певачу 3
  • певаш 1
  • Певци 1
  • пена 1
  • пену 1
  • пепео 2
  • пергаменат 1
  • пергаментом 1
  • Перитеорион 3
  • Перитеориона 3
  • перо 1
  • песак 1
  • песма 3
  • песме 2
  • песми 1
  • песму 3
  • песника 1
  • пет 1
  • пети 2
  • петнаест 2
  • Петра 1
  • пехар 1
  • пехара 1
  • пехаре 3
  • пехарима 4
  • пешаку 1
  • пешаци 1
  • пешке 2
  • пиј 1
  • пије 1
  • Пијмо 2
  • пијући 2
  • пили 1
  • пиркао 1
  • писак 1
  • писка 1
  • писке 1
  • писком 1
  • писмо 1
  • писну 4
  • писнула 1
  • писнуше 2
  • писца 1
  • пита 2
  • питајући 2
  • питала 1
  • питам 1
  • питања 1
  • питање 2
  • питањем 1
  • питањима 2
  • питаш 1
  • питаше 6
  • пити 1
  • питом 1
  • питомости 1
  • пиштао 1
  • пишти 1
  • Плаве 1
  • плаве 2
  • плавим 2
  • плавојка 1
  • плакала 2
  • плакао 1
  • пламен 3
  • пламене 1
  • пламеном 2
  • пламену 1
  • пламичак 1
  • пламти 1
  • план 1
  • плане 1
  • планина 1
  • планине 5
  • планини 3
  • планинске 2
  • планински 1
  • планинских 1
  • планинског 1
  • планинској 1
  • планину 1
  • плановима 1
  • плану 6
  • плануше 1
  • плата 1
  • плати 3
  • платили 1
  • платим 1
  • платио 1
  • платише 1
  • платна 1
  • платнима 1
  • плаћати 1
  • плахе 1
  • плаховитости 1
  • плач 3
  • Плачкавице 1
  • плачкавичких 1
  • плачне 1
  • плаши 1
  • плашио 2
  • плашиш 1
  • плашљивац 1
  • Плашљивица 1
  • племенит 1
  • племенита 2
  • племенити 1
  • племенитог 1
  • племенитога 1
  • племенитост 1
  • племенитости 1
  • племениту 1
  • плен 1
  • плена 2
  • плећима 1
  • пливаху 1
  • Пловдин 10
  • Пловдина 10
  • пловдинке 1
  • пловдинска 1
  • пловдинске 2
  • Пловдински 1
  • пловдинским 1
  • пловдинско 1
  • Пловдину 1
  • пловио 1
  • Плод 1
  • плодне 1
  • плодним 1
  • пљескајући 1
  • пљеснувши 1
  • Пљусак 1
  • По 7
  • по 89
  • побегла 1
  • побегли 1
  • победа 2
  • победе 5
  • победи 4
  • победилац 1
  • победили 1
  • победио 1
  • победиоцем 1
  • победиоци 3
  • Победисмо 1
  • победисте 1
  • победити 2
  • победоносно 2
  • победу 2
  • побеђен 1
  • побеђени 1
  • побеђенога 1
  • побеђујем 1
  • пободе 1
  • пободен 1
  • пободени 1
  • побожности 1
  • побожну 1
  • поболео 1
  • побратим 1
  • Побратими 1
  • побрини 1
  • побуну 1
  • поведе 7
  • повељама 1
  • повељу 1
  • повео 2
  • повераваш 1
  • повереника 1
  • поверенства 1
  • поверење 1
  • поверењу 2
  • повери 2
  • поверио 1
  • поверити 2
  • Повериће 1
  • поверљиво 1
  • поверљивог 1
  • поверовати 1
  • повести 1
  • поветарац 1
  • повећа 3
  • повећаваше 1
  • повећи 1
  • повећим 1
  • повећу 1
  • пови 1
  • Повисока 1
  • повише 1
  • повлачише 1
  • поводљивог 1
  • повољне 1
  • повољнијим 1
  • повратак 1
  • поврати 3
  • површину 1
  • повукао 2
  • повукла 1
  • повући 1
  • повуче 4
  • повучено 1
  • погажени 1
  • погани 1
  • поганог 1
  • поганом 2
  • погачом 1
  • погибао 3
  • погибија 3
  • погибији 1
  • погибију 1
  • погибли 2
  • погине 1
  • погинем 1
  • погинулих 1
  • погинулог 1
  • погинути 2
  • Погинуће 1
  • Погинућеш 1
  • Погинућу 1
  • поглавито 1
  • поглавица 1
  • Поглед 1
  • поглед 9
  • Погледа 1
  • погледа 16
  • погледај 3
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледали 1
  • Погледао 1
  • погледао 3
  • погледаше 3
  • погледе 2
  • погледом 1
  • погледу 2
  • погнут 2
  • поговора 5
  • погодбе 1
  • погодбу 1
  • Погодио 1
  • погодну 1
  • погођен 1
  • погреб 1
  • Погребите 1
  • погребну 1
  • погребу 1
  • Погрешио 1
  • погрешка 1
  • погружена 2
  • погружену 1
  • Под 1
  • под 28
  • подај 1
  • подају 1
  • поданике 1
  • подбадача 1
  • подбацивање 1
  • подвати 1
  • подграђа 6
  • подграђанима 1
  • подграђе 4
  • подграђу 6
  • поделила 1
  • подерано 1
  • подземнога 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 1
  • подигнут 1
  • подигнута 1
  • подиже 2
  • подлакти 1
  • подлактивши 1
  • подлактио 1
  • подлегао 1
  • подлећи 1
  • поднела 1
  • поднесену 1
  • подносећи 1
  • подносио 1
  • подобан 1
  • подрум 1
  • подсети 1
  • подсетио 1
  • подсећаху 1
  • подстаче 2
  • поду 1
  • подуже 1
  • подужих 1
  • пође 16
  • пођем 1
  • пођеш 1
  • пођи 2
  • пођоше 5
  • поезију 1
  • пожелим 1
  • пожњео 1
  • пожури 6
  • Пожуримо 1
  • пожурио 1
  • пожурити 2
  • пожурише 3
  • пожутели 1
  • позабависмо 1
  • позва 2
  • позвала 1
  • Позван 1
  • позвао 1
  • позвати 2
  • Позвах 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • Поздрави 2
  • поздрави 7
  • поздравила 1
  • поздравио 1
  • поздравити 1
  • поздравише 2
  • поздрављали 1
  • Поздрављам 1
  • поздрављаху 1
  • поздраву 1
  • позив 2
  • позивајући 1
  • позивам 1
  • позивао 1
  • позиву 2
  • позлаћеним 3
  • позлаћеном 1
  • позлаћујући 1
  • позна 1
  • познавачи 1
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • познаде 2
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајеш 1
  • Познајеш 1
  • познало 1
  • познаницу 1
  • познанству 2
  • познао 1
  • Познао 1
  • познат 2
  • познате 1
  • познати 2
  • познато 2
  • позне 2
  • позно 2
  • појава 1
  • појави 3
  • појавише 3
  • појавни 1
  • појао 1
  • појас 1
  • поједина 1
  • поједине 1
  • Поједине 1
  • поједини 1
  • појединим 1
  • појединих 2
  • појмио 1
  • појмити 1
  • појурио 1
  • покадшто 2
  • покаже 3
  • показа 5
  • показивати 2
  • показиваше 3
  • показујући 5
  • покајао 1
  • покајати 1
  • покајник 1
  • покварени 1
  • покварено 1
  • поквари 1
  • покисли 1
  • поклисар 4
  • поклисаре 1
  • Поклисари 1
  • поклисари 3
  • поклисарима 1
  • поклисарским 1
  • поклисарства 1
  • поклича 1
  • поклоне 1
  • поклони 5
  • поклоника 1
  • поклонисмо 1
  • поклоном 1
  • покој 4
  • покоја 1
  • покојни 2
  • покојника 1
  • покојним 1
  • покојног 2
  • покојном 1
  • поколебаше 1
  • покоља 1
  • покоравао 1
  • покоре 1
  • покорима 1
  • покорност 2
  • покрај 2
  • покрет 1
  • покрете 1
  • покретном 1
  • Покри 1
  • покри 2
  • покривајући 1
  • покривао 2
  • покривен 3
  • покривени 1
  • покривену 1
  • покрхани 1
  • покрхано 1
  • покуша 1
  • покушај 1
  • покушао 1
  • пола 8
  • полазак 1
  • полазе 1
  • полазиле 1
  • полазим 1
  • полазимо 3
  • полако 2
  • поласка 3
  • поласку 1
  • полете 1
  • Полете 1
  • полетети 1
  • полети 1
  • полеће 1
  • поли 1
  • половина 2
  • половине 2
  • половини 4
  • половином 1
  • половину 1
  • положај 3
  • положају 2
  • положеном 1
  • положити 1
  • поломљени 1
  • поломљеним 1
  • полубудан 1
  • полугласно 4
  • полужив 1
  • полузависни 1
  • полусвесног 1
  • поља 4
  • поље 7
  • Пољем 1
  • пољем 2
  • пољу 11
  • пољубац 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 15
  • пољубише 5
  • помагаху 1
  • помагач 1
  • помагача 4
  • помагаче 1
  • помагаше 1
  • помаже 2
  • помени 1
  • поменка 1
  • помену 1
  • помешаше 1
  • помисао 2
  • помисли 2
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишља 2
  • помишљајући 1
  • Помишљало 1
  • помишљати 1
  • помишљаше 1
  • помогао 1
  • Помогне 1
  • помогне 4
  • поможе 2
  • помози 1
  • Помози 2
  • помоле 1
  • помоли 1
  • Помолимо 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 10
  • помоћи 11
  • помоћна 1
  • помоћника 1
  • помоћу 1
  • Помоћу 1
  • Помрчина 1
  • помрчине 1
  • помрчини 1
  • помутила 1
  • помућена 1
  • понављаше 1
  • понајближа 1
  • понајпре 1
  • Понеко 1
  • понесем 1
  • понижен 1
  • понови 10
  • поново 8
  • понос 1
  • поноса 1
  • поносити 1
  • поноситим 1
  • поносито 2
  • поноснику 1
  • поносници 2
  • поноћ 1
  • поношљивим 1
  • поношљивости 1
  • понуда 1
  • понуде 2
  • понудимо 1
  • понуду 1
  • Понуђено 1
  • поочим 3
  • поочима 5
  • поочиму 1
  • попалили 1
  • попе 2
  • поплаве 1
  • поплавити 1
  • поплашени 1
  • поприште 1
  • попрска 1
  • попусти 2
  • попустила 1
  • попустише 1
  • попуштати 1
  • Поред 1
  • поред 14
  • поређаним 1
  • порекла 1
  • пореметило 1
  • поремећен 1
  • поремећени 1
  • поремећено 1
  • поретку 1
  • порицати 1
  • породица 3
  • породици 1
  • породични 1
  • породично 1
  • порука 1
  • поруке 1
  • поручити 1
  • порушили 1
  • Посада 1
  • посада 3
  • посаде 1
  • посади 2
  • посао 8
  • посведочим 1
  • посветио 1
  • посветити 2
  • посвећен 2
  • посвећена 1
  • посебице 1
  • посебним 1
  • поседала 1
  • посету 1
  • посече 1
  • поскапали 1
  • поскида 1
  • посла 5
  • послала 1
  • послао 4
  • послати 1
  • После 22
  • после 58
  • Последња 1
  • последња 3
  • последње 5
  • последњег 1
  • последњем 1
  • последњи 5
  • Последњих 1
  • последњих 2
  • последњу 2
  • послетку 6
  • послова 1
  • пословања 1
  • послови 1
  • пословима 5
  • послу 3
  • послуга 1
  • послужи 2
  • послужити 1
  • послујем 1
  • послуша 2
  • Послуша 2
  • Послушајте 1
  • послушан 1
  • послушао 1
  • посматрајући 2
  • посматрао 1
  • посматраху 1
  • посматраше 3
  • поспали 1
  • посрбљених 1
  • посребри 1
  • посрну 1
  • поста 2
  • постављена 1
  • постаде 1
  • постадоше 1
  • постајала 1
  • постајало 1
  • постајао 1
  • постајати 1
  • постајаше 1
  • Постала 1
  • постала 4
  • постане 1
  • постао 2
  • постеље 3
  • постељи 1
  • постељу 2
  • постигао 2
  • постигла 1
  • постигнеш 1
  • постиже 1
  • постиш 1
  • постоја 1
  • постојанство 1
  • постојбина 1
  • постоје 1
  • поступању 1
  • поступати 1
  • поступаху 1
  • поступе 1
  • поступи 1
  • поступно 2
  • поступцима 1
  • посуте 1
  • потере 1
  • потеру 1
  • потече 1
  • потискујући 1
  • потиснуте 1
  • поткрепа 1
  • поткрепе 1
  • поткрепио 1
  • Потмула 1
  • потмулом 1
  • поток 5
  • потока 2
  • потоком 1
  • потомци 1
  • потоњу 1
  • потопљеног 1
  • потоцима 1
  • поточићима 1
  • Потпуно 1
  • потпуно 6
  • потпуном 1
  • потражим 1
  • потражиш 1
  • потраја 1
  • потребама 1
  • потребан 4
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребним 1
  • потребног 1
  • потрес 1
  • потресен 3
  • потресена 1
  • потрудио 1
  • потуљених 1
  • потурица 1
  • Потуца 1
  • потчињену 1
  • поћерку 1
  • Поћи 2
  • поћи 7
  • поћута 1
  • поуздан 2
  • поуздани 1
  • поузданија 1
  • поузданијега 1
  • поузданим 3
  • поузданих 1
  • поуздано 2
  • поузданог 1
  • поузданом 1
  • поуздати 3
  • Поуздаћемо 1
  • Похватао 1
  • похита 3
  • поход 2
  • похода 3
  • походе 2
  • походи 1
  • походио 1
  • походити 1
  • походу 1
  • почаст 1
  • почасти 1
  • поче 9
  • почела 2
  • почеле 1
  • почео 3
  • почесмо 1
  • почетак 3
  • почети 1
  • почетку 8
  • почеше 10
  • починише 1
  • почињали 1
  • почиње 2
  • почињу 1
  • почне 1
  • пошавши 1
  • пошалица 2
  • пошалицу 1
  • Пошао 1
  • пошао 3
  • пошла 2
  • пошле 1
  • пошло 1
  • пошљу 1
  • поштедеше 1
  • поштен 1
  • пошто 1
  • Пошто 1
  • поштовали 1
  • поштовања 3
  • поштовањем 1
  • поштујеш 1
  • права 4
  • правац 1
  • праведна 1
  • правећи 1
  • прави 2
  • правилном 1
  • Прависте 1
  • Прависти 1
  • правичност 1
  • право 22
  • правоверни 1
  • Правоверни 2
  • правог 1
  • правога 2
  • праву 1
  • правцу 1
  • прагу 2
  • празна 1
  • празне 1
  • Празни 1
  • празније 1
  • празнили 1
  • празнио 1
  • празном 1
  • празорје 2
  • прамен 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратилац 3
  • пратилаца 3
  • пратим 1
  • Пратио 1
  • пратиоца 1
  • пратиоце 1
  • пратиоцем 3
  • пратиоци 2
  • Пратиоци 2
  • пратиоцима 1
  • пратња 1
  • пратње 1
  • пратњи 2
  • пратњом 1
  • праћен 1
  • прашине 2
  • Праштајте 1
  • прва 4
  • прве 11
  • ПРВЕ 2
  • Први 1
  • први 22
  • првим 3
  • првина 1
  • првих 9
  • прво 2
  • Прво 4
  • првог 2
  • првога 2
  • првом 4
  • прву 3
  • Пре 1
  • пре 24
  • пребаци 1
  • Пребацивао 1
  • пребацивати 1
  • пребацивши 1
  • преби 1
  • пребијен 1
  • преблаги 1
  • пребледе 3
  • пребледео 1
  • пребола 3
  • превалила 1
  • превалиле 1
  • Превалио 1
  • Превара 1
  • превари 1
  • преварила 1
  • преваром 1
  • преведе 1
  • преведоше 1
  • превес 1
  • превеса 1
  • превесом 1
  • превиђамо 1
  • превисоки 2
  • превисоким 1
  • превласт 2
  • превласти 1
  • превод 1
  • превода 1
  • преводнички 1
  • преврнуо 1
  • Прегледа 1
  • прегледао 1
  • прегоревања 1
  • Прегореваше 1
  • преградама 1
  • преграде 1
  • Пред 2
  • пред 36
  • преда 5
  • предавао 1
  • предајем 1
  • предају 1
  • предала 2
  • предало 1
  • предан 1
  • предао 2
  • предвечерја 1
  • предложи 1
  • предмета 1
  • предњи 2
  • предсобљем 1
  • предсобљу 1
  • предстоји 1
  • предстража 1
  • предузети 2
  • предузећа 2
  • предузеће 1
  • предузећу 2
  • предусретљивошћу 1
  • пређе 4
  • Пређоше 1
  • пређу 2
  • презриво 1
  • прејамник 1
  • прекидајући 2
  • прекидаше 1
  • прекиде 7
  • прекине 3
  • прекино 1
  • прекинут 1
  • прекинути 1
  • прекинутим 1
  • прекипеле 1
  • преклад 1
  • преклињања 1
  • преклиње 1
  • преклињем 1
  • преко 28
  • прекора 1
  • прекором 1
  • прекосутра 1
  • прекрати 1
  • прекратим 1
  • прекрете 1
  • прекрилили 1
  • прекрсти 4
  • прекрстивши 1
  • прекрстише 2
  • прекршио 1
  • прекршташе 1
  • прелажаху 1
  • прелаз 1
  • прелазећи 2
  • прелази 3
  • прелазили 1
  • прелетаху 1
  • прелете 1
  • прелетевши 1
  • прелива 1
  • преломљен 1
  • преломљени 1
  • Прељуба 1
  • прељубници 1
  • Прељубовић 1
  • према 24
  • премери 2
  • преминулим 1
  • преминулог 3
  • преминулога 1
  • преминуо 2
  • премишљам 1
  • пренео 1
  • пренеражена 1
  • преноћио 1
  • прену 2
  • препаде 1
  • препатила 1
  • препатио 1
  • преплашена 2
  • преплашени 2
  • преплашено 1
  • преплашила 1
  • преплетом 1
  • препорођен 1
  • препоручивало 1
  • препредени 1
  • препреке 1
  • пресвети 1
  • пресвиско 1
  • пресекао 1
  • пресећи 1
  • пресецајући 1
  • пресече 1
  • прескочи 1
  • прескочише 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • престадох 1
  • престадоше 2
  • престајаху 1
  • престајаше 2
  • престаје 1
  • престају 1
  • престала 1
  • престао 1
  • престо 1
  • престолу 1
  • престоницу 1
  • престрављене 1
  • преступ 1
  • преступник 1
  • претапа 1
  • претварам 1
  • претвори 2
  • претворити 1
  • Претече 5
  • прети 2
  • претпоследњим 1
  • претпоставка 1
  • претходну 1
  • прећаше 1
  • прећи 3
  • преухитрен 1
  • преухитри 1
  • преухитриш 1
  • пречистили 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • при 10
  • приближи 2
  • приближила 1
  • приближио 1
  • прибојавале 1
  • прибор 1
  • прибра 4
  • приведе 1
  • привеза 1
  • привезани 1
  • привезаше 1
  • привео 1
  • привидно 2
  • привлачила 1
  • привлачише 1
  • приводим 1
  • привођаше 1
  • привући 2
  • приговорити 1
  • придао 1
  • придобити 1
  • придолажаше 1
  • придошле 1
  • придржа 1
  • придржаваше 1
  • придружи 1
  • придружити 1
  • придружише 1
  • приђе 18
  • приђох 1
  • Приђоше 1
  • приђоше 4
  • призива 1
  • призивао 1
  • признаје 1
  • признајем 1
  • признао 1
  • признати 3
  • Призрен 1
  • призренскога 1
  • Призрену 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 3
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељима 2
  • пријатељски 2
  • пријатељског 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 5
  • приказао 1
  • приклонимо 1
  • прикривен 1
  • прикрити 1
  • прикупи 1
  • прикупљати 1
  • прикупљена 1
  • прикупљено 1
  • прилазећи 2
  • прилазило 1
  • прилика 5
  • приликама 7
  • Прилике 1
  • прилике 3
  • приликом 1
  • Прилип 2
  • Прилипом 1
  • Прилипу 1
  • прилици 1
  • приличи 2
  • прилично 8
  • приличној 1
  • приложи 1
  • Приљубио 1
  • примајући 2
  • примакла 1
  • примам 1
  • примамљивог 1
  • примаче 1
  • Прими 1
  • прими 6
  • примила 1
  • примио 4
  • примиреним 1
  • примиче 1
  • примиш 1
  • примљен 1
  • приморја 1
  • приморје 1
  • приморју 1
  • принесе 1
  • принеше 1
  • принуде 1
  • припада 1
  • припала 1
  • припи 1
  • приповеда 2
  • приповедала 1
  • приповедању 1
  • приповедаше 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припомогла 1
  • приправан 1
  • припреме 1
  • припреми 1
  • припремио 1
  • припремити 1
  • природа 5
  • природе 4
  • природи 1
  • природном 1
  • присети 4
  • прискочи 3
  • Прискочише 1
  • пристаде 3
  • пристанак 1
  • пристанку 1
  • пристати 1
  • пристизале 1
  • пристизаше 1
  • приступи 1
  • Приступила 1
  • приступило 1
  • приступити 1
  • притаја 2
  • притворним 1
  • притворно 1
  • притврђене 1
  • притегнем 1
  • притегнута 1
  • притежући 1
  • притера 1
  • притисла 1
  • притиште 1
  • приточица 1
  • притрча 2
  • прићи 1
  • прихвате 1
  • прихвати 10
  • прихватила 2
  • прихватише 2
  • прича 2
  • причај 1
  • причају 1
  • причала 3
  • причали 1
  • причано 1
  • причања 2
  • причањем 1
  • причао 4
  • причати 3
  • причаше 8
  • приче 3
  • причека 1
  • причекај 1
  • Причекај 1
  • причести 1
  • причешће 1
  • пркоси 1
  • пркосни 1
  • проба 3
  • пробе 1
  • проби 1
  • прободен 1
  • пробрана 1
  • пробу 1
  • пробуди 2
  • пробудило 1
  • пробудио 1
  • пробудише 1
  • провали 1
  • провалија 1
  • провалије 2
  • провалију 2
  • провео 2
  • провлачећи 1
  • провлачити 1
  • проводила 2
  • проводити 1
  • прогнат 1
  • проговори 3
  • проговорити 1
  • проговорићеш 1
  • прогоњен 1
  • продире 1
  • продра 1
  • продре 1
  • продреди 1
  • продремају 1
  • продужавала 1
  • продужавали 1
  • продужаваше 2
  • продуже 1
  • продужи 14
  • продужили 1
  • продужио 2
  • продужити 3
  • Продужише 1
  • продужише 3
  • прође 3
  • Прође 3
  • прођоше 1
  • проживео 1
  • прозбори 3
  • прозор 2
  • прозора 1
  • прозору 5
  • проказали 1
  • проклео 1
  • проклество 1
  • проклета 1
  • проклетих 1
  • проклетник 1
  • Проклетник 2
  • Прокопа 3
  • Прокопу 1
  • прокрстаре 1
  • прокрчено 1
  • пролажаху 2
  • пролажаше 3
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • пролазећи 1
  • пролази 1
  • пролазно 1
  • пролазност 1
  • пролазу 1
  • проламало 1
  • проламаше 2
  • пролете 1
  • пролеће 1
  • пролећних 1
  • проливену 1
  • пролио 1
  • пролити 1
  • пролише 1
  • промаши 1
  • промени 2
  • променила 1
  • променљиве 1
  • промицаху 1
  • проније 1
  • пропали 1
  • пропало 2
  • пропаст 4
  • пропасти 1
  • пропашћу 1
  • пропланку 1
  • проповеди 1
  • проповедника 1
  • пропусте 1
  • пропустио 2
  • прорачуњена 1
  • проредили 1
  • пророк 1
  • пророка 1
  • пророком 1
  • пророку 3
  • пророчанство 1
  • пророчке 1
  • пророчки 1
  • пророчкога 1
  • Просте 1
  • Прости 1
  • прости 3
  • простирала 1
  • простире 1
  • простирци 1
  • просто 1
  • простом 1
  • простор 3
  • простора 1
  • просторе 1
  • просторијама 1
  • простору 1
  • простран 1
  • простране 2
  • пространо 2
  • пространој 1
  • пространом 1
  • просу 1
  • протеже 1
  • против 15
  • противи 1
  • противник 2
  • противником 1
  • противници 1
  • Противно 1
  • противности 1
  • противу 8
  • протрља 1
  • проћи 1
  • Проћи 1
  • прохтеве 1
  • проценио 1
  • Проценио 1
  • проценити 1
  • прочита 1
  • прочу 1
  • прочуо 1
  • Прошавши 1
  • прошао 1
  • Прошао 1
  • прошапта 4
  • прошла 1
  • Прошла 1
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошлим 1
  • прошло 2
  • Прошло 2
  • Прошлост 1
  • прошлост 7
  • ПРОШЛОСТИ 1
  • прошлости 2
  • прса 2
  • прсима 1
  • прсте 1
  • прстен 1
  • прсти 1
  • пружа 2
  • пружају 1
  • пружао 1
  • пружаше 2
  • Пружи 2
  • пружи 3
  • пруживши 3
  • пружила 1
  • пуки 1
  • пун 2
  • Пуна 1
  • пуна 2
  • пуне 2
  • пуни 2
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуно 4
  • пуног 1
  • пуној 3
  • пуном 4
  • пупољак 1
  • Пусти 1
  • пусти 15
  • пустињак 2
  • пустињака 2
  • пустињи 1
  • пустињик 1
  • пустињика 1
  • пустио 1
  • пустити 1
  • пустиће 1
  • пустићу 1
  • пустише 2
  • Пусто 1
  • Пут 2
  • пут 35
  • пута 42
  • путем 11
  • путира 1
  • путне 1
  • путник 5
  • путника 1
  • путниче 1
  • путовала 1
  • путовања 2
  • путовао 1
  • путом 1
  • путу 15
  • пухор 1
  • пуцка 1
  • пучине 1
  • пучину 1
  • пуштајући 1
  • пуштаху 1
  • раба 1
  • рабе 1
  • равнијем 1
  • равнице 2
  • равницом 1
  • равницу 1
  • равно 2
  • рад 1
  • рада 1
  • раде 2
  • радећи 1
  • ради 10
  • радије 1
  • радила 1
  • радим 1
  • радимо 1
  • радити 2
  • Радњу 1
  • радо 13
  • Радо 3
  • Радовала 1
  • радовала 2
  • Радовишта 4
  • радозналост 1
  • Радозналост 1
  • Радосна 1
  • радосне 1
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 8
  • радосног 1
  • радосном 1
  • радости 8
  • радошћу 1
  • радује 1
  • рађа 1
  • рађен 1
  • ражаљеним 1
  • ражанице 1
  • разабрала 1
  • разабрао 1
  • разабрати 4
  • Разабраше 1
  • разаслао 1
  • разастре 1
  • разбира 1
  • разбирали 1
  • разбирања 1
  • разбирање 1
  • разбирао 1
  • разбисте 1
  • разбојишта 2
  • разбојиште 1
  • разбојиштем 1
  • разбојишту 2
  • разбојнике 1
  • разбојници 1
  • Разборити 1
  • разборитог 1
  • разборитој 1
  • разборитом 1
  • разведравало 1
  • развесељаваш 1
  • развија 1
  • развијање 1
  • развила 1
  • развио 1
  • развише 1
  • развуче 1
  • развучено 1
  • разгаљивала 1
  • разгањају 1
  • разгледа 2
  • разгњеви 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 2
  • разговарала 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 1
  • разговараху 1
  • разговараш 1
  • Разговор 2
  • разговор 5
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговору 8
  • разгорела 1
  • разгрну 1
  • разданило 1
  • раздвојености 1
  • раздели 2
  • раздељена 1
  • раздељеној 1
  • раздрагала 1
  • раздраган 2
  • раздрагане 1
  • раздраженога 1
  • разишли 1
  • разлазе 1
  • разлегали 1
  • разлегаху 1
  • разлегаше 1
  • разлеже 2
  • разлежу 1
  • разлетајући 1
  • разли 1
  • разлива 1
  • разликујем 1
  • различите 1
  • различитим 1
  • различитих 1
  • разлог 2
  • разлога 7
  • разлогом 1
  • разлози 1
  • размазило 1
  • размакоше 1
  • Размислио 1
  • размислити 1
  • размислиш 1
  • размишљања 3
  • размишљао 3
  • размишљати 3
  • размишљаше 2
  • размрска 1
  • размрскати 1
  • разнесу 1
  • разних 2
  • разноликим 1
  • разносећи 1
  • разносили 1
  • разносио 1
  • разорена 1
  • разређивати 1
  • разређиваше 1
  • разузда 1
  • разум 1
  • разума 1
  • Разуме 1
  • разуме 4
  • разумеде 1
  • разумем 3
  • разумео 1
  • разумети 3
  • разумеш 1
  • Разумеш 2
  • разуму 1
  • Рајка 17
  • Рајко 89
  • Рајкове 1
  • Рајковог 1
  • Рајковој 1
  • Рајковом 1
  • Рајком 5
  • Рајку 10
  • рају 1
  • раме 2
  • рамена 3
  • раменима 1
  • рамену 3
  • рана 4
  • ранама 3
  • ране 2
  • раније 2
  • рано 5
  • раној 1
  • раном 1
  • рањен 4
  • рањена 1
  • рањени 1
  • рањеник 1
  • рањеника 1
  • рањенику 1
  • рањеног 1
  • рањенога 1
  • расејана 1
  • расецајући 1
  • раскиде 1
  • раскинем 1
  • раскинеш 1
  • раскину 1
  • раскинуло 1
  • Расклон 1
  • расковника 1
  • раскомадане 1
  • раскравила 1
  • раскрстити 1
  • раскујем 1
  • расла 2
  • раслупане 1
  • распаљује 1
  • распаљујући 1
  • распао 1
  • распитиваше 1
  • распламте 1
  • расплетене 1
  • расплинуте 1
  • расположен 1
  • расположено 1
  • расположење 2
  • расположењем 1
  • расположењу 3
  • Расправи 1
  • расправимо 1
  • расправљао 1
  • расправљаху 1
  • распуштеним 1
  • раста 1
  • раставити 1
  • растанак 1
  • растао 2
  • расте 1
  • растерана 1
  • расти 1
  • растојања 2
  • растумачим 1
  • расудиш 1
  • расуло 1
  • рат 1
  • ратна 1
  • ратне 2
  • ратни 1
  • ратник 6
  • ратника 14
  • ратнике 1
  • ратнику 1
  • ратним 2
  • Ратници 1
  • ратници 6
  • ратничке 1
  • ратничким 2
  • ратничких 1
  • ратничко 1
  • ратног 1
  • ратној 2
  • ратном 1
  • ратовању 1
  • ратовао 1
  • ратом 1
  • рату 1
  • рачуна 1
  • рачунао 1
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • раширеним 1
  • рашири 1
  • рашчистише 1
  • рашчишћеним 1
  • рашчуло 1
  • рђа 1
  • рђав 2
  • ре 1
  • ребра 1
  • ребрима 1
  • ред 6
  • реда 1
  • редова 1
  • редове 3
  • редови 3
  • редовима 5
  • редом 1
  • реду 2
  • ређати 1
  • Ређаше 1
  • ређе 1
  • Ређе 1
  • резултат 1
  • рекавши 3
  • рекао 2
  • реке 8
  • рекла 1
  • реко 7
  • реком 1
  • Рекох 1
  • рекох 5
  • рекоше 3
  • репом 1
  • Рећи 1
  • рећи 11
  • Реци 3
  • реци 5
  • реч 11
  • рече 136
  • реченој 1
  • речи 27
  • речима 4
  • речитије 1
  • речице 3
  • речици 1
  • речне 1
  • рзаху 1
  • ризница 1
  • рика 1
  • рикну 1
  • Рила 1
  • рилских 1
  • роб 4
  • Робом 1
  • ров 1
  • ровити 1
  • рог 3
  • рога 1
  • рогова 1
  • рогови 1
  • рогом 2
  • рода 5
  • родбинској 1
  • Родио 1
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родну 1
  • родом 1
  • Родопа 1
  • роду 1
  • рођаке 1
  • Рођена 1
  • рођења 1
  • рођењем 1
  • рок 1
  • рудара 1
  • рударе 1
  • рудари 1
  • рударима 1
  • рудника 1
  • рудницима 1
  • рудничког 1
  • ружин 1
  • ружичасто 1
  • ружне 1
  • ружно 1
  • Рука 1
  • рука 6
  • рукав 1
  • рукама 16
  • руке 23
  • руком 24
  • Руку 2
  • руку 41
  • румен 1
  • румена 1
  • румене 1
  • руменике 2
  • руменику 1
  • русе 1
  • руху 3
  • руци 13
  • рушевина 1
  • рушевине 2
  • руши 2
  • рушити 1
  • с 128
  • С 17
  • са 283
  • Са 9
  • сабаља 1
  • сабијеним 1
  • сабира 1
  • сабирала 1
  • сабљама 2
  • сабљом 1
  • сабљу 2
  • сабра 1
  • Сав 1
  • сав 4
  • Савез 1
  • савезник 2
  • савезника 2
  • савезнику 1
  • савезницима 1
  • савезничке 1
  • савезништво 1
  • савезу 3
  • савесно 1
  • савет 1
  • саветник 2
  • саветнике 1
  • саветовања 1
  • саветом 1
  • савија 1
  • савијају 1
  • савијаше 1
  • савлада 1
  • Савладавши 1
  • савладан 2
  • савладану 1
  • савладао 1
  • савлађујући 1
  • савршени 1
  • сагорели 1
  • сагрешила 1
  • сад 35
  • Сад 8
  • Сада 4
  • сада 60
  • садове 1
  • саже 5
  • сазва 1
  • сазна 5
  • сазнавши 1
  • сазнаде 1
  • сазнала 4
  • сазнало 1
  • сазнања 1
  • сазнање 1
  • Сазнао 1
  • сазнао 4
  • сазнати 1
  • сазрео 1
  • сакриваху 1
  • сакривено 1
  • сакрије 1
  • сакупити 1
  • сакупљала 1
  • сакупљању 1
  • саломи 1
  • саломио 1
  • саломише 1
  • сам 172
  • Сам 3
  • сама 16
  • самац 1
  • саме 6
  • сами 6
  • самих 1
  • само 63
  • Само 9
  • самог 6
  • самој 2
  • Самоков 1
  • Самокова 1
  • самом 4
  • самостална 1
  • самостално 1
  • самосталност 1
  • самоћи 3
  • самоћу 2
  • самрти 2
  • самртник 1
  • самртника 1
  • самртником 1
  • самртничкој 1
  • самртно 1
  • саму 1
  • самца 1
  • Сан 1
  • сан 5
  • сана 1
  • санак 1
  • сандали 1
  • сањају 1
  • сањалачке 1
  • саопшти 1
  • саопштим 2
  • сапутницом 1
  • Саслушај 1
  • саста 1
  • састава 1
  • саставе 1
  • састављена 1
  • састаде 1
  • састанак 2
  • састане 1
  • састанке 1
  • састанку 1
  • састати 1
  • састаше 1
  • састојао 1
  • сатанским 1
  • сатерасмо 1
  • сахат 1
  • сахранио 1
  • сахрањен 1
  • сачувао 2
  • сва 11
  • Сва 2
  • свагда 4
  • свадбу 1
  • свађају 1
  • свак 1
  • свака 4
  • свакако 1
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свакидашњем 1
  • Свако 1
  • свако 3
  • сваког 7
  • свакога 4
  • свакој 2
  • свакојака 1
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 2
  • сване 1
  • свануо 1
  • сванућа 1
  • свачију 1
  • све 106
  • Све 16
  • свега 5
  • сведок 2
  • свеједно 2
  • свеколике 1
  • свему 7
  • свеснога 1
  • свести 1
  • свет 7
  • Света 1
  • света 2
  • Свете 2
  • свете 3
  • свети 4
  • светињу 1
  • светла 1
  • светле 2
  • светли 3
  • Светли 3
  • светлија 1
  • светлије 1
  • светлијих 1
  • светлијој 1
  • светлим 1
  • светло 1
  • светлога 2
  • светлост 3
  • светлости 5
  • светлошћу 2
  • светлу 1
  • светњацима 1
  • световању 1
  • Светог 2
  • светог 5
  • светога 2
  • светој 1
  • светом 3
  • свету 5
  • свеће 1
  • свецу 1
  • свечан 1
  • свечаније 1
  • свечаним 1
  • свечано 2
  • свечанога 1
  • свечаност 2
  • свечаношћу 1
  • свечану 1
  • свештеник 2
  • свештеника 1
  • свештеником 1
  • Свештеници 1
  • свештенство 1
  • сви 16
  • Сви 4
  • свиђају 1
  • свијање 1
  • свикао 1
  • свикнутост 1
  • свико 1
  • свиленом 2
  • свилним 1
  • свим 19
  • свима 9
  • свирка 1
  • свити 2
  • свитом 3
  • свих 12
  • свладан 2
  • свог 6
  • свога 52
  • свод 1
  • сводиле 1
  • своду 1
  • свој 19
  • своја 2
  • своје 67
  • својим 45
  • својима 5
  • својина 1
  • својих 14
  • својој 11
  • својом 17
  • Своју 1
  • своју 35
  • свом 6
  • своме 28
  • сврати 1
  • свратио 1
  • свратиште 1
  • свраћа 1
  • свргнут 1
  • Свргнуће 1
  • свршен 1
  • свршено 3
  • свршеном 1
  • свршетак 2
  • сврши 1
  • свршивало 1
  • свршио 2
  • свршити 2
  • свршиш 1
  • сву 6
  • Свуда 3
  • свуда 5
  • свуколику 1
  • се 996
  • себе 16
  • себи 20
  • севаше 1
  • север 1
  • севера 3
  • северне 4
  • северни 1
  • северних 3
  • северно 1
  • северном 1
  • северозапад 1
  • северозападној 1
  • северозападном 1
  • северозападу 1
  • североистоку 1
  • североисточној 1
  • североисточном 1
  • северу 3
  • севнуше 5
  • седе 7
  • седели 1
  • седео 2
  • седећи 1
  • седи 1
  • седиште 1
  • седлима 1
  • седлу 1
  • седми 1
  • седне 1
  • седну 1
  • седнувши 1
  • Седоше 1
  • седоше 3
  • сеђаше 1
  • села 1
  • сем 1
  • сенка 1
  • сенку 1
  • сеоске 1
  • септембра 2
  • Сер 10
  • Сера 7
  • Сером 3
  • серска 1
  • серског 1
  • серском 1
  • Серу 11
  • сестра 3
  • сестрама 1
  • сестрица 1
  • Сестро 2
  • сестро 5
  • сетан 1
  • сети 6
  • сетио 1
  • сећа 1
  • сећају 1
  • сећању 4
  • сећаш 1
  • сећаше 1
  • сеча 1
  • сече 1
  • сечу 5
  • си 68
  • сигуран 1
  • сиђе 4
  • сиђоше 1
  • сијао 1
  • сијаху 1
  • сила 11
  • Силазећи 1
  • силан 1
  • Силан 1
  • силе 5
  • сили 2
  • силна 2
  • силне 3
  • силније 1
  • силно 4
  • силног 4
  • силној 1
  • Силној 1
  • силном 1
  • силом 4
  • силу 2
  • син 6
  • сина 5
  • синдиги 1
  • синдигију 1
  • Синиша 3
  • Синише 2
  • Синко 1
  • синко 5
  • синова 2
  • синовац 1
  • синови 1
  • синовица 1
  • Синовица 1
  • синовицу 1
  • Синовче 1
  • Синоћ 2
  • синоћ 4
  • сину 3
  • синула 1
  • синуше 1
  • сиромашним 1
  • сиротане 1
  • сиротињска 1
  • сироче 1
  • сисао 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 1
  • ситнијег 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сише 1
  • сјај 4
  • сјаја 1
  • сјајан 1
  • сјаје 1
  • сјајем 2
  • сјајна 3
  • сјајне 2
  • сјајнија 3
  • сјајности 1
  • сјајну 1
  • сјају 7
  • сјала 1
  • сјаха 1
  • Сјахао 1
  • сјахивања 1
  • сјахивање 1
  • скакању 3
  • скаменише 1
  • скидајући 1
  • скидао 1
  • скиде 5
  • скидоше 2
  • скине 1
  • скинуо 1
  • скиптар 2
  • скиптри 1
  • скиптром 1
  • склони 1
  • склонила 1
  • склоним 1
  • склонимо 1
  • склонити 1
  • склонише 2
  • склопи 4
  • склопио 2
  • склопише 2
  • склопљеним 1
  • склопно 2
  • скока 1
  • скокну 1
  • скоку 1
  • Скопљанин 1
  • Скопљанина 1
  • Скопље 3
  • Скопљу 1
  • скора 3
  • скоре 1
  • скоро 8
  • скором 1
  • скорупа 1
  • скота 1
  • скотрља 1
  • скотрљаше 1
  • скочи 15
  • Скочи 2
  • скрасим 1
  • скрасио 1
  • скрене 1
  • скрете 1
  • скривеним 1
  • скромније 1
  • скромнога 2
  • скромном 2
  • скромности 1
  • скрха 1
  • скрхано 1
  • Скуп 1
  • скупа 1
  • скупила 1
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупих 1
  • скупља 1
  • скупљају 1
  • скупљали 1
  • скупљању 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 1
  • скупоценим 1
  • скушалаца 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • слабе 1
  • слабије 1
  • слабији 3
  • слабих 1
  • слабљење 1
  • Слабљење 1
  • Слабо 1
  • слабо 3
  • слабој 1
  • слабу 2
  • Слава 1
  • слава 4
  • славе 1
  • слави 2
  • славила 1
  • славље 1
  • славне 1
  • Славољубивом 1
  • славу 1
  • слагао 1
  • сладила 1
  • слазе 1
  • слазио 1
  • слала 1
  • сламе 2
  • сламом 1
  • сламу 1
  • сласт 1
  • слати 1
  • слатка 1
  • слатком 1
  • слегоше 1
  • слеже 3
  • слеп 1
  • слика 2
  • сликајући 1
  • сликама 1
  • сликати 1
  • слике 5
  • слику 2
  • сличица 1
  • сличне 1
  • слични 1
  • слобода 1
  • слободан 3
  • слободи 1
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободно 2
  • слободног 1
  • сложене 1
  • сложно 2
  • сломи 2
  • слуга 7
  • слуге 1
  • Слуге 1
  • слугу 2
  • служавника 1
  • службе 1
  • служби 3
  • службовања 1
  • службу 3
  • служећи 1
  • служи 2
  • служио 4
  • служиоци 1
  • служитеља 1
  • слутећи 1
  • слути 2
  • слутила 1
  • Слутио 1
  • слутио 2
  • слутити 1
  • слутња 3
  • слутње 1
  • слутњом 2
  • слућаху 1
  • слућаше 1
  • слух 1
  • слухом 1
  • случај 3
  • случајем 2
  • случајно 4
  • случајности 1
  • случају 3
  • слуша 2
  • слушај 1
  • Слушајте 1
  • слушала 2
  • слушам 1
  • Слушао 1
  • слушао 3
  • слушати 2
  • смак 1
  • смањивало 1
  • смањиваше 1
  • смаћи 1
  • сме 5
  • смеј 1
  • смејати 1
  • смејаше 1
  • смели 2
  • смелим 1
  • смело 1
  • смелост 1
  • смелости 1
  • смем 2
  • смемо 3
  • сменим 1
  • смео 2
  • смеона 1
  • смера 2
  • смерно 1
  • смести 1
  • смећем 2
  • смећи 1
  • смех 1
  • смехом 1
  • смешећи 1
  • смирени 2
  • смислио 1
  • смишља 1
  • смишљени 1
  • смо 22
  • смрачи 1
  • смркне 1
  • смрт 8
  • смрти 9
  • смртна 1
  • сна 2
  • снага 5
  • снаге 12
  • снагом 3
  • снагу 2
  • снажи 1
  • снажио 1
  • снажна 1
  • снажним 1
  • снажно 1
  • Снажно 1
  • Снажној 1
  • снажном 1
  • Снажном 1
  • снази 3
  • снахо 2
  • снива 1
  • снивајући 1
  • снивала 1
  • сниваш 1
  • снио 1
  • снова 2
  • снове 5
  • сном 3
  • сношаше 1
  • сну 4
  • со 2
  • собе 4
  • соби 6
  • собице 1
  • собом 10
  • собу 11
  • соко 1
  • Соколари 1
  • соколари 2
  • соколе 1
  • соколи 1
  • соколима 1
  • Соколови 1
  • Солун 1
  • солунске 1
  • Солуну 1
  • Софију 1
  • спавам 1
