е стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p |
ишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, |
ашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одст |
нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом од |
>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину |
слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба |
јем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, ви |
{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју |
е за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за |
о дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас п |
е из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако |
здизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска пе |
Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Т |
тица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Вид |
оја није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војнич |
г читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жал |
рамске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим сав |
рв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече |
која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељ |
рљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радо |
умња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Пра |
рига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше |
ља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар ниј |
тресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео |
ђе у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цр |
пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војс |
ко слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неог |
ћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти |
ведању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученог |
убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{ |
е области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он |
моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мо |
а, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јел |
а канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} |
у се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту |
елику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по |
зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ ја |
таве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p> |
дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, |
а.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао |
сталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са |
>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дан |
n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p |
е под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазил |
Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је |
одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стр |
ња бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док |
е удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао ли |
стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске |
у за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто |
ојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео п |
Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, беј |
се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом стол |
еко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише |
гано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим |
богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко |
уда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p |
за — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — |
твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вук |
дском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити пости |
бу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из прат |
уба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Пон |
а.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну с |
е стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изг |
р снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда |
журити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно раза |
је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосн |
и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не зауста |
та.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се |
n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва |
ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јес |
пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после н |
ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољети |
де настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да о |
обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа |
ком, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност |
ледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало по |
и зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше сно |
ледње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу |
но! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесариц |
г дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> < |
редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</ |
.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо |
Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше |
— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад |
пире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и се |
н у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, |
је је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који ј |
спотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и л |
источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вред |
ри Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојко |
ве израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену н |
.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима ца |
а ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ов |
аска.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градс |
Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на пут |
p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.< |
се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p |
дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p |
војка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где |
а вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манас |
ацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе |
е са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и |
амо толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више |
кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја је |
ла, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећ |
ви Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, |
рихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и |
могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћ |
јте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Ла |
шао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} П |
у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Как |
ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје |
ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p |
и Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја вр |
укну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твој |
и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} |
господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се |
, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64 |
p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, к |
њак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после |
лико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту |
е жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> < |
аде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за |
уке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршењ |
ила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога да |
е, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку |
ево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S |
и једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колик |
S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мог |
>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далек |
даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — во |
на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} |
очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, ко |
је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих |
почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благосл |
.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око кра |
<p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везано |
У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваш |
јихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Гов |
оју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прил |
су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спа |
<p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И |
ранке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њен |
је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој |
а расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, госп |
а зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева др |
ато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренс |
’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} |
ну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе |
е другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братск |
Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p |
што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су |
па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се сав |
ас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни тол |
а.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не зн |
царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, |
нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ак |
ворити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве |
ше у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је |
ног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бо |
моћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је о |
оји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга г |
="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да та |
х лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у ру |
> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се ок |
{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, ка |
ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас к |
гом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна с |
p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ при |
жност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвише |
олико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен |
соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледај |
> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те |
<pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох |
оказивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви. |
се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, ду |
а чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, и |
везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст |
синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше |
не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и |
.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Доб |
ан турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са |
леде своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, не |
} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарс |
се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад. |
ике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} |
ша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет |
у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гле |
ана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу |
Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</ |
рошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће |
ешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им |
мазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био м |
е посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, |
бојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на зем |
х врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се |
рекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагл |
ила.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се жи |
дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хв |
а је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде |
олико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> |
1" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на |
олибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се |
и починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград < |
уку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} М |
је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промиц |
показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост доб |
но Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био |
них!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душ |
јем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу. |
го, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда |
рашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у на |
њачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>М |
а пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у з |
један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" |
p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму |
атара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари |
lestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> |
е говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у д |
гљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а ос |
Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници |
бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с поко |
ноги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војс |
а са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно |
аже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњ |
је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојил |
победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђа |
еже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким |
ћаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па сед |
ан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га |
ло љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, с |
, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо! |
и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз |
ожењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнут |
о доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму |
/p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су стар |
лаго!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелаг |
ем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му с |
границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш |
и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био |
. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште |
а.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.< |
ше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он |
цао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну ма |
лисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно |
ао збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у |
страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> |
овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} О |
трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у |
ара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди |
под огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се |
дин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, |
Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустиња |
о ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један пото |
у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођост |
{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао ви |
>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њ |
зби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож |
вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да им |
</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону и |
Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја су |
Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до не |
и спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S |
?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да |
и, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику |
на и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколи |
уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са |
ма нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао |
је толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости |
шалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нест |
рећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубив |
јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегд |
вљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, |
не просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине л |
е људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта |
е, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном мило |
.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухв |
и се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли ј |
да ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који ј |
Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S |
вши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ зна |
ромогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи д |
глед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намер |
ках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њ |
немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити |
з!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, мно |
ина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји |
м се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени |
и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у |
ан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{ |
тече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на м |
дника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учини |
чи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли разде |
му војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицо |
Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, вел |
ча.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не прив |
а се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, |
и прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да |
у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Деја |
одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чи |
, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звез |
и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на |
сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ниш |
а на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Гос |
о је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бива |
киваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p |
.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе |
ле га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</ |
лу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже |
ише чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао во |
мири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за с |
јна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв |
који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалос |
и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, |
еспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на |
седе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> |
н још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за нек |
Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила |
ли ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова тако |
пријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећ |
ропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} |
е замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке пома |
се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен |
жбу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витеш |
одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?< |
кали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јов |
поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво по |
мајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на вис |
кама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом вер |
залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши |
је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била приву |
p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, п |
> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле ид |
зу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n |
љаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је млад |
Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} |
рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнем |
о је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче |
.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, |
знати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног трен |
племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више ужива |
ност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивал |
овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако |
витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опе |
е крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и ниг |
најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и р |
о пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина при |
p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поузда |
ено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не м |
тио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем с |
Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја так |
<p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> |
на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо |
баљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, |
иш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: |
тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ће |
, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да н |
иште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па вид |
9" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба |
рича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p> |
заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Но |
за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у над |
сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и д |
ље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — |
дговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свака |
ана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, к |
о за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи од |
слиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше проти |
/p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скра |
е дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на |
више раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубо |
а бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исп |
то год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита во |
обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p> |
а је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, х |
шлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја са |
де Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" |
а, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнат |
ина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њ |
ње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> |
ац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да з |
оје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> |
што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — |
S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, н |
ног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Г |
Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову од |
паде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га пре |
а, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахо |
{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом |
и — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> |
а колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу к |
седлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за рук |
ло дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек |
Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће |
еници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми св |
саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, |
а жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти ме |
јко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим с |
ом и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој кра |
у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад доче |
<pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејанови |
ска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедн |
ну Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову кра |
head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n |
риваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га |
а. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак |
<p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не |
очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb |
ађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— |
{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p> |
м држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два час |
— грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог з |
а показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{ |
их особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одош |
о.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па |
позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запо |
ког предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац |
estone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску |
у.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве у |
а, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и |
реко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се з |
души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанст |
ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се извор |
је непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обил |
Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планин |
риштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> |
е.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p |
на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није н |
у несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томин |
је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих вата |
лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, |
љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред |
поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Б |
<p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројат |
</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци н |
рима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Ал |
кашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржњ |
он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомила |
спотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле исто |
ове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима |
ad>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друшт |
велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста св |
е се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> |
пног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остат |
се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких |
ехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Свет |
м се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђи |
помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку |
живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Мо |
осле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло вр |
ам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт |
ревине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина |
нског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и |
о, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је |
знаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а |
сле споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу свој |
као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од |
клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, |
ла узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала |
ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се од |
у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри пооч |
оћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадосниј |
штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још јед |
и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и А |
да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, поче |
ц само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које |
имиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и од |
јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту |
га остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</ |
ојединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше |
његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно |
и и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце свој |
дахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Кр |
и коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно |
н у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, прид |
а старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни гу |
поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи |
дужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих вој |
{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли |
које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде после |
том пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ н |
ластеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој вите |
и је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина |
љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи по |
на, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„П |
асник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече п |
нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пус |
страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је п |
јна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— |
вати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га с |
наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и г |
ке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас пр |
точих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, д |
ужје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружј |
свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{ |
м!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Ови |
пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} |
али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати |
страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху |
Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу |
у своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо је |
о мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећ |
Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} |
и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Ч |
до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град. |
д се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја |
ио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} По |
еко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје ду |
ати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја в |
и је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не |
ет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја |
узданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од |
се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник |
ма цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благој |
зијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрл |
т’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми |
а ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме пр |
винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако |
Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p |
</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и |
снути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни тол |
Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb |
ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је |
обом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо |
уби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи пода |
је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазор |
а, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и |
јко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Даб |
што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка. |
можо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се |
био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко |
виђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким де |
ху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на сви |
је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до м |
м што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима своји |
ске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помиш |
p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирн |
остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се при |
љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињ |
оведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p |
нађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, пр |
са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је не |
нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмск |
егова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војво |
Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{ |
" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мал |
, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства ви |
нани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места |
p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о во |
слоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин |
по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> |
је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је |
не очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино п |
ад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима.. |
И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и превар |
зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало по |
у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада |
одно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну |
p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би |
то наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> < |
n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињен |
ну коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, |
међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља но |
p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин до |
За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко ука |
Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало |
да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју о |
и се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим к |
остајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе св |
, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник п |
да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, |
} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се п |
љу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Д |
творно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на ш |
<p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девој |
</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, б |
p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућ |
гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — |
во обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио |
после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори д |
звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу пр |
<p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Т |
че Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> |
т.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p |
коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред гор |
тем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пут |
га мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казив |
а.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На |
ије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори стара |
да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се п |
воје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад о |
чно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> |
они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари срп |
} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој |
продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</ |
очише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није |
Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довик |
Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — |
ли је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — |
</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пал |
ше, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох |
о шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихн |
одару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звез |
већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме |
ед свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама пом |
и дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљо |
е себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јуна |
p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни б |
крајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„П |
средњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војс |
p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још |
!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо м |
црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ра |
знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна |
азила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’ |
сно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод |
Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, и |
аља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и кра |
бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </d |
опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњиц |
ојводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А |
Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози! |
ликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи |
е војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав |
моћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, |
а вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди |
ртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читав |
71" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се с |
рана око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомост |
рци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</ |
и и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема |
ољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један час |
ндигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде к |
коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— |
> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на дес |
!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> |
<p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађе |
</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p> |
а му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе |
>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у |
његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, |
араху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под |
одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он ј |
и се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одг |
нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће б |
је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубил |
Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три |
ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам |
овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Тво |
од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам оста |
је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје. |
га је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један |
ам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био |
кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних |
убитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде |
ко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну ан |
.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једно |
} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у в |
зненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собо |
тала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војих |
динцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико |
а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста б |
еле војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, иду |
/p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому та |
на затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби |
ала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани |
више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његов |
ино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ |
цем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринул |
ла, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим скл |
еде, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и непо |
>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом плати |
{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поште |
ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе |
оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S |
ба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — |
га краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, д |
зари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у |
за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не мог |
</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А |
Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом |
ку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај за |
едника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер ј |
{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема п |
убоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Пре |
ре и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после |
јску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} П |
пламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</ |
длу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p> |
сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" />< |
може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама |
и.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао но |
право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецање |
давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па г |
младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свеч |
S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се ст |
нца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не |
опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није прав |
.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас н |
ић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранков |
е Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није врем |
је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотов |
м брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> |
ој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из |
на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспот |
гима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворен |
pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, в |
догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко |
њица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху з |
аве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће |
нута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим |
кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник |
у лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне н |
енска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, |
и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше |
пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он |
сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и |
ад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај ст |
од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тв |
у за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске |
ниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.< |
рнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела б |
тараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него шт |
лио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Друг |
ви све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума проро |
у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари двор |
спотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не беј |
ислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добр |
ојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањ |
чило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што ј |
у собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а |
е руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном |
продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке |
је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слу |
јводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исто |
х тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бо |
могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, |
крено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки т |
но признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једно |
и је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за |
дна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још н |
бали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, ш |
нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега |
То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам |
нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих |
азити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што ј |
ак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ м |
е обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одеље |
н скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше п |
бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше |
— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица |
жи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљно |
е стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској с |
да, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што |
ј се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор |
адосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни |
учио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучит |
јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не |
о пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти к |
о имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брз |
чким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше |
јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он |
дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године наз |
надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је д |
спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највидније |
о на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком |
адости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{ |
мах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли! |
смо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да са |
.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— |
шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, уч |
е Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито ју |
ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора пос |
унаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио с |
ије чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је оти |
ликога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток п |
је хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размиш |
а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> |
рирода могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сја |
сле као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света |
ичим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то |
и невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зу |
, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да |
е речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може уч |
> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам |
<p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" |
из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, ш |
</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме п |
ож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај |
се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу |
вечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} |
одару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде |
<p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p> |
p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отво |
уша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандал |
ио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових |
о намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, вел |
слони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p |
додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — распра |
по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ћ |
о.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они је |
ст његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он |
о умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не с |
p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писну |
о најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуз |
n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто уст |
истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.< |
кретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око њ |
{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим |
жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај |
Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ |
упила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па |
ност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од св |
а Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које |
тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено р |
А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p> |
новао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао р |
.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ |
прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Че |
од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти. |
бу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре свану |
х зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пло |
лавом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећ |
предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао с |
е душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мисли |
ице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако |
е склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не вра |
ајлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела |
бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовим |
мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна. |
је не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје |
речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S |
е немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, |
заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ве |
, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Т |
Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.< |
Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен |
ке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег |
ну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспо |
рђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за зборишт |
ојске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — т |
б за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отво |
> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту |
онах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — раши |
патила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преве |
p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не оча |
а била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска пр |
елика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врат |
зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије доб |
љу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је |
</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповеда |
приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима у |
помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болес |
заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника |
ијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је беј |
За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја |
аија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници из |
</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице мил |
ло, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p |
је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара |
лижио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног велик |
војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминул |
рами ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме пост |
P18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која |
вао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока |
му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{ |
и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у на |
, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у дра |
уњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја з |
ога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> |
анин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’д |
ара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи |
pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавија |
Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже |
аску у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузд |
ојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам |
<p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом бор |
ног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благој |
х и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску |
стиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који |
</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро |
аци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше при |
то год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуб |
> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и |
ршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било не |
ивен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су |
утње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им |
девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радо |
своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо |
ру са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до мест |
ричаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом вр |
дсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од о |
ва грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> |
м доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{ |
ме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости о |
ј госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ло |
ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли њего |
ћи и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не беја |
а јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p> |
госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустић |
атријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је ср |
СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДР |
Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење кр |
, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје |
он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у м |
од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, |
јко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и са |
а поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба |
е у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, |
лови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> < |
а ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Гото |
помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Т |
/p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Го |
стаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прек |
потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А ј |
чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турц |
ред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</ |
биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, |
Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бе |
</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици |
рој Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.< |
илике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и з |
о однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодил |
му Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти ле |
Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад с |
вши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања |
ме, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све ј |
је ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усред |
ан од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да г |
p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се вр |
ремена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је В |
послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме |
сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{ |
ави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не с |
руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је дарива |
p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвиш |
лазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, |
д ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу |
није уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је т |
и драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је |
потице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом г |
>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и В |
ему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, ко |
ако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ћ |
Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим нам |
тићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са |
и читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и п |
де својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугам |
дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p> |
а! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад |
све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађај |
Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, |
а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њи |
се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> < |
лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пу |
уше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње |
ка други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ при |
млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њ |
гословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад ј |
и то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па за |
проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну |
.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а |
а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад |
господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мора |
Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз |
, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међ |
ише, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју |
ко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви |
то, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, |
вог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у |
е.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са с |
јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке том |
и хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" |
ad>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи |
а Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је |
ешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајућ |
оје се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађ |
спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуре |
му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је |
Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то |
о па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само |
ве, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, ка |
ца Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељ |
тво, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата |
оше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се |
т краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је с |
је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друг |
р, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисл |
и стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисм |
се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле |
нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ват |
Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Ук |
баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по н |
а.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њег |
м и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никак |
упите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанс |
0" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточ |
p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џела |
једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.< |
нака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је т |
мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепт |
ијатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може б |
ури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака |
губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима |
нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке |
ише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чу |
ити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми |
рски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Ни |
у анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са своји |
оранин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан |
/p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе |
аљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ на |
гов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго |
ави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подр |
ире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> < |
о дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, |
о опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њихов |
екиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом за |
и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које ј |
силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим изб |
ке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изг |
се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога б |
Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А |
авих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</ |
Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има мно |
далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника ца |
осподске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је |
таје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </ |
најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је јо |
сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Р |
ост Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику |
ућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар. |
љи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војни |
од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, вел |
ођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног во |
асима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтар |
<p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и |
и, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђа |
смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у |
устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело |
у је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бег |
иоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div typ |
>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грч |
лузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још |
ападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између |
весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се раз |
је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од н |
да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома |
То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добр |
p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>М |
</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад |
ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не з |
е огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин њ |
њу слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чег |
а.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламе |
так каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу |
торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију |
ко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у |
мља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонил |
осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми |
шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зн |
њу.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути север |
траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца |
оде зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух. |
тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице |
с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака пос |
м мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Том |
осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли сти |
хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од полов |
ац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу ј |
, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је |
и.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> |
} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу |
а зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом |
<pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прош |
ева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изнена |
сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то нем |
крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, |
кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високо |
за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па |
ne unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска |
еним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече |
ца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на гр |
рац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирно |
вина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши град |
зданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што и |
по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли јо |
ог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор |
за.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> |
а са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много жен |
ленка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком |
ного туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употреб |
у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>Н |
</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, |
одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међ |
збојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> |
хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опши |
} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру |
х.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није оствар |
ичку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам све |
братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p |
ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се |
чнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име тв |
требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} |
— одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што |
Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ан |
ина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само |
та!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
јко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одај |
ивице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана |
дина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — пита |
клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив |
вом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су и |
о је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— О |
арица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и вел |
пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је |
било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Ра |
рништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без погов |
брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, |
оњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупив |
, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак |
ласти доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало б |
усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> |
престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас п |
Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о |
а, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што |
4" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је десп |
илом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у п |
>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља држ |
крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди |
ак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, по |
и деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи д |
енчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</ |
ничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако м |
ко и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав |
и је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха |
вника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај друг |
радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мр |
еће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наиме |
клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не мог |
љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у дво |
="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте на |
ду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до са |
жној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу. |
} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вр |
, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p |
платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћер |
оче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме с |
едузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да на |
је се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да ши |
у ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ј |
пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљ |
уле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескр |
, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} |
брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског о |
са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је у |
и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, про |
година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању о |
против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" |
Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — до |
непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред |
p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.< |
ашеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико |
испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху но |
рашно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и н |
, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p |
нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута изме |
коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је зн |
Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те с |
средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не |
пати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за час |
ђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, |
ког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим |
веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуно |
ском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи |
ићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни ј |
S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима |
а не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> |
аму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху |
неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше |
чи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толи |
навши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњ |
собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p> |
рана, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у к |
црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло |
нога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — з |
ја, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и зај |
етоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге |
р си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Х |
/p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ |
рстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио см |
месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам |
аљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих |
а. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспото |
је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> < |
наховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питање |
ојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих |
е неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} |
е, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов си |
г дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а д |
ече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему вод |
ина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непре |
Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи ск |
алу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Уг |
е војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му зад |
p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне сл |
од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војск |
у двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А |
отово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не |
, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар |
ички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, |
Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач |
руне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пре |
редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране н |
а спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћ |
о још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у |
мети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему |
ао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и |
а Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по |
Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку с |
/p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта |
под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих до |
} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница |
Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на груди |
ницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој |
ута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом дола |
бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који ј |
свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је |
или поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њег |
између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела |
илиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, |
и:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није в |
што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваш |
олац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко |
јко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, |
мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избег |
стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не про |
адовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала сн |
И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Т |
одну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово |
и Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> |
аше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— По |
ије...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекив |
p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гој |
ч, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно |
међу Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска тур |
е, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове |
део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније |
аија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро |
еша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учи |
ући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Бе |
друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на вр |
атила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања п |
заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, |
у па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама св |
се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом |
и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.< |
ом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дуж |
е.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, врати |
понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осе |
иком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде |
у долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с ми |
>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину |
ој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине. |
знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се |
ам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци п |
азорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па р |
Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких са |
сно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљ |
која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p> |
ла дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са ј |
зо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p> |
овори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног во |
Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелен |
сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се |
а.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с ду |
ра завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво |
ље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама вез |
и преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите |
— Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у |
је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла |
нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чуту |
деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам вера |
ве задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој |
, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и |
д Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчило |
Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна ју |
о њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месе |
дакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе н |
цу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна б |
да и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио в |
каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво |
илном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са дв |
редини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова нев |
АПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за |
ом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега о |
е заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> д |
в и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и |
планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; |
еменитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један д |
на срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p |
нади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао |
ео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из |
/p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Прев |
ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} |
би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — |
ранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, и |
рава!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А |
иц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, д |
{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> |
стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност пох |
постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ће |
њичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Т |
ити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— В |
и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмо |
Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, шт |
недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с ору |
пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С |
некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом ник |
њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа |
иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да |
шко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно б |
ичај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуд |
вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече му |
л’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, се |
на одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} |
p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим п |
љеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али м |
ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> |
позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице б |
тано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="3 |
да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчил |
е је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегн |
се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би |
охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском в |
часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше за |
еч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.< |
ља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро пос |
ва Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и |
ке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са |
ње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за ко |
ких грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшн |
оремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљал |
богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседниц |
и: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина |
ља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, оте |
ма Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је дог |
ижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са гр |
сно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} А |
била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мисл |
/p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико |
реме помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у |
постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора нис |
он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало |
ном <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубиш |
лмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довел |
> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати |
мњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет |
вртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ |
је жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву па |
ц се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није та |
брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гој |
, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу |
вно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала |
им био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестан |
} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу |
Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахи |
кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала |
дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено |
ало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А н |
ајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији д |
е.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах |
јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, и |
и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиско |
лио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p |
свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша |
ада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих |
није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене п |
"36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалек |
јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Те |
— као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у |
на друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачан |
/p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева п |
те првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витешт |
ја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више р |
30_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је |
лазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одриц |
и Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена |
деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине |
оги други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стр |
а тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да наб |
ари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара. |
:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српс |
>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на дв |
седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борб |
у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољ |
предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, пр |
пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја ср |
су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим |
ла напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак |
бела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топл |
на ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опрец |
<p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознат |
новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао нек |
дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без усте |
ин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Т |
еко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибој |
еки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па ме |
а.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је посл |
ђу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и |
вши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омањ |
<p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки |
сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана о |
ead>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер |
ка природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животн |
а привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, |
тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са |
Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Го |
ви ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да |
Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних |
радала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} |
е Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно |
Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пож |
магач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су |
патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божј |
рошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела н |
двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} С |
могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао |
, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била чест |
.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се в |
а да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен ка |
с аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком пут |
.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, к |
ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.< |
тепеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Ста |
г грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, коли |
у пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо |
ске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње над |
јајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади с |
Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мир |
овог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, ј |
гору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Сам |
у, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом то |
ала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао ј |
горовала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> < |
ранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је њег |
зену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Т |
рајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} |
стао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда б |
вестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа |
јкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се ти |
мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лута |
е 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непр |
и чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама пре |
је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних с |
вечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</ |
ост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем г |
> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново |
На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Ода |
који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће |
чила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој с |
ратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и |
Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у |
ма у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се с |
/p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздра |
граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање |
, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке |
томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и |
и у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први ло |
еч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љу |
м све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку |
<p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{ |
а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог д |
и!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — |
{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред |
е пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од |
шњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и њ |
е њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила о |
<p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српск |
ма, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по |
на с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{ |
овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљ |
је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> < |
сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи |
мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очек |
ог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и |
р је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! |
ху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.< |
твар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут |
монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и ка |
они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што н |
се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестр |
и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се |
мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после |
<p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико саз |
обра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј |
м ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је тр |
весно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се с |
се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а посл |
ако је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли |
ео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је в |
Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајн |
о што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати м |
да био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче н |
ама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњ |
т.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза |
скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро |
е причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар |
јко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко цело |
а Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, |
га мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва |
е остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, |
м логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе |
l:id="SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дре |
</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с |
оше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доц |
ше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од в |
ким и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај г |
одитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог п |
ојим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, |
о поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> < |
ислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом преду |
н и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слази |
убојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и |
фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем св |
сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разго |
у:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и ка |
служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер цр |
е у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У ло |
> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p |
ре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек д |
отпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога роди |
ило немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити. |
један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задоби |
свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесари |
већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Пре |
<p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, дв |
свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је |
тир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у |
} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник з |
а једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, |
одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у |
ом код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом |
о предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, д |
ечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедн |
и! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека |
с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче д |
Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу с |
/p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре |
ри друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то |
лија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба |
ли на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо |
ан области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао |
за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нест |
реведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу пр |
е један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, зв |
зило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местим |
ребати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку у |
Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколик |
ову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је о |
дмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од |
ткиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по пу |
<p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим р |
у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет с |
је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јар |
а несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, |
чено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату |
ави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговим |
сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика |
једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао |
га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а он |
речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом в |
орни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики клан |
стаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој бу |
ња љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> |
едан не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту |
неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а ода |
су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> |
о.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лис |
"60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им |
есени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угље |
ано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачки |
а надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с м |
овину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским дога |
ој и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни |
своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваш |
<p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли |
нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао в |
о што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспот |
у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, ко |
<p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи |
јаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се д |
чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти |
а друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са к |
у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље њ |
е рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше црк |
ом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — |
се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из ју |
роговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Бого |
шта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака |
стелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, в |
оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко м |
заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни у |
та:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев поса |
дим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је |
адно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Дра |
стало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу |
есар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у облас |
ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на поги |
ицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</ |
елија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} |
ти погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од заку |
и отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такм |
S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника |
ли су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Правист |
b n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом п |
просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је |
ао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневно |
/> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши ј |
ко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових |
почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољ |
саву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти |
ену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће |
ну. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако д |
их година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му по |
е му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизал |
туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, шт |
некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рај |
разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна при |
за.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту. |
или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна в |
и се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом д |
то.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није мног |
у своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па |
ј је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нап |
исташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне |
ком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} |
родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Мо |
а кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправи |
г новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет прод |
ја српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу |
Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њен |
, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага |
рзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успе |
ром венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору |
чно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> |
де се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па ј |
саија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није мор |
<p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све з |
ем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — |
етског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено с |
искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> |
на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и п |
<p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се |
похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, |
купљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао |
већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <p |
придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} П |
али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од |
е све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше ми |
у баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у |
и ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Н |
свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана |
енцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapt |
тања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и бла |
н очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одгов |
тељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само |
их завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се |
— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину |
, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро? |
S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не до |
кашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн да |
дости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин с |
јни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег р |
онесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са |
ла ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} |
ну мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? з |
уба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити вит |
очену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жр |
шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која дон |
ом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац |
рпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — од |
товали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Т |
ше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хреб |
ре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у м |
ој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— |
еограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја т |
ај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи стариј |
оше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{ |
запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеорион |
p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних грани |
ла је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да |
Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим к |
су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била |
је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог |
раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевро |
а буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше То |
аља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја мол |
о и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</ |
као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њим |
овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се |
ађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се д |
аном туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио |
о си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, в |
/p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје |
скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у о |
е мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је ст |
то долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад ста |
остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље |
еној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих ве |
гом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мен |
>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се за |
ма, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови |
лонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је н |
ила је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана |
његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагор |
, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и |
пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа м |
Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опе |
релога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох в |
ве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n=" |
а и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан |
х!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанати |
ледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добр |
Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:< |
.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој о |
а почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гој |
она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о па |
а се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, к |
нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадаш |
дговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у о |
нтинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — уч |
и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} |
о је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута |
роз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака и |
ука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад ло |
.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одр |
миле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без р |
а и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од |
. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који |
ете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо п |
убоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недал |
ораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рука |
сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајков |
одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ј |
толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках т |
они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српс |
је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се |
браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част |
и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша |
на, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко |
ром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога |
ровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо сви |
тупи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Бо |
шапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог |
пусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да |
ало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве проти |
атак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрат |
<p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издр |
>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћ |
Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, |
љаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим бл |
у, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изиш |
<p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — |
S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, к |
ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачк |
ога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде вре |
уба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца |
арице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су |
:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, све |
доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p> |
та он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде |
ко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} |
г царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да зад |
приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога ца |
је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегу |
S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца она |
почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли. |
— рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи |
ства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није с |
е :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је ме |
/p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха н |
био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасн |
опљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, кој |
Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је |
оше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> < |
тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњ |
али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому с |
рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери |
им гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазив |
зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљењ |
ипремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао дв |
реко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи |
г крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гум |
tone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску об |
Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке стар |
, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутак |
и могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у сво |
а неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај в |
есам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крвав |
сталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходо |
ући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете г |
зе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је суд |
дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код |
сподару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем св |
тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје ле |
одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p |
це, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар н |
S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се п |
ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећ |
илост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу при |
ла и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом |
вој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и У |
</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој добро |
p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу |
их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Поз |
руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Б |
га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори стара |
елене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} |
да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећ |
ћеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и под |
у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда |
да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— |
друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са св |
руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је би |
сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p |
ле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га по |
раљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> |
у.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су |
бро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздат |
о?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало зам |
/p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити |
— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} |
ротив зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом на |
небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p |
Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много леп |
грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегда |
шила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p |
д ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са |
алим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља |
вара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Г |
и отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати |
, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p |
от бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата |
узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед |
, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотови |
где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уг |
вом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејах |
у познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, д |
и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне |
луге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бр |
а Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у |
челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, н |
чно времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је |
обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је из |
?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, |
р на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога ст |
га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бе |
ку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гој |
едишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима п |
говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Ср |
и, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној стр |
ране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилац |
са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаки |
а краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— М |
гљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих вите |
зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је вој |
остадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} |
<p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — та |
>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љу |
<p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179 |
ко тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тог |
Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војв |
ам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излаж |
0" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хи |
о одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле ниј |
е требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војв |
ве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад |
а трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо |
најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> |
тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами |
жа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала нај |
лед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глав |
какању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити |
еље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} |
мрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Ви |
Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на ис |
оја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукаш |
деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} |
је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског |
војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише |
, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни пов |
је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним н |
д један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач какво |
о био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица |
е рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> |
иште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А к |
ари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</ |
н пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирск |
м.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, х |
ј људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ић |
и држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше о |
<p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се |
ро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред |
исну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Ос |
евачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у |
и!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" |
, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да |
дан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко |
е могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, ма |
/p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— |
Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш ник |
да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњиц |
амо јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалош |
е војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори ст |
одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.< |
це, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да мах |
различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог |
грађе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у |
{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, п |
м читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом распр |
>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посвед |
а са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад |
твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забав |
ена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло |
и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Н |
То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је |
174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, п |
Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> |
а стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта с |
си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад из |
који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био |
на.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{ |
асак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше |
</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја м |
осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до |
Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — коли |
p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, ли |
стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пун |
победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вр |
ах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Вој |
ег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Ст |
p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, |
даје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Бр |
оњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи д |
е други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S |
де око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Б |
упљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци |
ан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.< |
јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{ |
на?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љуба |
ако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо з |
<pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, дес |
„Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, и |
а су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> < |
помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више |
о уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врт |
, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било |
д сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши |
} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S |
анике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу ви |
ве нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или |
моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се А |
шу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускра |
ановника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет зав |
ного надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се пролам |
ново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, |
кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је бит |
јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу д |
у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога |
т, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма |
а пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.< |
је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Уг |
ад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде |
ежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске в |
еко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само |
већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, |
стоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас проле |
ену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступај |
брижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према |
рими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи ј |
ли Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио п |
ик разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> |
а, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање |
са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Р |
p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> < |
а штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први |
двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, |
а војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брз |
лижи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста но |
Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске |
ржао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом в |
лаве и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајеви |
сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном |
руги јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</ |
стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим ју |
{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пр |
са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивај |
о испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Во |
ла...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице |
скрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна |
ине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости насту |
} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — |
ше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао |
рављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу |
Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави |
{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја с |
>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда |
} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и њего |
ође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и |
<p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде |
ет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко |
оме буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по |
тац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспоти |
а, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаиј |
у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње |
/> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше чести |
.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико |
еба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> |
у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашн |
— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу усл |
ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав ц |
ри дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за о |
шао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упил |
м дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима |
учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Ма |
p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточи |
женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се |
} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово ј |
рата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Измеђ |
Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедни |
а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћ |
сто одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина ј |
и, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све |
Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња |
њаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана поч |
су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} |
осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе |
антиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружј |
пске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени по |
ан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} |
вши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{ |
а бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царст |
е часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обеле |
о и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша |
а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили то |
адости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се бор |
их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изи |
— питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p> |
Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном |
а разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде |
сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право п |
ољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да |
ркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:< |
ма и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљ |
ом лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’ |
превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се |
црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</ |
е у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај дру |
је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет |
ина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изос |
ању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла |
не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се син |
обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој ду |
аћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог |
и и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си |
алипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао |
приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде |
ци цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господари |
мо ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи не |
ам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S |
гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске |
је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Бал |
запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одго |
у песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — |
противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли д |
ј заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда к |
ло породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су бра |
ну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на гр |
ем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, шт |
тез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је б |
руживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори |
казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То ни |
ну јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а п |
ла га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача н |
} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је |
ах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да по |
где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица |
оклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скид |
руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин |
а, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавч |
шљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане ј |
пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Ниј |
оме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом ра |
стојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S |
/p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се |
ена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те |
раву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војн |
ну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо |
је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи |
могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} |
естит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Вој |
и се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и |
усто сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на |
Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Го |
обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, |
ајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморн |
долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је не |
Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се стар |
се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше з |
> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! |
н поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Б |
деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједнич |
а је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старо |
његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војв |
Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој ода |
стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише |
ај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђ |
озападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Варда |
сиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Го |
аник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војв |
енуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову во |
<p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова |
у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба |
C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у |
ослужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зн |
ху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља. |
му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А м |
које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> |
јаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што |
На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанс |
који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан |
p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита је |
ша, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} |
о је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, кој |
најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и је |
принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прич |
стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри па |
узда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а |
ерни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћа |
ена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>С |
ину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност |
а стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на |
лас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође |
коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који с |
нац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина при |
и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, шт |
, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше оним |
а.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један |
недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез |
ути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља к |
.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одго |
да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њ |
је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очеки |
својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто |
оново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он п |
егде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за ти |
<p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превали |
ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да |
ојом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху |
са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{ |
то рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с дес |
ње монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њим |
ања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више при |
ави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, |
опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врт |
но од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјај |
да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе |
у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима ча |
/p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, |
нади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео з |
></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора |
је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку |
Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаес |
ри краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали |
пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владар |
х.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, |
ојихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде г |
браз и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне о |
.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија |
аће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из кол |
.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да з |
у хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видоса |
е њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> |
лена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! |
и, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је б |
ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пр |
м готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим |
ске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лага |
<p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па |
ју облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које |
ша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p> |
ром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се п |
p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} |
ч краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone u |
храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> |
>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано срку |
> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише |
љуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} |
само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p |
д и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужав |
, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па |
младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао |
рећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и |
milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чем |
твор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна о |
са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— |
једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак ха |
ијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом |
дао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с н |
о мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља ж |
извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у |
ји већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњи |
ста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— |
> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује. |
и на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима ка |
<p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о кој |
ш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угље |
ели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна ра |
но доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако ист |
лијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да |
у из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у ми |
а недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо б |
усти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после н |
о си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p |
е.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p |
и и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом |
на, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али |
ана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом стар |
шој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — |
Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у се |
било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са д |
што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко покло |
, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени |
</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити |
<p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слу |
ла преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од |
рекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њи |
{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случ |
зо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиск |
о те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да |
з Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мр |
инио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је треба |
/> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>У |
уда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византис |
>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог |
пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други О |
.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад јо |
ели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила |
е лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође |
ласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом |
Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет г |
још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и |
, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једн |
од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара. |
нца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац доб |
а ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Г |
" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} |
јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве с |
} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није мој |
икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Госп |
Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти |
с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним глас |
з тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потр |
а путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба |
шће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и |
ранин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече |
а Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војн |
овом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже |
гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кр |
а, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div |
обеде вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извида |
<p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и ста |
сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други |
души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на |
руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све |
у долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на |
е остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је |
наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступн |
оњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћ |
— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војв |
— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> < |
рне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На |
.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стис |
/p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!< |
м те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гос |
њ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p> |
е:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита |
г одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у |
рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача |
одару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој |
а дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а н |
односећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наш |
почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} |
га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег |
бро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има |
је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућ |
> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и глед |
а.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар |
.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље |
и је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кл |
едем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, |
а, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p> |
новче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Од |
е.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је да |
> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и то |
есео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу |
ци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспо |
логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила В |
два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и рав |
p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше гото |
" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови дав |
>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Г |
некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно р |
у Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци |
љу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмск |
љан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> |
тавила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу д |
ече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизве |
и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна к |
ицима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову |
ли на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, |
, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто тр |
и, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећа |
ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом ц |
е испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична в |
Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свим |
p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у |
асти бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже |
вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" |
ојим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м |
чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</ |
о, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па |
заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе |
</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари двора |
е необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећ |
рами потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитог |
Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио |
она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Ч |
а свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној |
је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама. |
</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде |
у се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> |
дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p> |
ост своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тиц |
уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и по |
један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— |
.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се зауст |
еће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтиш |
ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p |
pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стај |
.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо |
стоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер |
а друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву |
торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз |
ха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на |
ати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</ |
ја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој |
ког вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са н |
само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћута |
журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко |
} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало |
сташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У туз |
<p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати |
друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато |
наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се п |
лашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> |
дана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Л |
обом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје с |
ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да ур |
и и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче |
са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — |
је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Власт |
лах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах |
се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини |
овора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p |
>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и наш |
дајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано мно |
аница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војво |
ропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спрем |
и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те са |
Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и |
ти као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и не |
реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из за |
.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ |
"17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се |
ршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p |
p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> < |
и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено |
И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукаш |
Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој вој |
</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у |
ас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано туж |
а бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко н |
е и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефим |
акле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</ |
обројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-б |
а војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је в |
, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <di |
звишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти н |
ше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после с |
одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за |
они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте |
се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин. |
од старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опа |
и ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу |
за, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њего |
елена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p |
свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све ја |
не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздр |
азда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућнос |
дговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.< |
лог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина |
новића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању |
{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе |
ће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумаче |
p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на д |
граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог глав |
љу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоуздани |
</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и з |
ани, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p |
S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верује |
> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан |
вци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и м |
ак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у лого |
не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше в |
<p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид |
чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сут |
а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Ка |
>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегу |
ницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с |
рекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по посло |
енским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, |
ром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склони |
хих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила |
никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда |
навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњад |
лин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> |
веза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљ |
и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са соб |
с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов |
Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђ |
ти мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у |
ти капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше пр |
вишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова д |
дру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отиш |
звишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пу |
јвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, |
Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер |
згубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на |
Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести |
ам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Те |
један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут посл |
е на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућн |
пске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си оном |
ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, к |
ро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређ |
астоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов |
, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испиј |
му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађ |
на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, ми |
уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — г |
" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести в |
амник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — |
ојима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врд |
раше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и |
— Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро пита |
оји му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресек |
грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, |
меша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Ње |
, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у та |
добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше неприј |
прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И п |
и смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поузд |
ђу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је |
онах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подгра |
авладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то дол |
држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини |
огао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу жив |
а.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто зам |
ко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево |
лико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат време |
ац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи |
гита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и |
дске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског |
оје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p> |
е природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и |
ли њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих |
проходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које |
место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе срп |
вима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле ре |
да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким д |
ине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос саку |
ко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107 |
акав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божј |
!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на м |
м могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да. |
лах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мерме |
но војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко ше |
зило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејано |
ити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило |
љеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, д |
А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p |
еко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, |
ачкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред он |
рати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио М |
се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и о |
исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне |
естадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше пес |
кој, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела |
<p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезов |
ог бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градс |
ји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су |
саије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданов |
мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез |
нце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше |
ђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом суј |
алеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе |
рађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кр |
м набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, |
уначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети |
вајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа |
Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} |
а двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стој |
зе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завр |
ратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" |
од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у С |
лију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки |
његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, изме |
акле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много. |
је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одвај |
Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} |
n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</ |
ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, |
вима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим |
рокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се се |
— код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, к |
половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брего |
крете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом. |
жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старији |
предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво |
з подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара с |
радског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је |
S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче |
иви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме з |
стали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху пог |
у, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској вој |
калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио шир |
орима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царств |
емена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељ |
оже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом тел |
о сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S |
ком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једн |
milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, |
Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Уг |
ло великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на ком |
да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој гос |
падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и |
о пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прим |
nit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и |
Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто до |
ји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драм |
обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи |
и и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на мног |
раће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког |
ног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>А |
озбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том за |
оценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накн |
/> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Дес |
ли.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости по |
су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму раз |
олибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у р |
ро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p |
> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме |
ли један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене |
, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, н |
ине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{ |
ом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, |
а са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одист |
подом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од сам |
љем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p> |
а крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подс |
p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у плани |
зе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Вл |
налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде |
а и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се |
е не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца т |
певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и |
, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком п |
рилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>А |
еза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник н |
Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> |
да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p |
цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са с |
а Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила о |
ара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породиц |
овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава. |
ријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива |
ижој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> < |
ожо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> |
лина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда и |
дех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам |
до, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{ |
шње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред |
те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} |
и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њи |
е: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер |
баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски ра |
аше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера |
прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао |
ра викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, |
г ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и ш |
м о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, ве |
је. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не |
на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно и |
опољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на м |
твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучн |
одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> |
поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> < |
додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p |
господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За в |
За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" |
говори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> < |
што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је |
Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и п |
победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехн |
<p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име |
— Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без р |
етнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала д |
таде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p |
ивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S |
вито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележа |
вај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господа |
мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим |
ња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би |
, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спа |
њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекин |
гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" / |
ојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, за |
се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не мож |
иродном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти |
ошћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је |
макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене мо |
, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{ |
е обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова ог |
вољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао с |
вића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг с |
p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, |
о после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретош |
рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити кол |
својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, |
осном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвиш |
ариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не |
тари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесари |
азговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за др |
наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени |
{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у са |
мо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, |
н. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за запове |
— упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p |
зантиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли |
а срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо мо |
о су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни с |
не најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ра |
е кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом свет |
мчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно |
тем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А |
кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткр |
обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Десп |
ријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области |
ођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад |
дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што ј |
сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући на |
тово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се рас |
p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга |
три Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где ос |
морном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је до |
роламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан др |
ече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, |
лени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упи |
спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, |
е два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео |
-— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима |
а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом бр |
ник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p> |
су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску н |
ви на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови кол |
то не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охр |
..</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо г |
, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом св |
стоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на гла |
г и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ он |
смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у р |
м вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај ло |
самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла |
двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророко |
еса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред најв |
оспода ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се з |
гда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} |
срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у |
орака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к |
м катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S |
безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, с |
је хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи та |
ј младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, кој |
ином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, |
главље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени |
уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> |
<p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукн |
непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило. |
ло поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинули |
задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз проз |
у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али т |
p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ |
живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се поч |
А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима њ |
јко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Он |
</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недал |
адати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћа |
тру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> |
> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све |
ма, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство сво |
>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" / |
да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом сав |
е, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p |
ти на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n= |
само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном др |
нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p |
ну лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини н |
ејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба |
стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она и |
икад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Р |
<p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах ди |
рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем |
а цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите |
му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више пре |
има?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи. |
еним соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном ме |
гли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164 |
.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са |
има честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећ |
{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као с |
Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пу |
главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим |
На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Он |
не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не |
а поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеш |
његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега |
више патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и |
p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за |
шевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви дог |
постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше |
p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене оно |
сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да беј |
је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме поче |
меном на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И ки |
e unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану |
, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности кан |
е Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко |
ког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кре |
>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У т |
е брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу |
ли преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа по |
се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило |
длучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богато |
кривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одрж |
Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градско |
ма.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више ле |
е нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта |
е Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада по |
м ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младост |
ђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{ |
истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који ола |
ана почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рог |
тало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељ |
ила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} |
Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе в |
првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да м |
души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} |
овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га |
одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад |
} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са |
ао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше р |
, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, |
— упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p |
шем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, њ |
да, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S |
а брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> |
разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојно |
толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих |
90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти т |
p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сад |
а Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се по |
вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за о |
ком, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек неда |
ј борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од пр |
p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и как |
p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на г |
нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, не |
ш пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затек |
<p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па |
<p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ |
првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупља |
и Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала |
јводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Ц |
е, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— |
ђе, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источ |
витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једно |
, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратни |
ли главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чеш |
ада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисар |
остане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> |
ји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајко |
е турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Зап |
} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он ј |
еће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ј |
ом збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мога |
/p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на с |
> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издав |
d> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p> |
крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише и |
пота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним ре |
<p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Др |
<p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад |
ћу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S |
и, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба |
арати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Мо |
Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили. |
антиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину о |
у и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није |
ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање донос |
сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ло |
доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје ж |
> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше |
и Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у оп |
о.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново л |
} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало п |
ана Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сад |
у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратник |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дв |
с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад |
запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано ис |
p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо |
аче не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста н |
> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Иса |
/p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се |
тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храсто |
и, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спуш |
аше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, |
г пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко о |
ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S |
етљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о пог |
м.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи. |
stone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расп |
гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна пр |
ад невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше но |
планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирск |
крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе |
хладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерал |
="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома |
те да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само је |
и и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брз |
дске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подз |
n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколи |
клопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, оч |
топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступ |
мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Та |
далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени кр |
у!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добрич |
ружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове ода |
више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бе |
много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног учени |
ности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило б |
а онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног ча |
адимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, с |
ој, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш |
и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној |
} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац |
у чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — на |
</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што |
ете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми ј |
те да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспото |
на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дреноп |
дано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо |
зе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг п |
х светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и М |
расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} С |
је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Ка |
у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш |
<pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити |
његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драм |
ратски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју |
гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>У |
Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p |
Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што |
оке куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у |
свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређ |
каше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде је |
а се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мис |
</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са |
на засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Беј |
кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци сво |
овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је |
ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онд |
р си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цар |
то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} |
нула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покрив |
p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пирк |
ом црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ |
нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али |
ог рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од си |
пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} |
да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у |
а у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним |
при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти |
<p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Бог |
ече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало пос |
<pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите |
ловом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Св |
знанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма |
вају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> < |
бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да и |
аменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе. |
n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дан |
ери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини |
па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S |
настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> < |
исли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином |
о хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толи |
не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе ве |
еша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли |
а се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш |
даше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на |
за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље |
— присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас |
светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у д |
личица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не забле |
више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видо |
досава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли д |
ешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да с |
лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је |
купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не |
Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Дра |
У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, ч |
или на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање узди |
мској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и |
проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој с |
ислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p |
сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше |
ну остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе |
већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама свој |
она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука |
Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p |
:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје |
јков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути од |
те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао |
} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам |
ориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело |
дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p |
сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догод |
око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко |
дајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им став |
а Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ |
— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш |
Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је на |
ласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место т |
тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде |
е ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с |
имо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p |
а у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p |
његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом |
ара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро |
у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданиј |
ти и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.< |
а њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно д |
ајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било |
одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p |
за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од дола |
сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме ве |
.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Ма |
ост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како |
загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо |
ги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана |
ма све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу |
а је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па |
траше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— |
p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио з |
ко ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Год |
еће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре мес |
по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То т |
вање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантак |
мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грч |
ше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста д |
ници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случа |
<p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> |
о, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на ск |
Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и н |
Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српско |
ћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике с |
{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприш |
их, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и |
у родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су с |
о о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао б |
мером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у ср |
одине, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке с |
вао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако |
улог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S |
ужи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су он |
реба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља |
вије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукл |
је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлиј |
етнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кант |
опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима. |
{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најн |
у под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вришт |
и без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини |
е нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје в |
најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— |
дмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту в |
> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам м |
врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвод |
крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори кр |
устињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севну |
ући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јел |
паде у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турак |
е ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је јо |
јко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме |
и сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У ме |
пред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да не |
крити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, п |
.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! |
оје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем |
о!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубој |
ај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, о |
Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити вид |
<p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, д |
ева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част |
да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки пр |
гинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову |
па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> |
им земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} |
.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" |
њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо с |
руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лоз |
тано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро |
лада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и ме |
нак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове снива |
обом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђе |
чај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је |
вих, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p> |
е виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде |
агаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао |
зиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо? |
буд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници по |
коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројн |
и старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена |
го на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, |
ајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе |
заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" |
емља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се вр |
шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завр |
S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, |
је се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашино |
дужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, д |
ако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесв |
је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безброј |
е се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</ |
а прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> |
Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгле |
е у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико |
к поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете |
ј корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.< |
жи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Ви |
нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној п |
ао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, |
аници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину пове |
аховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Др |
а пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да |
рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би не |
труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а |
спод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод |
ран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним препле |
ка драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је |
лата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних |
и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га б |
а, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и бл |
већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево ода |
дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакш |
есељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам сн |
де пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравил |
Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда пр |
врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта |
он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је из |
p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p> |
ну, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примирен |
е судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу |
азала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — |
и, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас |
:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја стра |
!</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> |
Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и |
рана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не мла |
ом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а |
Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p |
и стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано сп |
де наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, ш |
дана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога |
и и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратим |
ојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </d |
ик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на |
p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и ц |
анки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
азим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p |
сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> |
ите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи |
догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је једа |
вено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Уг |
мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога |
инуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, |
може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после побед |
ко забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди св |
вода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздр |
било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} До |
ше смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</ |
њици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаш |
оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити мож |
ојска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у |
адбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зат |
ачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних кра |
е његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{ |
а што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p |
ст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бес |
јстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан |
у неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме и |
и у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окуп |
.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговори |
војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лаган |
еко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога г |
им копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људ |
он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи |
ови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу н |
а Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се д |
<p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мисли |
јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За пр |
> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — |
о, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— |
довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном одел |
име вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику |
p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме к |
S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосн |
е поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са св |
и своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{ |
ланина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен |
тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама њег |
вића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим По |
о зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вра |
p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не п |
ву.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се раз |
/p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути |
од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласов |
коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>А |
тклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих с |
> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у окр |
се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприлика |
у до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, как |
аца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па с |
а тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па ш |
огом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p |
сан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи |
па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим с |
ариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће с |
оба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И |
Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у је |
Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Аз |
ло је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.< |
сио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је в |
верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била усп |
сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много цен |
ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, |
.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани |
S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} |
е да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у |
</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, на |
т чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од П |
/p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у |
спаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано о |
енадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и зап |
ротив Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели |
говим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пиј |
нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома про |
" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, |
о од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Т |
казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде |
имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија |
врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и д |
гунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на ма |
а против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још |
ра.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њег |
познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није п |
зао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са с |
— јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А та |
чао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће п |
и поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакал |
њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причањ |
о у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе |
иљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје з |
коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, |
дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да |
>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p |
Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана. |
гранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хлад |
лови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>И |
штрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху |
му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Ка |
оме размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> |
што хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прек |
.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногам |
ајвећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је |
хову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао |
исао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати |
пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без |
што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је |
Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја т |
!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио пос |
овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необичн |
а господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који |
ушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi> |
међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи г |
е дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> < |
Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше ни |
</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце ву |
<pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођош |
Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре |
еко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> |
а окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства визант |
<p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— |
је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загу |
к је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до |
честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи св |
вних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа |
етник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p |
а ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћ |
ацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших |
</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити |
сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не зн |
му свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, |
ли за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, |
чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаи |
га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта |
еко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонк |
е га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и |
реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљиг |
о га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти |
своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p |
о сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети |
кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за |
одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у ми |
х дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака |
{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну |
ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитв |
аслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и да |
под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на |
вне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гла |
ена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али |
ких занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против т |
и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече |
у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, кој |
<p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно |
ва на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зов |
оме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је стара |
војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Ни |
а на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима |
леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мал |
ме знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, |
p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Стар |
ти.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— До |
бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко к |
днога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дан |
Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и |
уку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразу |
жњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним |
ече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког врем |
ло мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опе |
разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа |
n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спаса |
ушевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она на |
клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом п |
оме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах |
тпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p> |
ицу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојк |
и, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Т |
че до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, ди |
е, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљив |
азивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S |
и виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те са |
о причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — |
у они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му ниј |
а почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељав |
а.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна |
воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена |
у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, |
ече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко д |
говом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да про |
еца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову |
гло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње бр |
а.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и скл |
, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама |
егована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други в |
то сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини |
ад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ив |
војој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као |
в зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђош |
од Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на |
заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је |
бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога друго |
.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.< |
едничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро |
а звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{ |
мах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, п |
ека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био |
логита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би |
што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из ср |
аником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили |
, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, |
</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је ост |
сена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{ |
права.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром в |
ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал |
говом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укршт |
Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко м |
а изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече |
очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с |
остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од |
се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највеш |
ше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда |
енка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А |
ећом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и с |
свесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се |
чки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо го |
одужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одсе |
ад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га г |
свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада пр |
робрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не у |
а се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Л |
је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим с |
око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p |
вљам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га з |
тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Го |
оже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот! |
!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p> |
ко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Ра |
, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и |
воду, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговор |
мисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ чи |
аточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, |
едну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p |
но до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим ко |
ше раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја |
старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по нов |
пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у бор |
жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p |
живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих проле |
изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па |
</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, с |
траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</ |
дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозапа |
рпске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих |
ојска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег рас |
> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да в |
лога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћ |
ни логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p |
p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’ |
<p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у мно |
ашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у по |
о оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на п |
деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и мла |
ке страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p |
p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече |
та Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологи |
Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одма |
га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље оста |
јко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком у |
у на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:< |
Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који |
ило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наш |
дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, |
та:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог вој |
овићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Мож |
м.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није |
постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаниц |
а и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, |
го обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочека |
о веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре пол |
у у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљ |
мам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ни |
јима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће |
две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Плов |
у.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> |
осподареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су со |
-</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</ |
p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше побе |
ветом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— |
о пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то вите |
вића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мрак |
судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљ |
а нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> |
својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо |
озиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших |
овића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљеши |
простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно |
погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с д |
разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених |
се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је |
рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, с |
</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јел |
владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се теб |
мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милос |
прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја |
аста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши |
аци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен пис |
да, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</ |
с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у |
ли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прих |
Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турс |
уди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, |
ема поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је |
аче! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.< |
овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дођ |
ца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S |
заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред |
ремена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље |
иља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише |
<pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо дола |
га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— |
крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p |
Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад |
послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које |
ахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челе |
вине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и г |
а војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспот |
ти моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а |
у.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом са |
лутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је |
Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је чест |
воју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Бо |
мца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојк |
шевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milest |
на је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државн |
кад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} |
бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати |
ете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек п |
које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб св |
сна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу н |
бе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Ост |
задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Вла |
да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовоља |
де Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцим |
части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше ни |
је с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кр |
ву над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се јед |
оје јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз мног |
еш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено реч |
а лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно |
о, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јунач |
дија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но |
улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и |
Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Прете |
.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним послови |
p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гој |
још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љу |
ша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, зво |
нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивал |
бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разгов |
е прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора |
, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p |
раму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана |
свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости де |
иља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је |
ном су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава |
колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише |
о држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, к |
драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над |
ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове в |
нцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може м |
<p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, |
га и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше с |
радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, |
у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео једа |
д двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Је |
тоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и пр |
даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом сил |
ажио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко б |
рављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S |
носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити |
да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем |
> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видос |
из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у |
ам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћн |
дног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор |
кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњ |
, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долаз |
и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосно |
, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.< |
до у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарск |
рене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</ |
жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник помо |
сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава |
} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p> |
плавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћ |
<p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била |
" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани б |
{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршава |
благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио |
е, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становни |
аху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љ |
их се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов |
p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крај |
— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Б |
, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — к |
гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића |
ромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот |
се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, |
сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљ |
у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по н |
ива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На |
, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко вр |
је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а |
ашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турс |
ти одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више ник |
S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарни |
се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи |
S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданови |
смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша |
ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео |
итезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај |
та завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска |
ад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и веш |
<milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуб |
на лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе о |
м снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са с |
дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дуг |
ли поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у |
гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер. |
е Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непр |
рде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамн |
Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бо |
граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних кр |
p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан |
е у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића С |
} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашин |
ли у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосн |
деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она беј |
<p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{ |
овољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене |
а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у |
та поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Неш |
предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што |
а самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше |
их господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, ко |
обедисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте |
ође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, |
ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Ба |
е главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дрено |
} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а |
.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем ј |
еки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Дра |
пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма н |
ом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{ |
за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се ниј |
нак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се из |
у бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних |
што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Се |
стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко |
бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчист |
и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одго |
какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драм |
о је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајах |
а то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневног |
ке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ра |
авали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје ј |
крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски |
енос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у |
г бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира вели |
ом пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. |
и синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Р |
от спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— |
ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, |
учи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, |
/p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бо |
Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени л |
о је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити к |
аше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечер |
оје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно по |
p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко |
у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са с |
ља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> < |
гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадош |
слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неогра |
кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномен |
пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mileston |
угу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном же |
а и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састан |
ласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непр |
Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузен |
ђу Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос- |
ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка |
поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко пок |
јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегда |
’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је |
н Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповед |
е се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и остави |
а.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изме |
у из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесел |
е треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ра |
Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није срећ |
{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо |
ића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" |
гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краље |
а и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупа |
азном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута зав |
езгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине с |
итом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње и |
оже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — |
ници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан заб |
узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{ |
српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста |
пота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полет |
ећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му |
та, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много |
За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста с |
едника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осваја |
никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, т |
/p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро |
ше:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мо |
емениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је |
сле стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си |
овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздра |
и господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди |
ле ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божје |
јко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране ст |
ране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелиј |
је могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} С |
о њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синул |
ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако |
ије ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{ |
а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, |
и грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} |
жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологи |
>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже |
.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на ст |
е срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје |
а <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, м |
викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p |
p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учини |
.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њ |
гунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац с |
ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он п |
абоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> |
ече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издај |
обе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне ох |
пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Т |
олазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише |
е стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају заврша |
о Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</ |
у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— К |
ост пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно |
почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type |
! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p |
и се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене |
да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— М |
ушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Го |
бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, |
ки мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подгра |
а, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске стр |
који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — То |
о их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезн |
досава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. |
спотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће У |
се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, |
75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом И |
поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће м |
еже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано пр |
непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече о |
о.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога |
а непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздр |
ине су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му То |
можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиск |
кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи н |
а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врат |
ви и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— К |
подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покрива |
а у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То ј |
у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је |
идела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужни |
у Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашин |
p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> < |
<p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га д |
кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} |
јачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми |
прети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког |
.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Поб |
ко поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи |
гло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, |
C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купље |
ута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друш |
наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она |
јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако |
на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се н |
лазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне веч |
оју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То беја |
ску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а он |
ривео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, к |
оја јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо и |
буде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто |
ан га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <p |
а кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жераво |
ж’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љуб |
Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Том |
о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једн |
ртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се |
рски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој гра |
Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крв |
ома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни зам |
ајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропас |
— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и |
т Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које |
говима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>В |
ржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</ |
а овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном о |
еђу два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Д |
— те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} |
Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше |
тарац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Ње |
? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђош |
боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, |
м дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ћ |
<p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако |
, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— |
p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Ст |
у, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у |
црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се раст |
Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту с |
ада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, |
њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну |
здигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{ |
="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није |
но.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мисли |
накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин н |
ем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам по |
.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p |
да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недо |
жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу |
таром је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на п |
И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- по |
! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} З |
>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави |
еме, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А |
у Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом на |
е могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима |
/p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се мило |
d="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио ома |
а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази как |
еку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек |
опагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање |
ступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од |
ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже глав |
</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита у |
одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, мило |
во и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клону |
ве то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке |
ило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одм |
p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, п |
спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кре |
уде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој |
а ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљ |
одлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у |
/></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p> |
изантинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињ |
мен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сла |
бљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Да |
<p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за ње |
<p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о св |
, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сут |
ове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љ |
донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне к |
капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све ј |
само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.< |
пустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешт |
/p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</ |
p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја прво |
p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Ви |
еновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више рато |
ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тог |
е у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало |
ловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У |
е од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти |
ене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу |
њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љ |
<milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекив |
едње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху глас |
занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, б |
Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање. |
пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже ру |
n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изи |
топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се у |
онисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манаст |
им даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, |
p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ |
ните.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p |
рви пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно |
тника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори |
готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко рад |
ка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита |
брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио д |
њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, п |
би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу пр |
ости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков |
огита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи та |
есрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам н |
м, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Дале |
S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други |
ш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од ка |
/> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним послов |
е српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даљ |
са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и у |
е красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи о |
нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има велики |
ређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, |
етно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме |
до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико ду |
<p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се в |
ног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам |
ву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њ |
кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито засл |
ана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бе |
малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота |
које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је за |
ра и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је |
, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> |
то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до оград |
и му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где ј |
ма од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p |
но као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по |
братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај |
тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.< |
ећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Ни |
p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени кл |
наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — ч |
</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле и |
е туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Том |
екрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко |
— додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу |
слова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што |
то је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, |
е долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столет |
огова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> < |
вртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским |
у своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену об |
отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли |
ржећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховит |
малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јур |
о са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, к |
<p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У гу |
де, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно ск |
превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а |
авници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у госпо |
Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара |
</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двој |
p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша. |
рно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а |
ну.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звез |
а.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p |
{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао са |
сти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!< |
самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скипт |
јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео |
ме њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклоним |
да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — до |
границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{ |
могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част |
ој мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, |
победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа с |
!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царст |
{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са |
свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се |
је звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора |
мо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела |
.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Нико |
веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевић |
дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у При |
поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у г |
град најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свог |
ник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишни |
без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша |
х дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти |
оворио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ |
мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p |
додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p> |
удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу д |
а његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Кост |
, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="17 |
заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="17 |
е и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је |
оред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече з |
а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отр |
а.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско |
а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље |
право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља |
бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У ис |
теза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили де |
значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.< |
ено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити ил |
у ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у н |
е, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ло |
— само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам ве |
оњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која |
вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним |
поте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу |
о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, за |
.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам г |
свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе |
полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала |
био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи ма |
ељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају н |
грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{ |
је се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког време |
пе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он |
нала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом ц |
да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истин |
ри војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После |
Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.< |
лови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— |
о три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву з |
а је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва |
огаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабу |
ости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти |
слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео п |
/> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман |
ве драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Те |
д моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе ова |
гибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ћ |
оба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихн |
светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У поч |
Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им прив |
и поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову |
ви она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S |
а свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих чест |
Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Го |
дин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог ц |
<p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим |
роз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, реч |
чију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну |
крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече |
а.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало ви |
да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад А |
анин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.< |
ро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док т |
е у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, ко |
сник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p |
драви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао |
ц је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> < |
а ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да с |
неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упи |
е и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим б |
у на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице |
, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, д |
, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, |
усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити |
је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пож |
лпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела |
руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, |
епа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у |
и војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још ју |
и за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не мо |
лена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, |
му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем |
ња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је То |
е на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како |
нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и |
ажаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну |
аницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипа |
преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном |
ратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потрес |
са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева во |
ђе Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији |
ла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре д |
у.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспре |
његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, |
етео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен гр |
на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за |
очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Поглед |
али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не т |
он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико м |
дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа у |
без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манас |
а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и изв |
</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно так |
вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље |
и дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице мо |
г и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори г |
срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{ |
ем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље |
сле тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се |
Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бо |
оје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији |
бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су |
лине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спу |
ати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добил |
аваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљах |
на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p> |
ко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p> |
а и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше св |
цима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у |
са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренута |
у услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, а |
пот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко: |
наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер |
арског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; с |
ледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мут |
му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнажено |
> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право |
дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да |
споведам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замо |
њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! т |
о Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохв |
но љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер |
. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Он |
} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под хра |
метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Једа |
ањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја о |
е — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гој |
њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи ис |
аше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не |
рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љ |
осподара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затеч |
ачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштри |
дор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље |
.. и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p |
догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — |
више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци н |
и, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако |
зови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p |
{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко о |
право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и уст |
о пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, |
ше од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао |
чекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао: |
далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n= |
м не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу. |
жак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, н |
вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тр |
јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он позн |
па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, за |
Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рај |
<pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, не |
<p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком |
о је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, |
коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, п |
} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесари |
ла о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више неће |
вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} А |
их огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко с |
исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одгово |
ма јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијају |
нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јес |
непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече |
груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ов |
дема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та пом |
ског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падо |
а Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи |
е место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и о |
наеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз |
ер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој о |
а непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли ј |
} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, |
ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко ј |
па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Ома |
, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} |
посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше д |
у међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, ко |
ци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, саста |
ху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном |
илна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадор |
се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Том |
pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече У |
бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистриц |
о и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p> |
а га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну. |
е на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било |
у код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица п |
страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и |
е овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону м |
ко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и |
ало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</ |
ад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је бил |
продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Го |
ра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајк |
оста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о се |
/p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ |
Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам |
рзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред |
љева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са |
<pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробу |
>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави |
исам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје |
а, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{ |
Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и |
p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p |
уна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаиј |
је напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на после |
а оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја |
</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто |
Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се к |
, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и мно |
е тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> < |
иљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али |
ника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манас |
жаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљен |
учају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна |
ле кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако по |
те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разуме |
ији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника |
но ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> < |
и, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљев |
раховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом |
пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> |
кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо |
суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виногр |
ро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После нек |
есрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— |
, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстар |
ерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-А |
ле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n=" |
тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују |
/> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сц |
убоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; |
одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето |
уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети |
крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде |
<p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земљ |
бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигну |
>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је |
ој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар н |
а издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји к |
им годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p> |
иво и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момч |
а свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше оста |
бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даљ |
а веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бе |
еде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пре |
а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина з |
Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност нају |
тумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину в |
обне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, ру |
Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она н |
ском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први паст |
ј глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То мест |
с сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на |
и су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после извод |
ке војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подгра |
с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло м |
и лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша л |
кога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и |
врђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој |
еспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Ве |
еђе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градско |
се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао |
е свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим |
дговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњани |
да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</ |
ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, вит |
друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево |
аните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб |
од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратник |
n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко неда |
ршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смел |
> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћеса |
убавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p> |
у шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непозн |
ђа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно |
а у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље |
ку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде |
како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног кли |
же руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта ста |
е.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — |
, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови! |
<p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нек |
ни коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му |
ледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато бо |
мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу з |
та, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ пор |
гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи |
елатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац |
рице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу |
га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне |
е поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са ус |
ом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољ |
а се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили |
сом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе св |
ериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на коле |
и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Вета |
Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави |
и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је с |
, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на ње |
идо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapt |
ега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} |
о рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопот |
аревић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном |
S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно над |
да заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно |
ц узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p |
сарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја м |
и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју прен |
ина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{ |
заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона уда |
и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} |
овима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, н |