  • спавање 1
  • спаваше 1
  • спадао 1
  • спази 3
  • спазивши 1
  • спајао 1
  • спас 1
  • спаса 2
  • спасао 2
  • спасе 1
  • спасемо 1
  • Спасите 1
  • Спаситељева 1
  • Спаситељеву 1
  • спасло 1
  • спасо 2
  • спасосмо 1
  • спасти 2
  • спасу 1
  • спашћу 1
  • сплавовима 1
  • спој 1
  • спокојства 1
  • спокојство 1
  • спољне 1
  • спољним 1
  • спомене 1
  • спомену 1
  • споменуо 1
  • споразум 1
  • споразума 1
  • споразуму 1
  • споредна 1
  • спрема 4
  • спремај 1
  • спремала 1
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремати 1
  • спремаху 1
  • спремаше 3
  • спреме 1
  • спреми 4
  • спремисмо 1
  • спремна 1
  • спрему 1
  • спусте 1
  • спусти 12
  • спустио 5
  • спустити 1
  • спустише 1
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштале 1
  • спуштање 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • спушташе 2
  • спуштеним 1
  • Срацимир 1
  • Срб 2
  • Срба 1
  • СРБИЈЕ 1
  • Србин 1
  • срда 1
  • Срдану 1
  • срдаца 1
  • срдачних 1
  • срдачно 1
  • Срдиш 1
  • сребра 1
  • сребрног 1
  • сред 3
  • средине 2
  • средини 7
  • средину 1
  • средишта 3
  • Средца 1
  • сређујући 1
  • Срема 1
  • срести 1
  • срете 2
  • сретосмо 2
  • сретоше 1
  • Срећа 1
  • срећа 9
  • срећан 5
  • среће 9
  • срећи 1
  • срећна 3
  • срећни 1
  • срећнија 1
  • срећнијим 1
  • срећно 4
  • срећног 1
  • срећном 2
  • срећну 2
  • срећом 1
  • срећу 10
  • сркутање 1
  • срнути 1
  • СРПСКА 1
  • српска 5
  • СРПСКЕ 1
  • српске 13
  • српски 6
  • српским 3
  • српских 4
  • српско 4
  • Српског 1
  • српског 5
  • Српскога 1
  • српскога 3
  • српској 9
  • српском 3
  • српску 3
  • Српства 1
  • Српство 1
  • сруши 1
  • срушити 1
  • срца 12
  • срце 21
  • срцу 1
  • срчаности 1
  • срџба 1
  • срџби 2
  • стабла 2
  • стави 2
  • ставља 1
  • стављам 1
  • стављао 1
  • стаде 17
  • стадо 1
  • стадоше 9
  • стазе 1
  • стазом 1
  • стазу 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајали 3
  • стајало 1
  • стајао 5
  • стајаху 3
  • стајаше 4
  • стала 1
  • стали 1
  • стална 2
  • сталне 1
  • стално 1
  • стан 6
  • стана 2
  • стане 1
  • станем 1
  • стани 1
  • Стани 1
  • становала 1
  • становао 2
  • становника 3
  • становницима 1
  • становништво 2
  • стану 3
  • Станује 1
  • стање 3
  • стао 5
  • стар 1
  • стара 3
  • старајући 1
  • Старац 11
  • старац 56
  • стараца 2
  • старе 7
  • старешина 4
  • старешине 1
  • старешини 1
  • старешином 1
  • старешину 1
  • старештво 1
  • Стари 12
  • стари 16
  • старија 1
  • старијега 1
  • старијем 1
  • Старији 1
  • старији 2
  • старијим 1
  • старијима 1
  • старијих 2
  • старим 7
  • старих 1
  • старицу 1
  • старичиног 1
  • старог 7
  • старога 2
  • старој 3
  • Старом 1
  • старом 5
  • староседелаца 1
  • стару 2
  • старца 4
  • старци 1
  • старцима 1
  • старче 4
  • стас 1
  • стати 2
  • Ствар 1
  • ствар 4
  • стварао 1
  • стварати 1
  • Ствари 1
  • ствари 5
  • створе 1
  • створено 1
  • створи 1
  • створовима 1
  • сте 7
  • стег 7
  • стегова 1
  • стегове 1
  • стегови 1
  • стеговима 2
  • Стегоноша 2
  • стегоноша 7
  • стегоноше 2
  • стегоношу 1
  • стеже 1
  • Стеже 1
  • стезао 1
  • стекао 1
  • стекли 1
  • стекоше 2
  • стеку 1
  • стене 2
  • стеновит 1
  • стењаше 1
  • стење 2
  • степеница 6
  • степеницама 6
  • степенице 8
  • Стефан 1
  • Стефана 1
  • стече 1
  • Стигао 1
  • стигао 3
  • стигла 1
  • стигле 1
  • стигли 2
  • стигне 2
  • Стигнувши 1
  • стигнут 1
  • стиго 1
  • стигох 2
  • стигоше 6
  • стиже 10
  • стижеш 1
  • Стискоше 1
  • стићи 6
  • стицала 1
  • стишају 1
  • стишало 1
  • стиште 1
  • сто 2
  • стоје 2
  • стојећи 1
  • Стојећи 1
  • стоји 5
  • стојимо 1
  • стократно 1
  • столетне 1
  • столетни 1
  • столетних 1
  • Столица 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стопе 1
  • стотина 1
  • стотином 2
  • страда 3
  • страдала 1
  • стража 3
  • стражар 3
  • стражаре 1
  • стражарев 1
  • стражари 2
  • стражару 1
  • страже 6
  • страна 6
  • стране 38
  • страни 10
  • странпутицом 1
  • страну 15
  • страсан 2
  • страсни 1
  • страст 2
  • страсти 1
  • страх 4
  • страха 3
  • страховао 2
  • страховит 1
  • страховита 1
  • Страховито 1
  • страховито 2
  • страховитом 1
  • страху 2
  • страхује 1
  • страхујеш 1
  • страшан 4
  • страшна 2
  • страшне 1
  • страшни 1
  • Страшно 1
  • страшно 3
  • страшног 2
  • стрела 3
  • стреле 1
  • стрелина 1
  • стрелом 1
  • стрелу 2
  • стрељајући 1
  • стрељао 2
  • стресе 1
  • стрина 1
  • стриц 5
  • стрица 3
  • стрицем 2
  • стрицу 2
  • стрме 1
  • стрмен 1
  • стрмените 1
  • стрмо 1
  • стропошта 1
  • Струма 1
  • Струме 1
  • Струмина 1
  • Струмице 3
  • Струмицу 1
  • Струму 2
  • стуб 1
  • стуба 1
  • стубове 1
  • стубови 1
  • студен 2
  • студенац 1
  • студени 1
  • студенца 3
  • ступајући 1
  • ступали 1
  • Ступи 1
  • ступи 4
  • ступио 6
  • ступити 1
  • ступише 5
  • ступцем 1
  • Су 1
  • су 158
  • сува 1
  • суве 1
  • сувише 4
  • суво 4
  • суву 2
  • суд 1
  • судар 1
  • судба 4
  • Судбина 1
  • судбина 2
  • судбине 6
  • судбини 4
  • судбину 1
  • судија 1
  • судију 1
  • судим 1
  • судити 1
  • суђење 1
  • суза 2
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 12
  • сузне 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујетне 1
  • сујетнога 1
  • сукоба 1
  • сукобе 1
  • сукоби 1
  • Сулејмана 2
  • Султан 2
  • султан 3
  • сумња 3
  • сумњајући 1
  • сумњала 1
  • сумњали 1
  • сумњама 1
  • сумњао 2
  • сумње 12
  • Сумње 2
  • сумњива 1
  • сумњиве 1
  • Сумњиво 1
  • сумњиво 2
  • сумњичења 1
  • сумњу 2
  • сумора 1
  • суморне 1
  • суморном 1
  • суморности 1
  • сумрак 1
  • сумраку 1
  • сунце 4
  • Сунце 4
  • сунцу 2
  • сунчан 1
  • сунчаних 1
  • сунчева 1
  • супарништво 1
  • супрот 2
  • суровост 1
  • суседне 1
  • сусрет 7
  • сусретом 1
  • сустају 1
  • сустигли 1
  • сутон 1
  • сутра 14
  • Сутра 4
  • суши 1
  • сушта 1
  • схватања 1
  • схватити 2
  • сцене 1
  • Та 4
  • та 8
  • таборе 1
  • тад 1
  • Тада 12
  • тада 16
  • тај 16
  • Тај 4
  • тајанствено 1
  • тајити 1
  • тајна 2
  • тајне 1
  • тајном 1
  • тајности 1
  • тајну 5
  • така 2
  • такав 3
  • таке 2
  • таки 1
  • таким 3
  • таких 1
  • такмац 1
  • такне 1
  • такнути 1
  • Тако 41
  • тако 48
  • таког 3
  • такође 1
  • такој 1
  • Таком 1
  • таком 5
  • такоше 1
  • талас 1
  • таласају 1
  • таласе 3
  • таласи 2
  • таман 1
  • Таман 3
  • тамна 1
  • тамне 1
  • тамни 2
  • тамника 1
  • Тамница 1
  • тамницу 2
  • тамновање 1
  • тамновао 1
  • тамо 20
  • Тамо 4
  • таму 1
  • танки 2
  • танког 1
  • тапшући 1
  • таст 1
  • таста 1
  • Тасу 1
  • тачан 1
  • тачка 1
  • тачки 1
  • тачно 2
  • тачном 1
  • ташта 1
  • Ташта 1
  • ташти 2
  • таштине 1
  • твога 6
  • Твој 2
  • твој 5
  • Твоја 2
  • твоја 9
  • твоје 9
  • твоји 2
  • твојим 3
  • твојих 2
  • твојој 5
  • Твоју 1
  • твоју 7
  • твоме 3
  • творити 1
  • тврде 3
  • тврдили 1
  • тврдим 3
  • тврдих 1
  • тврдо 3
  • тврдог 1
  • тврдога 1
  • тврдоме 1
  • тврђава 1
  • тврђаве 2
  • тврђави 1
  • тврђаву 1
  • Те 4
  • те 73
  • тебе 14
  • Тебе 6
  • Теби 3
  • теби 9
  • тежак 4
  • тежака 1
  • тежња 1
  • тежу 1
  • тек 12
  • Тек 2
  • текла 1
  • текну 1
  • тековина 1
  • тековине 1
  • тела 2
  • тело 1
  • телом 1
  • телу 1
  • теме 1
  • Теологита 27
  • Теологите 7
  • Теологити 1
  • Теологиту 2
  • терасу 1
  • терет 1
  • терете 1
  • теретом 3
  • тесалском 1
  • тетиву 1
  • тетке 1
  • тече 3
  • тешаше 1
  • теше 1
  • тешка 2
  • Тешка 2
  • Тешке 1
  • тешке 4
  • тешки 3
  • тешким 4
  • тешко 11
  • Тешко 5
  • тешког 1
  • тешком 3
  • тешку 2
  • ти 113
  • Ти 37
  • тигра 1
  • тим 40
  • тиме 1
  • Тиме 2
  • тињао 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихе 2
  • тихи 1
  • тихих 1
  • тихо 5
  • тихог 1
  • тихој 1
  • тиху 1
  • тице 1
  • тици 1
  • тиче 3
  • тичице 1
  • тичји 1
  • тичјим 1
  • тичу 1
  • тишина 3
  • тишини 1
  • тишином 1
  • Тишину 1
  • тишину 2
  • тишти 1
  • тлачећи 1
  • тлачно 1
  • тмина 1
  • тмини 2
  • тмину 1
  • то 108
  • То 50
  • тобом 11
  • товарне 2
  • товарних 1
  • тог 5
  • тога 29
  • Тога 3
  • тој 5
  • ток 2
  • токе 1
  • током 2
  • толиких 2
  • толико 21
  • Толико 4
  • толиког 3
  • толиком 1
  • том 16
  • Тома 134
  • Томе 10
  • томе 27
  • Томи 13
  • Томина 3
  • Томине 1
  • Томино 2
  • Томином 1
  • Томину 4
  • Томо 1
  • Томом 2
  • Тому 10
  • тоне 1
  • тоњаше 1
  • топле 1
  • топлијих 1
  • топлим 1
  • топлини 1
  • топлином 2
  • топло 1
  • топлом 1
  • топот 2
  • топота 1
  • торбе 1
  • торбу 2
  • торња 1
  • точкови 1
  • травку 1
  • травни 1
  • траву 3
  • траг 1
  • трагајући 1
  • трагати 1
  • тражаше 5
  • Траже 1
  • траже 2
  • тражећи 2
  • тражи 10
  • тражила 1
  • Тражио 3
  • тражио 4
  • тражих 1
  • тражиш 2
  • трајало 2
  • трајати 2
  • трајаше 1
  • траје 1
  • трајније 1
  • трајнијем 1
  • трајно 1
  • тргао 1
  • трговац 3
  • трговачким 1
  • треба 20
  • Требало 1
  • требало 4
  • требао 2
  • требати 4
  • Требиња 1
  • трене 1
  • тренут 3
  • Тренутак 1
  • тренутак 7
  • тренутака 12
  • тренутан 1
  • тренутка 1
  • тренутке 2
  • тренутку 9
  • тренутно 1
  • тренуцима 2
  • трепавице 1
  • трепериле 1
  • трепету 1
  • трепташе 1
  • тресла 1
  • Треће 1
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 4
  • трећина 1
  • трећу 1
  • Трже 1
  • трже 8
  • Три 1
  • три 15
  • Трилис 1
  • Трилиса 1
  • трилиски 2
  • трилиског 3
  • трка 1
  • трке 1
  • трку 2
  • трла 2
  • трн 2
  • трну 1
  • трњем 1
  • тројица 3
  • тројице 1
  • трошио 1
  • трошном 1
  • трпеза 1
  • трпезу 1
  • трпељиво 1
  • трпи 1
  • трпите 1
  • труба 4
  • трубач 1
  • Трубе 2
  • трубни 1
  • труд 2
  • труда 1
  • трудио 1
  • труђаше 2
  • Ту 18
  • ту 31
  • Туга 1
  • туга 5
  • туге 3
  • тугу 4
  • тугујеш 1
  • туда 1
  • Туђин 1
  • туђин 8
  • Туђина 2
  • туђина 5
  • туђину 2
  • туђинчев 1
  • туђих 1
  • туђу 2
  • тужан 2
  • тужила 3
  • тужиш 1
  • тужна 3
  • тужне 3
  • тужним 1
  • тужно 7
  • тужног 2
  • тужнога 1
  • тужном 1
  • тузи 3
  • тулом 1
  • Тумач 1
  • тумач 3
  • тумачењима 1
  • тумачи 1
  • тумачу 2
  • Тунџа 1
  • Тунџи 1
  • Турака 7
  • Турке 1
  • Турска 1
  • турска 6
  • турске 5
  • турски 7
  • турских 5
  • турског 4
  • турскога 1
  • турској 1
  • турском 2
  • турску 2
  • Турци 8
  • Турцима 12
  • Турчин 1
  • Турчина 2
  • тутањ 1
  • тутњела 1
  • тутњи 2
  • туча 1
  • ћарлијао 1
  • ће 87
  • ћелије 1
  • ћелију 1
  • ћемо 18
  • Ћесар 1
  • ћесар 4
  • ћесара 6
  • ћесарица 10
  • Ћесарица 4
  • ћесарице 19
  • ћесарици 8
  • ћесарицом 3
  • ћесарицу 5
  • ћесаричиним 1
  • ћесаричином 1
  • ћесаровој 1
  • ћесаром 1
  • ћесарскога 1
  • ћесару 1
  • ћете 1
  • Ћефалија 1
  • ћефалија 5
  • ћефалије 4
  • ћефалијо 1
  • Ћефалијо 1
  • ћефалију 1
  • ћеш 20
  • ћу 34
  • ћутала 1
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • ћутао 2
  • ћутаху 4
  • ћуташе 3
  • ћутећи 1
  • Ћутиш 1
  • ћутљиво 1
  • у 826
  • У 95
  • убацити 1
  • убедљивим 1
  • уби 1
  • убија 1
  • убијајући 1
  • убијем 1
  • убијен 2
  • убијеним 1
  • убијенога 1
  • убијеноме 1
  • убили 1
  • убиство 1
  • убица 1
  • убицом 1
  • ублажио 1
  • убојних 2
  • убрза 1
  • убрусе 1
  • уведе 2
  • увек 6
  • увелича 1
  • увело 1
  • увенути 1
  • уверавајући 1
  • уверавањем 1
  • уверавао 1
  • уверен 1
  • уверена 1
  • уверени 1
  • уверења 2
  • уверење 1
  • уверењу 1
  • увери 1
  • уверити 1
  • увидела 1
  • увијаху 1
  • увредио 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • угазити 1
  • угарско 1
  • угаси 1
  • угасио 1
  • угасише 1
  • угине 1
  • углађености 1
  • угљен 1
  • Угљеша 100
  • Угљеше 10
  • Угљеши 10
  • Угљешин 4
  • Угљешина 7
  • Угљешине 9
  • Угљешини 1
  • Угљешино 2
  • Угљешиног 1
  • Угљешиној 1
  • Угљешину 7
  • Угљешом 5
  • Угљешу 9
  • уговора 1
  • уговорено 1
  • уговореном 1
  • уговорену 1
  • угрожаваху 1
  • удали 4
  • удаљенијих 1
  • удаљује 1
  • удаљујући 1
  • удара 2
  • ударајући 1
  • Ударао 1
  • ударати 1
  • удари 3
  • ударила 1
  • ударио 2
  • ударише 3
  • ударце 1
  • ударцу 1
  • удвојио 1
  • удвојити 1
  • удешено 1
  • удружене 1
  • уђе 20
  • уђох 1
  • Уђох 1
  • уђоше 3
  • уђу 1
  • ужас 1
  • ужаснијим 1
  • Ужасно 1
  • ужасом 1
  • ужива 1
  • уживања 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • ужичким 1
  • ужој 1
  • Уз 1
  • уз 17
  • уза 1
  • узајамно 1
  • узалуд 1
  • узастопце 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђене 1
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђења 1
  • узбуђењу 2
  • Узбуна 1
  • узбуну 1
  • узбуњене 1
  • узвика 2
  • узвиком 1
  • Узвиком 1
  • Узвишена 4
  • узвишена 8
  • узвишени 2
  • узвишеним 1
  • узвишених 1
  • узвишеној 1
  • узвишену 1
  • узвишење 1
  • узглавље 1
  • уздама 1
  • уздах 2
  • Уздахну 1
  • уздахну 3
  • уздахнула 1
  • уздаху 1
  • уздаше 1
  • узде 4
  • узди 1
  • уздигне 1
  • уздигну 1
  • уздигнут 1
  • уздиже 1
  • уздисала 1
  • уздисаше 1
  • уздржала 2
  • уздржаном 1
  • уздржати 1
  • узе 10
  • узевши 2
  • узео 3
  • узети 2
  • Узеше 1
  • узеше 2
  • узима 2
  • узјахивања 1
  • узмахивања 1
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмогнем 1
  • узнемиравати 1
  • узнемирен 1
  • узнемирени 1
  • Узнемирено 1
  • узнемиривати 1
  • узору 1
  • узрок 2
  • узрока 1
  • узрујан 1
  • узрујаност 1
  • Уједињеној 1
  • Укаже 1
  • указа 5
  • указала 1
  • указиваше 1
  • Уклањање 1
  • уклањању 2
  • уклањати 1
  • уклео 1
  • уклони 1
  • уклонимо 1
  • уклонио 1
  • Уклонио 1
  • Уклоњен 1
  • укопан 1
  • украс 1
  • украсе 1
  • украсима 1
  • украшеном 1
  • укрстити 2
  • укрстићемо 1
  • укрштати 1
  • укупне 1
  • улазећи 4
  • улази 2
  • улазило 2
  • улазио 1
  • уласка 1
  • уласку 1
  • улива 2
  • уловљена 1
  • улогорити 1
  • ум 1
  • ума 4
  • умакне 1
  • умакоше 1
  • умаћи 4
  • умаче 2
  • уме 1
  • умеју 1
  • умем 1
  • умеша 2
  • умири 2
  • умириле 1
  • умирити 1
  • умолили 1
  • умом 1
  • уморан 2
  • уморна 1
  • уморне 2
  • уморну 1
  • умрла 1
  • Умро 3
  • умро 5
  • уму 1
  • унаоколо 1
  • унесе 1
  • унеше 1
  • уништи 1
  • унутра 1
  • уобичајеног 1
  • уоквиреном 1
  • уочи 1
  • упаде 2
  • Упамтише 1
  • упила 1
  • упиње 1
  • уписа 1
  • упита 26
  • упитомио 1
  • уплашено 1
  • упоредо 1
  • употребио 1
  • употребити 1
  • управа 1
  • управља 1
  • управљање 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управљену 1
  • управо 2
  • управу 5
  • упути 7
  • упутио 1
  • упутити 1
  • упутих 1
  • упутише 1
  • уравњено 1
  • уради 1
  • урадим 1
  • урадио 2
  • урадити 1
  • урадиш 1
  • урвина 2
  • урезана 1
  • урес 2
  • уресе 1
  • Урош 2
  • Уроша 1
  • усамљена 1
  • уседаху 1
  • уседе 1
  • усео 1
  • усиљено 2
  • усклици 1
  • уског 2
  • ускорене 1
  • ускратити 1
  • ускратиш 1
  • ускрснућа 1
  • услуга 4
  • услугу 6
  • услужним 1
  • услужношћу 1
  • услузи 1
  • усна 1
  • усне 1
  • Успавано 1
  • успавану 1
  • успевао 1
  • успела 2
  • успео 1
  • Успео 1
  • Успесмо 1
  • успех 4
  • успеха 2
  • успехе 1
  • успехом 1
  • успешни 1
  • успомена 2
  • успомене 2
  • успори 1
  • усред 1
  • Усред 1
  • усредсредио 1
  • уста 2
  • устављати 1
  • Устаде 1
  • устаде 17
  • устадоше 2
  • устала 1
  • Устани 1
  • устаните 1
  • устао 2
  • устасмо 1
  • устати 1
  • усташе 1
  • устезања 1
  • устезаше 1
  • устремише 1
  • устукла 1
  • устукнути 1
  • уступати 1
  • уступио 1
  • усуди 1
  • утапаше 1
  • утварима 1
  • утврдивши 1
  • утврдили 1
  • утврђења 1
  • утврђује 1
  • утврђујући 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утисака 1
  • утиском 1
  • утицајем 1
  • утицање 1
  • утицаше 1
  • утиче 1
  • утишаваше 1
  • утишам 1
  • утоку 1
  • утону 3
  • утонуло 1
  • утонуо 2
  • утонуше 1
  • утрне 1
  • утрну 3
  • утрњивати 1
  • утруђене 1
  • ућута 2
  • ућутао 1
  • Ућуташе 3
  • ухвати 10
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • ухватити 2
  • ухватише 2
  • учена 1
  • ученик 1
  • ученика 2
  • ученику 1
  • ученога 1
  • ученом 1
  • учености 1
  • учесник 1
  • учесташе 1
  • учешће 1
  • учи 2
  • учили 1
  • учини 11
  • учинила 2
  • учинили 1
  • учинило 1
  • учиним 1
  • учинимо 1
  • Учинио 1
  • учинио 9
  • учинити 4
  • учинићу 1
  • Учинићу 1
  • учињено 3
  • учитељ 2
  • учитеља 1
  • учитељи 1
  • учитељу 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • Ушао 1
  • ушао 2
  • уши 1
  • ушла 1
  • ушли 1
  • ушћа 1
  • ушће 1
  • фанатично 1
  • фанатичног 1
  • Фаталан 1
  • фијука 1
  • фијукање 1
  • фијуче 1
  • Филона 1
  • фркну 1
  • ха 6
  • Ха 6
  • хајаше 1
  • хајде 1
  • Хајде 2
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 1
  • хајдете 1
  • хајдучких 1
  • хајкаче 1
  • хајкачи 4
  • Хаџи 5
  • Хвала 19
  • хвала 8
  • Хвале 1
  • хвалећи 1
  • хвалим 2
  • хвалио 1
  • хвалом 1
  • хваљаше 1
  • хватам 1
  • хе 2
  • Хе 6
  • хилендарски 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 2
  • хиљаде 1
  • хиљаду 1
  • Хиљаду 1
  • хита 1
  • хитати 1
  • хитац 1
  • хитцем 1
  • Хладан 1
  • хладна 1
  • хладније 1
  • хладнијих 1
  • хладовина 1
  • хладовину 1
  • хлеб 2
  • хода 2
  • ходао 1
  • Ходаше 1
  • Ходи 3
  • Ходите 1
  • ходника 1
  • ходом 2
  • хотећи 1
  • хоћаше 1
  • хоће 6
  • хоћемо 1
  • хоћеш 5
  • хоћу 6
  • храбра 2
  • храбраше 1
  • храбри 1
  • Храбри 1
  • храбрих 1
  • храброга 1
  • храброст 1
  • храм 2
  • храму 1
  • храна 1
  • хране 1
  • храном 1
  • храста 2
  • храстом 1
  • Хребељановић 1
  • Хребељановићу 1
  • хрже 1
  • хрзање 1
  • хришћанин 1
  • хришћански 1
  • Хришћанском 1
  • Хрт 1
  • хрти 1
  • Хртови 1
  • хртовима 1
  • Хтеде 2
  • хтеде 5
  • хтедне 1
  • хтела 6
  • хтели 1
  • хтео 8
  • Ху 1
  • хујање 1
  • хујао 1
  • Хује 1
  • хукну 1
  • хуци 1
  • цар 2
  • Цар 3
  • цара 11
  • царев 1
  • цареве 1
  • царевине 5
  • царевини 1
  • царевић 1
  • царевића 2
  • царевићу 1
  • Цариград 2
  • цариградске 1
  • цариградскога 1
  • цариградском 3
  • цариградску 1
  • царице 1
  • царици 1
  • царска 1
  • царске 1
  • царски 2
  • царским 3
  • царској 1
  • царства 5
  • царство 3
  • царством 1
  • царству 1
  • цару 2
  • цвет 1
  • цветак 1
  • цветне 1
  • цветом 1
  • цвећа 1
  • цеди 1
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 3
  • целивам 1
  • целине 1
  • цело 3
  • целог 2
  • целога 1
  • целој 2
  • целу 2
  • ценили 1
  • ценим 2
  • ценио 2
  • Цео 1
  • цео 2
  • цикну 5
  • циком 1
  • циља 1
  • циљала 1
  • циљу 1
  • цитре 1
  • цитри 1
  • Цитро 1
  • цитру 6
  • цичали 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црвени 1
  • црвено 1
  • црква 1
  • цркве 9
  • црквено 1
  • цркви 2
  • црквица 3
  • црквице 6
  • црквици 1
  • црквом 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црна 1
  • црне 4
  • црним 2
  • црнином 1
  • црних 3
  • црно 2
  • црном 2
  • црномањаст 1
  • црпући 1
  • црта 2
  • црте 1
  • чадор 1
  • чадора 13
  • чадоре 1
  • Чадори 1
  • чадори 2
  • чадорима 3
  • чадорје 1
  • чадором 1
  • чадору 1
  • чак 7
  • чамац 1
  • чамцу 1
  • чари 1
  • час 8
  • часа 4
  • часак 4
  • часећи 1
  • часна 1
  • часнијем 1
  • часник 3
  • часника 1
  • часнике 1
  • часно 1
  • часова 5
  • часове 2
  • часови 1
  • часовима 3
  • част 6
  • части 8
  • Частио 1
  • частољубља 1
  • частољубље 1
  • часу 5
  • чега 4
  • чедо 2
  • чекај 1
  • Чекај 1
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекам 2
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • чела 2
  • челенка 1
  • челенке 2
  • челичим 1
  • Чело 1
  • чело 4
  • челу 2
  • чељуст 1
  • чем 1
  • чему 5
  • честа 1
  • честе 1
  • чести 1
  • честит 3
  • честите 1
  • честити 2
  • честитих 3
  • честитог 2
  • честитога 1
  • честитом 1
  • честитост 1
  • Често 1
  • често 6
  • чета 5
  • четворица 1
  • четвртина 1
  • Четвртога 1
  • четвртом 1
  • чете 3
  • четири 5
  • чету 2
  • Чешће 1
  • чешће 10
  • чешћим 1
  • чија 2
  • чика 1
  • чилим 1
  • чилога 1
  • чим 7
  • чиме 2
  • чина 1
  • Чини 1
  • чини 4
  • чинио 3
  • чинити 3
  • чиниш 1
  • чином 1
  • чињаше 1
  • Чињаше 2
  • чиста 2
  • чисто 14
  • чистог 1
  • чисту 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 3
  • читавим 1
  • читаву 1
  • Читала 1
  • читали 1
  • читање 1
  • читао 1
  • читати 4
  • човек 6
  • човека 2
  • човеково 1
  • човечја 1
  • човечјег 1
  • човечјој 1
  • Чрномена 1
  • чрноменски 1
  • Чрноменски 1
  • Чрноменским 1
  • Чрноменских 2
  • чу 6
  • чувара 1
  • чувари 1
  • чувате 1
  • чувен 1
  • Чувен 1
  • чувени 1
  • чувенога 1
  • чувеном 1
  • чувши 1
  • Чувши 1
  • чуда 2
  • чудећи 1
  • чудили 1
  • чудно 2
  • чудновати 1
  • чудноватим 1
  • чудноватих 1
  • чудновато 2
  • чудног 1
  • чудо 2
  • чуду 3
  • чуђаше 1
  • Чуј 2
  • чујаше 2
  • чује 4
  • чујем 1
  • чују 2
  • чула 2
  • чули 2
  • чуло 2
  • чунићу 1
  • чуну 1
  • Чуо 1
  • чуо 9
  • чупавом 1
  • чути 5
  • чутура 1
  • чутуру 3
  • чућеш 1
  • Чућеш 1
  • чуше 3
  • џелатске 1
  • џилита 1
  • џилитом 1
  • ша 1
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шале 2
  • шали 3
  • шалим 1
  • Шалу 1
  • шаље 2
  • шаљем 1
  • шаљу 2
  • шапну 1
  • шапутању 1
  • шапутати 1
  • шапутаху 1
  • шапуташе 2
  • шарена 1
  • шаренило 1
  • шареним 2
  • шарено 1
  • шаренога 1
  • шарне 1
  • Шахин 5
  • Шахина 1
  • шездесет 1
  • шесет 2
  • шеснаеста 1
  • шеснаестом 1
  • шест 1
  • шиба 1
  • шибља 1
  • шибљу 1
  • шикну 2
  • шиљак 1
  • шираху 1
  • ширини 1
  • широке 1
  • широки 1
  • Широки 1
  • широким 1
  • широком 1
  • широм 2
  • шкрипа 2
  • шкрипну 1
  • шлем 1
  • Шта 10
  • шта 47
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штедети 1
  • штеђаше 1
  • штета 2
  • штетне 1
  • штити 1
  • штитова 2
  • штитом 1
  • што 184
  • Што 6
  • штогод 2
  • шубаром 1
  • шубару 1
  • шумарка 1
  • шумарку 1
  • шуми 1
  • шумило 1
  • шумицом 1
  • шумицу 1
  • шумску 1
  • шуму 1
36669 matches
е стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p 
ишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима,  
ашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одст 
нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом од 
>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину 
 слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба  
јем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, ви 
{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју 
е за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за  
о дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас п 
е из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако 
здизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска пе 
Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Т 
тица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Вид 
оја није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војнич 
г читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жал 
рамске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим сав 
рв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече 
 која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељ 
рљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радо 
умња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Пра 
рига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше 
ља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар ниј 
тресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео 
ђе у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цр 
 пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војс 
ко слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неог 
ћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти 
ведању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученог 
 убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{ 
е области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он  
моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мо 
а, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јел 
а канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} 
у се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту 
елику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по 
 зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ ја 
таве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p> 
 дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, 
а.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао 
сталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са  
>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дан 
n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p 
е под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазил 
 Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је 
 одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стр 
ња бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док  
е удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао ли 
стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске 
у за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто  
ојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео п 
Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, беј 
 се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом стол 
еко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише  
гано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим  
 богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко  
уда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p 
за — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! —  
твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вук 
дском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити пости 
бу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из прат 
уба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Пон 
а.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну с 
е стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изг 
р снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда 
журити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно раза 
је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосн 
и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не зауста 
та.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се 
n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва  
 ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јес 
 пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после н 
 ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољети 
де настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да о 
обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа  
ком, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност  
ледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало по 
и зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше сно 
ледње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу 
но! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесариц 
г дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> < 
 редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</ 
.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо  
 Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше 
— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад  
пире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и се 
н у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина,  
је је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који ј 
спотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и л 
источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вред 
ри Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојко 
ве израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену н 
.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима ца 
а ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ов 
аска.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градс 
 Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на пут 
p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.< 
се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p 
 дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p 
војка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где 
а вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манас 
ацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе 
е са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и  
амо толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више  
 кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја је 
ла, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећ 
ви Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, 
рихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и  
могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћ 
јте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Ла 
шао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} П 
у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Как 
 ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје 
 ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p 
и Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја вр 
укну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твој 
 и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} 
 господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се 
, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64 
p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, к 
њак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после  
лико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту  
е жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> < 
аде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за 
уке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршењ 
ила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога да 
е, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку 
ево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S 
и једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колик 
S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мог 
>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далек 
 даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — во 
на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} 
 очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, ко 
је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих 
 почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благосл 
.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око кра 
 <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везано 
 У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваш 
јихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Гов 
оју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прил 
 су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спа 
<p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И 
ранке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њен 
је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој 
а расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, госп 
а зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева др 
ато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренс 
’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S}  
ну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе  
е другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братск 
 Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p 
што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су 
 па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се сав 
ас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни тол 
а.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не зн 
царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње,  
нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ак 
ворити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве 
ше у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је  
ног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бо 
моћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је о 
оји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга г 
="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да та 
х лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у ру 
> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се ок 
{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, ка 
 ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас к 
гом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна с 
p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ при 
жност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвише 
олико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен 
 соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледај 
> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те 
 <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох  
оказивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви. 
 се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, ду 
а чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, и 
 везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст 
синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше  
не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и 
.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Доб 
ан турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са  
леде своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, не 
} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарс 
се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад. 
ике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} 
ша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет  
у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гле 
ана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу 
 Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</ 
рошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће  
ешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им 
мазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био м 
е посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет,  
бојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на зем 
х врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се  
рекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагл 
ила.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се жи 
 дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хв 
а је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде 
олико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" />  
1" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на  
олибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се 
и починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград < 
уку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} М 
је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промиц 
показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост доб 
но Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био 
них!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душ 
јем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу. 
го, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда  
рашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у на 
њачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>М 
а пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у з 
један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" 
p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму 
атара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари  
lestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> 
е говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у д 
гљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а ос 
Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници  
бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с поко 
ноги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војс 
а са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно  
аже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњ 
 је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојил 
победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђа 
еже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким  
ћаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па сед 
ан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га 
ло љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, с 
, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо! 
и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз  
ожењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнут 
о доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму  
/p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су стар 
лаго!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелаг 
ем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му с 
 границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш  
 и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био 
. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште 
а.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.< 
ше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он 
цао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну ма 
лисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно  
ао збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у 
 страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p>  
 овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} О 
трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у 
ара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди 
под огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се  
дин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, 
Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустиња 
о ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један пото 
 у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођост 
{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао ви 
>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њ 
зби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож 
 вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да им 
</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону и 
Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја су 
Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до не 
и спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S 
?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да 
и, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику  
на и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколи 
 уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са 
ма нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао 
је толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости  
шалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нест 
рећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубив 
јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегд 
вљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, 
не просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине л 
е људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта 
е, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном мило 
.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухв 
и се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли ј 
да ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који ј 
 Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S 
вши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ зна 
ромогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи д 
глед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намер 
ках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њ 
немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити  
з!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, мно 
ина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји 
м се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени 
и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у  
ан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{ 
тече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на м 
дника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учини 
чи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли разде 
му војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицо 
Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, вел 
ча.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не прив 
а се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, 
и прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да 
у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Деја 
 одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чи 
, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звез 
 и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на  
сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ниш 
а на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Гос 
о је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бива 
киваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p 
.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе 
ле га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</ 
лу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже  
ише чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао во 
мири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за с 
јна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв  
који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалос 
 и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, 
еспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на 
седе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> 
н још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за нек 
Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила  
ли ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова тако 
пријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећ 
ропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} 
е замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке пома 
 се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен  
жбу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витеш 
 одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?< 
кали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јов 
поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво по 
мајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на вис 
кама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом вер 
 залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши 
 је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била приву 
p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, п 
> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле ид 
зу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n 
љаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је млад 
Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} 
 рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнем 
о је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче 
.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, 
знати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног трен 
племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више ужива 
ност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивал 
 овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако 
 витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опе 
е крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и ниг 
 најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и р 
о пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина при 
p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поузда 
ено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не м 
тио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем с 
Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја так 
<p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> 
 на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо  
баљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, 
иш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: 
 тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ће 
, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да н 
иште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па вид 
9" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба 
рича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p> 
 заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Но 
за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у над 
 сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и д 
ље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — 
дговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свака 
ана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, к 
о за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи од 
слиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше проти 
/p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скра 
е дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на  
више раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубо 
а бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исп 
то год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита во 
обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p> 
а је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, х 
шлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја са 
де Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" 
а, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнат 
ина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њ 
ње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p>  
ац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да з 
оје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p>  
 што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — 
S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, н 
ног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Г 
Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову од 
паде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га пре 
а, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахо 
{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом 
и — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> 
а колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу к 
седлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за рук 
ло дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек 
 Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће 
еници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми св 
 саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, 
а жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти ме 
јко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим с 
ом и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој кра 
у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад доче 
<pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејанови 
ска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедн 
ну Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову кра 
head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n 
риваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га  
а. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак 
 <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не 
 очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb 
ађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— 
{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p> 
м држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два час 
 — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог з 
а показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{ 
их особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одош 
о.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па 
 позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запо 
ког предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац  
estone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску  
у.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве у 
а, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и  
реко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се з 
 души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанст 
ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се извор 
је непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обил 
 Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планин 
риштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p>  
е.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p 
 на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није н 
у несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томин 
 је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих вата 
лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, 
љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред  
поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Б 
 <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројат 
</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци н 
рима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Ал 
кашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржњ 
 он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомила 
спотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле исто 
ове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима 
ad>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друшт 
 велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста св 
е се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> 
пног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остат 
се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких  
ехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Свет 
м се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђи 
 помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку  
 живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Мо 
осле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло вр 
ам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт 
ревине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина 
нског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и 
о, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је 
знаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а  
сле споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу свој 
као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од 
клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе,  
ла узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала  
ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се од 
 у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри пооч 
оћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадосниј 
штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још јед 
и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и А 
да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, поче 
ц само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које 
имиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и од 
 јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту 
га остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</ 
ојединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше  
 његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно  
и и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце свој 
дахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Кр 
и коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно  
н у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, прид 
а старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни гу 
поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи 
дужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих вој 
{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли 
 које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде после 
том пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ н 
ластеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој вите 
и је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина 
 љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи по 
на, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„П 
асник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече п 
 нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пус 
страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је п 
јна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— 
вати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га с 
наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и г 
ке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас пр 
точих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, д 
ужје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружј 
 свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{ 
м!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Ови 
 пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S}  
али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати  
 страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху 
 Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу  
у своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо је 
о мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећ 
Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} 
 и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Ч 
 до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град. 
д се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја  
ио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} По 
еко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје ду 
ати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја в 
и је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не 
ет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја 
узданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од  
 се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник  
ма цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благој 
зијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрл 
т’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми 
а ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме пр 
 винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако  
 Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p 
</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и 
снути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни тол 
Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb  
 ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је  
обом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо 
уби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи пода 
је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазор 
а, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и 
јко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Даб 
 што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка. 
можо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се  
 био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко  
виђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким де 
ху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на сви 
 је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до м 
м што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима своји 
ске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помиш 
p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирн 
остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се при 
љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињ 
оведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p 
нађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, пр 
 са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је не 
нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмск 
егова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војво 
 Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{ 
" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мал 
, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства ви 
нани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места 
p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о во 
слоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин  
по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p>  
 је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је  
не очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино п 
ад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима.. 
 И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и превар 
 зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало по 
у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада 
одно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну 
p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би  
то наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> < 
n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињен 
ну коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици,  
 међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља но 
p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин до 
За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко ука 
Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало 
да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју о 
и се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим к 
остајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе св 
, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник п 
 да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, 
} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се п 
љу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Д 
творно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на ш 
<p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девој 
</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, б 
p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућ 
гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — 
во обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио  
после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори д 
звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу пр 
<p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Т 
че Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> 
т.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p 
 коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред гор 
тем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пут 
га мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казив 
а.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На  
ије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори стара 
 да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се п 
воје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад о 
чно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p>  
они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари срп 
} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој 
продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</ 
очише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није  
 Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довик 
 Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! —  
ли је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? —  
</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пал 
ше, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох 
о шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихн 
одару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звез 
 већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме  
ед свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама пом 
и дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљо 
е себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јуна 
p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни б 
крајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„П 
средњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војс 
p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још  
!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо м 
 црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ра 
 знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна 
азила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’ 
сно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод  
 Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, и 
аља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и кра 
бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </d 
 опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњиц 
ојводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А 
 Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози! 
ликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи  
е војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав  
моћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, 
а вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди 
ртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читав 
71" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се с 
рана око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомост 
рци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</ 
и и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема 
ољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један час 
ндигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде к 
 коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— 
> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на дес 
!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> 
<p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађе 
</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p> 
а му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе  
>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у  
његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, 
араху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под 
одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он ј 
и се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одг 
нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће б 
 је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубил 
 Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три  
ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам  
 овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Тво 
од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам оста 
 је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје. 
га је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један  
ам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био  
кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних 
убитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде  
ко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну ан 
.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једно 
} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у в 
зненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собо 
тала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војих 
динцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико 
а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста б 
еле војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, иду 
/p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому та 
на затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби  
ала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани 
 више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његов 
ино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ 
цем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринул 
ла, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим скл 
еде, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и непо 
>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом плати 
{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поште 
 ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе 
оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S 
ба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. —  
га краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, д 
зари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у  
за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не мог 
</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А 
 Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом 
ку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај за 
едника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер ј 
{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема п 
убоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Пре 
ре и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после  
јску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} П 
пламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</ 
длу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p> 
 сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" />< 
 може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама 
и.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао но 
право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецање 
давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па г 
младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свеч 
S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се ст 
нца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не 
опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није прав 
.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас н 
ић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранков 
е Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није врем 
је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотов 
м брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> 
ој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из  
 на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспот 
гима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворен 
pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, в 
 догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко 
њица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху з 
аве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће  
нута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим 
 кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник 
у лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне н 
енска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, 
и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше 
пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он  
 сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и  
ад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај ст 
од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тв 
у за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске 
ниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.< 
рнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела б 
тараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него шт 
лио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Друг 
ви све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума проро 
 у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари двор 
спотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не беј 
ислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добр 
ојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањ 
чило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што ј 
у собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а  
е руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном 
 продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке 
је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слу 
јводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исто 
х тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бо 
 могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја,  
крено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки т 
но признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једно 
и је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за 
дна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још н 
бали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, ш 
нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега 
 То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам 
 нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих 
азити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што ј 
ак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ м 
е обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одеље 
н скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше п 
бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше 
— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица 
жи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљно 
е стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској с 
да, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што  
ј се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор 
адосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни 
учио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучит 
 јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не 
о пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти к 
о имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брз 
чким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше 
јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он  
 дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године наз 
 надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је д 
 спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највидније 
о на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком 
адости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{ 
мах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли! 
смо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да са 
.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>—  
 шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, уч 
е Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито ју 
 ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора пос 
унаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио с 
ије чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је оти 
ликога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток п 
је хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размиш 
а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p>  
рирода могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сја 
сле као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света  
ичим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то  
и невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зу 
, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да 
е речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може уч 
> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам 
 <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88"  
из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, ш 
</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме п 
ож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај  
се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу 
вечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} 
одару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде  
 <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p> 
p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отво 
уша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандал 
ио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових 
о намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, вел 
слони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p 
 додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — распра 
по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ћ 
о.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они је 
ст његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он 
о умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не с 
p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писну 
о најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуз 
 n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто уст 
 истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.< 
кретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око њ 
{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим 
 жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај 
Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ 
упила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па 
ност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од св 
а Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које 
тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено р 
А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p> 
новао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао р 
.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ  
 прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Че 
 од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти. 
бу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре свану 
х зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пло 
лавом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећ 
 предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао с 
е душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мисли 
ице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако 
е склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не вра 
ајлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела 
 бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовим 
мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна. 
је не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје  
речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S 
е немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром,  
заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ве 
, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Т 
 Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.< 
 Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен 
ке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег 
ну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспо 
рђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за зборишт 
ојске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — т 
б за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отво 
> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту 
онах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — раши 
патила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преве 
p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не оча 
а била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска пр 
елика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врат 
 зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије доб 
љу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је 
</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповеда 
приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима у 
 помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болес 
заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника 
ијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је беј 
За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја  
аија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници из 
</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице мил 
ло, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p 
је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара  
лижио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног велик 
војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминул 
рами ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме пост 
P18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која 
вао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока  
му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{ 
 и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у на 
, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у дра 
уњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја з 
ога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> 
анин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’д 
ара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи  
pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавија 
Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже 
аску у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузд 
ојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам 
<p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом бор 
ног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благој 
х и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску 
стиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који 
</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро 
аци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше при 
то год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуб 
> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и 
ршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било не 
ивен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су  
утње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им 
 девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радо 
своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо  
ру са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до мест 
ричаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом вр 
дсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од о 
ва грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p>  
м доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{ 
ме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости о 
ј госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ло 
ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли њего 
ћи и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не беја 
а јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p> 
 госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустић 
атријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је ср 
 СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДР 
Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење кр 
, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје 
 он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у м 
од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе,  
јко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и са 
а поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба 
е у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом,  
лови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> < 
а ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Гото 
помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Т 
/p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Го 
стаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прек 
 потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А ј 
чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турц 
ред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</ 
 биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, 
Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бе 
</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици  
рој Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.< 
илике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и з 
о однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодил 
му Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти ле 
Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад с 
вши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања 
ме, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све ј 
је ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усред 
ан од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да г 
p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се вр 
ремена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је В 
послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме  
 сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{ 
ави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не с 
руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је дарива 
p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвиш 
лазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је,  
д ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу 
није уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је т 
и драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је 
потице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом г 
>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и В 
ему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, ко 
ако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ћ 
Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим нам 
тићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са  
и читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и п 
де својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугам 
 дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p> 
а! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад 
све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађај 
Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута,  
а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њи 
 се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> < 
 лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пу 
уше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње 
ка други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ при 
 млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њ 
гословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад ј 
и то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па за 
 проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну  
.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а  
 а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад 
 господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мора 
Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз 
, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међ 
ише, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју 
ко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви 
то, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха,  
вог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у  
е.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са с 
 јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке том 
и хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" 
ad>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи 
а Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је  
ешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајућ 
оје се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађ 
спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуре 
 му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је 
 Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то 
о па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само  
ве, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, ка 
ца Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељ 
тво, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата 
оше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се  
т краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је с 
је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друг 
р, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисл 
и стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисм 
се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле 
нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ват 
 Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Ук 
 баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по н 
а.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њег 
м и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никак 
упите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанс 
0" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточ 
p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џела 
 једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.< 
нака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је т 
 мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепт 
ијатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може б 
ури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака 
губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима  
нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке  
ише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чу 
ити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми 
рски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Ни 
у анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са своји 
оранин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан 
/p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе  
аљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ на 
гов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго 
ави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подр 
ире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> < 
о дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, 
о опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њихов 
екиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом за 
и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које ј 
силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим изб 
ке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изг 
се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога б 
 Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А  
авих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</ 
Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има мно 
 далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника ца 
осподске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је 
таје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </ 
 најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је јо 
сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Р 
ост Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику  
ућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар. 
љи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војни 
 од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, вел 
ођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног во 
асима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтар 
 <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и 
и, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђа 
 смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у 
 устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело 
у је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бег 
иоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div typ 
>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грч 
лузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још  
ападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између  
весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се раз 
 је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од н 
да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома  
То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добр 
p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>М 
</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад 
 ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не з 
е огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин њ 
њу слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чег 
а.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламе 
так каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу  
 торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију 
ко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у  
мља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонил 
 осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми 
 шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зн 
њу.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути север 
 траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца 
оде зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух. 
тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице 
с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака пос 
м мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Том 
осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли сти 
хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од полов 
ац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу ј 
, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је  
и.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> 
} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу 
а зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом  
<pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прош 
ева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изнена 
сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то нем 
крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, 
кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високо 
 за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па  
ne unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска  
еним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече 
ца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на гр 
рац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирно 
вина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши град 
зданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што и 
 по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли јо 
ог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор  
за.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p>  
а са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много жен 
ленка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком 
ного туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употреб 
 у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>Н 
</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, 
 одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међ 
збојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> 
хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опши 
} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру 
х.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није оствар 
ичку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам све 
 братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p 
 ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се  
чнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име тв 
требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S}  
 — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што 
 Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ан 
ина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само  
та!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
јко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одај 
ивице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана 
дина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — пита 
 клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив 
вом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су и 
о је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— О 
арица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и вел 
 пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је 
било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Ра 
рништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без погов 
 брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге,  
оњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупив 
, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак  
ласти доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало б 
усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p>  
 престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас п 
 Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о  
а, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што  
4" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је десп 
илом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у п 
>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља држ 
крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди 
ак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, по 
и деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи д 
енчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</ 
ничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако м 
ко и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав 
и је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха  
вника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај друг 
 радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мр 
еће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наиме 
 клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не мог 
 љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у дво 
="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте на 
ду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до са 
жној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу. 
} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вр 
, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p 
 платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћер 
оче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме с 
едузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да на 
је се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да ши 
у ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ј 
пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљ 
уле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескр 
, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S}  
брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског о 
 са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је у 
 и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, про 
 година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању о 
 против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96"  
Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — до 
 непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред  
p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.< 
ашеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико  
испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху но 
рашно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и н 
, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p 
 нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута изме 
 коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је зн 
Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те с 
средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не  
пати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за час 
ђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, 
ког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим 
 веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуно 
ском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи  
ићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни ј 
S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима 
а не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p>  
аму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху 
неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше 
чи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толи 
навши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњ 
 собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p> 
рана, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у к 
 црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло  
нога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — з 
ја, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и зај 
етоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге  
р си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Х 
/p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ 
рстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио см 
 месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам  
аљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих 
а. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспото 
је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> < 
наховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питање 
ојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих 
е неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} 
е, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов си 
г дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а д 
ече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему вод 
ина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непре 
Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи ск 
алу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Уг 
е војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му зад 
p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне сл 
 од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војск 
у двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А  
отово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не 
, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар 
ички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, 
Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач 
руне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пре 
редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране н 
а спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћ 
о још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у 
мети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему  
ао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и  
а Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по  
 Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку с 
/p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта  
 под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих до 
} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница  
 Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на груди 
ницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој 
ута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом дола 
 бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који ј 
свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је 
или поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њег 
 између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела 
илиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, 
и:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није в 
што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваш 
олац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко 
јко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара,  
 мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избег 
стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не про 
адовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала сн 
И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Т 
одну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово  
и Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> 
аше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— По 
ије...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекив 
p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гој 
ч, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно  
међу Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска тур 
е, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове 
 део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније  
аија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро 
еша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учи 
ући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Бе 
 друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на вр 
атила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања п 
заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, 
у па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама св 
се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом  
 и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.< 
ом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дуж 
е.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, врати 
 понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осе 
иком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде  
у долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с ми 
>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину 
ој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине. 
 знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се  
ам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци п 
азорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па р 
Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких са 
сно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљ 
 која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p> 
ла дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са ј 
зо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p> 
овори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног во 
Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелен 
сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се 
а.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с ду 
ра завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво 
ље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама вез 
и преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите 
— Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у 
је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла  
нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чуту 
деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам вера 
ве задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој  
, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и 
д Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчило 
 Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна ју 
о њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месе 
дакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе н 
цу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна б 
да и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио в 
 каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво  
илном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са дв 
редини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова нев 
АПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за  
ом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега о 
е заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> д 
в и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и 
планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата;  
еменитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један д 
на срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p 
нади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао 
ео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из 
/p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Прев 
 ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S}  
 би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! —  
ранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, и 
рава!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А  
иц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, д 
{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p>  
стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност пох 
постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ће 
њичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Т 
ити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— В 
и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмо 
Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, шт 
 недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с ору 
пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С 
 некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом ник 
њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа  
иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да 
шко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно б 
ичај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуд 
 вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече му 
л’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, се 
на одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S}  
p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим п 
љеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али м 
ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p>  
 позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице б 
тано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="3 
 да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчил 
е је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегн 
 се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би  
 охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском в 
 часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше за 
еч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.< 
ља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро пос 
ва Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и 
ке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са 
ње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за ко 
ких грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшн 
оремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљал 
богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседниц 
и: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина 
ља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, оте 
ма Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је дог 
ижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са гр 
сно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} А 
била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мисл 
/p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико  
реме помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у  
постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора нис 
 он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало  
ном <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубиш 
лмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довел 
> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати 
мњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет 
вртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ 
је жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву па 
ц се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није та 
брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гој 
, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу 
вно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала 
им био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестан 
} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу  
Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахи 
кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала  
дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено 
ало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А н 
ајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији д 
е.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах 
јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, и 
и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиско 
лио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p 
 свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша  
ада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих 
није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене п 
"36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалек 
 јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Те 
— као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у 
на друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачан 
/p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева п 
те првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витешт 
ја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више р 
30_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је  
лазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одриц 
и Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена 
деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине  
оги други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стр 
а тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да наб 
ари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара. 
:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српс 
>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на дв 
 седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борб 
у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољ 
предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, пр 
 пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја ср 
су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим  
ла напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак 
бела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топл 
на ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опрец 
<p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознат 
 новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао нек 
 дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без усте 
ин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Т 
еко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибој 
еки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па ме 
а.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је посл 
ђу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и 
вши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омањ 
 <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки 
сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана о 
ead>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер 
ка природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животн 
а привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, 
 тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са  
Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Го 
ви ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да  
Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних  
радала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S}  
е Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно  
Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пож 
магач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су  
 патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божј 
рошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела н 
 двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} С 
 могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао 
, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била чест 
.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се в 
а да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен ка 
с аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком пут 
.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, к 
ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.< 
тепеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Ста 
г грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, коли 
у пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо  
ске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње над 
јајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади с 
Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мир 
овог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, ј 
гору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Сам 
у, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом то 
ала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао ј 
горовала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> < 
ранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је њег 
зену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Т 
рајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S}  
стао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда б 
вестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа  
јкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се ти 
 мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лута 
е 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непр 
и чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама пре 
 је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних с 
вечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</ 
ост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем г 
> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново 
На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Ода 
који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће  
чила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој с 
ратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и 
 Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у  
ма у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се с 
/p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздра 
граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање  
, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке 
томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и  
и у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први ло 
еч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љу 
м све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку 
 <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{ 
а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог д 
и!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. —  
{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред  
е пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од 
шњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и њ 
е њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила о 
<p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српск 
ма, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по 
на с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{ 
 овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљ 
 је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> < 
сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи  
 мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очек 
ог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и  
р је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже!  
ху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.< 
твар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут  
монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и ка 
 они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што н 
се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестр 
 и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се  
мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после  
 <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико саз 
обра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј 
м ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је тр 
весно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се с 
 се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а посл 
ако је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли 
ео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је в 
 Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајн 
о што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати м 
да био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче н 
ама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњ 
т.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза 
 скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро 
е причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар  
јко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко цело 
а Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно,  
га мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва  
е остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање,  
м логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе  
l:id="SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дре 
</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с 
оше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доц 
ше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од в 
ким и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај г 
одитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог п 
ојим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога,  
о поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> < 
ислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом преду 
н и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слази 
убојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и 
 фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем св 
сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разго 
у:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и ка 
 служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер цр 
е у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У ло 
> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p 
ре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек д 
отпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога роди 
ило немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити. 
један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задоби 
 свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесари 
 већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Пре 
 <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, дв 
свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је  
тир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у  
} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник з 
а једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, 
одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у  
ом код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом 
о предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, д 
ечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедн 
и! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека  
с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче д 
 Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу с 
/p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре 
ри друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то 
лија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба 
ли на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо  
ан области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао 
 за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нест 
реведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу пр 
е један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, зв 
зило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местим 
ребати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку у 
 Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколик 
ову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је о 
дмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од  
ткиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по пу 
 <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим р 
 у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет с 
 је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јар 
а несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским,  
чено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату 
ави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговим 
 сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика  
 једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао  
га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а он 
 речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом в 
орни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики клан 
стаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој бу 
ња љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> 
едан не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту 
неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а ода 
 су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p>  
о.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лис 
"60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им 
есени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угље 
ано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачки 
а надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с м 
овину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским дога 
ој и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни 
 своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваш 
 <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли 
 нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао в 
о што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспот 
у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, ко 
 <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи 
јаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се д 
 чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти  
а друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са к 
у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље њ 
е рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше црк 
ом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — 
 се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из ју 
роговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Бого 
шта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака  
стелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, в 
оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко м 
заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни у 
та:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев поса 
дим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је  
адно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Дра 
стало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу 
есар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у облас 
ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на поги 
ицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</ 
елија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S}  
ти погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од заку 
и отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такм 
S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника 
ли су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Правист 
b n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом п 
 просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је 
ао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневно 
 /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши ј 
ко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових 
 почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољ 
саву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти  
ену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће  
ну. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако д 
их година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му по 
е му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизал 
 туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, шт 
 некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рај 
разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна при 
за.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту. 
 или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна в 
и се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом д 
то.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није мног 
у своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па 
ј је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нап 
исташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне 
ком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S}  
 родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Мо 
а кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправи 
г новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет прод 
ја српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу  
 Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њен 
, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага 
рзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успе 
ром венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору 
чно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> 
де се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па ј 
саија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није мор 
 <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све з 
ем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! —  
етског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено с 
искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" />  
на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и п 
<p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се 
похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, 
купљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао 
већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <p 
придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} П 
 али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од  
е све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше ми 
у баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у  
и ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Н 
свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана  
енцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapt 
тања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и бла 
н очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одгов 
тељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само  
их завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се  
— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину 
, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро? 
S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не до 
кашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн да 
дости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин с 
јни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег р 
онесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са  
ла ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S}  
ну мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? з 
уба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити вит 
очену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жр 
 шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која дон 
ом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац  
рпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — од 
товали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Т 
ше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хреб 
ре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у м 
ој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— 
еограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја т 
ај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи стариј 
оше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{ 
запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеорион 
p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних грани 
ла је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да 
Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим к 
су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била  
је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог  
раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевро 
а буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше То 
аља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја мол 
о и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</ 
 као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њим 
овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се 
ађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се д 
аном туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио 
о си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, в 
/p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје 
 скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у о 
е мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је ст 
то долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад ста 
 остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље 
еној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих ве 
гом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мен 
>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се за 
ма, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови 
лонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је н 
ила је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана  
 његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагор 
, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и 
 пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа м 
 Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опе 
релога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох в 
ве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n=" 
а и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан  
х!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанати 
ледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добр 
Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:< 
.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој о 
а почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гој 
она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о па 
а се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, к 
 нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадаш 
дговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у о 
нтинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — уч 
 и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} 
о је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута  
роз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака и 
ука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад ло 
.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одр 
миле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без р 
а и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од  
. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који  
ете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо п 
убоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недал 
ораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рука 
 сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајков 
 одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ј 
толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках т 
они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српс 
 је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се  
браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част  
 и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша  
на, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко 
ром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога 
ровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо сви 
тупи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Бо 
шапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог  
пусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да  
ало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве проти 
атак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрат 
 <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издр 
>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћ 
 Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било,  
љаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим бл 
у, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изиш 
<p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — 
S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, к 
 ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачк 
ога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде вре 
уба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца  
арице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су 
:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, све 
 доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p> 
та он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде 
ко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S}  
г царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да зад 
 приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога ца 
је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегу 
S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца она 
почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли. 
 — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи  
ства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није с 
е :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је ме 
/p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха н 
 био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасн 
опљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, кој 
 Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је 
оше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> < 
тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњ 
 али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому с 
 рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери  
им гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазив 
зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљењ 
ипремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао дв 
реко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи  
г крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гум 
tone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску об 
Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке стар 
, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутак 
и могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у сво 
а неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај в 
есам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крвав 
сталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходо 
ући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете г 
зе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је суд 
дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код  
сподару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем св 
тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје ле 
 одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p 
це, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар н 
S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се п 
ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећ 
илост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу при 
ла и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом 
вој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и У 
</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој добро 
p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу  
их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Поз 
руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Б 
 га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори стара 
елене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} 
 да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећ 
ћеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и под 
у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда 
 да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>—  
 друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са св 
руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је би 
сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p 
ле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га по 
раљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p>  
у.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су  
бро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздат 
о?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало зам 
/p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити 
— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} 
ротив зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом на 
 небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p 
Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много леп 
грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегда 
шила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p 
д ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са 
алим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља  
вара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Г 
и отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати  
, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p 
от бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата 
узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед  
, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотови 
где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уг 
вом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејах 
у познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, д 
 и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне  
луге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бр 
а Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у 
 челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, н 
чно времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је 
 обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је из 
?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен,  
р на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога ст 
га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бе 
ку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гој 
едишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима п 
говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Ср 
и, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној стр 
ране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилац 
са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаки 
а краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— М 
гљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих вите 
зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је вој 
остадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S}  
<p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — та 
>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љу 
<p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179 
ко тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тог 
Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војв 
ам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излаж 
0" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хи 
о одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле ниј 
е требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војв 
ве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад 
а трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо 
 најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> 
тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами 
жа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала нај 
лед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глав 
какању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити  
еље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S}  
мрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Ви 
 Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на ис 
оја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукаш 
 деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} 
 је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског  
војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише 
, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни пов 
је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним н 
д један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач какво 
о био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица 
е рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> 
иште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А к 
ари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</ 
н пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирск 
м.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, х 
ј људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ић 
и држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше о 
<p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се 
ро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред  
исну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Ос 
евачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у  
и!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*"  
, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да 
дан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко 
е могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, ма 
/p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>—  
 Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш ник 
 да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњиц 
амо јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалош 
е војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори ст 
 одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.< 
це, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да мах 
 различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог 
грађе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у  
{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, п 
м читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом распр 
>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посвед 
а са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад 
 твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забав 
ена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло  
 и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Н 
То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је  
174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, п 
Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> 
а стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта с 
 си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад из 
који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био 
на.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{ 
асак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше  
</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја м 
 осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до  
Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — коли 
p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, ли 
стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пун 
 победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вр 
ах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Вој 
ег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Ст 
p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску,  
даје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Бр 
оњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи д 
е други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S 
де око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Б 
упљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци  
ан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.< 
 јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{ 
на?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љуба 
ако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо з 
<pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, дес 
„Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, и 
а су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> < 
помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више 
о уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врт 
, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било 
д сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши  
} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S 
анике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу ви 
ве нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или 
моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се А 
шу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускра 
ановника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет зав 
ного надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се пролам 
ново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи,  
кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је бит 
јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу д 
у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога  
т, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма 
а пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.< 
је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Уг 
ад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде  
ежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске в 
еко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само  
већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића,  
стоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас проле 
ену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступај 
брижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према 
рими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи ј 
ли Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио п 
ик разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> 
а, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање  
 са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Р 
p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> < 
а штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први 
 двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду,  
а војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брз 
лижи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста но 
 Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске 
ржао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом в 
лаве и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајеви 
сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном  
руги јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</ 
стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим ју 
{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пр 
са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивај 
о испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Во 
ла...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице  
скрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна 
ине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости насту 
} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? —  
ше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао 
рављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу 
 Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави 
{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја с 
>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда  
} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и њего 
ође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и 
 <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде 
ет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко 
оме буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по  
тац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспоти 
а, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаиј 
 у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње 
 /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше чести 
.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико  
еба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p>  
у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашн 
— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу усл 
 ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав ц 
ри дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за о 
шао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упил 
м дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима  
 учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Ма 
p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточи 
 женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се  
} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово ј 
рата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Измеђ 
 Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедни 
 а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћ 
сто одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина ј 
и, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све 
Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња 
њаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана поч 
 су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S}  
осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе 
антиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружј 
пске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени по 
ан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S}  
вши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{ 
а бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царст 
е часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обеле 
о и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша 
 а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили то 
адости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се бор 
 их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изи 
 — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p> 
Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном 
а разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде 
сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право п 
ољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да  
ркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:< 
ма и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљ 
ом лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’ 
 превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се 
 црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</ 
е у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај дру 
 је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет 
ина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изос 
ању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла  
не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се син 
 обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој ду 
аћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог 
и и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си  
алипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао  
 приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде  
ци цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господари 
мо ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи не 
ам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S 
 гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске  
 је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Бал 
 запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одго 
у песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други —  
 противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли д 
ј заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда к 
ло породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су бра 
ну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на гр 
ем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, шт 
тез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је б 
руживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори 
 казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То ни 
ну јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а п 
ла га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача н 
} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је  
ах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да по 
 где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица  
оклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скид 
руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин 
а, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавч 
шљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане ј 
 пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Ниј 
оме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом ра 
стојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S 
/p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се  
ена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те 
раву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војн 
ну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо 
 је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи 
 могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S}  
естит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Вој 
и се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и  
усто сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на 
 Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Го 
 обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио,  
ајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморн 
долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је не 
Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се стар 
се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше з 
> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала!  
н поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Б 
 деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједнич 
а је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старо 
 његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војв 
 Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој ода 
 стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише  
ај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђ 
озападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Варда 
сиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Го 
аник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војв 
енуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову во 
 <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова  
 у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба 
C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у 
ослужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зн 
ху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља. 
му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А м 
које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p>  
јаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што  
 На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанс 
 који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан  
p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита је 
ша, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S}  
о је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, кој 
 најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и је 
принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прич 
 стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри па 
узда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а  
ерни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћа 
ена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>С 
ину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност  
а стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на  
лас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође 
коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који с 
нац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина при 
 и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, шт 
, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше оним 
а.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један 
 недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез 
ути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља к 
.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одго 
да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њ 
је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очеки 
 својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто 
оново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он п 
егде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за ти 
 <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превали 
 ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да 
ојом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху  
са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{ 
то рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с дес 
ње монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њим 
ања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више при 
ави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, 
опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врт 
но од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјај 
 да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе 
у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима ча 
/p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу,  
нади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео з 
></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора 
 је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку  
 Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаес 
ри краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали 
пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владар 
х.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, 
ојихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде г 
браз и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне о 
.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија  
аће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из кол 
.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да з 
у хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видоса 
е њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> 
лена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! 
и, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је б 
ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пр 
м готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим 
ске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лага 
 <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па  
ју облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које  
ша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p> 
ром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се п 
p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S}  
ч краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone u 
храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> 
>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано срку 
> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише  
љуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} 
 само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p 
д и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужав 
, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па  
 младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао 
рећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и 
milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чем 
твор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна о 
са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>—  
једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак ха 
ијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом 
дао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с н 
о мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља ж 
извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у 
ји већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњи 
ста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>—  
> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује. 
и на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима ка 
 <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о кој 
ш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угље 
ели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна ра 
но доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако ист 
лијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да 
у из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у ми 
а недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо б 
усти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после н 
о си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p 
е.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p 
и и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом  
на, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али 
ана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом стар 
шој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, —  
 Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у се 
 било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са д 
 што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко покло 
, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени  
</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити 
<p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слу 
ла преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од 
рекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њи 
{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случ 
зо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиск 
о те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да  
з Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мр 
инио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је треба 
 /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>У 
уда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византис 
>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог  
 пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други О 
.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад јо 
ели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила  
е лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође 
ласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом  
Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет г 
још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и  
, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једн 
од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара. 
нца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац доб 
а ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Г 
" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} 
 јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве с 
} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није мој 
 икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Госп 
Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти  
 с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним глас 
з тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потр 
а путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба  
шће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и 
ранин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече 
а Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војн 
овом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже 
гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кр 
а, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div  
обеде вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извида 
 <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и ста 
 сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други 
 души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на 
руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све 
у долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на  
е остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је  
 наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступн 
оњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћ 
— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војв 
— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> < 
рне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На  
.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стис 
/p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!< 
м те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гос 
њ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p> 
е:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита 
г одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у  
 рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача  
одару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој 
а дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а н 
односећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наш 
 почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} 
га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег  
бро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има 
 је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућ 
> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и глед 
а.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар 
.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље 
и је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кл 
едем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, 
а, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p> 
новче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Од 
е.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је да 
> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и то 
есео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу  
ци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспо 
 логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила В 
 два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и рав 
p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше гото 
" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови дав 
>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Г 
некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно р 
у Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци  
љу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмск 
љан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> 
тавила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу д 
ече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизве 
 и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна к 
ицима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову 
ли на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је,  
, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто тр 
и, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећа 
ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом ц 
е испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична в 
 Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свим 
p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у  
асти бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже 
вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" 
ојим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м 
чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</ 
о, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па 
заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе 
</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари двора 
е необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећ 
рами потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитог 
 Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио  
она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Ч 
а свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној 
је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама. 
</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде 
у се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> 
 дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p> 
ост своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тиц 
уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и по 
један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— 
.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се зауст 
еће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтиш 
 ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p 
pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стај 
.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо  
стоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер 
а друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву 
торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз  
ха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на  
ати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</ 
ја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој  
ког вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са н 
 само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћута 
 журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко  
} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало 
сташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У туз 
 <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати 
друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато  
наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се п 
лашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> 
дана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Л 
обом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје с 
ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да ур 
и и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче  
са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — 
је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Власт 
лах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах  
се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини 
овора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p 
>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и наш 
дајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано мно 
аница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војво 
ропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спрем 
 и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те са 
Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и  
ти као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и не 
реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из за 
.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ 
"17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се 
ршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p 
p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> < 
 и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено 
И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукаш 
Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој вој 
</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у  
ас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано туж 
а бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко н 
е и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефим 
акле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</ 
обројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-б 
а војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је в 
, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <di 
звишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти н 
ше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после с 
 одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за  
они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте 
се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин. 
од старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опа 
и ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу 
за, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њего 
елена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p 
 свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све ја 
 не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздр 
азда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућнос 
дговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.< 
лог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина  
новића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању 
{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе 
ће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумаче 
p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на д 
 граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог глав 
љу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоуздани 
</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и з 
ани, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p 
S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верује 
> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан  
вци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и м 
ак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у лого 
 не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше в 
 <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид  
чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сут 
 а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Ка 
>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегу 
ницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с  
рекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по посло 
енским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао,  
ром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склони 
хих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила 
никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда 
навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњад 
лин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> 
веза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљ 
и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са соб 
с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов  
 Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђ 
ти мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у 
ти капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше пр 
вишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова д 
дру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отиш 
звишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пу 
јвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати,  
 Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер  
згубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на  
 Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести 
ам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Те 
један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут посл 
е на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућн 
пске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си оном 
 ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, к 
ро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређ 
астоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов  
, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испиј 
 му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађ 
на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, ми 
 уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — г 
" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести в 
амник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — 
ојима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врд 
раше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и 
— Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро пита 
оји му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресек 
грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш,  
меша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Ње 
, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у та 
 добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше неприј 
прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И п 
и смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поузд 
ђу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је  
онах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подгра 
авладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то дол 
држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини 
огао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу жив 
а.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто зам 
ко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево 
лико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат време 
ац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи  
гита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и 
дске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског  
оје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p> 
е природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и 
ли њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих 
проходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које 
 место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе срп 
вима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле ре 
 да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким д 
ине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос саку 
ко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107 
акав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божј 
!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на м 
м могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да. 
лах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мерме 
но војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко ше 
зило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејано 
ити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило  
љеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, д 
А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p 
еко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, 
ачкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред он 
рати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио М 
 се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и о 
 исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне 
естадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше пес 
кој, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела 
 <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезов 
ог бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градс 
ји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су 
саије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданов 
 мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез 
нце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше 
ђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом суј 
алеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе 
рађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кр 
м набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила,  
уначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети 
вајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа  
Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S}  
а двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стој 
зе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завр 
ратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" 
 од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у С 
лију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки 
његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, изме 
акле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много. 
је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одвај 
 Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} 
n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</ 
ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга,  
вима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим  
рокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се се 
 — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, к 
половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брего 
крете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом. 
жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старији 
предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво 
з подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара с 
радског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је 
S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче  
иви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме з 
стали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху пог 
у, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској вој 
калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио шир 
орима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царств 
емена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељ 
оже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом тел 
о сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S 
ком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једн 
milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, 
 Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Уг 
ло великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на ком 
 да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој гос 
 падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и 
о пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прим 
nit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и  
 Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто до 
ји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драм 
обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи  
и и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на мног 
раће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког  
ног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>А 
озбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том за 
оценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накн 
 /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Дес 
ли.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости по 
 су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму раз 
олибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у р 
ро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p 
> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме 
ли један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене 
, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, н 
ине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{ 
ом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, 
а са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одист 
подом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од сам 
љем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p> 
а крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подс 
p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у плани 
зе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Вл 
налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде 
а и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се  
е не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца т 
певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и  
, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком п 
рилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>А 
еза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник н 
Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> 
 да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p 
цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са с 
а Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила о 
ара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породиц 
овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава. 
ријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива  
ижој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> < 
ожо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> 
лина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда и 
дех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам  
до, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{ 
шње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред 
те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S}  
 и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њи 
е: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер 
баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски ра 
аше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера 
прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао 
ра викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха,  
г ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и ш 
м о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, ве 
је. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не 
 на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно и 
опољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на м 
твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучн 
одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> 
поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> < 
додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p 
господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За в 
За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146"  
говори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> < 
 што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је 
Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и п 
 победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехн 
 <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име  
— Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без р 
етнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала д 
таде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p 
ивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S 
вито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележа 
вај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господа 
 мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим 
ња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би  
, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спа 
 њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекин 
 гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" / 
ојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, за 
се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не мож 
иродном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти  
ошћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је  
макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене мо 
, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{ 
е обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова ог 
вољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао с 
вића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг с 
p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи,  
о после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретош 
рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити кол 
својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо,  
осном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвиш 
ариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не 
тари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесари 
азговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за др 
наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени 
{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у са 
мо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш,  
н. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за запове 
 — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p 
зантиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли  
а срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо мо 
о су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни с 
не најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ра 
е кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом свет 
мчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно 
тем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А  
кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткр 
обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Десп 
ријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области  
ођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад  
дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што ј 
сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући на 
тово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се рас 
p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга  
три Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где ос 
морном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је до 
роламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан др 
ече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври,  
лени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упи 
 спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, 
е два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео 
-— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима  
 а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом бр 
ник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p> 
су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску н 
ви на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови кол 
то не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охр 
..</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо г 
, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом св 
стоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на гла 
г и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ он 
 смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у р 
м вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај ло 
 самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла  
двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророко 
еса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред најв 
оспода ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се з 
гда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} 
срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у  
орака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к 
м катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S 
 безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, с 
је хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи та 
ј младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, кој 
ином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, 
главље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени  
 уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p>  
 <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукн 
непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило. 
ло поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинули 
задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз проз 
у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али т 
p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ 
 живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се поч 
 А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима њ 
јко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Он 
</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недал 
адати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћа 
тру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> 
> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све  
ма, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство сво 
>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" / 
да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом сав 
е, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p 
ти на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n= 
 само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном др 
нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p 
ну лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини н 
ејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба  
стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она и 
икад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Р 
<p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах ди 
 рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем  
а цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите  
му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више пре 
има?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи. 
еним соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном ме 
гли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164 
.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са  
има честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећ 
{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као с 
Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пу 
 главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим 
На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Он 
 не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не  
а поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеш 
 његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега 
више патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и  
p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за  
шевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви дог 
постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше 
p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене оно 
сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да беј 
је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме поче 
меном на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И ки 
e unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану 
, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности кан 
е Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко  
ког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кре 
>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У т 
е брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу 
ли преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа по 
се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило 
длучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богато 
кривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одрж 
 Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градско 
ма.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више ле 
е нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта  
е Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада по 
м ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младост 
ђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{ 
истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који ола 
ана почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рог 
тало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељ 
ила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S}  
Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе в 
 првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да м 
души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S}  
овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га 
одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад 
} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са 
ао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше р 
, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку,  
 — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p 
шем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, њ 
да, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S 
а брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> 
разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојно 
толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих  
90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти т 
p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сад 
а Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се по 
вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за о 
ком, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек неда 
ј борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од пр 
p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и как 
p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на г 
 нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, не 
ш пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затек 
 <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па 
 <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ  
првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупља 
и Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала 
јводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Ц 
е, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>—  
ђе, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источ 
витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једно 
, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратни 
ли главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чеш 
ада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисар 
остане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div>  
ји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајко 
е турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Зап 
} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он ј 
еће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ј 
ом збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мога 
/p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на с 
> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издав 
d> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p> 
 крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише и 
пота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним ре 
 <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Др 
<p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад  
ћу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S 
и, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба 
арати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Мо 
Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили. 
антиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину о 
у и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није 
ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање донос 
сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ло 
доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје ж 
> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше  
и Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у оп 
о.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново л 
} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало п 
ана Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сад 
у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратник 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дв 
 с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад 
 запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано ис 
p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо  
аче не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста н 
> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Иса 
/p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се 
 тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храсто 
и, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спуш 
аше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, 
г пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко о 
 ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S 
етљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о пог 
м.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи. 
stone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расп 
 гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна пр 
ад невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше но 
 планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирск 
 крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе  
хладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерал 
="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома 
те да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само је 
и и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брз 
дске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подз 
n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколи 
клопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, оч 
топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступ 
мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Та 
 далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени кр 
у!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добрич 
ружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове ода 
више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бе 
много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног учени 
ности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило б 
а онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног ча 
адимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, с 
ој, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш 
и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној  
} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац 
у чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — на 
</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што  
ете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми ј 
те да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспото 
 на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дреноп 
дано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо 
зе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг п 
х светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и М 
 расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} С 
је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Ка 
 у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш  
 <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити 
 његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драм 
ратски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју  
 гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>У 
 Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p 
Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што  
оке куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у  
свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређ 
каше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде је 
а се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мис 
</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са 
на засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Беј 
 кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци сво 
овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је 
ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онд 
р си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цар 
 то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} 
нула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покрив 
p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пирк 
ом црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ  
нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али  
ог рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од си 
 пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} 
 да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у  
а у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним 
 при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти  
<p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Бог 
ече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало пос 
<pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите 
ловом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Св 
знанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма  
вају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> < 
бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да и 
аменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе. 
 n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дан 
ери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини 
па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S 
 настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> < 
исли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином  
о хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толи 
не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе ве 
еша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли 
а се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш  
даше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на 
за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље  
 — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас  
светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у д 
личица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не забле 
више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видо 
досава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли д 
ешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да с 
 лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је 
 купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не  
Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Дра 
У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, ч 
или на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање узди 
мској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и 
 проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој с 
ислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p 
 сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше 
ну остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе 
 већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама свој 
она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука  
 Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p 
:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје 
јков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути од 
те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао 
} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам  
ориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело 
дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p 
 сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догод 
око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко  
дајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им став 
а Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ  
— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш 
Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је на 
ласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место т 
 тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде  
е ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с  
имо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p 
а у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p 
његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом  
ара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро  
 у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданиј 
ти и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.< 
а њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно д 
ајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било  
одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p 
 за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од дола 
 сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме ве 
.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Ма 
ост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како  
загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо 
ги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана 
ма све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу  
а је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па 
траше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>—  
p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио з 
ко ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Год 
еће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре мес 
по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То т 
вање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантак 
 мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грч 
ше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста д 
ници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случа 
<p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> 
о, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на ск 
 Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и н 
Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српско 
ћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике с 
{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприш 
их, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и 
у родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су с 
о о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао б 
мером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у ср 
одине, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке с 
вао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако  
улог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S 
ужи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су он 
реба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља 
вије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукл 
је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлиј 
етнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кант 
 опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима. 
{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најн 
у под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вришт 
и без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини 
е нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје в 
најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— 
дмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту в 
> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам м 
врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвод 
крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори кр 
устињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севну 
ући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јел 
паде у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турак 
е ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је јо 
јко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме  
и сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У ме 
пред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да не 
крити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, п 
.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! 
оје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем  
о!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубој 
ај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, о 
 Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити вид 
<p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, д 
ева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част  
да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки пр 
гинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову 
 па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p>  
им земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} 
.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" 
 њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо с 
 руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лоз 
тано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро  
лада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и ме 
нак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове снива 
обом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђе 
чај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је  
вих, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p> 
е виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде 
агаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао 
зиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо? 
буд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници по 
 коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројн 
и старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена 
го на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, 
ајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе 
заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91"  
емља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се вр 
 шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завр 
S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина,  
је се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашино 
дужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, д 
ако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесв 
 је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безброј 
е се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</ 
а прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> 
Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгле 
е у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико  
к поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете  
ј корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.< 
жи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Ви 
 нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној п 
ао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, 
аници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину пове 
аховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Др 
а пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да 
рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би не 
труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а 
спод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод 
ран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним препле 
ка драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је  
лата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних 
 и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га б 
а, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и бл 
већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево ода 
 дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакш 
есељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам сн 
де пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравил 
 Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда пр 
 врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта  
 он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је из 
p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p> 
ну, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примирен 
е судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу 
азала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше —  
и, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас 
:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја стра 
!</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p>  
 Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и 
рана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не мла 
ом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а  
Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p 
и стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано сп 
де наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, ш 
дана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога  
и и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратим 
ојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </d 
ик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на  
p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и ц 
анки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 
азим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p 
сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> 
ите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи  
 догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је једа 
вено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Уг 
мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога  
инуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве,  
 може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после побед 
ко забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди св 
вода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздр 
било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} До 
ше смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</ 
њици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаш 
оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити мож 
ојска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у 
адбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зат 
ачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних кра 
е његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{ 
а што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p 
ст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бес 
јстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан  
у неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме и 
и у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окуп 
.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговори 
војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лаган 
еко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога г 
им копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људ 
он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи 
ови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу н 
а Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се д 
 <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мисли 
јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За пр 
> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — 
о, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— 
довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном одел 
име вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику 
p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме к 
S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосн 
е поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са св 
и своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{ 
ланина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен  
 тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама њег 
вића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим По 
о зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вра 
p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не п 
ву.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се раз 
/p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути 
 од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласов 
 коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>А 
тклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих с 
> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у окр 
се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприлика 
у до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, как 
аца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па с 
а тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па ш 
огом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p 
сан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи 
па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим с 
ариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће с 
оба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И  
 Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у је 
Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Аз 
ло је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.< 
сио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је в 
верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била усп 
сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много цен 
 ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је,  
.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани  
S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S}  
е да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у 
</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, на 
т чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од П 
/p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у  
спаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано о 
енадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и зап 
ротив Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели 
говим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пиј 
нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома про 
" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, 
о од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Т 
казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде 
имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија 
врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и д 
гунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на ма 
а против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још  
ра.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њег 
 познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није п 
зао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са с 
— јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А та 
чао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће п 
и поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакал 
 њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причањ 
о у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе 
иљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје з 
 коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, 
дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да 
>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p 
Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана. 
гранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хлад 
лови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>И 
штрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху 
му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Ка 
оме размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> 
што хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прек 
.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногам 
ајвећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је  
хову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао 
исао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати  
 пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без  
 што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је 
 Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја т 
!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио пос 
 овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необичн 
а господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који 
ушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi> 
међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи г 
е дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> < 
Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше ни 
</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце ву 
<pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођош 
Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре 
еко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p>  
а окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства визант 
<p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— 
је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загу 
к је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до  
честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи св 
вних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа  
етник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p 
а ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћ 
ацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших 
</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити 
 сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не зн 
му свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна,  
ли за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости,  
 чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаи 
га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта 
еко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонк 
е га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и  
 реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљиг 
о га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти  
своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p 
о сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети 
кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за  
 одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у ми 
х дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака  
{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну 
ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитв 
аслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и да 
под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на 
вне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гла 
ена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али 
ких занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против т 
и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече 
у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, кој 
<p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно  
ва на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зов 
оме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је стара 
 војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Ни 
а на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима 
 леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мал 
ме знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, 
p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Стар 
ти.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— До 
 бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко к 
днога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дан 
Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и 
уку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразу 
жњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним  
ече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког врем 
ло мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опе 
разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа  
n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спаса 
ушевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она на 
 клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом п 
оме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах 
тпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p> 
ицу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојк 
и, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Т 
че до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, ди 
е, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљив 
азивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S 
и виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те са 
о причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — 
у они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му ниј 
а почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељав 
а.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна 
воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена  
 у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, 
ече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко д 
говом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да про 
еца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову 
гло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње бр 
а.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и скл 
, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама  
егована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други в 
то сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини 
ад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ив 
војој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као  
в зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђош 
од Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на  
заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је 
бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога друго 
.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.< 
едничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро 
а звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{ 
мах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, п 
ека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био  
логита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би  
што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из ср 
аником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили  
, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, 
</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је ост 
сена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{ 
права.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром в 
ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал 
говом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укршт 
Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко м 
а изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече 
очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с  
остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од 
се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највеш 
ше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда 
енка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А  
ећом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и с 
свесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се  
чки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо го 
одужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одсе 
ад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га г 
свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада пр 
робрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не у 
а се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Л 
 је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим с 
 око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p 
вљам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га з 
 тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Го 
оже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот! 
!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p> 
ко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Ра 
, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и  
воду, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговор 
мисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ чи 
аточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, 
едну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p 
но до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим ко 
ше раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја 
 старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по нов 
пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у бор 
жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p 
живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих проле 
изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па 
</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, с 
 траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</ 
дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозапа 
рпске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих  
ојска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег рас 
> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да в 
лога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћ 
ни логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p 
p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’ 
 <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у мно 
ашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у по 
о оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на п 
деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и мла 
ке страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p 
p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече  
та Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологи 
Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одма 
га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље оста 
јко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком у 
у на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:< 
Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који  
ило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наш 
 дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика,  
та:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог вој 
овићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Мож 
м.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није 
 постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаниц 
а и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду,  
го обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочека 
о веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре пол 
у у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљ 
мам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ни 
јима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће  
 две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Плов 
у.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> 
осподареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су со 
 -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</ 
p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше побе 
ветом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>—  
о пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то вите 
вића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мрак 
судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљ 
а нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> 
својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо  
озиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших 
овића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљеши 
 простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно 
погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с д 
разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених  
се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је 
рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, с 
</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јел 
владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се теб 
 мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милос 
 прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја 
аста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши  
аци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен пис 
да, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</ 
с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у  
ли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прих 
 Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турс 
уди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, 
ема поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је 
аче! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.< 
овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дођ 
ца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S 
 заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред 
ремена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље  
иља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише 
 <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо дола 
га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>—  
крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p 
Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад 
послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које 
ахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челе 
вине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и г 
а војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспот 
ти моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а  
у.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом са 
лутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је  
Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је чест 
воју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Бо 
мца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојк 
шевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milest 
на је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државн 
кад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S}  
 бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати 
ете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек п 
 које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб св 
сна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу н 
бе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Ост 
задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Вла 
 да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовоља 
де Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцим 
 части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше ни 
је с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кр 
ву над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се јед 
оје јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз мног 
еш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено реч 
а лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно 
о, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јунач 
дија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но 
 улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и  
Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Прете 
.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним послови 
p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гој 
 још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љу 
ша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, зво 
нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивал 
 бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разгов 
е прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора  
, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p 
раму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана 
свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости де 
иља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је 
ном су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава 
 колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише  
о држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, к 
 драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над  
ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове в 
нцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може м 
<p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском,  
га и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше с 
 радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, 
у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео једа 
д двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Је 
тоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и пр 
даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом сил 
ажио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко б 
рављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S 
 носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити 
да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем 
> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видос 
 из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у 
ам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћн 
дног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор 
 кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњ 
, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долаз 
и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосно 
, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.< 
до у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарск 
рене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</ 
 жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник помо 
сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава  
} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p> 
плавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћ 
 <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била 
" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани б 
{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршава 
 благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио 
е, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становни 
аху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љ 
их се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов 
p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крај 
— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Б 
, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — к 
 гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића 
ромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот  
 се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, 
 сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљ 
 у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по н 
ива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На 
, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко вр 
је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а  
ашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турс 
ти одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више ник 
S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарни 
 се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи 
S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданови 
смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша 
 ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео  
итезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај  
та завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска  
ад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и веш 
<milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуб 
на лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе о 
м снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са с 
 дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дуг 
ли поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у 
гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер. 
е Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непр 
рде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамн 
 Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бо 
граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних кр 
p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан 
е у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића С 
} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашин 
ли у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосн 
 деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она беј 
<p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{ 
овољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене  
а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у 
та поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Неш 
 предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што  
а самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше 
их господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, ко 
обедисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте 
ође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, 
ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Ба 
е главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дрено 
} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а  
.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем ј 
еки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Дра 
пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма н 
ом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{ 
за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се ниј 
нак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се из 
у бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних 
што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Се 
 стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко 
бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчист 
 и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одго 
какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драм 
о је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајах 
а то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневног 
ке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ра 
авали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје ј 
крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски 
енос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у  
г бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира вели 
ом пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. 
и синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Р 
от спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>—  
ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу,  
учи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, 
/p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бо 
 Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени л 
о је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити к 
аше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечер 
оје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно по 
p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко 
у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са с 
ља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> < 
 гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадош 
 слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неогра 
кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномен 
пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mileston 
угу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном же 
а и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састан 
ласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непр 
Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузен 
ђу Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос- 
ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка  
поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко пок 
 јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегда 
’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је 
н Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповед 
е се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и остави 
а.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изме 
у из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесел 
е треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 
деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ра 
Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није срећ 
{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо 
ића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" 
 гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краље 
а и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупа 
азном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута зав 
езгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине с 
итом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње и 
оже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? —  
ници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан заб 
 узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{ 
српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста 
пота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полет 
ећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му 
та, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много  
 За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста с 
едника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осваја 
никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, т 
/p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро 
ше:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мо 
емениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је 
сле стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си  
овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздра 
и господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди 
ле ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божје 
јко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране ст 
ране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелиј 
је могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} С 
о њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синул 
 ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако  
ије ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{ 
 а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу,  
и грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} 
 жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологи 
>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже 
.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на ст 
е срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје  
а <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, м 
 викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p 
p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учини 
.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њ 
гунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац с 
 ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он п 
абоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> 
ече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издај 
обе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне ох 
пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Т 
олазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише 
е стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају заврша 
о Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</ 
 у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— К 
ост пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно  
 почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type 
! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p 
и се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене  
да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— М 
ушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Го 
 бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, 
ки мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подгра 
а, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске стр 
који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — То 
о их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезн 
досава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава.  
спотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће У 
се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, 
75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом И 
поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће м 
еже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано пр 
 непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече о 
о.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога  
а непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздр 
ине су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му То 
можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиск 
 кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи н 
а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врат 
ви и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— К 
подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покрива 
а у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То ј 
 у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је  
идела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужни 
у Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашин 
p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> < 
<p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га д 
 кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} 
јачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми  
прети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког  
.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Поб 
ко поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи  
гло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех,  
C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купље 
ута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друш 
 наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она  
 јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако 
 на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се н 
лазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне веч 
оју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То беја 
ску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а он 
ривео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, к 
оја јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо и 
буде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто  
ан га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <p 
а кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жераво 
ж’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љуб 
 Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Том 
 о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једн 
ртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се  
рски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој гра 
Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крв 
ома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни зам 
ајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропас 
— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и 
т Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које 
говима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>В 
ржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</ 
а овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном о 
еђу два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Д 
 — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S}  
Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше  
тарац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Ње 
? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђош 
 боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина,  
м дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ћ 
 <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако 
, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>—  
p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Ст 
у, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у 
црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се раст 
Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту с 
ада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче,  
 њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну 
здигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{ 
="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није  
но.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мисли 
 накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин н 
ем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам по 
.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p 
 да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недо 
жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу 
таром је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на п 
И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- по 
! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} З 
>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави  
еме, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А 
у Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом на 
е могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима 
/p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се мило 
d="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио ома 
а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази как 
еку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек  
опагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање 
ступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од  
ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже глав 
</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита у 
одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, мило 
во и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клону 
ве то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке  
ило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одм 
p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, п 
 спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кре 
уде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој  
а ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљ 
одлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у 
 /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p> 
изантинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињ 
мен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сла 
бљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Да 
<p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за ње 
 <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о св 
, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сут 
ове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љ 
 донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне к 
капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све ј 
само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.< 
пустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешт 
/p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</ 
p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја прво 
p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Ви 
еновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више рато 
 ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тог 
е у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало  
ловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У  
е од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти 
ене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу 
њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љ 
<milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекив 
едње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху глас 
занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, б 
Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање. 
 пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже ру 
 n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изи 
топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се у 
онисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манаст 
им даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, 
p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’  
ните.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p 
рви пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно  
тника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори  
готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко рад 
ка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита  
брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио д 
њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, п 
би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу пр 
ости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков  
огита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи та 
есрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам н 
м, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Дале 
S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други 
ш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од ка 
/> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним послов 
е српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даљ 
 са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и у 
е красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи о 
 нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има велики 
ређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се,  
етно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме  
 до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико ду 
 <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се в 
ног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам  
ву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њ 
кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито засл 
ана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бе 
 малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота 
које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је за 
ра и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је  
, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" />  
то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до оград 
и му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где ј 
ма од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p 
но као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по  
 братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај 
тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.< 
ећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Ни 
p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени кл 
 наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — ч 
</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле и 
е туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Том 
екрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко 
— додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу 
слова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што 
то је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, 
е долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столет 
огова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> < 
вртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским 
у своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену об 
 отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли 
ржећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховит 
 малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јур 
о са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, к 
<p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У гу 
де, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно ск 
 превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а 
авници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у госпо 
Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара  
</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двој 
p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша. 
рно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а  
ну.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звез 
а.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p 
{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао са 
сти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!< 
самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скипт 
 јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео  
ме њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклоним 
да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — до 
границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{ 
могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част 
ој мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, 
 победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа с 
!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царст 
{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са 
 свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се  
је звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора  
мо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела  
.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Нико 
веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевић 
дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у При 
 поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у г 
град најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свог 
ник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишни 
без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша 
х дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти 
оворио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ 
 мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p 
додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p> 
 удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу д 
а његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Кост 
, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="17 
заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="17 
е и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је  
оред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече з 
а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отр 
а.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско  
а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље 
 право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља 
бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У ис 
теза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили де 
 значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.< 
ено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити ил 
у ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у н 
е, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ло 
 — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам ве 
оњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која 
вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним 
поте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу 
 о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, за 
.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам г 
свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе 
полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала  
био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи ма 
ељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају н 
 грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{ 
је се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког време 
пе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он 
нала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом ц 
 да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истин 
ри војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После  
 Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.< 
лови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— 
о три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву з 
а је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва  
огаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабу 
ости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти  
слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео п 
 /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман  
ве драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Те 
д моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе ова 
гибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ћ 
оба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихн 
 светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У поч 
Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им прив 
и поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову 
ви она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S 
а свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих чест 
Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Го 
дин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог ц 
 <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим 
роз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, реч 
чију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну 
крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече 
а.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало ви 
да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад А 
анин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.< 
ро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док т 
е у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, ко 
сник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p 
драви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао 
ц је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> < 
а ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да с 
неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упи 
е и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим б 
у на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице  
, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, д 
, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку,  
 усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити 
 је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пож 
лпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела  
руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, 
епа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у 
и војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још ју 
и за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не мо 
лена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све,  
му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем 
ња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је То 
е на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како 
нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и  
ажаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну  
аницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипа 
 преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном 
ратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потрес 
 са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева во 
ђе Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији  
ла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре д 
у.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспре 
 његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, 
етео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен гр 
на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за  
очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Поглед 
 али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не т 
он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико м 
 дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа у 
 без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манас 
 а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и изв 
</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно так 
 вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље 
и дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице мо 
г и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори г 
 срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{ 
ем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље  
сле тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се  
Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бо 
оје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији 
бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су  
лине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спу 
ати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добил 
аваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљах 
 на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p> 
ко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p> 
а и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше св 
цима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у  
 са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренута 
у услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, а 
пот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко: 
наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер 
арског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; с 
ледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мут 
 му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнажено 
> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право  
дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да  
споведам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замо 
 њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! т 
о Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохв 
но љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер 
. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Он 
} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под хра 
 метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Једа 
ањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја о 
е — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гој 
њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи ис 
аше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не 
рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љ 
осподара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затеч 
ачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштри 
дор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље  
.. и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p 
догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — 
 више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци н 
и, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако  
зови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p 
{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко о 
 право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и уст 
о пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, 
ше од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао  
чекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао: 
далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n= 
м не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу. 
жак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, н 
вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тр 
јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он позн 
па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, за 
Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рај 
<pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, не 
 <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком  
о је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, 
 коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, п 
} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесари 
ла о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више неће 
 вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} А 
их огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S}  
, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко с 
исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одгово 
ма јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијају 
 нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јес 
непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече 
груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ов 
дема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та пом 
ског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падо 
а Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи  
е место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и о 
наеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз  
ер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој о 
а непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли ј 
} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо,  
 ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко ј 
 па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Ома 
, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S}  
 посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше д 
у међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, ко 
ци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, саста 
ху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном  
илна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадор 
се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Том 
pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече У 
 бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистриц 
о и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p> 
а га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну. 
е на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било 
у код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица п 
 страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и 
е овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону м 
ко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и  
ало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</ 
ад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је бил 
продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Го 
ра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајк 
оста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о се 
/p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ  
 Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам  
рзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред  
љева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са  
 <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробу 
>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави  
исам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје  
а, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{ 
Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и 
p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p 
уна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаиј 
је напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на после 
а оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја 
</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто 
 Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се к 
, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и мно 
е тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> < 
иљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али  
ника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манас 
жаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљен 
учају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна 
ле кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако по 
те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разуме 
ији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника 
но ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> < 
и, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљев 
раховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом  
пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p>  
кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо 
суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виногр 
ро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После нек 
есрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>—  
, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстар 
ерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-А 
ле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n=" 
 тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују  
 /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сц 
убоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте;  
 одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето  
уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети 
крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде 
<p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земљ 
 бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигну 
>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је  
ој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар н 
а издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји к 
им годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p> 
иво и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момч 
а свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше оста 
 бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даљ 
а веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бе 
еде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пре 
а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина з 
Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност нају 
тумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину в 
обне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, ру 
Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она н 
ском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први паст 
ј глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То мест 
с сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на 
и су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после извод 
ке војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подгра 
 с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло м 
и лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша л 
кога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и 
врђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој  
еспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Ве 
еђе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градско 
се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао 
е свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим  
дговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњани 
да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</ 
 ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, вит 
 друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево 
аните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб 
 од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратник 
n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко неда 
ршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смел 
> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћеса 
убавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p> 
у шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непозн 
ђа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно  
а у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље 
ку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде  
 како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног кли 
же руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта ста 
е.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? —  
, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови! 
<p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нек 
ни коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му 
ледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато бо 
мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу з 
та, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ пор 
 гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи 
елатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац  
рице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу 
га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне 
е поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са ус 
ом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољ 
а се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили 
сом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе св 
ериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на коле 
и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Вета 
Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави  
и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је с 
, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на ње 
идо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapt 
ега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S}  
о рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопот 
аревић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном 
S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно над 
да заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно  
ц узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p 
сарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја м 
и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју прен 
ина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{ 
заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона уда 
и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S}  
овима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, н 
еђу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут 
оје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било  
ед.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац  
 дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Г 
 не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копљ 
.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе 
и из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изи 
кља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајк 
<p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{ 
та не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p> 
p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— Т 
 <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с 
p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и п 
говом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби пр 
ушу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче  
многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих гр 
 <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овд 
 додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана с 
упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и  
 копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима л 
<p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Не 
преке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу с 
 Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је зд 
<p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу 
се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу 
су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{ 
 невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{ 
њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе с 
Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди 
Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуг 
ече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим. 
p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим  
ка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је те 
е жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у 
и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обр 
раме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашо 
улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а  
, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Уг 
раву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p> 
 се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас  
 и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха тв 
амо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} От 
 да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="cha 
ти са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на 
 који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p>  
а је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! —  
ника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржава 
и — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} 
 врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањени 
 за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим  
 срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане  
ечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га ника 
брадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох 
p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p>  
је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је 
скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље сев 
га Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а ду 
иле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако 
ад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотови 
и таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији п 
Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, 
нути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком о 
 не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p> 
То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима 
ући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелен 
шаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразго 
 да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао 
илских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{ 
о уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатељ 
тно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице 
заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S 
н им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом 
ећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb  
/> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тре 
био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који  
>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њ 
моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> < 
ожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо 
частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и 
о душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом,  
ци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на њег 
заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p 
 Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" / 
алице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар  
о.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-х 
и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из по 
, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старе 
уо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Ал 
окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испр 
ом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад  
о? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао  
 своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је д 
 до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни  
слонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — од 
а устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? —  
агано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Је 
путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и до 
ина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени по 
аке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са на 
спех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Ма 
 Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпун 
о остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага д 
, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није ч 
} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у по 
в.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом 
! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душо 
от је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p 
само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али 
чну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад же 
и.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гл 
још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане 
есе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ 
ео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отв 
 је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p 
а. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече  
у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — реч 
пу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном сво 
ли пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p> 
ио јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у  
уче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела,  
на тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам  
вице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезник 
вор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, 
ругу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше 
 Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљени 
иво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, 
дама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се 
аке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологит 
 спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чад 
упају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А ш 
, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом хра 
Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а 
могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију про 
 невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске сил 
доцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све 
 певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једн 
p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n=" 
то сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму. 
<p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p 
овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! —  
p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} 
до предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да  
у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не  
кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додад 
биђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</ 
поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла  
даше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало посл 
ца, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и неја 
ачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изн 
их, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{ 
ћ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво ма 
ас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе  
 војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у д 
први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирн 
д мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар н 
и благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Го 
S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојк 
</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, а 
— упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула 
е, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једин 
и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црк 
/p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа с 
, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћ 
гавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и 
 противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према стари 
онекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу ти 
е било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја  
аје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не  
 <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као чо 
очима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем 
а, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, 
а гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша 
 /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему 
80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што  
доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било т 
јска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они веру 
се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и  
и, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипа 
ија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лиј 
вога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа 
 Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дуж 
>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је посто 
 часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове д 
 војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало 
пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у  
 на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не т 
 и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, стар 
еша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А са 
.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару,  
је било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али  
мамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крај 
ј Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, чес 
бука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p>  
 а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева  
" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, кол 
таџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини,  
ела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на дале 
 је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапан 
арац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А за 
е свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити о 
Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’  
а сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам с 
ше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говор 
d> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у  
 <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност  
 зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично  
ојим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадаш 
ртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Дра 
е ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, ст 
 северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али в 
ога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мис 
 тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши против 
</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, 
.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила 
ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} 
 два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка  
 са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старо 
епатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојо 
>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо,  
ла часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговор 
ље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женск 
један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Ал 
ијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем 
ам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А  
} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дош 
аздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама  
је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био  
ске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право  
 Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли з 
своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га  
је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} 
на далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао ј 
 више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души на 
сам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>—  
и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад 
крштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Науче 
! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци 
 пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који  
ога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога  
оји их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му 
кама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лиц 
 целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— сво 
сарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S 
 погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних 
еко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она реч 
и, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаш 
а, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p 
ење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима 
тражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га  
>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну пр 
>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу  
шан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отиша 
јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, с 
м су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна  
ече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни дес 
арешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p>  
 мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. —  
с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гл 
а Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи  
изао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песа 
 бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је 
 па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.< 
а је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савиј 
</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p 
тима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним оч 
кан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођа 
е:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спусти 
озденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> пол 
ог дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, 
стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијег 
 за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ? 
вао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужнос 
а бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Дес 
анци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стад 
ји већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, 
 или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече  
ворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрад 
иш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу с 
е.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По тв 
За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у с 
 трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па 
ње свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> иш 
х изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојиц 
> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља  
112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од н 
пила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, ко 
промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> < 
м онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Же 
можо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од в 
нда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче  
и је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспо 
ећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио 
инут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" / 
у је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није в 
 наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут 
к увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, г 
 Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно оч 
а пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <p 
Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Јед 
>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином 
о буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и  
 добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да са 
18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето 
/p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Го 
.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и при 
>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља д 
љај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — за 
ри Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p>  
рају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног ни 
а.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, 
да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не нада 
мутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је и 
p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријате 
ветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва до 
 напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиш 
ти олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Власто 
</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезни 
ајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц 
/p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину 
итешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у п 
а.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли  
лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе 
вој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамен 
<p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А  
н покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађ 
 Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћуте 
не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одго 
есело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које н 
добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли бу 
м.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— 
 твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — в 
е нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
јко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опе 
, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они 
јко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко 
.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше пону 
не душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника г 
> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, 
ји бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— 
it="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, уш 
 Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, —  
 и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и,  
еговој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао ве 
д срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, —  
>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Ил 
...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им ј 
о клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, к 
 се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом п 
, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p> 
елим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је М 
у.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па д 
ружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до  
да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, 
тог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се  
е славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарски 
> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изо 
но се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде 
> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му мно 
то устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је 
ати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се  
нах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— 
естано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност по 
кај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом,  
ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без ије 
де је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колик 
ло још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, о 
, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњан 
 је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико удар 
нице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S}  
ред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби сме 
х ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли ј 
у још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе с 
ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је 
p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу,  
ад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ 
ко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти  
з, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну т 
ветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, п 
ља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> 
помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то пра 
лост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и  
друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичнос 
ехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао 
тле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су 
— викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Ст 
ав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Ј 
у уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{ 
 —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога 
— који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, к 
дећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога 
тала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећа 
>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништв 
 своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покој 
 шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разбори 
, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Р 
ао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отво 
е, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоћ 
 Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све  
ац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Јед 
 су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик 
е у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, т 
 А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довеч 
nit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јел 
и главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се  
омисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Ма 
p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степени 
амени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш до 
 још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гој 
— говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p 
 <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S}  
 да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туг 
<p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника до 
решина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни с 
</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не оче 
 У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изг 
 па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла 
арила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде,  
ича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше 
е са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се  
Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— По 
вала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита  
, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубиш 
натога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поре 
у, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, п 
ирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара 
 Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чи 
 <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно 
убоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној  
 крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на  
ом ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S}  
е спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су 
гат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више 
лашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спус 
јим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско  
не успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши 
а на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па уста 
римајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које  
 путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на вели 
вати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дуго 
говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дуж 
де, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи 
пет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само т 
о времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{ 
агону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, 
е, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђ 
<p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Б 
</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви г 
 n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње ме 
ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће сво 
егунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, 
{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој 
 главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђ 
ко!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка пр 
p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опе 
се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи,  
аље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегун 
унац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ г 
.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше  
би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> 
олила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи 
ог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш. 
а југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином п 
аме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најк 
стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље з 
љива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог г 
Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је сп 
 манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже 
 из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој 
ко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у зал 
 у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословск 
сташе, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задо 
љу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја 
да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила 
рсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Т 
ије.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о р 
<p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим 
њ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада 
е учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањи 
а, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе 
} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче северо 
/> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пут 
S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсо 
{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и к 
 сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицо 
којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>— 
вима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честити 
/p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеш 
а, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћн 
љања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворани 
ад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са  
ли!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а пр 
/p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Са 
мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше  
аше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из ра 
ут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ 
S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је н 
ше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну неч 
е.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо св 
у стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу  
вољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко,  
подар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укр 
 и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти  
!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окр 
риликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на  
бе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p 
знао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Си 
S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар сил 
 смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године 
товањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{ 
 не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пут 
ше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац  
на слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме пл 
е, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и д 
ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи  
омовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>—  
охватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по р 
т послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често ј 
брим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру! 
и а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за 
они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То 
нити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако 
ким двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Д 
ште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да г 
е дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд 
ин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина  
аре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбир 
деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За 
’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбр 
телу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак св 
вић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад м 
и и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је  
сли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{ 
тао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому на 
е што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас д 
 ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — п 
азлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у трену 
ћи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он б 
изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трк 
 прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар в 
 сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског пропове 
 покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да с 
hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на  
идео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упи 
осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао 
 први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица,  
шом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет о 
 дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласо 
ним али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужнос 
о погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у по 
сти.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећ 
 ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војво 
 стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих наум 
ајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само за 
а пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми сре 
 није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са ц 
е жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твој 
овори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете 
им искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а 
} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — 
аваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху о 
} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из  
а.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо кра 
тити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи 
поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош 
ости треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао  
алио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсниц 
p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очиј 
лна изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада,  
а и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна  
ава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви љ 
, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Во 
ца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи,  
 Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастир 
и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p> 
огађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сак 
није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да 
 овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу и 
S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их ра 
дник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с и 
head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озб 
ђе, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} 
ше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си пл 
 Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа сп 
аде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и д 
мени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпућ 
рнијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с др 
самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> 
p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац —  
о преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и В 
p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а ост 
, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није мог 
м дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног 
ему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег ви 
S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике  
ојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљеши 
градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са 
лога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те 
 бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким 
 души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље н 
 једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, 
и је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. 
 Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао  
а опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала  
елетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клица 
е, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p> 
 не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> < 
итавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но  
велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p> 
естајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска  
неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице 
изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су изда 
ајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и  
/p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се  
није.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни раз 
b n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је до 
ред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше 
спомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се  
очасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну пр 
ним рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" / 
оме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је 
оњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бе 
S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p>  
њиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</ 
дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најк 
омановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је с 
 обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богом 
 <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та  
 тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у св 
је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала 
 што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упу 
а је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а 
 моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, 
ати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања прове 
аду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна М 
или.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула 
се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах з 
нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</ 
ску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша 
 томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Т 
> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и  
ла је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја 
о и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу  
сари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> < 
ог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је ста 
 <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњан 
 ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкан 
ла да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестан 
аше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни  
ио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког 
чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића С 
ници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одак 
ренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад с 
о је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих 
удобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{ 
 било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други. 
ошћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господ 
ни браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и 
ху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљеш 
ици и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свеч 
Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— б 
огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве з 
 је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Л 
градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренут 
ране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиш 
ој и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речиц 
стира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалиј 
.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред ост 
а се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком 
есаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љ 
м другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Го 
асу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Ду 
а ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стр 
па кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p>  
водила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је  
 пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамн 
о се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подгр 
вољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — 
траном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водиш 
су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, 
дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове 
а или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, кој 
 <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се 
 са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој гала 
врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратим 
се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за камени 
и дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време  
ти.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од с 
 жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки 
мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужн 
ци изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је 
<p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> < 
 стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам  
е вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак п 
ј деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и  
ас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p 
p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадш 
 војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се 
љивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипо 
да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађ 
 врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико  
е се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p>  
овори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p>  
е Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише 
лавни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку на 
а.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весе 
 Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је б 
и у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она 
 одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, вит 
љи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморј 
м, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се ок 
ости.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено 
абринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању вој 
гатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској. 
ка и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале  
у пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Вој 
м био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену прим 
и и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Р 
{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној  
 Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га  
, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступа 
забраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ни 
p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низ 
ло, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао ч 
ењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крст 
 место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучин 
се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одсл 
а <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало непра 
тресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро пол 
рагаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и до 
 своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је оста 
е прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S}  
преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дре 
е <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљеви 
от јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху 
{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не вра 
ша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S}  
отовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвоз 
очне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је до 
 подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То 
амске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се 
на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејске 
сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало пос 
је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Д 
акнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</ 
ришта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сл 
уво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша ни 
 скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једн 
а је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом 
а је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотиц 
о се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>То 
 бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитц 
о гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у  
их и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у се 
 али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат 
заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи 
ладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одго 
дином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>—  
.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с н 
S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове 
, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су м 
елије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пр 
от призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша с 
здух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне 
свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n 
г ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други 
ста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За 
ио свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Кр 
ога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста ве 
ска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, св 
асу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опаз 
ирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док ј 
{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем 
 више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У 
арицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекид 
аво у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устани 
е у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, 
амахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисе 
да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запи 
ачке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска мо 
 је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и  
 сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n= 
ар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са б 
/p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао! 
јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која 
е ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца б 
 нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши  
ике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више н 
 вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Т 
аде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њено 
 стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p>  
, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа 
 до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зн 
деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у прв 
ци те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па вид 
е жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — 
клињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p 
 без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихвати 
монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ћ 
 свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је  
о да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Б 
а сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављал 
свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих засе 
 са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, 
рмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони на 
 тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Вла 
ла готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео  
 особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше  
уба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, 
у, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му за 
ламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољу 
 свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је до 
во стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> 
воју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко с 
тима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опоз 
цањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
ло, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у  
ах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а  
а је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила  
лах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осет 
од Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља н 
те; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати те 
> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— До 
ичања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекин 
којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} А 
 <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због то 
 <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и с 
вука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара 
м логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северно 
, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p> 
тас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Поз 
 али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари 
у, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други двора 
ко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом т 
га стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стад 
азумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу 
 <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским р 
ђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача. 
Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника т 
у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право зани 
р, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> 
 учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчк 
а српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> 
овораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? 
оћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим с 
<p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који ве 
е нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у пово 
ном.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд 
да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а дан 
о у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша ј 
а и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на 
е из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књиж 
д највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султ 
настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с 
им стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Пев 
ло је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што  
ругу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће  
а бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегун 
мене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак  
 и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове  
ог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гран 
притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна об 
гљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једн 
ћи се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише,  
 кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Не 
евог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</ 
што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и р 
о чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури 
бали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шес 
века, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и 
које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један г 
рујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемирава 
цепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлу 
о а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин 
Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина је 
 досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.< 
вдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује  
о нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нис 
 једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, ј 
инско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио  
амске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповед 
елом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгле 
 мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета 
љава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> 
иче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одва 
— викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’  
вео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим во 
 српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на  
</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке,  
ватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о п 
доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низо 
 и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми 
ећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му не 
едам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, 
 болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благос 
ичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb 
 с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје 
о, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говор 
ложењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари ј 
е:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губим 
/p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</ 
таје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби,  
бу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше глад 
до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, госпо 
ити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на  
агли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили,  
пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела 
поведала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даљ 
ао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наг 
иво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са т 
 и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p> 
чаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али  
 За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекив 
ле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се по 
ечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се ост 
одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српск 
ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је л 
 <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости о 
ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? —  
<p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> < 
> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје сво 
 и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, к 
ави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати г 
е!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — тв 
олим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p>  
 се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p 
о и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом 
деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се кр 
о.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>П 
 осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p 
 што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Том 
и ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме једин 
лаву из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p 
шне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да ме 
 са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мрак 
ика о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, 
ебе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Д 
тан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе прос 
тарац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога  
а тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли сев 
ељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прст 
аску из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p>  
бам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, пита 
Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео до 
мо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да т 
у се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} По 
је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо 
идосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све  
у главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држ 
и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном  
овести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, оче 
и из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требат 
S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се 
оље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем 
оме, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону и 
ри са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише сни 
</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>—  
ик, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле 
е патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Ал 
147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био! 
 n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према 
ци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је ск 
а бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S 
одно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p> 
, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти! 
твено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она т 
 једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још рад 
и и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</ 
ани јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукав 
 сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ј 
амолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратн 
ост још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је мн 
а томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко  
сти.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен н 
оходе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслу 
 њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да < 
рности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У 
ије камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукав 
у Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком  
 бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војих 
ица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадн 
ко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца  
 градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколик 
 приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево 
о себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрт 
/> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хва 
драгала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p> 
ече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и да 
.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није  
 милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — реч 
сподом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет узди 
енише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter"  
ећ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, 
у дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не об 
ши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху н 
ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити 
лен број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви 
ни, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисар 
одство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си  
његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетни 
 сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу 
тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом мил 
и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане 
, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Р 
ао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинит 
ше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност н 
па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сус 
урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и м 
есте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> 
есара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> < 
 оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију 
 нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео 
"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n= 
је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи 
ити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој 
м пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док с 
S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадо 
е за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни  
ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mileston 
драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — д 
а неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{ 
 распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи  
оследњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или 
ај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</ 
о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и  
о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко  
 је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Г 
о јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве  
уша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она уве 
ечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нап 
 старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом 
вот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благосл 
шти ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml 
јко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарим 
S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече 
 игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко.  
 осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом  
господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника. 
а ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Забора 
те — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у  
ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, ш 
боје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наи 
ом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут поста 
о додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спас 
, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у проп 
 време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени ње 
 <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p 
се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} За 
 не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, гос 
стоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изника 
 Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајк 
ц, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми 
незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила  
отиву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима  
н и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{ 
S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изус 
 срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дуж 
 за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада 
 нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Ја 
н Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се њего 
с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападн 
е осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, 
г обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припо 
где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не г 
е то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде  
— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила  
уче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, ко 
бли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече 
ислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни  
Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накн 
олеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се бори 
дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S 
едан се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад гр 
лод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! 
 паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и  
 прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двоји 
ја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, 
очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо о 
 његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубој 
 се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се да 
 за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети 
ног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никак 
брати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту ср 
јатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случај 
оложај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n 
 младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном л 
> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко 
е, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрм 
.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудн 
 гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" />  
ду младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом с 
ког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак  
 <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од најверни 
отпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог 
рити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{ 
у, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку: 
</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и сокол 
ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа 
ри, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипа 
ах овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Десп 
ветлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и 
саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S 
ворили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве 
хом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Деја 
ишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, к 
је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад  
н.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Го 
рзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумет 
храбри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа мој 
 са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду  
ћа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити 
доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео  
неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме о 
, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p 
аси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, ско 
 Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, д 
не!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја  
гати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осиг 
а Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла 
!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде 
кашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p 
прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два  
убоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког вр 
а!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узв 
 тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, п 
ка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За т 
т обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је  
ного.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро,  
ржаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — в 
ога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника 
ст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви 
к Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима 
х коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да 
ег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег 
под с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним г 
е жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој мн 
{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло д 
а.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говора 
м, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије глас 
љах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно 
 да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Го 
 нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и  
творићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он 
ла изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> < 
ушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p>  
души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не би 
 стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да 
клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И 
да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка!  
 па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видоса 
дговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се 
ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, не 
аљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пи 
прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ п 
ке разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропош 
 — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из ч 
> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо 
њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p 
да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — реч 
едаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.< 
p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} У 
ржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја 
> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јач 
А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грч 
тара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли р 
та? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p 
димо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</ 
о мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован п 
едан пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манасти 
ој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни м 
/p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— 
 трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>—  
сматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’  
а, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: 
Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене  
кочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро ми 
наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, 
 <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико мо 
> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p>  
у ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прилик 
 без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био п 
иш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против  
боди, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпун 
 тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, М 
е на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто до 
ог заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази 
и наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем 
звршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извр 
ан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко ур 
сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добр 
{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио с 
онамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, вели 
е тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се ва 
лаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљ 
ба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац 
<p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади в 
/p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због 
а које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је  
 зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар неп 
" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини су 
 пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не мож 
им одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља 
Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша  
Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>С 
 јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад  
сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му кито 
споручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан  
ик.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да ут 
омоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с У 
борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје  
ео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турск 
подари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља 
о, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу. 
амо да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није за 
ко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теб 
а кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је 
 на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати 
 глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уз 
у у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Г 
 тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и 
 војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ полов 
ољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није ис 
ој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Пр 
м се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које 
каво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те со 
ша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у н 
ну исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одг 
S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту  
оју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли  
>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на 
ма, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло 
у.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одл 
 студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> 
својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то 
ог и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могл 
крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге тур 
овори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>Пос 
евнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у  
дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеш 
 деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђ 
<p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p 
е ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на по 
 тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те с 
д мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p 
не, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она ј 
љао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост 
да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братск 
а, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности 
нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож 
о лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па по 
арац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази 
еш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак,  
па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом. 
товину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка 
> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудн 
чуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничк 
 из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чу 
е својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и к 
</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био с 
ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S}  
 ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спрема 
тник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, мол 
у и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и у 
 и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с н 
оворио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један 
м.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем рад 
а за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и 
— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— На 
продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" x 
не стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља стари 
 јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стоти 
тих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана  
 разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге  
д и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део д 
 што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је  
ликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завер 
м утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом  
ри ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом  
 један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли в 
 и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S 
 је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко п 
скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>—  
добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после  
рочке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас 
овараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра в 
 Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устад 
лабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p 
не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, гд 
гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те 
ини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше р 
 <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не 
, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде дост 
толетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица  
 /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне 
 и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају  
гослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> < 
родара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда о 
 поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p 
мљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском кра 
ој тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гус 
 овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Десп 
{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, 
никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако 
се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свог 
 од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на  
а одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до  
— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас д 
кле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> 
х заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао,  
 причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислит 
 родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му 
ржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позив 
ичешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мар 
и бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора по 
а дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Ви 
свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је р 
ио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p 
а сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочин 
— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих 
сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима 
рум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</ 
У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојк 
никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ух 
о и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лис 
ути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци 
ви све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда 
га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
овдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је П 
леко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, 
вала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> 
 чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p>  
и да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник јед 
 Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друш 
у, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику. 
> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најпле 
ке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом пл 
 и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да с 
храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица упра 
p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан 
Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо з 
ијатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунак 
/p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике  
шљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавш 
брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ва 
о, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се уч 
или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде н 
сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у том 
трне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Нап 
Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка  
урчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђау 
а недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Прок 
ај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше т 
ћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он 
јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија 
<pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај м 
ном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>—  
т за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на ко 
е и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по о 
љским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске  
и сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог у 
дарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војск 
аку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p>  
 сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и се 
једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару 
ји је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Ј 
ан себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво пре 
себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци  
е могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Л 
силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква 
ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш уве 
да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђен 
 и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јеле 
 ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отв 
своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју ми 
ало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати  
и, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта 
.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара 
веда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, 
 продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</ 
уби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S 
а си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p 
ме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под тере 
ни његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити. 
бавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му 
p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. 
танским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услуг 
сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника ов 
т судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело врат 
.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајно 
остивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Сте 
ладости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S}  
" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме ј 
и наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној 
ти пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим 
сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше о 
на.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи 
осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основа 
се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске  
еде друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>—  
огоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p> 
 отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S}  
гао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је 
ницу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео сам 
нђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који ј 
ска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога 
су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху 
е био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле! 
е своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, 
е не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разу 
у права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} 
коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом 
, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали  
а, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито 
рац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на  
ина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у с 
тонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим г 
и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчин 
и на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови  
 а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша 
тајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајк 
> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на 
а Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша 
им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је  
и је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрен 
треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко пр 
ку Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако  
и победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље  
S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући 
ан слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хте 
з младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Кату 
а ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене 
81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Там 
 не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у прилич 
ник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду 
а бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше. 
ицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју  
нак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше 
до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, 
 момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.< 
или и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске 
, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ 
вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непо 
ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно дод 
овори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Мо 
ав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало 
 омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — ка 
да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде з 
 је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за 
 Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога зе 
егове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома 
p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара виза 
авојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздеље 
Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинит 
но и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами п 
о своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p 
град моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе  
ко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац  
 смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снаг 
 и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, т 
} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — 
а у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p 
ојске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране де 
ла.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</ 
ло се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано  
жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га и 
ушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и 
 <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чист 
еша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.< 
 помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском 
 вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек из 
 да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стр 
 рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости  
па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим  
</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Она 
о могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} 
ваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине зем 
љати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— 
мерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да о 
су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његов 
 гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и  
ановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву исп 
— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верује 
 било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке 
ру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица 
е без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов оч 
ви се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину 
ст, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше  
ском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турс 
право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молб 
 и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се 
ле неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишен 
даде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па  
ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права 
свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није д 
споде, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно 
е, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загреј 
љена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг наш 
 после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам 
 смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послу 
на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— 
ну велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је ј 
и црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p> 
иком.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха 
па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност  
е неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре  
>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> 
е младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} До 
p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у ово 
 ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени жи 
 кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам т 
а оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом г 
е Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p> 
лиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, д 
Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али —  
о је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се 
ешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са десп 
се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати с 
p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздр 
ас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена 
— налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија  
е топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши 
 кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више  
ко рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво прича 
шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, мол 
је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ 
кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака 
а снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага. 
о повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака ц 
ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер ј 
ност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А  
е, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то  
е у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма ј 
урску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, г 
 неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S}  
ио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе  
зученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном 
отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ 
а она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај јед 
ерна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отв 
:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S 
> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за ј 
е?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, жи 
укчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву вој 
у на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебе 
 је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверн 
 кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око  
ама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезиј 
коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала 
 код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратн 
</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња,  
дошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као ш 
 у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, 
 шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, 
ним војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот 
о би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> 
ју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све 
тише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба 
 — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојк 
ном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је  
е једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на иви 
адну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навез 
>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на  
ужила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а н 
, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спас 
ужини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадо 
штине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружи 
лаго и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме х 
м гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и њег 
оћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама 
{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот 
ка, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Ис 
{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чад 
ди некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде м 
безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји п 
пада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне пок 
е деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља ште 
ћа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си 
о моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’ 
 је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стра 
 <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ се 
но у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S 
тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигн 
во, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби в 
ново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше мест 
а пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, ск 
нилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</ 
е узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> 
 — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до са 
е велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћ 
ији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и  
м — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу ст 
 степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро  
ијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави 
е:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и о 
е, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац 
у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, пева 
 се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипе 
у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад  
ити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред  
а послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста да 
<p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспот 
 ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> < 
ишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору 
 људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће бед 
 а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!< 
 — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбр 
 Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силниј 
 старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. 
осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд 
ог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове  
ко разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="1 
убровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{ 
а витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности 
западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожн 
јводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, 
 и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушин 
брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{ 
Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, до 
и...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем пут 
 ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је 
аје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— А 
пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега оста 
еховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори  
спот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак 
га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи 
 па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох л 
ве мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је иг 
ела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се  
на рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препати 
очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађ 
 долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су покли 
ке части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстан 
а ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога  
ече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> 
штајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отвор 
 коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони,  
<p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли он 
p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:< 
, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У вел 
ша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих  
а моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више! 
 хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— 
његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паш 
а Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Во 
рзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Др 
и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочи 
 ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Др 
било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p 
?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— 
<p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљ 
е по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом  
ислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи д 
ник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовим 
се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже 
> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Го 
гљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао 
ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао в 
{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна з 
е копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и  
 тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је б 
очинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегст 
, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, кој 
 <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{ 
у Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Д 
.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, глав 
 краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем  
огао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена 
а војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака  
хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не 
ијатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, 
ра да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао 
а јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долаз 
 који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом с 
"SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Тео 
оју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угље 
егство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на ист 
мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако с 
 силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господо 
че он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> < 
заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели,  
лим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти 
о рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Уг 
о си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — он 
мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неп 
 била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стај 
и Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских  
1"> <head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе 
оложењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се з 
 да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не 
и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је 
 лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово п 
м намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим слу 
.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била 
аздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу 
н, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише вој 
 <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</ 
е.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, и 
оме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p> 
 то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму 
раже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богат 
светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица  
ана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да  
ојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава н 
еву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све  
оброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — с 
Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти з 
 <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је  
а.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готов 
/p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одј 
{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, к 
ја.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слобо 
шљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћен 
непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балш 
8930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, д 
а обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, п 
ветлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и  
 избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а н 
творен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Би 
н као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљ 
ба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за 
> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије поглед 
говора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су  
 их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише к 
смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p 
ах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који  
ви од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда,  
} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb 
 пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да  
ад мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у мало 
и, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме зап 
ти, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друг 
ом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријате 
сарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно до 
.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S 
жеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече једа 
у; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господ 
ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од лов 
/p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Он 
искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и неса 
ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожу 
> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" / 
з Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утех 
атити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбр 
 своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је поремет 
 — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао  
ло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S}  
/p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране 
ве то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја г 
то је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна коли 
ластела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су с 
е разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је прол 
је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која 
о се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благо 
ла мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време п 
ашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, 
ишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје пог 
p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4"  
 изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те пре 
еринском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело 
у поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костади 
гу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски оду 
куда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад! 
 уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући  
ега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти 
ући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прос 
вишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и жен 
рваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад  
ало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и јед 
ога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм с 
о смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S 
у да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не доче 
абави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио. 
сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војн 
ме мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео  
оја је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За и 
понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она  
е ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер 
 време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео  
штем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p 
p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац изв 
о шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, д 
, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч  
е тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека л 
а северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стр 
о баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се н 
покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог к 
узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Ј 
а њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А  
је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{ 
стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња 
а војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, 
н брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p 
ме.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p 
ње су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше мо 
тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с ј 
Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} 
</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожав 
ине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио сво 
му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог з 
е, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S}  
ељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, кој 
ане нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку неј 
ових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и о 
 око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише  
>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи,  
а престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше 
 су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у та 
 низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца 
притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из  
о на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала прат 
ађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена  
{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад  
дрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на 
златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јел 
опио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам 
јали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, 
ицама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује  
ретече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ 
слуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана  
је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни р 
тари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада  
но горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па  
уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S 
стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у  
ша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници н 
p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној  
ртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изнен 
нутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љуба 
и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили с 
ахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим 
ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше А 
> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у  
 се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се једа 
им монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунак 
 војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима л 
ипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивља 
н је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја  
ј већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу 
ине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два в 
пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Прати 
ne unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до град 
ђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> 
ти сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане св 
а двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели 
а, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се 
.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n=" 
цне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>Н 
а слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на  
 и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као ш 
и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла  
воју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више  
ећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S}  
ндир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манас 
али! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и 
ељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не 
 Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњани 
кочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{ 
пазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са с 
ше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им 
тица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен 
ла! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држа 
ве.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши 
ко нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p 
 да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није  
сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>—  
 каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрм 
>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава ка 
 — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два н 
 путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца св 
свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да 
— говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу 
 тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нек 
Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се  
у.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Во 
>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p> 
е и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око дв 
а преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разаб 
на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и 
, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разго 
ковца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>С 
 се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, с 
осавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше б 
— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један 
им степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— 
.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а м 
д оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се 
ћа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве з 
едва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама с 
p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цича 
ранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе 
качи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а за 
="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се јед 
рја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске 
ђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> 
ави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које с 
 Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом запов 
оред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p 
 даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога д 
лаву на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутр 
 ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна пог 
2" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице 
one unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p> 
мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без  
> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавш 
зду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери не 
о оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалиј 
е рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, ко 
од студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p>  
 <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p 
јка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу јед 
о трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Ј 
е, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Ст 
 сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке с 
у моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је к 
> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 
ом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клон 
</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен пон 
рала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем,  
, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, 
е поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са 
денца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с ко 
у деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вук 
 Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина  
е са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску,  
Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод  
асти горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} У 
<head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљи 
до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Г 
а — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они ну 
н са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива. 
ог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Бо 
зум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у 
="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу В 
а господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчев 
 Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш и 
ин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а њег 
ивен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као < 
ого ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда  
ива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појав 
бу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, к 
групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одеље 
ћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од 
ј одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о стари 
емљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога в 
се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске то 
ју.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром  
е и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран пре 
рти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда  
 царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја с 
да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да 
еспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељ 
 разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је  
слонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у м 
ако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</ 
 ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеш 
непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као о 
ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљив 
арко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу  
д.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У  
прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружа 
јкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и 
зи.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду о 
леда.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мар 
боје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препо 
еплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга д 
ом прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног 
С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, прит 
лете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степ 
итез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони 
раховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше 
/p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ј 
на је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахн 
ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан  
Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту 
е а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који 
 војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео 
дговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе 
ну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач па 
 отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи 
 ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране ш 
ак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки кра 
 непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пре 
вуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p> 
и!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби 
одигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S}  
вим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла ко 
ољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно 
 поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и 
 јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — уз 
Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не! 
олажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба 
један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла  
длима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђ 
почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <p 
ко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, как 
>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано 
<p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до  
 Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Бл 
> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје 
е крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p>  
држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часни 
отицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источн 
и руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.< 
{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, гд 
 деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела 
 чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном  
{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду  
49" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и с 
византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог  
 са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег раз 
ђу нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био тол 
о деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онд 
— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу гран 
{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору  
 замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — п 
 га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> 
други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећ 
 њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се  
 и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече  
ке, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знат 
ци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Том 
омина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>А 
а говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па к 
главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p>  
а ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстоп 
истише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све 
ише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас ту 
друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; т 
 свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници 
златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, 
и вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше 
} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици 
ојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело  
ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишл 
ће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са о 
ну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све.. 
о свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако пој 
Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом  
едаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добр 
деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> 
 идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А 
 продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским об 
ник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} По 
ор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p>  
 најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и шт 
љне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми 
а и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак др 
а разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слуша 
је ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен п 
иге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача 
 све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињ 
Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погин 
рви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да 
</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи 
ну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој зад 
гита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> 
еруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина 
ашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом 
p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и 
раму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годин 
та, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и  
ена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груд 
у, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са  
 се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.< 
 Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Б 
душевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стран 
расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господ 
јући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на висок 
 Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очеки 
а.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једн 
 близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац с 
 времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и и 
али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву ви 
а Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Б 
а одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисо 
гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом 
ћа.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад тр 
 ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p> 
и не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловди 
пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга ње 
амаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и 
ше и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али 
</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђе 
но блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога прем 
одару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу 
 <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, ка 
Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко 
оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са 
о тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушев 
ного мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија припо 
лико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом б 
деној брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар 
Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да  
 остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се п 
 ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спуст 
езде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Бого 
Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ан 
есте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, ш 
ју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, др 
лас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога 
адве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — 
 старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворск 
а неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која  
ажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у кор 
.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гн 
вио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Г 
ах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода  
ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мил 
ранице — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око 
м, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезд 
ла сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпе 
у пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу ко 
ном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пружи 
 њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губ 
обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али 
и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <miles 
ихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а У 
<p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о че 
{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме до 
и и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама по 
јући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише засл 
аше своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина  
тицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, р 
стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Ст 
верних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи с 
 млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим ш 
м градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде н 
one unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за пл 
ачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила к 
ности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је о 
е.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његов 
 продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслаб 
ци су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а к 
ој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала  
то пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло  
елики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, прим 
ијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов 
јску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужд 
губила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и т 
но.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сут 
бан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу са 
е до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима  
 Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна п 
у је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопо 
d="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градов 
же казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са 
 да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао п 
ане.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а прав 
оћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред сви 
> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" 
не руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом 
нуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише просто 
ив царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је св 
јпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива б 
раљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо  
 њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одаз 
е.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем,  
пак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турс 
ој војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромно 
аквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесн 
слио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомано 
ла господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што ј 
 деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе:  
ша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски 
или <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су м 
ва стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Др 
 и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде и 
ту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку вој 
а Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, 
> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болн 
, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањ 
времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним  
руга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то бил 
им пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла се 
а се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни  
ише Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, да 
у његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове св 
у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам  
таром се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећ 
е отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакл 
но се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они кл 
огора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је т 
 немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S}  
енскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обад 
ећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио 
{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце 
/p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни 
одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одв 
твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога 
рачка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</ 
суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари ср 
на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућу 
и онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом луп 
иградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачен 
пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила 
 још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина изд 
 суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац 
 државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сад 
шао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеш 
ховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су о 
 си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</ 
на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Го 
ша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кв 
 <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчк 
и границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно з 
че:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлог 
сташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше н 
Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, ку 
хта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:< 
, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово позна 
ј се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Госп 
ао жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од  
{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао ога 
еда поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете 
 народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> 
задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше ве 
тани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те 
p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено пи 
не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна  
та Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скоч 
 превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на вр 
је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, 
в долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више 
</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад  
 Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће 
е и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са нап 
Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S}  
лог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су  
ома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском 
оба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право  
е заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу,  
 кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на м 
икујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо 
бледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, г 
ни, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навика 
раво метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој ј 
 онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи ово 
еологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је  
ати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А 
 <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник 
 је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и д 
колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњ 
врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју чес 
 и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме. 
 јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јас 
ије више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{ 
о далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица 
/p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна 
ледњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.< 
ати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војс 
 своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p>  
ивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много  
ок, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била  
то се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за кам 
ке, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни  
 јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</ 
 чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{ 
знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје 
 не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини  
на ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, 
134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он беј 
а не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S}  
ема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаш 
 ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде виш 
цкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је 
е послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко 
ш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седо 
} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности 
ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Св 
д томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта,  
у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стад 
ра доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шум 
у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је в 
сник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од 
ђу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p>  
p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па  
цања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Уг 
од је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико рад 
 њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пошто 
Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше 
 турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћ 
7" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити,  
се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару н 
 тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини с 
одити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време 
стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утру 
жиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — про 
</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p 
на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми к 
нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну  
ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми 
м, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n= 
верењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка К 
 забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> 
Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стаја 
е.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити 
дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради 
 радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назори 
>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, 
 у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступ 
листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада 
уцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо 
браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим 
ик, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку 
 трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S 
е, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{ 
столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угље 
..</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тра 
а сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој  
 Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе 
а окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у о 
а осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш 
Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а  
ом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспот 
 у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио  
 за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава 
ави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — в 
 начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе се 
 да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилски 
а Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољ 
хватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипа 
ек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је брани 
head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је д 
некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље,  
на по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читави 
е и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости прили 
ари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно у 
 дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму  
ами било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од 
/p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S}  
ебе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: при 
а.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли  
<p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за  
јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{ 
у руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто  
ио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу 
и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане 
ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико  
<p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема дв 
ијатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћ 
ролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје 
им манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Иса 
аче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао сл 
још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p 
зећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове ве 
ји је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, ј 
страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и  
p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за вр 
нут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи  
гом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним ис 
хна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изг 
 /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме  
!—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је сти 
са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу уби 
 јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! — 
и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ 
азговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p>  
ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху неда 
де:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше 
пињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не пре 
ја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћ 
шног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S}  
нут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али с 
 огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети 
пот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагон 
 <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Г 
ла неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љуба 
асним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се в 
гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p 
иче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу пред 
ој крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалил 
ко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега 
, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из К 
адали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је бил 
.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у 
теље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p> 
гљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, 
 — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући зб 
руј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није  
авиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, к 
оја је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељам 
 дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих п 
:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>М 
ник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</ 
село рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу т 
ећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје 
} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме госпо 
ажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Нем 
ош време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирни 
ку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам мон 
годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и д 
еше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском  
ом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти 
ла.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госп 
у каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуд 
— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одма 
рити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p> 
ешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и ко 
у, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и укле 
ина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужно 
 и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му 
p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни ди 
 То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> 
/p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припр 
чеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора,  
не, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајал 
е другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме  
 Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На мес 
красима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је 
ра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријат 
тву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар ј 
евач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а  
ле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног њего 
авном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је ра 
ци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се 
лар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох. 
омаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, 
да препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи 
ао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас,  
о чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="13 
Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи 
але за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато о 
м на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље !  
="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>—  
да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити. 
це!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и  
/p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да 
 цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S 
p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S}  
 <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Власт 
трос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком 
од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља наст 
да! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— 
морне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после не 
 са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба. 
 заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског  
ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да до 
а у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путни 
{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло п 
шао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, 
аше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А 
 Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље  
улог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече ж 
х очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен,  
им случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко 
е неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Сокол 
аузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом прор 
 били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али љ 
блачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> < 
едбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полаз 
— загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше не 
ли срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — 
теже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог 
ког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад вел 
еде ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, глед 
или.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати 
 како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник 
 — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> 
ријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узв 
 је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслу 
и са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником 
о добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика  
кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш бога 
ре ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је 
гинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко 
 старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских з 
љевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободен 
тали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде У 
молимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </te 
 Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Га 
чима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p 
з коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убиц 
остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу 
 сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесари 
својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологит 
 потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по  
могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p 
да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео над 
љака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша на 
им копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и 
љама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће по 
ва милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чу 
мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав из 
узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.< 
ведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оно 
товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и б 
м и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени ст 
о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали 
ко, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш. 
е са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом пл 
воме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчил 
анастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се 
о из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После  
је су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода 
лена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p 
њено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му с 
аху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу 
нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одг 
 гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p> 
ногих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом в 
 где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмањ 
г господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезн 
Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у жив 
Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="9 
ад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска. 
им целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро раз 
тику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори 
ју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — 
идимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти с 
она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се  
рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S}  
кашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у  
ти је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро  
дара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита  
у и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што с 
на.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} А 
ао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлу 
рок, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у град 
 наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лет 
ојводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S}  
тпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} О 
она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, к 
 и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Виз 
Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> < 
Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесар 
55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увид 
а као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранков 
ћи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехо 
а и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умоли 
еша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не 
пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разу 
p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина 
миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и  
ош и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга з 
е, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, а 
 су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао,  
е једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот 
, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше про 
ену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничк 
 мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прс 
 видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са ус 
вори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Ни 
е неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се зами 
пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, —  
тарац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш  
е.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћава 
еша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S 
p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости  
са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и ос 
ице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, сл 
саију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лиц 
а Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> 
>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о том 
 <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити 
ему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени 
чи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти  
гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душ 
мљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше 
{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> 
отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а ка 
 Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљ 
е Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша. 
о држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Г 
е војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога 
м знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прили 
5" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро 
ше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник  
ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — в 
ине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно,  
ши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше с 
 је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто  
е ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са м 
 никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толик 
>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p>  
— звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, п 
 <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p>  
ину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је 
ог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим 
евљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас о 
упине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тре 
е с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка 
се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече 
же.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело. 
аднутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, кој 
{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша н 
 заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не беј 
а Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који  
убље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, 
укчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И десп 
де оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему к 
вах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синов 
о држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га 
— рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али ја 
— рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, 
пак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама 
ће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти  
ржавни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настав 
 агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не  
и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>О 
на и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз 
рици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије,  
окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} С 
натног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над 
ма прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на друг 
 Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је  
неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, 
ве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу  
 се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помо 
ра и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штит 
 Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој  
 хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на кој 
 дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазит 
та више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пу 
дин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дош 
дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином д 
ој души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је је 
сада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, дохо 
то наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и ран 
 замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је  
 војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из да 
и казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да н 
ио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разли 
пажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, 
{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, 
} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Х 
 /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Плов 
 да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то  
борава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају 
аше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни 
и.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене 
сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p> 
Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и 
 оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма ј 
у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду  
не, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазил 
18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање твр 
о граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са 
>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу 
<p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обр 
 у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други  
анце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлач 
Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба  
лаге ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{ 
на, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чу 
ји је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји 
 одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа  
а.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{ 
изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски. 
.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и 
обро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем,  
настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="c 
рих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са к 
> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, 
 <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Т 
а сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се 
ије првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није и 
 <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише 
у.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66"  
ини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети с 
естрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, п 
 била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p 
 увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом,  
нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко 
63" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p 
дног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник,  
помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим  
> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часа 
</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p>  
p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас о 
зи душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам ви 
 прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, 
ражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: 
а.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један  
идар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти ст 
јвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри  
 је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на по 
о непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који 
ана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пут 
а свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио  
 из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Ње 
су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам 
, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак 
 разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал 
 облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p 
још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласниц 
"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено ста 
ага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они довод 
/p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри мон 
га, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Ви 
{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тр 
упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде 
ано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом к 
јко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја 
 Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p 
е и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац 
{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаш 
лодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца 
} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански св 
 је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде гра 
 <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоц 
 столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче  
допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитос 
ова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да  
пскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачи 
пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у 
ику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по о 
а Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање 
ло бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што 
ва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> 
клео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали покл 
 већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Вид 
 мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Де 
ешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и опле 
 што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" />  
у наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави  
греб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрос 
а дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>А 
ера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га  
 дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до з 
ле у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших из 
 таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За  
м је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави  
тална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да 
 деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са сво 
ође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није доб 
 збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града 
си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунашт 
тегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је б 
е бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у  
/p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> 
{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мисли 
ости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће н 
т да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и дру 
 кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне зву 
ова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне  
 двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S 
 n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим грехов 
авство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекива 
а изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S 
на овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, м 
 мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за 
оше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске беј 
 До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосав 
>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ц 
 страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому  
с први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа с 
 сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По  
Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако дос 
з, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Жив 
 куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гон 
љеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеш 
S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с 
жи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p>  
се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у 
p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеш 
дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадор 
здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себ 
олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто вр 
, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме 
е Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљани 
ри јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <mile 
во је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као 
ледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми  
p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближ 
ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји  
еником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се с 
 успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људ 
гано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на ст 
 и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, ј 
си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> < 
 карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање 
 увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састој 
и се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без своји 
нце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у кра 
м, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љ 
ни.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља. 
S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови м 
т.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се  
на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се  
у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за л 
ки ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајућ 
диста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њим 
тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди,  
ити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и  
док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро о 
војили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу ду 
х таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њег 
 Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило с 
ом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико р 
стао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузено 
с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети м 
а часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре 
и погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Нав 
За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претвор 
ли да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што ј 
 се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов доче 
какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mi 
која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, кој 
 што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља 
 и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запли 
ца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, п 
 на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S}  
, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</ 
 врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стад 
 руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држа 
н копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник  
исари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински  
Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показ 
 са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крв 
ерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем 
заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Том 
њеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n=" 
ма царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Ис 
ilestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина,  
ов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p 
 <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да с 
арима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог 
д Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико 
досава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близ 
 своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора. 
{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</ 
е су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градс 
еда зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор. 
а страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време,  
</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гој 
/p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и ка 
ли стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост,  
 српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који 
старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим на 
кам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како 
ома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим  
ну мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твој 
 није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и л 
лов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не  
Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међ 
, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви ла 
ки куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за крат 
домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања пр 
упља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одма 
 се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја мога 
не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви. 
ања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је  
испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише к 
ње.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метеж 
весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга,  
д обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разго 
Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдин 
 Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S}  
војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи 
 била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова  
</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n=" 
сник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах 
</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змиј 
ница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам до 
у из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради го 
тало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети 
вце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара од 
тицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— 
у, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и 
је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би  
ше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рај 
м пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље 
овораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p>  
ио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик м 
 не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва од 
 <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, 
приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим  
на Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано,  
ар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому 
ј у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пус 
ла она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саоп 
несвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за С 
шина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они 
е Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, дес 
ри месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба бил 
то сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад  
гову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог 
лијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости пла 
вору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, мо 
о глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у 
е више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао 
намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња 
незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То 
 врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а мон 
>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша  
стају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо  
е знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око  
е простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и В 
 Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на  
на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко велико 
дину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну проти 
ада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ с 
кромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са ср 
<p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда 
а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе 
ало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају це 
ош била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу  
свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које ј 
е обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспо 
ост.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена 
— престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> < 
ењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је В 
а свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и камени 
ра све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао ко 
жбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја греш 
ном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју с 
што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је 
чици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драм 
то се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пу 
> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за м 
ра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богд 
ху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
е неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспот 
е закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Дра 
н распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити,  
о је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је 
ше тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.< 
e unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову 
а.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград п 
а.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бого 
ко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајк 
је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради в 
оље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију 
 Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна  
хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не см 
а крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а о 
да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил 
топољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хв 
реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једно 
, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Ст 
 звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долаз 
а и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из на 
аници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али  
еби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не тре 
зао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити ш 
 Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао  
 тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његово 
 обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпо 
p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа 
на Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови 
довао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — нек 
овео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило  
 ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>З 
ше од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и л 
поведник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био разд 
Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из  
свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им ј 
ће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Го 
head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на ле 
а бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, 
заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још 
е он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Сер 
 намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху с 
{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твој 
 бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични поло 
, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То н 
олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пос 
 је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном о 
 у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења 
његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва д 
 веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важн 
{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао  
 Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без п 
 /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток 
није момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поз 
су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Вл 
чких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одм 
г било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао н 
</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красног 
рими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћају 
 певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути мо 
Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је мон 
 пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па  
ао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су св 
на ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Може 
</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се  
еш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се д 
 дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њ 
а.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мис 
а живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћес 
болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како  
асеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и  
 расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и з 
ија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особит 
 кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} По 
.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су гос 
p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад ј 
кора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни  
е доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на с 
ead>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба 
авао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њо 
воје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} 
и овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>—  
е више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога ј 
скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се 
Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту У 
лачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедн 
е у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у спо 
Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p> 
евалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му 
Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Доб 
, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у поче 
ћен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изнена 
о веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радос 
лможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} 
врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са с 
премио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из рук 
 је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и не 
же бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, пре 
лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња 
> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{ 
етрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у р 
/p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома г 
ху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли дал 
и деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била неда 
тупа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, м 
љени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и 
, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња 
јска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p 
врдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме д 
догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико 
I.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменс 
пути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> 
крећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у обла 
одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра 
вор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов по 
 пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни раз 
, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој не 
дну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и т 
’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде. 
путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечан 
ас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам п 
намените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n 
 тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна р 
ете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу 
да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Св 
дан одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре 
прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукаш 
.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војс 
рошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са с 
 врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским в 
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d 
рајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер о 
стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намр 
јзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у д 
— громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро 
мро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледал 
прости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p> 
врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, пот 
 Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је 
Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила  
шено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о велич 
 стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му за 
 дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави  
b n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у сре 
ти српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се 
кога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>П 
, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака  
и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S}  
диш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу,  
шавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спусти 
везени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља. 
ко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута п 
ја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — 
 коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем о 
о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене. 
аза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p> 
тави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p 
јска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и  
агоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ак 
рио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и оч 
ио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама 
ише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново 
Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одгов 
ц виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети,  
сли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један  
 куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару!  
 и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше г 
 жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворани 
аве.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и 
о се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој 
ице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журит 
грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напр 
ти ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љ 
меше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p 
8930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и б 
>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</ 
вих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним 
тари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована  
нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Р 
ца Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видос 
Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Мо 
 <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а до 
Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са соб 
јко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грч 
бом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати сво 
м наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао с 
а му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је  
ејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до др 
.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоно 
неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.< 
проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говор 
р.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У на 
} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавај 
ро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећ 
ума и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело  
ости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали 
воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугого 
дне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспот 
лу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још виш 
и, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тад 
жја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три  
аху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази  
>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи  
едни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао  
сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам 
господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспо 
ли Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је н 
 Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео 
врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз по 
н дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у с 
илостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта г 
упи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу по 
.</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени  
е дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било н 
{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да сте 
молио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој д 
.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног 
обаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда  
менити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна слик 
стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују ал 
 ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми бр 
рилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну пон 
открепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли  
вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, бра 
се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са  
ац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е 
а, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} 
 неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у п 
>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацује 
....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловди 
дни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, ш 
/p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао,  
и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Др 
амница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином  
 за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш  
, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само с 
> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</ 
а Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, 
ак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе 
лови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавниц 
 злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће дол 
и је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку 
 <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске 
етку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ ч 
јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђ 
рво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се ч 
.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незг 
 речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји бо 
ајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске и 
и старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Н 
е, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима с 
не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укр 
у страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су о 
боје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и на 
и пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ 
име, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита 
о после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки 
длана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку: 
, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се 
лиже једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p 
ачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе 
> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна  
 од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске. 
а, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S 
те речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и 
е слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се  
ку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, кој 
 Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој  
м у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам доша 
p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са п 
у.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бег 
у, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мар 
дужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ов 
будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" />  
што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покољ 
ку, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се  
вши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше уп 
 Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да б 
ше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> 
мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда 
утњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ре 
памтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а  
p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад 
а.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници.  
 љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад 
ајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла 
 и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле ус 
жено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је р 
е касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код огра 
ну! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник и 
ни, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном  
ије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што ј 
а је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад ј 
еологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно 
и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не 
<p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, н 
и и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном  
моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија д 
смо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У и 
 је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хв 
меник неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p 
је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души д 
а ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у 
ну и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати 
ком тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} 
двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима 
.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша с 
а Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p>  
 означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што д 
бље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше  
е мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Го 
 била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти 
њима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома б 
ава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на не 
а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање,  
 око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вино 
отле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим дру 
инуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим 
 круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за  
подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је др 
ога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу  
дске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини с 
 лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да  
> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећ 
 као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица  
што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је би 
ремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" / 
оче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за  
ке опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго тра 
ном у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не мож 
 њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који  
ом Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и 
нути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине. 
 пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту б 
амоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да  
овом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>М 
 старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада ја 
расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нем 
јих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{ 
 Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко ј 
не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p>  
S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије 
дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи  
 у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А т 
ом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Серо 
p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с  
у са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и ста 
овори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јес 
а четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у ло 
умачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам  
невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих 
 боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у ње 
арицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане запове 
ђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва че 
х, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао  
им зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с наш 
ладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана беја 
 не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а  
 очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као ј 
а груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Т 
сан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људ 
а га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не 
а се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p> 
/p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> < 
ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу 
 Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас сти 
ане стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе 
ијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине с 
на му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— 
сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што  
стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицал 
ала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p 
сар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа нес 
о задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је 
 Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> с 
е у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.< 
ано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве 
 старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те м 
в грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вих 
p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> 
ве приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничко 
 је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкри 
кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Ма 
т јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет беј 
потицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> < 
тичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је пр 
у Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропу 
д сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побу 
ајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало ј 
а ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрем 
, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповес 
" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, к 
 цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у  
лише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје ма 
поведник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — 
 син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејан 
 и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушт 
до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са сво 
оследњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве 
дни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се вл 
ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства н 
ворим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње о 
 Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Б 
уђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Б 
итез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} 
чима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога 
рпскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> 
е грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пиј 
држала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} У 
огађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, тво 
 узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу гр 
{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, шт 
досава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти 
<p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци п 
азумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке пропов 
тала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси т 
чи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што 
ва нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече једа 
раља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} С 
о весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, п 
и се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске к 
 у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико л 
 ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен  
огита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти прев 
Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворан 
 оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је  
ма, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска 
коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> 
да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћ 
 служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине 
била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с  
.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би о 
сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цр 
а, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слага 
атријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико от 
слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним  
сти, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стриц 
у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо 
и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоно 
 пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У је 
це Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљеши 
а у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жеља 
аше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристад 
p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ос 
обро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, же 
оме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио о 
је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без 
ећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта л 
же бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест го 
S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није  
ду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ бил 
о тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се нас 
одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан  
ло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком кар 
ањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успо 
рано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада  
најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор нај 
везду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} 
је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управ 
црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај св 
 тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећ 
ајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше  
 <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад 
каза на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре 
хињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p>  
 извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никакво 
адао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође  
</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину пре 
 ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо скл 
, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам царигра 
да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по љ 
 Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће в 
ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{ 
.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радо 
ио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења 
о његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, ве 
тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</ 
ала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено 
сло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су безд 
рговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више нема 
д се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb  
> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даљ 
, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ј 
 још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p 
а метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с ко 
, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било 
пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у зла 
ђен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{ 
 нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га 
 на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће  
са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јеврено 
овдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.< 
т коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши прело 
 други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате 
 је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на да 
 право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те пог 
траше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела. 
је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n= 
требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — 
синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пр 
није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтоманови 
, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, 
продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пуст 
ола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро 
ано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> 
дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов гла 
да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју п 
9" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> 
нах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, 
сти, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог пог 
ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја им 
им тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</ 
 кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну 
да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рук 
/p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, 
 своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац ј 
 викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је по 
 места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, 
 сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку 
>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пла 
ка завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу 
био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило  
и ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, к 
звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множ 
биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада  
/p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише,  
ружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о  
о.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n=" 
о је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манасти 
ог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђа 
чки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — до 
 Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малв 
 га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано ра 
 да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, н 
 доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласник 
испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог 
узе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве с 
За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’ 
Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаиј 
ужену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено ча 
е...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цит 
ле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> < 
ском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих з 
м, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још с 
вору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше т 
ти са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свра 
м светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> < 
потице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гл 
та је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске,  
 ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и 
е, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата с 
и ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти ш 
ао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властел 
ди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и јо 
о од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све сп 
 сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни прича 
Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Дра 
 а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је  
ја.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бога 
 га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог го 
а јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пу 
не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p 
доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвал 
да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да 
ве ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Дру 
у.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред н 
весност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весел 
пшти послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи  
.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи м 
ретече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књиже 
ињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме ба 
, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу ј 
јко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи 
љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју  
зив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" / 
о радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш најв 
у, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његов 
 слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој 
сава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p 
 урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме 
о крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог л 
авајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових 
еља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоко 
де на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благо 
е задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Вој 
 деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашл 
Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — 
буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час п 
 плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше зв 
брадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком 
/> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити дово 
лижила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим  
</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није  
ажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се 
пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго так 
вора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Д 
ке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њо 
А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати,  
 била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што о 
се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — о 
 њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у пог 
разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било јо 
тајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице висо 
у, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заос 
пе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је ј 
аду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше сво 
 државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више пов 
у икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа ис 
 на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непо 
ом поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу стран 
 на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слобод 
е снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мрт 
/p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p 
ревара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода 
 се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> 
.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахива 
о легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога 
ед са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њи 
о је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода  
која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи к 
неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p 
 — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало 
ма благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је ж 
у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— 
 и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија. 
p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам сл 
уди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови  
тим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Го 
е овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура не 
 после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си  
а јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанат 
кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се  
с рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко  
 огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови та 
шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце 
а.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био м 
лим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је збо 
м владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саве 
тица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори. 
} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај по 
благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави! 
их узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих же 
ку, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p 
аква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе мој 
а знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагоми 
и мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних  
> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одго 
момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло  
онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S 
p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа н 
ом подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и со 
е.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и  
досава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под тер 
реће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{ 
S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} О 
ара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и  
 се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и уб 
а Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и 
n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градо 
и шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властој 
 ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p 
облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter 
отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и  
.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грм 
о копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим 
јао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави 
од Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је пр 
а тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се н 
ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска и 
 Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском 
гита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p> 
у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, 
бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније гра 
 даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p 
радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по  
ио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и  
 Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дура 
{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано па 
ике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотр 
 различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи 
упи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава поч 
Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу ниј 
ја је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнич 
еко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје 
 сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом вр 
n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт п 
не посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена пр 
у ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не мог 
ли од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи  
љива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи 
аше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заруч 
адора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али т 
ваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видос 
н је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати 
етву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p 
 оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Так 
/p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засу 
је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.< 
 на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се скло 
рчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен 
евши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крва 
ости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према ме 
акали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни ускли 
преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p>  
<p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он  
а и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде пре 
ословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрост 
ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— П 
</front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapt 
 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИ 
ештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помо 
>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми јед 
спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! 
сти испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни 
.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="3 
рашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводи 
и+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у ово 
гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако б 
ди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си  
лазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Го 
њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје  
по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, кој 
.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се н 
ове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу ле 
имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу 
дно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће 
властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која н 
>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али једа 
аки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу саби 
 се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац,  
во.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га ов 
псалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} 
p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div  
иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излаз 
n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чу 
мицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих 
ва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док  
Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До п 
крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са со 
се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коњ 
 то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече : 
светљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабани 
а страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану нас 
својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> вели 
анског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно л 
ихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше 
већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу  
убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p 
леда, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она 
р...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са сво 
јвише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају  
знати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога  
} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљив 
 се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Ма 
еке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврди 
на је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла п 
м Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вр 
е Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се д 
ше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: 
А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска ду 
лушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она  
 коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи б 
 гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан ј 
ива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају  
p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну  
њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше  
 дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст 
у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се 
јдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочу 
 што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, ла 
е окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље 
ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са из 
ома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па о 
 ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се б 
јко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше к 
реплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изн 
и, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извр 
рих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља ост 
 са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивањ 
белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133"  
олико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јав 
 нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дрено 
а оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гом 
 своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена  
ца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена ш 
наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест  
.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћ 
свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунак 
нога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео пох 
а и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понек 
и крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга гос 
 <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прили 
јажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу 
крати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло  
/p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухват 
показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} 
ихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уз 
оје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку 
а ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом 
<p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћ 
</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамн 
ђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између на 
{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе зна 
те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити св 
 одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, у 
о те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То 
е, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаш 
нда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао ве 
за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и ост 
жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p 
ана Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамас 
пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још м 
 свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} 
е.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и 
енога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар зна 
 Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке с 
Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" />  
ило је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јеле 
ареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брз 
ј мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспо 
ода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља с 
јка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту о 
а си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше зн 
 почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојк 
тирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена 
а засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути 
ди ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље неће 
 се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније  
ма паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам 
љешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости 
пет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је ова 
овог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml 
Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе,  
 нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био 
— говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече. 
> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ход 
{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Т 
ти по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у к 
n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике прип 
у више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, мо 
.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном —  
 спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p 
аше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рај 
е него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам вис 
је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продуж 
адојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете 
ђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} 
ве дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше  
итати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већ 
а фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од стра 
дској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' 
изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање добро 
тарац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p> 
м деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана,  
опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} 
ошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Вл 
вде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори 
 се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио  
више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у груд 
 — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом док 
подара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у  
тог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повућ 
ала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом с 
срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, ка 
ровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њи 
/p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, г 
гао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће 
би!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем но 
рац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{ 
ћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба 
ије могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су 
а за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Влас 
 зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћес 
/p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу 
махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Бо 
га ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати ко 
м да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је св 
леди и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на м 
} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p 
у Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњ 
а.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се м 
:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко ја 
пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова  
епријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукаши 
ико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослоб 
.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори 
ђе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша ма 
 ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кре 
 постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И 
S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко  
ојске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео десп 
је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је 
о.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, ве 
господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском 
ху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио све 
део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи  
{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у дв 
и чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах с 
м.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе 
из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знад 
сти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мрам 
p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешт 
пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пун 
крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мал 
, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ го 
мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кре 
ци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве в 
ћи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари  
 дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не с 
била новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољс 
 који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, кол 
ер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Го 
у.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан  
е Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних поглед 
и.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у лого 
ече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p 
а судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, ј 
 каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно 
 брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворани 
S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говора 
у смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене  
рела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласи 
ало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О ст 
х долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена клик 
— настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени;  
адгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви исп 
чима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене,  
> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај з 
, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Д 
и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу  
тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ  
 прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити? 
{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И 
> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по  
— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што при 
ошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} 
биљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора. 
едан повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка р 
е прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" x 
га — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином 
ди до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре б 
од окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруж 
 заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!< 
старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде И 
ог путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на 
Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним в 
ац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред ист 
ци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о 
јајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>—  
 храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, с 
, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер  
ству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопо 
е старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} 
изантиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени ц 
p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слу 
на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак салом 
м, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и од 
Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљал 
, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p> 
о сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узв 
ановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> 
ани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походит 
та у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против 
ајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке б 
а на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> 
чинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје п 
ова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p 
p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Ву 
="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор посл 
а. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њи 
ма Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова во 
обрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на  
о, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.< 
а. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, ка 
ких.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> < 
 на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Му 
је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Ника 
> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са  
о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад 
онахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</ 
за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да м 
 туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутит 
ваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем  
је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина 
дан од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих из 
пусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још  
p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p 
ог платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима 
леко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све 
зо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, 
.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио  
избежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучил 
 јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</ 
Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг кол 
, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламе 
0" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем ст 
ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много т 
е наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш ма 
бра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам 
о јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Те 
id="SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом У 
l:id="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио  
друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> 
и канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда  
рате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољски 
 нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти,  
ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спус 
 да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заме 
ом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>—  
— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан 
ан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази  
вести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбуж 
м их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и 
ихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљ 
арио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онд 
} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору  
т са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се 
но додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>—  
спотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њ 
ак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипа 
рави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад ј 
крије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам 
ћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! 
осиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком б 
ош мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— О 
ом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>Т 
неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки ве 
</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био гото 
p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њ 
/p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свог 
 прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим 
зима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је ње 
> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих ви 
ње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> < 
ји је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља. 
, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p> 
о одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја 
журише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логор 
каче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје. 
"178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> < 
уку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотр 
а из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ  
>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју 
усти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, кој 
јко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пр 
једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на пос 
 Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинст 
естало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време 
бо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S}  
ра — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада не 
 — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити д 
у вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису  
 држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129"  
 и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трага 
а, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа  
аш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало  
четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Он 
!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко од 
рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{ 
рад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи  
више заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n=" 
ека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тре 
а, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> < 
и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети н 
авршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па  
одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише  
напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му с 
> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p 
ове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p> 
епе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низ 
 различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесн 
ше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</ 
.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све 
јвише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али  
о до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су ч 
д цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, неј 
станити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непр 
помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у ши 
или на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је м 
 противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин д 
 и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одма 
ује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва  
донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Ша 
е Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је б 
на, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе,  
лопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљ 
се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами  
 сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>—  
воје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:< 
ог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне не 
тегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим  
.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним 
 своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Је 
пској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално м 
де претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>—  
и је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између 
 укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоц 
аше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" / 
и палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде  
 у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p>  
, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војнички 
ено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са 
пак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода н 
одаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тиш 
Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим година 
и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љуб 
о красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Уг 
 Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући п 
иште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац 
 спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се,  
на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — скл 
а стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p> 
ом чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са 
 Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му 
и одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бој 
ка прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже  
сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’д 
умем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако с 
ле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутк 
 да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> 
агрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, 
његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} 
ојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, та 
 Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на гру 
пи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен м 
охита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега  
евши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искре 
те, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо...  
а Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца 
али су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са 
уку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица 
ревари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му н 
p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиље 
ма.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после  
али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груд 
аљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјај 
раброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом в 
 Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српск 
астоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n=" 
годило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот  
адосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник п 
 небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има 
спред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је б 
ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва,  
ко пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра 
обедилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље уда 
обеде српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био вес 
одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовнич 
елих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала 
 краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S 
 издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи н 
ли нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат с 
<p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, п 
гоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничко 
топољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му 
много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниж 
пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко д 
— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, прича 
н, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властој 
је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друг 
 се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ би 
> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који  
а двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњив 
 и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S}  
а њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, ко 
и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље у 
чаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нароч 
астанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи бил 
ао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста  
овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним  
јући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши  
чи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бе 
ма његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одли 
type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСК 
т, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро п 
поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S}  
пођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га 
т све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је  
ног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку,  
у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпун 
ој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да ј 
ом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља  
ри Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у 
, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете ли 
Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични 
е за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" x 
груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једно 
клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од 
ле Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће ору 
кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женс 
ар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војво 
отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Дес 
изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на кл 
 а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, ш 
ина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{ 
ш.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља свако 
ољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним ре 
еспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намер 
 посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се д 
е крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће 
ових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, к 
 више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питај 
це рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозб 
једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете м 
те, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју 
а то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше изда 
/p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што т 
лече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> 
ове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми —  
ћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у 
ости изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изр 
одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржа 
/p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана 
азуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Мом 
ада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да 
 бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вред 
— продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он 
Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам би 
е у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра 
гљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да 
ле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Так 
 ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јо 
па.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се о 
ојник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p>  
ну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико кор 
иких ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манаст 
p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше т 
 сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било рас 
ад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово 
p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе 
ћевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петн 
дине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозапа 
у све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, к 
ара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво из 
ко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османск 
едаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале,  
ажанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо пр 
гу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару 
у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једн 
 реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије  
азе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њ 
антакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против 
а би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поуздани 
 десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах,  
се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико 
 велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци  
а својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро 
/p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> < 
продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична. 
а, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p> 
чи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком 
д је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица  
га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален б 
ом.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Њего 
едиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли с 
у сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} Т 
гора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, 
а вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за 
је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у  
/p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p> 
о он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дођ 
шин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</ 
и помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак! 
.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Го 
 служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, он 
а паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујањ 
 изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и дес 
гљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па и 
ише.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p> 
е необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у  
 још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и  
огатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разн 
слим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> < 
 што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!< 
д тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше з 
сли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног м 
.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад с 
ужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој д 
још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек  
жу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гра 
је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако  
 изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах 
аво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар 
рао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао св 
а је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, 
а ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше  
лази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type= 
у Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађаје 
рају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове,  
 <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћ 
 рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — проду 
мо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p>  
 подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране. 
p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини 
ње стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> < 
тници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сер 
из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — 
> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а бли 
рлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се 
Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевин 
 се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледа 
Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се простр 
лошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, 
а осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник изм 
жну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаш 
ома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ и 
стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право 
/> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на  
а и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S}  
ини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> < 
тиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без ње 
олазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуб 
енио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала 
 да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правог 
се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> < 
дала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела н 
 свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалил 
ма и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Мо 
син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова 
која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Ста 
ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био с 
они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{ 
ика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча. 
да узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> 
ађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погле 
 је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — ре 
етосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети  
чати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} 
аше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матиј 
 освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Во 
бне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али  
бе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се,  
алуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим  
, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде 
 се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклон 
, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нек 
ко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша с 
ли одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити 
ике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, 
це, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и  
ија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трили 
ичину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама 
 из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Ту 
, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!< 
ne unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна 
 свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно 
град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Сил 
инска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} 
јко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћес 
его другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу 
а је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све ј 
Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војво 
зио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам г 
их становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се  
ро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измак 
 колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита 
ре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24"  
а баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су  
ељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку пре 
бом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред! 
нима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија на 
ност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил 
аде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и в 
 <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ  
х обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопо 
има, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно м 
p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас 
? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина. 
оја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваш 
.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме п 
<p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи 
 њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих рад 
а срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, сла 
ам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља 
рено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед 
моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у 
р не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истин 
pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и гост 
p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си забора 
— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаш 
! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јун 
љеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, с 
 год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војв 
усле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’  
а, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу 
раженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, д 
је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше п 
 /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, 
 било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— 
 коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћ 
 драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, с 
е и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, з 
ом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, 
<p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далек 
> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње,  
и из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не х 
даше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно  
Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибл 
 извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде на 
 — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он н 
х — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, бе 
ат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој б 
еко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад  
 јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесари 
е, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— 
 у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи прес 
 га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од 
а Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о  
рђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарско 
је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите 
ије захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не доп 
опљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подва 
и Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало  
у ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењ 
 ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као да 
/> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и 
умач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — беја 
р свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себ 
ти.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огла 
ета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он 
 она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда поно 
екине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</ 
ребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али 
е к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобед 
 Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је  
p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. 
ри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитр 
 побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалств 
о спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али 
вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице 
исам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.< 
часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два 
вамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од А 
, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати 
рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква с 
и.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — гов 
који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру 
 о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Т 
ном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш ло 
једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се ле 
у.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се,  
 пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је умор 
ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разг 
Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад с 
заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких стано 
е све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> 
жак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо н 
атле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо 
овдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки д 
их изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S 
ија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну? 
а то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна в 
} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружб 
 могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужи 
ависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка ве 
услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —< 
ји сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> 
 Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S}  
> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње. 
да.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, кој 
на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доб 
Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, 
говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А заш 
 певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.< 
>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p>  
рац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је злик 
ући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место с 
остора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе 
S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет  
илици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не 
а грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариг 
цу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете ка 
да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог во 
м зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу 
ћи да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за 
</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и  
S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који ве 
не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју в 
а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше вели 
Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздуша 
алош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом свој 
 простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Наш 
поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну ј 
 се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спушт 
p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у 
чекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној  
ју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додад 
тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се тр 
 да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га 
ештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му ру 
ојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на 
већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За ти 
а у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> 
и Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато с 
на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине с 
 воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћута 
>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гој 
> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на с 
о млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> < 
ападу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепо 
 на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>—  
енутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше гла 
з воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу по 
>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Ј 
 — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S 
 и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије не 
аду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, н 
почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дози 
4" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао н 
 твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велмо 
види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам  
ило у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не осврт 
аша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати,  
.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова в 
ега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Го 
ош сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и 
 запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака  
могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако б 
мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мрак 
 рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се н 
 одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик  
аче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које с 
 <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица. 
очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостад 
ите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, д 
м равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали н 
шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш 
 тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком 
урити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабиј 
снажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљ 
ато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса ос 
Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, 
е, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко  
 морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају 
то си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — р 
 извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани 
, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима с 
уво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окним 
{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теол 
</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — уп 
оравио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а 
тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски с 
ном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни њего 
лажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Д 
омином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са  
} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> 
зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, кој 
<p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је ис 
 млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дуброва 
 зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече  
S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара— 
ноге неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p>  
b n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу при 
вића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p 
а кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар 
ти да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд,  
 Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место св 
 не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није п 
рај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са 
p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— 
брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>По 
</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе от 
постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаиј 
ти као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку 
пеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S 
их труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху 
 те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу мој 
 била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелен 
та:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори  
дни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима ств 
 своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола 
еша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себ 
ј једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда проме 
у трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, м 
то, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим оч 
 звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је 
лива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине 
е; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xm 
 Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе 
зда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјај 
ву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се су 
вом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, 
ештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор прест 
 високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је пр 
а — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада  
 њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да  
розору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног пос 
м Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме оглед 
 што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пр 
 Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливш 
то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево —  
ао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо п 
јај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица пис 
тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само њег 
!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача. 
 грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</ 
пазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигну 
е стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па о 
 још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњск 
ћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како 
о у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика у 
> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевље 
— продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама мој 
 уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у њег 
4" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после н 
 се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој  
своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну с 
 а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада ј 
ајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ов 
 на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јес 
најеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом рук 
а учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно 
 ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је У 
ва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — поме 
<p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то? 
па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедем 
пред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска те 
ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански с 
њ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p 
црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из  
рти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика  
ролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после нек 
елика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свеч 
што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, ти 
е у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечу 
а оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше п 
бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подгра 
а и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чист 
Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца о 
о после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редов 
зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и дов 
 средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом звах 
м.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела  
га живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синд 
олико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданост 
 Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је 
 те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада  
 одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одма 
астира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина  
 као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у ве 
 n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи б 
ак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо! 
о и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко ми 
рави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За ти 
 <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгуби 
а част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који дола 
>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одгово 
ко лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу 
> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефа 
 мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ст 
и му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S 
} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> 
вога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све  
сника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилн 
ико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p 
зије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени неприја 
скинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме 
 што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди 
нилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде,  
е рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је 
ише простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба 
S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе н 
 знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили  
то. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ т 
 Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслу 
н хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Го 
ити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и г 
ог доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање 
а његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и ст 
воранин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ с 
спрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубиш 
повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, 
 што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се зами 
љусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше 
Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило 
адо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и к 
бућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваш 
омчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је п 
 никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија 
 се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, бр 
, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу беј 
ож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, неће 
 забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквиц 
 прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка 
е и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и 
ако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљу 
 спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у 
ћи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно 
ри Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим 
ојском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за д 
сец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> 
 то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтома 
p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господа 
/> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алто 
>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна з 
ead> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац ос 
простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, 
Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски 
ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми крше 
о другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе б 
S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти по 
ови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и из 
е се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у стра 
ваца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде —  
ио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије наста 
ким, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сил 
Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!< 
анинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опу 
гано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на  
Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се 
д тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Дра 
 првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу сво 
 руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S 
 да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Та 
говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле  
 ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства  
дови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бе 
ајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година 
 позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога в 
лоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешћ 
p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша,  
акога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{ 
ников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Др 
на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао  
преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи с 
!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са 
тешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме с 
 то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су  
вде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако б 
ине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред. 
 бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помо 
радим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и д 
, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> о 
њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикн 
емљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у 
 за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране 
оји ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који мн 
дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ д 
т шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мис 
покојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни до 
Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S 
и на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да уч 
но означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да  
 кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није бил 
лац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако  
логаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а тел 
ед на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’  
макла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободи 
колико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га с 
?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хо 
кама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или те 
, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да прип 
лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рука 
е ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа 
а малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и  
ца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут ма 
јаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра ил 
, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео  
ина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је 
 већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{ 
м је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и ко 
 није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунц 
опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроб 
унак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb 
ло лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају 
ролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да  
и.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> 
и, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће  
и.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>—  
 како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовим 
ло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас  
жу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонила 
е, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли  
јводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по лог 
ња.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?< 
опавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p 
терасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја и 
у отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак 
у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубниц 
 Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никад 
ала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из 
довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говорах 
године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи вазд 
јања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.< 
тници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници с 
 мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Дра 
х, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбу 
/p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— 
говори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Ј 
о пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на посте 
: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</ 
ђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— А 
 <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало пос 
њивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За  
о покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопо 
ца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{ 
у да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Ј 
>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он ка 
це Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S}  
досава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок 
тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосав 
та госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба нас 
а.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} По 
ојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачу 
онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком 
ли говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благо 
Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, мо 
етлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем 
Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према те 
, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>—  
/> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он 
о, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно по 
/p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Уг 
 незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упи 
 мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу мно 
И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица 
јко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобр 
ај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју  
ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па 
зове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, 
/p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио 
 вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима по 
Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти  
аље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>—  
ку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара из 
а душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу гл 
чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и ви 
о срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и  
930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало 
зеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на те 
.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То 
е уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко 
"*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснива 
о је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио с 
ној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох  
раму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу  
 према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је У 
 правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више 
S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу  
и да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што м 
/p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога до 
>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа,  
м ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано  
већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом во 
 Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусл 
зе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем раз 
ала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Пр 
сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да 
p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је нал 
а Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.< 
е потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем,  
 о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са о 
зо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу час 
бегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А 
си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, ал 
S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се  
и много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, кој 
оље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што 
еби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — 
а не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томи 
ше враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад 
ко, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још  
 много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шт 
ме под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свак 
ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих В 
мо му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је 
але, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се 
адин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи чест 
 државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Ме 
но рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојк 
.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара,  
 рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показуј 
 сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се  
ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господар 
е све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p 
ло одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S}  
"39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем чит 
 га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p 
> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој о 
 Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да 
д наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њо 
сле одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?< 
 знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављ 
тицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је 
блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим  
цују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Ј 
 иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише 
 је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> < 
чко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћ 
о, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа То 
ове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благос 
.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш 
пустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>—  
спод, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у по 
{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62 
S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене 
ањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p 
ој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора 
.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ј 
ед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div  
Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита п 
е, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C 
е пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време  
летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би н 
 уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} А 
/p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p> 
тање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{ 
оз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морс 
судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Г 
ара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са сев 
земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском к 
 одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке пр 
елможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће с 
ти Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидн 
p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше 
ти, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препати 
ом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дрен 
овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{ 
далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше 
ава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину раз 
бну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други  
љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречис 
еговог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, 
љама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одрж 
Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, 
еби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна ј 
а првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласи 
ка веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! 
е проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска бо 
S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Госпо 
о стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекта 
иоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве 
ли да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу  
азио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је  
топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бра 
..</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђер 
г благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрав 
је био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далек 
 свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким  
оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{ 
пској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њ 
!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзну 
елена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, п 
ској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора г 
и.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Г 
јске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце 
у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљив 
ла.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам д 
ака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и реч 
атраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Пом 
— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p 
 једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат  
Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимоти 
ости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љуб 
њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погин 
 и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојк 
калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах страж 
 мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на јед 
и храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</ 
ушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећ 
ротив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу... 
ата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивн 
иближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста  
ога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гла 
 стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, 
и:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и 
 војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у 
ваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на с 
зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади вит 
сељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим  
 мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развуче 
 стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> < 
{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о с 
ђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког вр 
<p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p>  
м приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb 
рипада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне п 
велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком по 
 леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћар 
а могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ва 
на се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече стар 
ошћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред п 
ли је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до 
чео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је јед 
 жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћа 
ошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећ 
ће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озн 
<pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</ 
ао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Де 
ош једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Пр 
</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" />  
p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загл 
, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не мога 
губљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шт 
иво, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крун 
 да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова ми 
ка отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — узд 
S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака 
љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...< 
ут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господа 
лантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући  
одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким  
најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али  
<p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано ср 
ико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у  
севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се сп 
атече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан рас 
.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег врем 
 такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбр 
 запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде к 
p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном  
овини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> 
о? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.< 
 не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољн 
јим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи. 
о крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод  
то захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> < 
 да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пр 
опољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не урад 
p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на но 
Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до че 
ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, кој 
лавним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра  
и.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душ 
 краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га 
 довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се м 
бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскид 
ст, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од је 
а услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако  
и никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Ова 
м тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршен 
нам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај  
ног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и м 
ху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро,  
дан.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о суд 
жем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима сво 
анске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Пом 
 <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило ди 
усти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држ 
о силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим и 
ласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш  
/p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода залож 
неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него 
три палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом 
а неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гој 
 Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио 
 довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по  
да, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и неза 
е двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њ 
он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и оста 
а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се п 
је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је  
укашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејан 
ма ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{ 
а љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али свет 
одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У 
 поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.< 
падачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше  
ђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и  
а се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> св 
 битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прили 
у долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свр 
з мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дре 
 Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — 
ог од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко н 
ај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена болов 
јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог плани 
 у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде тре 
ненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице,  
/p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступиш 
мо браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати 
/p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га 
јица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S 
ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако  
оља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград 
ујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе,  
додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да 
а ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга 
 ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном 
.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не тре 
 не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи,  
је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Вл 
, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немило 
о сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — 
дина, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у ча 
вота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али п 
 у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, 
з <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узасто 
ан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је  
м нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драм 
не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непри 
 нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми беј 
ве је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после 
инца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у  
а узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одм 
 па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље д 
рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у 
ла самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам ми 
ћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у 
 по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити  
ли Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана се 
лучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, 
алости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихо 
, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је п 
а ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху  
 <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза! 
алолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој жив 
S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач. 
 витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог 
било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје десниц 
} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — во 
Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p>  
е му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти ура 
 Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио 
леменити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сл 
трада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом  
м обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, а 
ед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, 
ичином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња. 
 Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског вој 
х држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} О 
и твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти  
ачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p> 
>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити 
{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У 
 неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је  
словом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бр 
така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Бо 
л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљ 
еби одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлуч 
ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</ 
ај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И  
краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунаци 
ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не зам 
вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био  
е страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</ 
— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Пл 
кислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до  
гаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је с 
 у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели  
p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас 
ће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе ј 
 Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да пла 
p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људ 
 сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако  
>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S 
ренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје бе 
ора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а  
дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</ 
ићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После нек 
сној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити 
ом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас поч 
естано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добр 
устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! —  
 а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојк 
утно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога пр 
и, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И 
чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: ка 
ора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром о 
у њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов не 
p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p 
вих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао 
е очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна  
м, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара 
вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манасти 
трану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p 
ика драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, 
вине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и 
 узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти 
стеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза 
а му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S}  
 томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</ 
 пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку  
ни врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између 
{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а зна 
из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама  
од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, 
 војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег р 
/p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да 
ћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом  
 од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на 
аци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама  
тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ н 
уздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Ц 
а и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p>  
а, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ  
хваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила поста 
о вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Ч 
који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{ 
саији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, 
 изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховит 
е он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— 
 Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одус 
е отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} 
, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема 
ни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна о 
је, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Мом 
том у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи с 
 жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани 
а је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој оче 
— атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојков 
/p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са сво 
ма предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било 
 је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</ 
ада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилов 
н ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n= 
е, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p 
подару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} 
бнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међ 
епше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после 
, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p 
 <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су  
по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена,  
’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опр 
ан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака на 
 међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је ј 
ку престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас 
на не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учи 
та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и р 
а.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдо 
је именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима н 
га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мисл 
ро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добр 
амени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су  
S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победис 
о време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је  
и устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати  
 трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретн 
оста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, 
е, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош н 
{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански  
> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његово 
и сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам 
ули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрос 
уздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ће 
лажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајах 
>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност п 
ости, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је 
> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Напада 
се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли 
— одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не 
м турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак 
 твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглав 
<p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S 
ше сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93"  
ивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи  
ео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapt 
 теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање к 
де косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S}  
од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских 
шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху 
о непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с  
 су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема  
ноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у  
абрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гум 
логита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка ис 
у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пр 
ода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које 
 шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му порук 
м калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио ш 
зима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па  
желе да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лик 
} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се прос 
ера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све јед 
.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n=" 
л’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху 
еодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник ве 
ећ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита А 
ије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио  
05" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још м 
 пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је б 
вине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су  
ој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у  
а.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али 
мничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника,  
е у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих доло 
надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела 
има свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каме 
 да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку п 
 је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не зн 
ју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, си 
 пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се 
уби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко доч 
нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p 
х кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве сно 
и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у јед 
Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио 
и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског 
града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} О 
о се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север уда 
/p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни  
а кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури д 
 да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњ 
ли да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Т 
у — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. —  
ликом живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоч 
коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p>  
е прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја  
и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и п 
ти ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господств 
тадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Десп 
е за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са је 
м господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p>  
окретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским  
осле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног ње 
тавише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и 
одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку п 
цну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да о 
и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као си 
Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбаци 
ало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукаш 
шени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад 
 престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то ч 
рло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш на 
да стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше 
, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све  
 се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, ј 
> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Те 
не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга б 
ђу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Свет 
 њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега 
скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име то 
а у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да  
15" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} 
е остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући  
<p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекин 
етлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена 
енутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужни 
свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Бил 
д ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је уп 
 и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се  
ода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога  
, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стал 
а свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, г 
аху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне т 
оја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они  
ровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле 
пљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> < 
 стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо,  
ла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> < 
бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако тра 
двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весе 
д дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу< 
 и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој  
нска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе живо 
м чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била п 
.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки  
најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива 
мљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Игра 
еше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и 
ео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде н 
о на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко вели 
овољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним  
могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио за 
отица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, в 
 Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме  
 узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћ 
 се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{ 
ру споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајк 
итим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладо 
и јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе остал 
ога господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> < 
здрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За  
а устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког мест 
као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависно 
; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фију 
ћи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаниц 
трах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо м 
што необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбор 
да.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко ве 
стојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S 
ојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити глас 
бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку,  
и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се пок 
жалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богда 
ољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је м 
аки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране неприја 
 види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S 
бодоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, ко 
 га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим  
ем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвал 
>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад 
и га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња  
ко је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, 
ћ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.< 
е у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено 
ођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта 
адова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, к 
 тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који 
аности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишља 
а с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко д 
остраном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који вод 
ђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бе 
а, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша  
 не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивањ 
p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не по 
и.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Т 
ближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> 
тица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Оч 
младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике ученос 
радови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима  
так на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кн 
а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n 
аса.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бо 
стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта 
место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на кр 
нећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудар 
 брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао  
ла.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, в 
али реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а ш 
је родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше  
 у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па о 
ћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, 
ак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chap 
"45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени на 
звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се  
м у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потп 
пео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши 
 стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Д 
а Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним 
талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p 
у службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, ника 
дмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније иска 
е, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женс 
адржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину поз 
осподском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа ово 
ора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустит 
ином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина 
в глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То 
у, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до 
ака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натр 
.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу,  
х левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера 
а из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе 
јих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војс 
м својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теолог 
ћаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Кр 
причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — М 
 нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог  
тне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пр 
по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лет 
стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а је 
а, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под кл 
е границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски 
дини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.< 
 сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана изл 
еки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну к 
аше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у  
у.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Бо 
.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске 
о за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног ла 
" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и  
држати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт 
 треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипо 
 <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј ма 
м, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог ј 
.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије  
у на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p> 
<pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а То 
вавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напу 
ену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа  
ајвише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n 
нулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се  
рве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас г 
 монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што ст 
Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не  
Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у простор 
ам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залу 
своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на 
аст краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљав 
 <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред прв 
ела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се о 
{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одист 
 цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремањ 
орели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се ни 
прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршниј 
доваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{ 
мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Ње 
ично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И а 
ним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и 
ну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на г 
агано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем 
тор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па  
стају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац  
м узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке њего 
 и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне р 
ка превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у 
он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком 
 да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне м 
но и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у  
е су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали 
очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" / 
и за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се 
 на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног  
ком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још 
покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолаж 
шло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S 
а.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Н 
лила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад  
оје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно,  
 горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи та 
160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S}  
 на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одма 
оје киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p> 
ао да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} И 
, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дел 
ке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Д 
 у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја м 
еразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени  
>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђош 
ме, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на с 
д они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку 
а и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поо 
аредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли 
> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи о 
ици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак  
меновање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегав 
 силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна би 
ведник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше п 
е кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму по 
могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи: 
ла и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопаже 
се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано г 
јкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још н 
 огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под врат 
 несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p 
аусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома  
ост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први р 
пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{ 
 поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а  
 живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{ 
обични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се на 
 и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се 
ада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све в 
оста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права 
 знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb 
ти, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз кра 
 је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше ц 
однички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастир 
— брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n=" 
 у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих р 
уд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирит 
кој заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда 
помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је 
ној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до оград 
ља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но ш 
ве ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у  
је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у то 
изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје п 
леном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То ј 
на ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино  
Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, в 
се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко 
 један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после неста 
авио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у 
S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био 
или и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећно 
у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која 
 кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су 
 главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао 
је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда 
ћи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли ве 
 ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пу 
утак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећа 
и монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и  
неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у св 
цима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда 
ма а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S}  
мљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје 
>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p> 
естало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разуме 
з обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — 
друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и 
 Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— 
{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме гос 
</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше го 
јеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p 
 овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од 
орођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Ка 
з игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој  
илости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јаха 
S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само по 
аповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће  
мо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у  
љем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дан 
адоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли с 
ју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а м 
о је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљ 
а расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој н 
и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути п 
 преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опе 
точна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и глед 
 и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака 
чило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио  
 а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрх 
ло Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали с 
е са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови беја 
ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучи 
ча, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше бр 
 жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из 
ано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробуд 
оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте 
агано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пиј 
се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно  
л-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву се 
ћи гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Ж 
стинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи ма 
{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио з 
товима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са остали 
.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лиш 
уку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому  
мам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити  
аслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше ог 
 пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију стран 
з којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} 
milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео д 
ад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов до 
ија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други го 
а па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко 
кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по 
 пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ћ 
ала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој 
ћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само 
што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то 
ме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, је 
ично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи т 
ице суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Оч 
еша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док  
јева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољни 
сницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу њего 
ра.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове  
еспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом 
д се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који  
 <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер н 
има.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српск 
 Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опе 
скога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм 
итих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти 
рави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као неприј 
S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јо 
ло мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у њего 
одграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се,  
екао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи би 
 тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, 
рица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од план 
еља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване да 
напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да ње 
си она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу с 
ба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души  
јим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним п 
Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд мо 
S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:< 
Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да ј 
 И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменити 
/p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срд 
ајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p>  
ћ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.< 
кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а 
ме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање,  
алост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја,  
 сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме  
 доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњ 
 војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако зами 
 са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини,  
дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p> 
ћеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, к 
носи:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је  
ме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој  
ла сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесари 
е корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> < 
ву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ћ 
ог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p 
 невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекив 
сподару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у побе 
p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p>  
уше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град 
 — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара план 
ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара  
здаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала не 
вога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и 
 ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други... 
већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских гре 
{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} 
више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.< 
ст! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин,  
<p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са д 
ју око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица  
е у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> 
head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку в 
 шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе  
ше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више 
, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистриц 
> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мр 
јске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором,  
} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</ 
адачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, с 
и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>—  
но већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о ц 
зар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не забор 
 венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="cha 
риповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, чести 
твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома  
уно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у в 
ко огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и пре 
арства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за  
p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на двориш 
 се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S 
бави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши,  
вио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанин 
ом руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаш 
.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробра 
<p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеш 
обрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред весели 
"146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него ш 
по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да и 
 као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје о 
лу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — у 
ибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, њего 
отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу п 
енику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гл 
зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Том 
оња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се 
огор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему,  
аде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штито 
вом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Си 
тња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хуј 
арицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова  
не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смир 
оји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем 
и стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују  
а покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало во 
а већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p 
</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, п 
о, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњ 
на, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби з 
="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка 
ину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и в 
часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79 
/p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p 
рча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи гово 
орав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— 
ривезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево  
рно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, 
ести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочиш 
онски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p> 
четку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше  
 а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити  
 вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин с 
</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану  
 и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не за 
тицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигн 
н, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Бо 
а њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костади 
уху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и с 
ажи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора  
се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју 
идружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове о 
 се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу,  
ник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао 
а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше  
јаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p>  
кама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} 
те се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} С 
 на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у  
асали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p 
иша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p 
 моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка д 
преже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано  
 били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била 
е на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држа 
 би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухват 
Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Г 
ћеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на б 
обро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.< 
 <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме прија 
66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаш 
е стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније кам 
 У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотп 
сетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлега 
ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничк 
а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе су 
/p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала 
ност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и как 
ом окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дан 
у на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека же 
јима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда,  
о свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb 
шају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптро 
коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молб 
— Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обма 
м по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То 
сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њ 
ем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Х 
са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је с 
посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поре 
<p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву оба 
амо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има 
pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена  
 тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, 
том и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију  
ро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела  
p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре бр 
ше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равниц 
 У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на гра 
 чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка врати 
пазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи н 
е моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према дру 
им коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи  
 у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>А 
ледњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грм 
ма Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим зак 
својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечах 
.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих ж 
ном.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих ог 
p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Коста 
 према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошал 
у поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, ј 
ноћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске р 
икама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно по 
е наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искре 
и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га 
Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — 
 Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати  
овао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова прав 
лицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му  
 је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао 
е ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљ 
ови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући неп 
а цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у пл 
елико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости ко 
 је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} 
весност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донес 
ач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве м 
змислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи 
плаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Влас 
 на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бит 
е Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <p 
тиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редов 
, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада  
} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болуј 
и, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Т 
 каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га 
је добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти ру 
лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и б 
наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</ 
и су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што  
иво легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богато 
н!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће дал 
, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегава 
ало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго  
 гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњичен 
— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам  
> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рање 
</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, 
 јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господск 
квице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром,  
 год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико р 
прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том  
колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат вре 
уше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући нога 
док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита беј 
ио дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не 
плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Га 
веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>А 
гљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба прово 
 и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом зад 
, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару,  
 Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у с 
а њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, 
 се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише паж 
Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту,  
а, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени  
 тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући 
м до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са с 
цом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао 
одигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је 
p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!... 
логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти с 
о логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај стра 
ећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао  
 /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да  
</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на по 
 учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се 
 Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући п 
е напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са ост 
јом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу 
к настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и  
 пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у к 
вићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пло 
к стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад 
ко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслониш 
његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена. 
:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и рук 
ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све н 
 цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје 
ког лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама  
настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији не 
ком Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огл 
ти Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видоса 
ато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша 
ту, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да  
 у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осме 
елена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Та 
 је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи сво 
жио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са с 
 којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног  
уше, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесари 
ог, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства  
ла мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се с 
>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми 
мишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрес 
е су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића бил 
је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити н 
, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне саста 
и је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S}  
.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</ 
елим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспото 
аиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; в 
да дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па ок 
ијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека саб 
је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа 
ну:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пож 
радови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Со 
 хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобро 
ам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће дол 
нудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо о 
 приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — ре 
{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, 
мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, н 
е надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја  
че:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје  
ти тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу ов 
ореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни 
ојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није 
није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли д 
 моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> < 
.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа М 
{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак н 
бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на ко 
p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој в 
а застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе  
луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" 
а свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је 
к и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само см 
у на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада  
18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха л 
ћу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспото 
и.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу 
е много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу н 
е најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор н 
војих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен 
ока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплет 
који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев уша 
ј бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазб 
ржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи  
> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, ко 
ка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добр 
витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе 
ро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} О 
а врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, п 
је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо  
оња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после 
роклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали по 
наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара 
 и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настал 
, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S 
еђу Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчу 
намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у  
итештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор пре 
утан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сад 
тегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S 
ка па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мар 
новића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим  
 и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ 
" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Ал 
ки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да 
их страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен 
се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли  
/p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је ош 
обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се  
оји је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византи 
једно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било ку 
златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојно 
ање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла,  
</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распу 
ање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певају 
величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима једа 
{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разум 
ади виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те  
лико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на ли 
осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва  
у.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу сте 
поведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у о 
S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Госп 
да не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али 
де, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих 
 рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.< 
 покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="c 
ађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гој 
што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у 
о у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад м 
и редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себ 
ше своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</ 
.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван се 
 и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем 
 пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаш 
из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стран 
ришту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n 
а.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</ 
о, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" / 
ко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљањ 
је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалс 
сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам до 
разум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху 
а један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут по 
кога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Час 
 завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, п 
а.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро распол 
а мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си увере 
м брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајн 
у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о  
ији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђау 
екивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет 
 Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се  
езнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с мес 
 остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можем 
рилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајк 
ху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше 
ости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљ 
 ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово шт 
мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су б 
вршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> 
/p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново 
кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању њего 
е, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку 
точну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад  
зили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац св 
а војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после сп 
} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућно 
о их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова 
добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопо 
ара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени с 
е толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и 
пита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хте 
ском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p 
ногим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23"  
његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна  
ри погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито десп 
им.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући са 
ена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да п 
 била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разби 
огом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала 
јаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спа 
ћи покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је с 
н је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спа 
ле, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како оста 
 знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Т 
ион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је с 
здио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p>  
ут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} 
колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се  
ошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S 
ао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му  
ју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојеви 
p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости 
амска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљ 
очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте м 
ј туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор 
ао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојк 
у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текл 
седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што на 
е почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на  
 у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљи 
а, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом  
 војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његов 
лочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p 
 последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник црк 
 Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје ј 
/p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше,  
мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље њег 
ош не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи 
ање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак  
S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="2 
ах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Деј 
е, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За ти 
 Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ух 
е раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га муш 
 <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља  
p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —< 
г јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p> 
 на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злоч 
оту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он ни 
 Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој т 
о, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, к 
и је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да 
није стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од десп 
 радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на п 
мати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За ср 
 све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле  
ран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одг 
ом за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекн 
 још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда л 
мњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари 
ном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу  
 <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша,  
лопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен 
тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се 
ху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица 
екиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крс 
>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко —  
> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и ср 
је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно 
о си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снов 
.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано уст 
’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја,  
догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одгово 
о Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као 
.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других 
скех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p> 
ио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариг 
ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач с 
иле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још  
а груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прс 
ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много  
.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче но 
 је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке боле 
својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Ра 
о толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на виш 
о морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његово 
</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ва 
додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну 
а — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему  
мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit 
и друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћ 
 јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога вите 
ног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га ниј 
ојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> < 
це с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује  
Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, не 
ше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници 
 ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вре 
ко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспот 
Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би мо 
од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прек 
во.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одгово 
 био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму виш 
 сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји  
ио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, 
јатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало 
 и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне 
ротеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Б 
еспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расеј 
асник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> < 
не.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежа 
шин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху 
ог ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А 
оликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једн 
у редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Т 
 знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</ 
е је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бол 
у и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што на 
} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало  
ка, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди,  
че досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не  
 ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— 
а ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их 
а Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пе 
 оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мис 
адо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле н 
"24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је де 
дње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној бил 
 је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Треб 
 и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на  
 поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склон 
кретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њим 
рина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{ 
ј ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јави 
овој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од бр 
вагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{ 
во занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква ср 
 скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са  
Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше ла 
рекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало пос 
алицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равниј 
 крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> 
оспод уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није т 
ш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бе 
 и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на г 
љство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега бра 
S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{ 
о.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јо 
му!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле  
 се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са  
p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја б 
м предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Ста 
ио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је х 
Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало до 
ив Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је трг 
асла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучнос 
ја би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама н 
дмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, кој 
 витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у  
ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногам 
 устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се пр 
>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут. 
ји је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост,  
будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његов 
 — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно  
главници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у гос 
 да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, 
 Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, ко 
умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да  
ранину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му  
му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.< 
аија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу 
ко је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки о 
, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Гос 
 јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе друг 
догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспо 
ађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" 
едног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће пока 
и тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну 
граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у 
снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Гот 
отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Ј 
причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вре 
коро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, ш 
ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће  
ђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела н 
м, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планин 
 догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о с 
азлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да  
о упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш 
/p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа 
роисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се о 
у о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сру 
дно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду  
шљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста 
у онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање 
с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је 
 носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Б 
ко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово до 
затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војво 
, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну 
ша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима  
зе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало  
, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена свето 
и се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома сти 
ма њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жа 
} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на  
стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крај 
ској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скром 
е стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим  
ђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде  
ити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад 
а, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно 
ен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаш 
у сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турци 
их савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не мож 
X.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и вој 
после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искре 
 се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нуд 
је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку об 
а поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом  
 онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које 
је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У  
ија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</ 
дно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>Посл 
е гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако 
сну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали  
о.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па и 
руги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припрем 
омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањи 
јка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> < 
— довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог двор 
увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не  
 <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>—  
, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних пр 
уба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а оста 
помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, 
 је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног 
туреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тв 
<p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега  
/p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ан 
крсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, раз 
на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе  
је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S}  
вари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше,  
аја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје сла 
е и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зно 
 <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио 
} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наре 
>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се 
спотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу зема 
 требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при сла 
м грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада т 
да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га  
је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи друг 
са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пош 
е, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми  
станак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских го 
рпска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти,  
није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} 
а хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не мога 
одрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца. 
м, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи с 
а, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није б 
 нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати н 
ли — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам  
а устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</ 
ику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Визан 
</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су с 
и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенит 
асник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и ка 
енопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 г 
о још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво пла 
иваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за нево 
о, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па 
ошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша  
 да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезав 
Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радос 
ма, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго тра 
натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али  
ити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о ве 
раху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далек 
, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко р 
а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од дет 
товој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и д 
е, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена!  
онише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај 
се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Власто 
е пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе  
српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст з 
— рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућ 
гдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом сво 
у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми 
цу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегу 
чин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам пра 
вори меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељ 
е!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што сл 
мо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу 
pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње  
?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу 
</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћ 
ева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{ 
акоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну 
едан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен 
а заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко. 
 само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> 
краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радов 
Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику миса 
рно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Ј 
.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви  
ника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој 
и друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зат 
тевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> 
стало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесариц 
 сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>К 
е се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, 
утник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га пр 
ово, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <d 
 У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, прит 
вети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Влас 
адну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, к 
њи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим 
/p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са  
 анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема,  
 српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефали 
 очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По сврше 
рлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дуж 
> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их о 
винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружа 
ма:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— 
, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са 
ео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници 
оје неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" />  
д Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} 
ла али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грм 
вала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Го 
</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о  
игра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика т 
ејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаш 
наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукаши 
 у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубој 
услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на 
 могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купи 
ра слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Том 
же у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су друг 
Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стиго 
м задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се страж 
љи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде  
једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући  
ести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била н 
г.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све ја 
гора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Мари 
 — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија ве 
тили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, р 
од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам о 
е све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе 
 јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега  
 песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду посл 
 господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На  
<p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да на 
њалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створо 
а био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећен 
ош синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњ 
една милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стр 
ко.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, там 
аури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на полов 
ба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог 
еспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све преглед 
ма или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у маг 
до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наор 
Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац 
 руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете на 
 делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лаза 
дан осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степен 
разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрад 
одина умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не  
о границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се 
рви освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома 
асе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</ 
и, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде,  
свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима 
у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се жури 
лека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.< 
је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је  
окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{ 
аграда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде с 
је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму,  
оје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обно 
у Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње  
 лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема  
а злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао б 
е за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем?  
ни, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене  
прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајућ 
ш двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезност 
ја, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни с 
нда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају ок 
ратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко ј 
ватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних 
у.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{ 
p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одв 
војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тог 
"181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>—  
 киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упут 
оца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени 
, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста 
осле неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник дес 
p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране дес 
а није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко 
стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгре 
шност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довел 
аху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и 
разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p 
 скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази 
н а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске  
богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с оста 
није закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у  
 добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти в 
} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутит 
ред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од в 
 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛО 
ојска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су би 
’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш 
о изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био  
мислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоње 
ине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb  
е дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за со 
руг поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако 
а грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешт 
 доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> < 
била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и  
азом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице  
упљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљат 
на пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мал 
ше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало п 
да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су м 
 Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким 
ле.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећ 
сми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбо 
а деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, ил 
Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био  
оз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати стар 
ејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла 
тарога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и ту 
амети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није 
оред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим ста 
 клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојк 
во је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој душ 
аше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, г 
ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синк 
p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> < 
и, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p> 
ог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се 
p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи 
доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак ј 
 кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — 
 пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко 
/p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем ко 
 се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а о 
ен али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржа 
м.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са 
ојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која 
е кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио 
себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} 
умњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући влас 
 <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али ј 
словен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољ 
 више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господар 
ао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А о 
ним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S 
ест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право 
у може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, н 
ти тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чу 
адским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима  
ему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још  
 <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац забора 
зак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Бал 
tone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу њег 
 скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња 
ња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војвод 
вршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстоп 
и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу м 
кој страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стај 
о је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам  
ачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и 
— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак 
а скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потр 
ишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла 
ха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио др 
 и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на 
.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара по 
адом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његов 
ивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војни 
е 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p 
еспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била ст 
ћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас о 
ако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p 
p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још  
_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, ч 
а данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то  
им изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је 
една моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш ви 
воту.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И он 
p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике 
еле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у тор 
> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око  
ад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Мени 
спела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрес 
ару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p>  
</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу,  
е забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ног 
једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована 
одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му  
Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио 
зиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се  
енског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором 
 враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. ро 
задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео  
те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хт 
ома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и 
 Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби  
p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био  
 пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинск 
зиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? —  
>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног др 
есец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — до 
 он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p>  
ком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду  
донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разг 
на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикивах 
 је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не б 
ти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, То 
ио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и 
пило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али 
ушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, к 
ац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, прит 
ку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га 
— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у г 
p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! 
боје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бив 
тем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих 
/p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвор 
оме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стег 
 што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где 
е пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу ње 
очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори з 
S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме ско 
вих савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S}  
 с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p>  
ђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нане 
 пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки п 
ове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и к 
ише Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћни 
го штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треб 
ихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се 
ани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и дес 
це! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније 
утост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гој 
м цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све 
е Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћа 
ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.< 
ије стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p> 
 кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њим 
кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да  
рискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али  
 победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бе 
, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} 
, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуш 
тирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и до 
која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина н 
ва госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори  
улу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше 
јим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њ 
 готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога  
е врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га иск 
ше широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, 
, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила сво 
на брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’  
чи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Дру 
 несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаест 
адским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би 
облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није 
је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у  
аше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не  
створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим испов 
о, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да 
ма, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех  
и водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преб 
 се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царско 
кну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — вика 
потовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних 
Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p> 
ше већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше 
 дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да  
е и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, мес 
 неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини ј 
пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије 
се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи,  
p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гони 
а се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војв 
.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него ш 
 коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јес 
.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до 
ла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу  
су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је 
Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А страж 
ме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p 
ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим В 
ат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова п 
аци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb  
раду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град 
ћ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> 
атом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро 
де од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преве 
, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под нов 
пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и он 
а ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Десп 
дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> < 
аше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!... 
 на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, И 
p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим 
уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у 
е Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она би 
преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека 
старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше  
л олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, кој 
ажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе кра 
ве опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер ј 
је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија 
најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, и 
е животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} 
 коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ће 
окажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господ 
ев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познад 
 на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била заг 
ричекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћ 
 /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око јед 
Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p 
p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својо 
ђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи с 
и се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, ико 
почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и  
за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једн 
пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата 
Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку 
е у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p> 
је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још  
дговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо ј 
а свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет. 
љу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред дв 
им изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степ 
арица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога ко 
ови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остал 
 донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним прат 
да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теолог 
мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара,  
м положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Ис 
ве јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре  
есту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоко 
</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови жи 
еста на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светло 
еког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је  
и он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша уст 
 рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, 
 је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу и 
раму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} С 
ањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вреба 
ња судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати 
ме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску,  
пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити:  
сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>—  
м међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу  
 са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који л 
 мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко г 
вор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих стра 
два је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њег 
> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У дру 
а његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> < 
p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спас 
не.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и к 
послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стен 
ом градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у 
ркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се  
т, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стра 
гушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња,  
ћи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне ст 
би смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га н 
тнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури 
ости и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим мана 
 и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p 
њавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспот 
колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је р 
 који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне  
ловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуна 
ји је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, ко 
ви да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У М 
о од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи 
пушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај с 
а.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је 
сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен. 
јно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на  
о ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> 
ћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева дв 
ом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци 
и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда  
а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио 
јим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то ср 
господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p 
арце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје 
 камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чека 
и Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још је 
руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p>  
азио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрв 
у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напре 
ж пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све проп 
итеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Бо 
У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — од 
и бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.< 
 да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S}  
 /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За  
ља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смеј 
ијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да траж 
Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} 
p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притер 
.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје  
ше.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал 
 исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— 
престано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава 
упљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам 
на говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непозн 
<pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет бр 
а дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да про 
рему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место з 
ивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.< 
и корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађ 
ро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{ 
гано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не 
ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>М 
 на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочи 
воље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турск 
жући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу,  
p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у 
два држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звал 
 пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али  
рви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> < 
ш тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на б 
> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи. 
.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви  
ко нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми  
 најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, дол 
већен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, нам 
опоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се ба 
де коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли  
стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p>  
! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од ме 
руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посмат 
{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи 
у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те 
ка врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника н 
 Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а те 
 од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p> 
краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу 
адшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n=" 
ао син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчил 
урио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лаб 
ма јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мал 
л’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и 
Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под  
да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био б 
душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли 
ко тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесариц 
жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименова 
гљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека 
 рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и 
и и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана 
е и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> < 
</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на  
ода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!< 
p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изнен 
ца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p>  
која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве тала 
 <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше 
ко његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и ср 
говараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p> 
де одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} О 
обар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпу 
гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено  
пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је 
 Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S 
времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p>  
е кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у др 
 месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа 
оведничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части срп 
 разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!< 
љски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се 
али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му ј 
 му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, о 
е и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је дон 
а после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако 
и колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без 
ода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и бесе 
раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисл 
 Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још  
, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си с 
</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p>  
мишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати. 
у не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен ј 
словом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под  
ико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква п 
 опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле 
 некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је с 
а новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве 
ечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну  
е сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронк 
 обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!< 
 <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологи 
дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуг 
омоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која н 
лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од  
 <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угље 
 — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</ 
 или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје 
л из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у то 
ри:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговор 
— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поу 
о!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио њего 
анас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грч 
у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа  
иђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, о 
умњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцим 
о.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља  
 вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њи 
и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами пома 
{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога гос 
.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спо 
реплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.< 
чина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина ч 
у.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим  
 а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Ка 
ненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у  
 Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ан 
 да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са доса 
 и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник 
ко не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мал 
лена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње врем 
, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гој 
ће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико  
 <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми  
али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци 
> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што сл 
тари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новиј 
 са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долаза 
p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигош 
а.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти гово 
/p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти В 
{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане ср 
оше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише  
>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једно 
, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка 
една, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, вел 
овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у пе 
ада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не забо 
огао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и  
 А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог  
, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожур 
 И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p 
 ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Им 
ше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с 
пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не с 
 сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини 
и наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, о 
оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — св 
е, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју 
у мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у мо 
 земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним в 
о што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећн 
 па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="ch 
 не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједниц 
 одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хте 
а ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом ос 
драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дре 
атегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и 
је заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али  
Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа 
Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше  
ило честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им ј 
вићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им св 
мно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пру 
емаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у 
стаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових д 
ихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, т 
ам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео 
ражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је 
 је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спада 
градском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S 
нем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра  
ама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> < 
ло.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је  
је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и  
ши говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и б 
Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже 
дноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>У 
такао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио  
ао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је 
 био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака. 
дећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском че 
а је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остат 
тином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се с 
и.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Вој 
стопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — го 
крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, ј 
оје стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази 
вишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зат 
 мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је  
кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бро 
дан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба! 
 једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је  
, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p 
ефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се друг 
јмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцн 
љу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> < 
тињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!... 
звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младост 
пати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора св 
х чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p>  
, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео приста 
/p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> < 
 сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој вој 
ине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводс 
атим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрв 
љеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задрж 
раву над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на с 
тупцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да 
ки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војво 
ћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разгов 
тити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар 
ада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, са 
ше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p> 
иде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крсто 
ом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је бил 
ојске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се од 
утра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислим 
оју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге но 
.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака  
е узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот 
ећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, г 
а продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казу 
ије добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њ 
над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смиш 
осте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>—  
пред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска си 
клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господар 
сетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љу 
који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, дост 
ојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде 
ти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да  
 у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.< 
<p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, 
према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се је 
 први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светло 
е:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелен 
лаге душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја поро 
 <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и држ 
 да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавни 
р и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши 
о по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div 
ст, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} 
ре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под свој 
душевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кант 
сави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао запов 
Ју.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко 
овек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата 
 терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку. 
у смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога  
 разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих  
 — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потреб 
оје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћ 
бе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која 
логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопа 
га да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на 
ошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p 
араше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му поз 
.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Т 
p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не оро 
 искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb  
нији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и т 
</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да с 
а тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још је 
Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>— 
/p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царс 
 Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Ј 
к.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пу 
еђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једно 
то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу ма 
з јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је 
p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговор 
ао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору 
ог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај в 
му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој 
рећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри 
ала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује,  
— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</ 
 и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузда 
тати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милин 
, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, 
двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ћ 
зи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се п 
 бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатог 
p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и не 
унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Си 
 се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додав 
 њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, к 
н и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type 
дничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахи 
дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник г 
 њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао 
с опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још не 
ме твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>—  
у Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је  
ице за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског д 
вала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>У 
сарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости  
потица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од де 
рим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом ч 
 је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p> 
 онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долаз 
{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и  
очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутањ 
амског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Менике 
јући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом 
ицима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Злато 
бе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="* 
блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве  
за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв ју 
ију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља. 
им све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски п 
м и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а  
 не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шес 
 сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Г 
ло.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држ 
вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупи 
ри се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих годи 
ом, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те  
>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољу 
г времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари д 
нички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, 
.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, 
обро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p 
ао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Иса 
ест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћно 
ве јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела 
ова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разн 
арац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путни 
а необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А  
знику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{ 
ча.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац 
 квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у стра 
те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему  
дне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада н 
S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велмож 
е марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да г 
 се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — с 
pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То беј 
утра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у  
хне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p>  
х, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало  
е и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам  
оде на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не  
 ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, 
овољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мањ 
је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p 
гова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p> 
е сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са с 
p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о  
ворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ного 
ставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким 
у.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византи 
какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна 
ог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним кл 
заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се п 
ак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома  
Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали. 
ба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у 
дном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретос 
их се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер 
а.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-госп 
у исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за  
 руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје от 
звишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p 
ина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом  
атио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе јо 
Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром десп 
 осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са 
рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао и 
пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвен 
прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на вр 
ог бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак 
а већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо ода 
.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб он 
е још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одго 
ући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули м 
ња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лаг 
, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно 
очекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Кр 
д како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крај 
ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је св 
, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка у 
и, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Ос 
војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после спор 
а сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била 
ме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Укл 
— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ по 
ој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до  
и поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82 
ке страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо д 
p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град  
 вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p>  
ског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемире 
ов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p 
Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отвор 
 се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крс 
, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати: 
ског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога 
сто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је ула 
 лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих 
ене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, л 
дова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадор 
p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљим 
овали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку вод 
Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Власт 
е општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</ 
ајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Вој 
земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p> 
е коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу јед 
ила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола но 
оравио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску 
ова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— З 
ени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније 
а, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари кра 
 гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране 
а Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у 
усарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено по 
 <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није дово 
лади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ниш 
} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’д 
лом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на р 
ице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а  
 неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{ 
јаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а  
ским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од  
ника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову. 
у.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке ша 
— одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја  
 полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пу 
 он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ 
<p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S}  
оми је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало са 
гдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна  
ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Д 
ead> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Д 
таром оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шт 
ам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављај 
олико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржа 
њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с 
 се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само до 
нови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</ 
предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац њего 
к, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прили 
о на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војн 
/p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га  
нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тра 
нога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бит 
и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру н 
 се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу 
еког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, оч 
шина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Ма 
рицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире  
 супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда пр 
едницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је мона 
нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} 
 мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох 
а се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источн 
 бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, 
/p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више о 
самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бу 
иткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваља 
живши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одгов 
о је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађ 
ло.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздиг 
рајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да с 
старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>—  
.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S 
рићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p>  
а рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто 
сти.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисар 
p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још с 
им и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што 
а пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала 
аник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа  
рне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за  
 ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>—  
аија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да о 
нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Приче 
 војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци 
упан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши у 
ија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му 
ше, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне  
 бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Бо 
ман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесен 
вића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском 
Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака 
су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Вла 
се поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit 
едан дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице  
оњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га ја 
ја погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао с 
е.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" 
е против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом 
споте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану тв 
У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажа 
 одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, о 
којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S}  
езаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп и 
е, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду 
м све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} 
рговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовим 
фанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на о 
е се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подгра 
ојави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови  
 Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка град 
ана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</ 
аћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на нео 
еговом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми по 
{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене 
пуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесве 
у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна њего 
еми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаник 
стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p 
 са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обра 
Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Од 
на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке бор 
чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво,  
есну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеле 
ка, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и  
иташе зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољ 
ојне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову вој 
 туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи,  
 у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с 
се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше 
плашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом 
, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, ро 
њује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити о 
о ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си 
и отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, незав 
гласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне ј 
и.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде наст 
 расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева 
чије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куц 
еко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — п 
изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у најв 
м до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а ка 
е остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дуб 
томановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још некол 
рски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{ 
не, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, 
"117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно р 
 ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо че 
 племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он 
и и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време замен 
а но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S}  
рдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, ал 
175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ  
 Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу  
га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени н 
премај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној  
<p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одб 
тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда  
 Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако  
 — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му је 
рани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турск 
очима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судб 
очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате,  
<p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — пр 
драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт и 
} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао ј 
ети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победи 
на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} На 
у многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевр 
{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедино 
 /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе пр 
>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издај 
и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинч 
 Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче  
да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Х 
а онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао 
е! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си забо 
понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно 
ни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71 
а овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапн 
ко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се ж 
а, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без у 
већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама своји 
лико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвод 
оше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па с 
 <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>—  
је.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" 
буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим т 
нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="15 
аде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војв 
аступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>—  
ими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се прита 
но рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што к 
е тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори двора 
} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју л 
, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече м 
 да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није  
а сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— 
и си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу 
 настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ови 
, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа. 
<p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те и 
pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох бе 
го!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу. 
обри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њег 
лицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестал 
на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Госпо 
еменитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања 
 /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.< 
 заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, 
 Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но  
 — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак н 
p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у вр 
5" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати. 
ном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има  
ле Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за  
на се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо мо 
итке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прилика 
ца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у не 
p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</ 
еизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је ве 
 она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замор 
едних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је 
страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> 
 <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људск 
естро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме 
и кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког 
дару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} О 
т краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавас 
ву руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</ 
/p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком 
е, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица 
је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо 
је стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспот 
 досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би 
, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Н 
 Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога д 
 нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрт 
} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас  
рније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</ 
а:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих,  
која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми д 
да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жељ 
мршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим,  
ши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву засе 
лак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем  
— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сн 
ли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешин 
уђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник  
 мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на в 
/> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта ј 
 независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— 
гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег 
илом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па и 
важнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и 
о.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних  
то ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту вр 
вити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с 
 шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузд 
жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељ 
немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зва 
е нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема 
ило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{ 
лутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморно 
/p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је н 
ког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како 
/p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S}  
 случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} О 
 рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> < 
ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем 
, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљ 
 брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам с 
/p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури  
угу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се 
ао слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим,  
ш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његов 
 из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје пр 
је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у 
ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин  
статак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком 
шено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, 
им монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотови 
тати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усре 
?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи 
оби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова н 
182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p> 
ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не мо 
, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p 
 <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око 
а од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је  
рокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде 
ead> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непр 
људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога ж 
ли тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре  
ек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад 
нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана,  
понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} 
ож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подг 
опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type= 
p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто 
е деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му 
е га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства визант 
на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памет 
ко, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и ос 
а на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драм 
спотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n=" 
ницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} О 
рви роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p 
— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирс 
е Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен н 
логита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од з 
ља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији паст 
 мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Г 
у.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</ 
 то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је тво 
ци.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаш 
ога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} О 
 улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га  
 — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај 
е намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна 
м, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме: 
тискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> < 
сто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више на 
свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке,  
гледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју 
уле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри,  
де је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија. 
од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>В 
Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, 
> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас 
задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звек 
</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а 
еша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова о 
воде.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајк 
ји су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом 
раца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву десп 
ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с в 
</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p>  
посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и гре 
им се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину 
љу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жа 
их страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бу 
о</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми,  
 свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога  
> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике д 
 шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата 
и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбој 
уде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у  
ишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ с 
дмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило веч 
а, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не 
боравите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост му 
ј царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих  
ирода почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабр 
 рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али 
о, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди 
/> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких  
х Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p 
унити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мут 
е је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n= 
 Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{ 
е војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — 
дном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да с 
 уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад вид 
бу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори стар 
ушу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних д 
 од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са  
оју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љу 
ковац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац мест 
 које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео ј 
 <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не беј 
главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме 
 градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.< 
<p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На м 
да до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелив 
 Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се 
д те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме бе 
ар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако  
/p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, х 
па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да ниј 
ена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што  
госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђе 
ога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје? 
p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари 
а весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај  
е затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицо 
и полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и  
зо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и 
бао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада 
врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из  
вши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам с 
ики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље 
Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он  
магача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се спор 
 већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манас 
е Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дођ 
 из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнино 
 одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био  
на.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити ка 
 братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури 
вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома  
, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пре 
цима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак ј 
ког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен  
 мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војск 
о на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громо 
.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила н 
ху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху т 
ног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окре 
е му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубо 
одара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече,  
ше нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, 
ак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, до 
од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је  
ивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p 
вши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p 
 овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му 
.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мо 
а свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Ви 
кад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке 
други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тад 
авом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за 
здвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосав 
и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио св 
и или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, рад 
а дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</ 
пиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској  
 њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку н 
 до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Десп 
д црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и з 
ејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} А 
ма.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb  
 камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице 
веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без 
а Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, к 
ато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми  
 ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенут 
 ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
— или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мен 
е и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао 
>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>—  
је слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао н 
ала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко,  
бласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомог 
 у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју  
, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече пр 
де на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и тру 
породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и  
говим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје с 
 чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана  
 душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви  
младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом свој 
>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих 
који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p 
овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот  
или да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S 
, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанов 
о у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које 
аску, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и у 
у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то п 
 Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ћ 
велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе о 
заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази до 
> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини сумор 
прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску з 
 истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати не 
 невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојк 
ене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> < 
 у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост на 
 шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учит 
о ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је душ 
раше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе 
 одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше раза 
етне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је  
ара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отиш 
ад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако —  
 највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брд 
дом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му ка 
гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Мо 
све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда —  
ина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загу 
е, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је 
одремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p>  
поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом 
 био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога 
ивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефан 
ишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За  
ио савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p 
Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S 
ладог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни  
 гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде 
>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто с 
</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћу 
велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једн 
ладунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док с 
како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на г 
p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба држ 
 <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на 
 то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке.  
вања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад ј 
ћ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p 
необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде  
скапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и најве 
авницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p 
едити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз  
рила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа  
ош више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тич 
м! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријат 
расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и  
а онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве при 
и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!< 
ње наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, 
о лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то л 
бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лаган 
пот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наш 
настир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, 
>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке  
.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњани 
ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Г 
упне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, 
 а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из 
ко они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теб 
 звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p 
 замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога д 
енита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба  
орских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и брков 
будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је м 
Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са ста 
опажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од к 
ече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Б 
подар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у д 
учила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љ 
идосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи н 
ах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећ 
уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.< 
јку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Так 
ше у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и  
не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве. 
ренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не  
е речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се з 
Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђењ 
жио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква пос 
 и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, 
 у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, 
прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судб 
и пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, вите 
ти, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом д 
шао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у 
 је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни м 
ћао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су бил 
к одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У  
реко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њихово 
од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда 
де Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, 
о — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је  
ло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А ка 
настирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и 
а она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квас 
емима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у  
<p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готов 
ешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеш 
.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене  
говарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тај 
реводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манас 
ога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у 
 па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло не 
 тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>—  
м путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом  
 га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског цар 
а оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњав 
/></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од  
ла су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологи 
вих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Мо 
"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала 
товини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пасти 
руги.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Ј 
</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S}  
се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да  
 оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу мог 
<p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим дан 
лу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или  
ја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Ис 
те то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p 
летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак повета 
ад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Ис 
нцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари  
ржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава ј 
њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештени 
а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје в 
ника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пишта 
а у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја 
ећ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зину 
уо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине 
} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта 
о на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочив 
 упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине кућ 
и хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћн 
ве одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе 
и, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни ку 
дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гој 
, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мос 
ма, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два пов 
надна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели глав 
фанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драга 
руди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком  
Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да њего 
љив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако ј 
акво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао 
нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож 
е вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, запов 
ара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпостав 
у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одис 
лађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва доче 
ина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчил 
 приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше  
им су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мисл 
 обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изнена 
ше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времен 
рана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— 
цније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} А 
а далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одсто 
кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ св 
>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и 
 ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{ 
 била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па и 
оје дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља  
</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ћ 
се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и 
-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p 
е разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке про 
о казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне н 
р сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева по 
 славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> м 
 моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јеца 
оје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p> 
да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам,  
о јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги госпо 
е! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb  
бине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" 
 сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим ств 
ет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест го 
х и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо при 
стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се  
коше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би д 
у ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад  
уши највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан с 
има изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила 
етири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба  
њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нан 
ами, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог б 
<p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њо 
у њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну свој 
, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном д 
ског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од верн 
тио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина 
е, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поч 
дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном  
ца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А М 
 Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути свак 
 се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља своји 
о је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчи 
ео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града на 
S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небро 
ко!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га  
иском одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тиши 
осава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је о 
<head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је бил 
слабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот т 
 на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаро 
</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али  
једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у оп 
ко га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S}  
</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су  
ице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она  
плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо  
знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за се 
ћи право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и 
 гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се  
у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу за 
<p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p> 
мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми:  
ј суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било зави 
</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, ал 
вним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпа 
окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и р 
, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори стара 
е са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А 
ге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклон 
/p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома.  
Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мо 
цама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зл 
} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше  
зују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве с 
ста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила од 
ош се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Ње 
продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио плем 
 је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и  
о: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p 
ну.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком  
на и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједн 
ици камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размаз 
ице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду ме 
моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је М 
ељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, ко 
ко је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме п 
p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратник 
12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p> 
спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копља 
дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин оме 
је и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о не 
з простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су 
ика Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну сил 
а ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Не 
опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И 
ањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властел 
едрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} 
 ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила 
упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко  
уца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и 
.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p 
, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него шт 
т!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио  
} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год  
је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невољ 
у.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету  
ерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се с 
ана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним посл 
давде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — ре 
 даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи 
асти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за нам 
оја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што н 
арској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је зве 
tone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богд 
оја је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархо 
и и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па  
на помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара 
скрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је,  
екидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано  
} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, 
ао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође 
.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више 
ја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим в 
 оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачун 
чног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи у 
, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људ 
тине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му  
е да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме ц 
p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непоз 
 своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеори 
а изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохт 
е икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{ 
етири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је 
.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати  
ом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она ње 
имио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах 
обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још с 
асним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и он 
њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах ско 
 јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да  
и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима 
га бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило под 
тпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се  
ећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по 
овео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем десп 
ар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је  
P18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нов 
овом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост ме 
ко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне 
тите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина  
се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског дога 
 Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се  
ли од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи не 
им.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом з 
 граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин во 
гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће о 
е не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места  
самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толик 
о непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нем 
ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинск 
 обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи  
у.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у једин 
аге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским  
ирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и 
царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} 
 <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одг 
> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и 
и заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом п 
они, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности  
лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевље 
им рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бах 
 покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрт 
д се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље пре 
оњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ог 
е је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди  
ститост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео от 
ефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била сл 
ужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{ 
, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи р 
 n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди с 
авши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <p 
 <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у  
деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, на 
хвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>—  
вит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћ 
би.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>Н 
се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо узд 
— рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког в 
ћо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћути 
а, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах! 
е! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опас 
 Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигд 
у...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли  
 је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пош 
.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Ме 
ја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладне 
мишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, н 
 које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког пох 
е све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били 
ао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и 
вом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жуп 
аду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотиц 
 застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакуз 
ељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајал 
очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на д 
и ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Де 
.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и 
м Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прили 
исоко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њ 
 од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу  
/> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јун 
 Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у 
дала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалиј 
еологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исп 
а, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави до 
жени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада  
p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.< 
де на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одг 
м пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се сп 
 Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се  
стадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је  
едали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли с 
пак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине 
дина наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије  
одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, п 
есвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиле 
ш крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, к 
 па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тра 
p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — про 
</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи ч 
у даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра да 
у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе бл 
{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад 
ећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи гов 
ме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дво 
рска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дуб 
n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он  
 вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска  
лим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p> 
ни је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у 
 је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се ниј 
умим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове ре 
{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p> 
 душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми  
а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и пози 
</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни је 
 кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала 
} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми с 
и Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам. 
06" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе н 
у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била та 
е једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека жен 
ко није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом,  
о сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} О 
чу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је свој 
ола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао  
 неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се  
овима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су с 
које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над за 
љу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе не 
/p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она 
ве ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причање 
.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо 
 диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначи 
свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>Т 
 нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом заг 
дарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовањ 
и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} По 
рсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S}  
ару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љ 
и је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у пост 
чистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга 
 имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Ч 
ст деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и забора 
у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад ве 
ужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско 
 је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и ч 
данове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми 
ало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота н 
 на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо 
 састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша 
> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, госп 
а преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу 
атре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси 
 у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p> 
једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника п 
е после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не над 
ула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тр 
д је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, 
аљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам н 
 посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвозд 
 једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> < 
алије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, 
ише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} 
амдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој у 
коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи језди 
рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе ча 
 тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш пој 
да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p 
срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је би 
ичини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, уз 
>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради ла 
 небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситни 
>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дво 
улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене мес 
д...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала 
хта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и посл 
b n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта ј 
ог стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије! 
д требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на свак 
огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуд 
{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неко 
и не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</ 
мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубр 
рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје 
у и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна 
његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или ј 
 излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је 
овог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не посл 
м и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспо 
оше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове в 
лушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, не 
витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S}  
е и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут  
ислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отиш 
истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ при 
једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за 
им.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаниј 
путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу  
ађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко дал 
а.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раз 
сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те 
 јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} 
на полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни јед 
 њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, сл 
 И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко з 
ет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинил 
обито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>К 
да могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан  
дова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдин 
ше и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</ 
бљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрин 
лико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сум 
 <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— 
 уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе н 
, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко,  
чно обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола бл 
м пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тума 
.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.< 
ија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи побед 
ца мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топли 
ц и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја 
, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једи 
!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре некол 
 ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Т 
јим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p> 
чке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац 
ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем су 
а и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те  
 страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њего 
ника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причањ 
</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — р 
ли, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубој 
у пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није  
 војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин 
ако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном нен 
од мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да  
ја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њеног 
се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево не 
ег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци  
је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу  
ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао 
без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без 
 Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој с 
душевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и  
n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урад 
материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у ч 
е дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је 
 а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци 
на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликова 
ролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је гре 
 ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теб 
ратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, к 
све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље те 
 било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час  
ора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично призн 
оније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’  
реко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута  
и — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај 
.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говори 
рекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38 
а међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зат 
екосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb  
з стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! о 
а је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценит 
ко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач ми 
 у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се  
у гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} 
ст, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошап 
гову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнеги 
и овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одгов 
, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, ка 
ила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни бил 
ичао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, м 
 указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше 
господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан  
 надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало  
оје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без у 
је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало  
црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни вл 
p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде 
о су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава ниј 
вака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и  
Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из гр 
ила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама 
и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по 
 о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, 
пољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса цел 
/p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколи 
 Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти са 
ица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног 
/p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним своји 
ореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ 
била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, к 
аква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трње 
у сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог з 
Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Уг 
е то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних сно 
Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p> 
.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазим 
а цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и ве 
p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље  
уши наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један  
ени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је поло 
морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликује 
 стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је би 
време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Мес 
 Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадуј 
, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хита 
слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чуднов 
е неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, се 
, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> < 
{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али 
, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p> 
авом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив сла 
} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упам 
село вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прил 
b n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то 
 <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p> 
 то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупи 
а ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневерав 
ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је  
и су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије д 
ћуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше с 
S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим 
м и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S 
вом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну р 
ци на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке  
том у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логоте 
аника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала вој 
 Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у 
ме се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Те 
"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше 
ко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану зем 
зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнув 
S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиг 
и се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну  
ељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе д 
 староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност ца 
ила је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на  
 слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне гр 
} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља 
а су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му  
ироде, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са р 
идело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погин 
орно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу 
хин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је суд 
ва, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога повер 
ући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог 
 — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтов 
ивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да  
S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у мана 
</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар на 
Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине дес 
ме своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да  
јача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарски 
еваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија 
радовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — дода 
има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом пре 
о и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а од 
мо реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у ком 
p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, пот 
овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је мо 
ога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо по 
овучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у р 
о осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, 
} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба мог 
 срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја  
е његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима 
, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог! 
штеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја  
 био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са туж 
 глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друго 
 n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих 
али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од кри 
 дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је траж 
а.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да прк 
.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за с 
цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била ба 
и Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> 
моћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после не 
 ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дош 
 да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још вр 
 му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помо 
 није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је 
аше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али 
о вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и сме 
ветлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, д 
 се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро 
сно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? 
Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевино 
 <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на  
е.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и 
оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, д 
о.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је  
де га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а 
ару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Ал 
а се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу леств 
ао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Госпо 
ј половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли ви 
 Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста зна 
ја је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа. 
о стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, 
 <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S}  
з Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело н 
губили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и сре 
ила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па ј 
 али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбриж 
лац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га п 
 стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За 
о.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца 
ицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верн 
ком.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али 
{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу прове 
 је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не ми 
ошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> < 
а краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се кор 
војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважн 
авике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, пев 
е и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у  
ило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трош 
 и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он 
саије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекош 
же бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и с 
на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљ 
царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је во 
прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратн 
у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извез 
/p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљ 
а.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим 
ред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по бело 
.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од пис 
 се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни 
његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витез 
ловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није ос 
Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она  
ти у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, к 
а Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао  
обро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb  
а...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђе 
} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је 
бама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака кр 
 његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, дан 
дану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.< 
че:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у са 
ку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кр 
 наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мал 
} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на 
аревине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима  
ом месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Са 
зили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први 
Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љуб 
p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— П 
ли ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и 
од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и  
Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због свој 
ода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском 
 учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{ 
кавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са ве 
ада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари 
оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспот 
оме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{ 
pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати гр 
 у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{ 
Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш за 
које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао 
ом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у 
м.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу 
ев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и нај 
им и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече 
енутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њ 
Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део 
ину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељ 
огибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца 
помињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових вит 
егали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа 
S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S}  
 тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна 
 на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до по 
у и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војвод 
аме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је 
не.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао 
p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C19 
у треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна  
ам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га,  
стиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се по 
мог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посмат 
ходе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку,  
 тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да во 
и жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније 
Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики к 
вине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и  
Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или  
носи.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p> 
 кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати м 
пријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни б 
ој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од с 
а у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим во 
прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли 
 <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{ 
ше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, нев 
наци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков г 
он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му 
 <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одгово 
ко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке 
з пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет ама 
ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места 
њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{ 
ли се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступ 
е реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p 
ане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској в 
а је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Б 
 ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места про 
— питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђа 
исала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p 
о дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се те 
 овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током раз 
прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био 
>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгле 
труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задр 
 <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу м 
 господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, п 
арске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде 
е ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагл 
ма.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у њег 
ња али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву 
 се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други 
но доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак зах 
 душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{ 
ренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница ос 
пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како ј 
 не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он  
/p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима  
ети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —< 
повољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, ниј 
камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан 
ељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порица 
њаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам  
разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жрт 
 војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гој 
расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забав 
еђу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у 
бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан р 
 поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнин 
 изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој  
 је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Др 
обри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, 
ле неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у 
оју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно 
 њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p> 
с гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га  
! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Поги 
аде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, под 
качи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече 
одобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, кој 
<p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју д 
једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љу 
дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесе 
е, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Ко 
ака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло о 
одиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три мес 
рви, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад бл 
8930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште 
колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало  
у.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Ме 
пуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља  
кну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!< 
престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој 
је више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у г 
којном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не о 
или у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт ч 
а се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад 
опољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од дра 
 казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p 
д ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на  
м мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст 
а се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару од 
не победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био 
 мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова  
} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске 
би, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезов 
 имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је л 
 сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Ра 
ти!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих би 
ће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, кој 
ји су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S 
ешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да  
.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Нат 
 а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} 
о се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробн 
Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} От 
али.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред 
ору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из дв 
"SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопољ 
<p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужн 
а своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</ 
ог тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од весели 
ула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стр 
м мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у 
остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима 
, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадо 
ушу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живот 
 дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати чит 
ead>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дан 
а одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у бог 
атри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једни 
сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукоб 
 напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог 
овима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{ 
="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} 
 ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је  
 источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онак 
гданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких  
нутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко  
ита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ће 
то није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се,  
сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности уч 
ојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — дода 
 /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдем 
ног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S 
се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пр 
тац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n=" 
е:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, т 
’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђо 
p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеш 
последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— 
м друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим ј 
ко се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је зве 
ори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И с 
ли наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отв 
 рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више н 
очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за  
настиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутр 
} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљ 
звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у с 
ља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник 
 Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој ла 
добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! —  
против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој  
S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Јо 
p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљ 
рочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао оста 
знања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" 
своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је  
то и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце п 
ни.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологит 
мостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, 
и, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су и 
узимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души св 
и један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја 
и, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака исто 
може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, бил 
то и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим покл 
се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S}  
гинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Сул 
ту провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учи 
 /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико неде 
је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што в 
рица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{ 
рени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — шт 
данија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржал 
еко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је с 
 није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко рас 
ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита г 
утака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она 
ас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и д 
а нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгле 
пред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадор 
черас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одм 
 сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране 
би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> 
љи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> 
 <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" />  
</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ће 
јплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророк 
ма, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држ 
м Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута  
е равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не зауст 
ома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пож 
з друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову ку 
пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело 
еког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против цар 
ко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили 
источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шу 
о тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гој 
 сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а он 
лови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. 
смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за т 
огу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне зав 
дао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И 
е нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље раз 
 виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p>  
вез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себ 
 труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуш 
 месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мор 
ој мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb  
а неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина њего 
деш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отиша 
на, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у  
 сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крсто 
ош неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а  
> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт 
ну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгл 
анастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распа 
 покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— О 
дан тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде  
роба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} 
ли да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били с 
, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са 
е мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправ 
 разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је обл 
 он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло,  
освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то т 
ло дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, ал 
p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде,  
да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радос 
{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твој 
али су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</ 
хе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, 
вим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој град 
главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедни 
и пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљи 
уздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему 
Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У 
е.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога 
 Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша 
а тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, н 
и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико зау 
ту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пусти 
и, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па проду 
head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p>  
једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјаха 
ара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом! 
обедиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Т 
 више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало 
о из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштв 
м помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће м 
ан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <p 
н.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — д 
 преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе при 
 и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом  
коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клеч 
огаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и т 
меона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут  
тала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> 
 сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни 
е узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда  
упама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ  
ти пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је 
 је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Тура 
 њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде  
последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати н 
 врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти н 
ајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према оно 
ти.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пр 
 Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти 
о неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па 
 је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врл 
930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплаше 
но улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, 
ла грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажа 
мена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је п 
она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи 
на увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неи 
ико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се з 
е руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст 
Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} В 
 Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> 
седама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну пое 
а свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари 
а, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчил 
еза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих  
биља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осује 
ојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо  
 кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у сва 
великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад 
 руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела на 
ним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према ст 
његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз з 
>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S}  
 <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томи 
ког је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас  
pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора сп 
ља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је мо 
 n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па 
све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у  
и против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он 
 је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место о 
p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска ср 
ог свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац  
вити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p 
ловини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од  
узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а д 
 се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед  
о јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот У 
м старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао 
а, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору 
м са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, 
даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на < 
абрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом лова 
 међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту ј 
ога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчк 
купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напр 
 свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.< 
задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва кре 
т твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угље 
ђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице  
л’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.< 
>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p 
на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини 
е му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Кост 
потовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским д 
ожној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и севе 
јвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци —  
 су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака ал 
вац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима,  
>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам 
оривши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у о 
ају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотр 
ела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био 
 било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, неср 
епе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце 
а лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима 
 се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p> 
ко је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову. 
на ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да см 
м, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Ха 
> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> 
м.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, пот 
 надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пут 
Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске поче 
!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p>  
ити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— 
говори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај ве 
вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога  
њен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерни 
ас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала го 
 склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се ж 
рном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабуд 
 <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су на 
апред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од 
он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора вел 
тепенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеница 
из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако,  
за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто бр 
 Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков  
о толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више ни 
ну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју  
 Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} П 
а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше ј 
ити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје пост 
ом пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је го 
десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у стран 
даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита 
ржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан да 
лачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша  
 <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</ 
и копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у 
слите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише 
ше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— 
 да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукам 
скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула  
а његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме цркв 
оме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона 
не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне са 
Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Бри 
и.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним д 
амо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како гд 
јавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу 
од старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} О 
до?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до рук 
коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а  
 и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> 
мири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути з 
p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — од 
ва војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није треба 
више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S 
ини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па с 
гим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> 
<p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли  
о жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин 
а два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој  
а својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном  
 те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићев 
о да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p> 
лон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим кост 
ва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пут 
38" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> 
говори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако ј 
ао што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није 
>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p> 
роз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу 
/p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим над 
твореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од  
ас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, јед 
 њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се  
дао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, 
ила највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у с 
ревалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се 
ијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је  
 раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне про 
да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак  
дбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано  
p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p>  
 дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вук 
идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и  
и једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погле 
 даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Изм 
одужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега 
ни Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, б 
ружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с в 
на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештен 
<p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га  
ше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> ј 
ајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, мест 
о од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој 
м и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрат 
/p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена 
 и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из гр 
његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекал 
ј задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Са 
 више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Је 
 стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је ви 
ла у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не па 
и нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих 
везда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно пи 
 С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане  
м, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</ 
, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа ст 
и, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p>  
 и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања  
је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни сво 
која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљи 
ерује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је 
ари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" 
онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге 
 мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни 
е.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској стра 
д згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, 
>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам н 
за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се о 
е прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли п 
с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот 
а.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узв 
о ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> < 
днога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је ми 
раће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмско 
г господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и  
 једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимиј 
јпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.< 
е довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући 
оје му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњ 
а стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија. 
звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле 
 каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио  
оћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју вој 
аше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада 
истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S}  
 <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За ве 
одица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и сам 
ини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири  
ешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиленда 
уба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти н 
неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од забора 
ивота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} 
на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре кит 
љевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit=" 
никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бе 
опљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све в 
и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура  
 Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка  
p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна 
релази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад с 
зговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова,  
и, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накуп 
} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему  
не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио њег 
но.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени мож 
, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово о 
 <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добр 
би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— 
/p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна л 
летних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светло 
е господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S}  
 случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе 
 други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога во 
 ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја ј 
о границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране. 
њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко ниј 
 је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p>  
вих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки стара 
е у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређив 
ена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били  
зи у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p 
ом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. < 
игово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разноси 
и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{ 
рњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно ма 
рњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — у 
оше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, кој 
е ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши 
ан корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком 
> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са с 
муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаш 
ржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на  
а овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у  
ешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> во 
ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, ш 
пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са  
оји у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеш 
ож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, 
чаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душ 
р са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном кра 
о је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више  
 привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухв 
ћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су ј 
их војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на дал 
 једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласн 
утуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала. 
е своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Ко 
тадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Деј 
о, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по  
посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим  
астира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше дес 
купоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребн 
t="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, п 
еша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео,  
бе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој  
о ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао. 
} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поруч 
сте вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Ма 
лена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиљ 
ичке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико 
 Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада за 
денца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А 
следњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на  
е сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није у 
ише нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се  
им Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} Д 
<pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка  
 је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана И 
се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> 
места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спр 
ко није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у  
ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учи 
нину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у ла 
 гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?< 
и јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> < 
ца заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и ј 
 Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да  
ћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! —  
а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ 
ачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох 
м, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за 
сарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило велик 
стадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што  
 нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздеље 
ицу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div ty 
> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу  
n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али  
дбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p> 
 цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогод 
 ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало  
ад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника,  
д чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру 
 у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот о 
 би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се мо 
ојим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, кој 
а као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке  
о бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па 
 Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога 
 сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p 
не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало  
дска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином  
аше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, ал 
ад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ника 
еће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, а 
ољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Бо 
сти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећ 
граду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже  
, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново  
о.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако вик 
 гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на сва 
а, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези  
чести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још је 
ом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издрж 
мена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да 
окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживш 
пева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан 
е једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу 
осмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старо 
оле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео  
>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је  
ма врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих 
, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утону 
ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ва 
а војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му ј 
бе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p> 
раво у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејах 
.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан. 
ао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили 
ога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницим 
— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбу 
реним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврд 
.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке бел 
/p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго време 
/> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад 
ко ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> < 
рајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се н 
и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> < 
 Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи вл 
брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо 
испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на 
е, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на 
е себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко 
ина, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у  
 монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а 
 војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: —  
о је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јел 
посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, ал 
оврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да 
 одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>—  
ада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ 
 <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није 
p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвни 
уће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> < 
итез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> 
тињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, к 
мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а ста 
 приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и 
ну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окр 
а моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу 
 — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с 
ри моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па 
ог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њ 
оје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диж 
 Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пре 
е она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је 
ући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који 
 са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја т 
зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, 
запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, ка 
лашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин  
<p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у п 
 је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре п 
а ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар 
 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора по 
 Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека И 
 јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одгово 
земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини вит 
енутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољ 
> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком  
ad>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске 
долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку 
е Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли  
 иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче п 
а! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Бо 
о и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвој 
. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> 
умње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У  
> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи 
 не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p 
 радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Иса 
у, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку  
з речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које н 
а један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прек 
ко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у велико 
ој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="8 
 Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на  
ћу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена 
 сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Ту 
 Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> 
ље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је д 
p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да п 
надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И би 
/p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободо 
е то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах 
и.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бој 
ести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома 
ојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мисли 
гаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко 
о, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на гран 
 чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над  
ост и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој. 
<pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</ 
p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наж 
 преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин до 
лу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико при 
ш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао 
е госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летов 
е ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је 
убоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз по 
S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расу 
ме био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода. 
.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољ 
уно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је  
а, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осве 
ну.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смр 
немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље 
p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево ов 
ег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S 
ила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од р 
н и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаш 
> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пр 
ика.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте,  
а.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} П 
сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу 
лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком 
едништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љ 
:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу 
слу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до те 
 — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани вар 
ла, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Уг 
 већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их  
 <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је вра 
свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе ус 
ти време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из кој 
хну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се н 
 која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни лог 
ти деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и  
 <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног д 
трану, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво! 
 и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p>  
— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан? 
 га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за  
Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш  
ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пр 
умње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади пева 
ат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упи 
ита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у поче 
ј душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа оста 
на је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајниј 
амо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде 
ене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом 
једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S}  
Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам би 
S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} 
ачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде 
јаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше пог 
ици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} 
, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после  
авила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми ј 
додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </ 
ци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају  
е разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Мариц 
вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље ка 
амо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских 
ија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хв 
ихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубој 
е одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на 
.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две мон 
е у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за 
м војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су б 
а намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је св 
е то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она у 
 /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваш 
а своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла б 
Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>М 
/p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвише 
а, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непому 
воришту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видос 
 заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А и 
о и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу  
ду, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну н 
p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и  
олико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава 
 груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:< 
асова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи об 
ра не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, т 
и.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да од 
ава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Са 
 живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте!  
 она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, 
ј заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брз 
г бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та 
и, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспо 
 у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када  
е слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се с 
 је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Б 
учај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је би 
доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он уми 
> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо. 
по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне  
вши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше и 
аше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој 
паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним же 
на бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си 
 зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш 
ри.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не з 
е, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господ 
</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је 
>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и в 
жи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хо 
вне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчко 
тих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах  
 рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p> 
ену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово д 
рже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се прос 
на и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од  
ђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Зн 
по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из бр 
гом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Он 
чно на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и 
ју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звез 
тала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без зашт 
рстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса 
ма, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војво 
ездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма к 
же?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Прет 
 Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а он 
ва.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још не 
!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си т 
она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и 
тављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врб 
је загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—-  
опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она ј 
 љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то  
варом освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долаза 
 или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира 
есарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одва 
 <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроход 
тима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па  
ом пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим 
мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу д 
.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} 
у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезо 
много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показиват 
епог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка  
та прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>К 
женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се стара 
зо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са  
>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога вл 
<p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.< 
но савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, госп 
а, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом вој 
Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно реч 
у, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке 
ацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначко 
 <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, 
 је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, јо 
о им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. —  
шавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без с 
читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалос 
дању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога  
{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у 
ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, 
несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина  
шући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p>  
и се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треб 
 спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог д 
 Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве 
за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се с 
— Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — 
ка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао  
 од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.< 
 Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је од 
мо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког н 
игла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен 
ојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S}  
ветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са раз 
а.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и  
на више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом 
ношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју с 
их жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци 
ше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним п 
ко се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу кам 
ути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.< 
илажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадил 
p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>—  
она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, 
ране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била  
 у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{ 
ија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала о 
лео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месе 
, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта 
 речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с м 
S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише  
и сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наре 
д мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и моли 
несу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта пон 
а није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Н 
еђено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако 
атном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопољ 
гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што ид 
} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадно 
 још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} 
еселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао  
, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадо 
 може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових неприја 
 далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Ама 
јаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњи 
наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које  
раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, 
на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или  
 деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотиц 
аше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S}  
м рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ва 
 мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран  
ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богм 
браше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи 
рхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол ол 
љавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузе 
еких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху најви 
реко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрче 
то је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ —  
да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужа 
у ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар 
p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Ви 
срећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захв 
p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у 
два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видо 
читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита 
а, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе 
ма. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би  
" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламе 
овољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору ср 
 Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живе 
S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћ 
Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>—  
, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани 
ране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Же 
био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осе 
оноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћн 
нажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, сп 
и га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на 
гледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, вит 
еменит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је В 
 причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му јо 
<p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје вин 
а језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што к 
е продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>—  
на очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зор 
то је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од  
е могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме  
о смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један п 
а стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.< 
иво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту 
јаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на сваг 
ране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и ист 
ео планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде де 
да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у  
— оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчеви 
ајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавал 
и по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, 
руге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу 
атом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима  
ећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је 
мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> 
вио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена  
лику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је о 
 ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гро 
 неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, 
 већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим к 
ли често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је 
рала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да повед 
и, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теол 
ока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, 
био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни пре 
а једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По 
аху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи бр 
у и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше вој 
еру, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно ме 
 северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у  
опље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, о 
али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклиса 
анице.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одв 
 Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара н 
аше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефали 
 на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна стран 
е Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је л 
па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи  
о, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да  
 витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати те 
на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, о 
придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад усе 
ешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и њего 
 ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> 
ни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво,  
о се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треб 
оворио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише ре 
.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љу 
више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то ни 
ка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти  
шин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно и 
 <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучк 
не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратниц 
и поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му о 
 доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Тур 
ека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има 
ајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим. 
ро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} 
ристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда  
свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна  
 то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb 
ца тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планин 
цом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И  
ослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, заг 
могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грун 
е таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја  
ене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уз 
е још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена 
ла цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантаку 
 кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p>  
чној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога 
 ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нек 
ци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо!  
и низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. 
да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова  
гоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} 
ека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши,  
 му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обич 
зда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, 
p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољуби 
сна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњ 
поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> < 
рисети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи с 
слабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с  
асао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе 
прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да н 
ица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угље 
бична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p>  
нутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоце 
 Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоце 
ица, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет п 
учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се с 
е и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провл 
 за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе љ 
жду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа  
сци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета 
опоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара 
ћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске раз 
 ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишт 
ешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило  
ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што 
, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде  
 наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погиби 
ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је упра 
рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од по 
а Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људ 
 је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси коп 
ше у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе срећ 
је указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, пр 
 За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p 
p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђе 
са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи с 
су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> < 
зиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ 
 таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хла 
"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, чове 
 чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше ка 
> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у 
ти, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њих 
и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Те 
убо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Ма 
иташ.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска  
који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? 
века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени к 
 она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање. 
 Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Та 
ицом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У  
зрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда над 
/p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљ 
езде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господар 
шаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, кој 
 грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо 
е друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице м 
<p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни 
јници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара 
ак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче  
ад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опаз 
 мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао о 
 говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих с 
лази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунто 
 заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p 
едне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за  
рана логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну н 
мљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегл 
а јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њи 
д, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па о 
 страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде  
нату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гој 
 један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ва 
уку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од с 
ад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Ву 
арио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца,  
</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на 
јко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожури 
ика.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб сво 
рескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p> 
— реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце м 
у унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се 
се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му  
едајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога  
а тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута 
аже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овд 
 — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо,  
ти, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица 
очим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} 
 као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Ле 
одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се дан 
 развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је б 
.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћеса 
је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одуше 
 за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киш 
осава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологит 
више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао уло 
 да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљ 
пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за 
и случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко ј 
 величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ра 
 само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и 
бом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и пок 
!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </ 
уђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихвати 
о !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео! 
журише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се 
ро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, ш 
 нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> 
катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако м 
а отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском  
ти царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је 
 разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} 
ilestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио  
у, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патриј 
х се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш. 
то ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постал 
</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред 
вци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> < 
.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно 
.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и суви 
и којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина,  
/p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, об 
 речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, 
уче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази. 
је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко м 
ихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p> 
 по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Ма 
ема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче 
га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио  
 стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадно 
нао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам 
говараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатко 
} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дерви 
 бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу 
мраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је с 
, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даров 
приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под 
асник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> 
е киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупи 
своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле в 
 од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — 
ислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их  
атко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије  
оше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он 
Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дај 
стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов пл 
вој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он ј 
и.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли 
до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше  
одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он  
длука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отвор 
ру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога,  
Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у мести 
, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с ч 
ређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p>  
ру!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан 
вих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говори 
ине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду св 
е ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са  
тале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни лого 
дише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> 
 над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцим 
тела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није  
/p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место  
e unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале 
 некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности њего 
оје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа 
обричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место ви 
чима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степени 
м благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца 
оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са св 
од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац 
 — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p 
{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати ст 
 костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо,  
си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не  
а мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — дв 
љег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших по 
број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот р 
јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселе 
важнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво ср 
ојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запроси 
ластоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благ 
 су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отима 
зим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми о 
 је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p>  
! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
вине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих 
ад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар 
S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре 
на <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад 
у зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми 
уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, 
и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он 
ише не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући талас 
 Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српст 
е замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави  
 вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве 
 је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се јед 
 се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, 
 освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — зд 
у, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код са 
о летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њ 
и.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један н 
рицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перит 
тово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме,  
узена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне п 
n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао каза 
p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти ј 
м, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, 
ком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворић 
гом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско 
ожјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у  
ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се проме 
и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадо 
за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за шт 
 у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цркв 
рити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабр 
са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и он 
о је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Пов 
двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како  
ојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко  
/p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља 
зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева друг 
а стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{ 
 био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицах 
 <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и 
ењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутиј 
.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ста 
н примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, о 
 и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико 
ање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, ј 
могласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да  
се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени б 
ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у ко 
че, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах 
аију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш 
се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, к 
ваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p>  
 слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже ру 
е чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу 
ри и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спр 
ји се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосно 
замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помага 
у своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешки 
ред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погл 
алете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Г 
Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па  
<p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде  
 је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле 
единих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше во 
и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, 
у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придру 
љ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" 
а избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова н 
уж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и о 
 је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала 
ашног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет  
 Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизб 
ајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— 
! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко  
 другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на  
 био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оруж 
није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан 
е помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима. 
првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило 
 ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мис 
! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хва 
јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из 
о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши 
или преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома р 
вета, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у 
радовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима 
бра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, оп 
о тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — гр 
 послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада ч 
раше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</ 
м срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, план 
Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} 
да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао н 
ма је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ  
p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало по 
"*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био нек 
о доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скор 
/p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд 
 Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатера 
ио повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем  
другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му 
азити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и 
 свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> < 
тињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Б 
ов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога го 
срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је бил 
а тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један мла 
="SRP18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с 
id="SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било о 
ml:id="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка  
ужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и 
 година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала,  
 њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, У 
страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу п 
, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се не 
Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору  
г друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и н 
дара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царств 
Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мос 
ц — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што до 
ред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних в 
 знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од 
ему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом 
аху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено: 
ице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Менике 
 први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео с 
 Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цв 
е то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица  
 ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред в 
ма се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквиц 
дао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, д 
 заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела друж 
шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског  
 говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друго 
 кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено 
ушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је  
топољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им п 
а, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пла 
у чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Том 
ичао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин 
/p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доб 
.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа подели 
ло је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске р 
шло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Ка 
 степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се  
 Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту  
о по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве л 
{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би бил 
 овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у ру 
је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад  
ом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати 
че, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, д 
 Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног исп 
ца Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да ј 
 зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p 
/p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <p 
м знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од са 
 добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнаж 
аше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — 
аде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљ 
 ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} 
оздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — з 
Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на нога 
 брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p>  
еним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје с 
на.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинут 
— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све  
умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљива 
/p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца так 
лазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу н 
у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о свак 
едоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече једа 
била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда  
Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, с 
то си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди  
ојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, а 
пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа мој 
је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — за 
дим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се не 
н долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог шт 
н.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судби 
" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од 
 што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p>  
ни бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они 
сарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек 
нулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад п 
, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, ј 
е!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго вите 
цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као зба 
Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p 
ча? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— 
еспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша 
има чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њи 
 на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био т 
а погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p> 
ац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p> 
ла.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за  
ули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у об 
ено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у 
ухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их  
 ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Тео 
 с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао прис 
мао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити д 
језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p> 
само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које м 
овом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбриж 
му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу  
ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада доб 
p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p> 
 због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зара 
а — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Је 
 изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је то 
.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређат 
 се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко врем 
споду, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве 
ој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би д 
е на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне  
 има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сам 
ари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑ 
је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, 
е уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</ 
 тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звез 
јица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дрено 
реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> 
олико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна. 
дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на  
Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, з 
хујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике зл 
ка као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он  
х непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како од 
динства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ип 
 загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="7 
{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим токо 
 свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} 
исмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, ко 
акону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару,  
 све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и ти 
а мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узб 
ни сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Ази 
’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звез 
е другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хита 
они, који га отурише, славе и величају, како