еђу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут |
оје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било |
ед.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац |
дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Г |
не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копљ |
.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе |
и из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изи |
кља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајк |
<p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{ |
та не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p> |
p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— Т |
<p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с |
p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и п |
говом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби пр |
ушу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче |
многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих гр |
<p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овд |
додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана с |
упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и |
копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима л |
<p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Не |
преке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу с |
Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је зд |
<p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу |
се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу |
су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{ |
невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{ |
њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе с |
Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди |
Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуг |
ече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим. |
p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим |
ка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је те |
е жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у |
и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обр |
раме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашо |
улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а |
, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Уг |
раву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p> |
се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас |
и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха тв |
амо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} От |
да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="cha |
ти са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на |
који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> |
а је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — |
ника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржава |
и — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} |
врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањени |
за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим |
срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане |
ечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га ника |
брадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох |
p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> |
је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је |
скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље сев |
га Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а ду |
иле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако |
ад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотови |
и таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији п |
Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, |
нути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком о |
не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p> |
То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима |
ући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелен |
шаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразго |
да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао |
илских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{ |
о уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатељ |
тно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице |
заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S |
н им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом |
ећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb |
/> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тре |
био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који |
>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њ |
моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> < |
ожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо |
частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и |
о душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, |
ци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на њег |
заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p |
Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" / |
алице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар |
о.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-х |
и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из по |
, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старе |
уо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Ал |
окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испр |
ом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад |
о? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао |
своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је д |
до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни |
слонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — од |
а устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — |
агано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Је |
путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и до |
ина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени по |
аке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са на |
спех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Ма |
Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпун |
о остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага д |
, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није ч |
} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у по |
в.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом |
! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душо |
от је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p |
само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али |
чну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад же |
и.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гл |
још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане |
есе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ |
ео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отв |
је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p |
а. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече |
у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — реч |
пу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном сво |
ли пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p> |
ио јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у |
уче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, |
на тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам |
вице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезник |
вор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, |
ругу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше |
Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљени |
иво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, |
дама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се |
аке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологит |
спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чад |
упају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А ш |
, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом хра |
Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а |
могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију про |
невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске сил |
доцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све |
певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једн |
p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n=" |
то сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму. |
<p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p |
овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — |
p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} |
до предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да |
у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не |
кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додад |
биђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</ |
поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла |
даше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало посл |
ца, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и неја |
ачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изн |
их, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{ |
ћ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво ма |
ас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе |
војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у д |
први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирн |
д мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар н |
и благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Го |
S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојк |
</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, а |
— упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула |
е, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једин |
и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црк |
/p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа с |
, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћ |
гавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и |
противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према стари |
онекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу ти |
е било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја |
аје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не |
<p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као чо |
очима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем |
а, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, |
а гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша |
/> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему |
80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што |
доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било т |
јска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они веру |
се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и |
и, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипа |
ија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лиј |
вога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа |
Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дуж |
>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је посто |
часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове д |
војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало |
пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у |
на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не т |
и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, стар |
еша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А са |
.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, |
је било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али |
мамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крај |
ј Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, чес |
бука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> |
а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева |
" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, кол |
таџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, |
ела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на дале |
је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапан |
арац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А за |
е свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити о |
Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ |
а сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам с |
ше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говор |
d> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у |
<p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност |
зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично |
ојим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадаш |
ртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Дра |
е ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, ст |
северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али в |
ога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мис |
тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши против |
</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, |
.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила |
ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} |
два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка |
са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старо |
епатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојо |
>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, |
ла часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговор |
ље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женск |
један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Ал |
ијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем |
ам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А |
} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дош |
аздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама |
је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био |
ске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право |
Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли з |
своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га |
је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} |
на далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао ј |
више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души на |
сам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— |
и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад |
крштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Науче |
! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци |
пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који |
ога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога |
оји их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му |
кама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лиц |
целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— сво |
сарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S |
погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних |
еко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она реч |
и, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаш |
а, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p |
ење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима |
тражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га |
>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну пр |
>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу |
шан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отиша |
јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, с |
м су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна |
ече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни дес |
арешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> |
мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — |
с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гл |
а Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи |
изао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песа |
бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је |
па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.< |
а је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савиј |
</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p |
тима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним оч |
кан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођа |
е:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спусти |
озденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> пол |
ог дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, |
стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијег |
за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ? |
вао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужнос |
а бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Дес |
анци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стад |
ји већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, |
или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече |
ворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрад |
иш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу с |
е.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По тв |
За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у с |
трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па |
ње свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> иш |
х изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојиц |
> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља |
112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од н |
пила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, ко |
промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> < |
м онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Же |
можо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од в |
нда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче |
и је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспо |
ећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио |
инут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" / |
у је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није в |
наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут |
к увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, г |
Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно оч |
а пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <p |
Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Јед |
>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином |
о буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и |
добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да са |
18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето |
/p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Го |
.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и при |
>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља д |
љај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — за |
ри Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> |
рају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног ни |
а.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, |
да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не нада |
мутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је и |
p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријате |
ветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва до |
напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиш |
ти олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Власто |
</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезни |
ајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц |
/p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину |
итешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у п |
а.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли |
лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе |
вој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамен |
<p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А |
н покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађ |
Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћуте |
не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одго |
есело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које н |
добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли бу |
м.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— |
твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — в |
е нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
јко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опе |
, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они |
јко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко |
.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше пону |
не душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника г |
> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, |
ји бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— |
it="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, уш |
Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — |
и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, |
еговој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао ве |
д срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — |
>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Ил |
...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им ј |
о клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, к |
се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом п |
, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p> |
елим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је М |
у.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па д |
ружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до |
да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, |
тог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се |
е славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарски |
> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изо |
но се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде |
> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му мно |
то устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је |
ати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се |
нах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— |
естано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност по |
кај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, |
ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без ије |
де је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колик |
ло још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, о |
, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњан |
је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико удар |
нице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} |
ред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби сме |
х ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли ј |
у још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе с |
ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је |
p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, |
ад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ |
ко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти |
з, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну т |
ветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, п |
ља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> |
помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то пра |
лост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и |
друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичнос |
ехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао |
тле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су |
— викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Ст |
ав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Ј |
у уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{ |
—</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога |
— који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, к |
дећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога |
тала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећа |
>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништв |
своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покој |
шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разбори |
, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Р |
ао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отво |
е, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоћ |
Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све |
ац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Јед |
су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик |
е у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, т |
А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довеч |
nit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јел |
и главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се |
омисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Ма |
p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степени |
амени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш до |
још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гој |
— говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p |
<pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} |
да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туг |
<p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника до |
решина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни с |
</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не оче |
У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изг |
па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла |
арила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, |
ича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше |
е са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се |
Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— По |
вала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита |
, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубиш |
натога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поре |
у, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, п |
ирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара |
Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чи |
<p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно |
убоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној |
крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на |
ом ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} |
е спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су |
гат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више |
лашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спус |
јим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско |
не успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши |
а на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па уста |
римајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које |
путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на вели |
вати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дуго |
говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дуж |
де, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи |
пет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само т |
о времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{ |
агону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, |
е, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђ |
<p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Б |
</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви г |
n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње ме |
ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће сво |
егунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, |
{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој |
главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђ |
ко!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка пр |
p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опе |
се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, |
аље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегун |
унац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ г |
.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше |
би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> |
олила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи |
ог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш. |
а југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином п |
аме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најк |
стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље з |
љива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог г |
Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је сп |
манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже |
из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој |
ко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у зал |
у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословск |
сташе, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задо |
љу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја |
да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила |
рсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Т |
ије.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о р |
<p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим |
њ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада |
е учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањи |
а, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе |
} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче северо |
/> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пут |
S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсо |
{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и к |
сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицо |
којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>— |
вима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честити |
/p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеш |
а, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћн |
љања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворани |
ад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са |
ли!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а пр |
/p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Са |
мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше |
аше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из ра |
ут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ |
S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је н |
ше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну неч |
е.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо св |
у стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу |
вољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, |
подар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укр |
и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти |
!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окр |
риликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на |
бе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p |
знао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Си |
S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар сил |
смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године |
товањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{ |
не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пут |
ше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац |
на слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме пл |
е, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и д |
ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи |
омовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— |
охватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по р |
т послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често ј |
брим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру! |
и а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за |
они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То |
нити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако |
ким двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Д |
ште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да г |
е дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд |
ин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина |
аре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбир |
деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За |
’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбр |
телу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак св |
вић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад м |
и и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је |
сли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{ |
тао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому на |
е што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас д |
ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — п |
азлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у трену |
ћи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он б |
изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трк |
прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар в |
сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског пропове |
покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да с |
hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на |
идео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упи |
осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао |
први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, |
шом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет о |
дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласо |
ним али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужнос |
о погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у по |
сти.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећ |
ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војво |
стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих наум |
ајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само за |
а пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми сре |
није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са ц |
е жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твој |
овори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете |
им искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а |
} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — |
аваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху о |
} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из |
а.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо кра |
тити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи |
поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош |
ости треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао |
алио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсниц |
p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очиј |
лна изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, |
а и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна |
ава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви љ |
, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Во |
ца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, |
Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастир |
и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p> |
огађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сак |
није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да |
овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу и |
S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их ра |
дник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с и |
head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озб |
ђе, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} |
ше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си пл |
Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа сп |
аде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и д |
мени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпућ |
рнијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с др |
самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> |
p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — |
о преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и В |
p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а ост |
, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није мог |
м дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног |
ему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег ви |
S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике |
ојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљеши |
градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са |
лога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те |
бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким |
души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље н |
једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, |
и је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. |
Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао |
а опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала |
елетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клица |
е, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p> |
не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> < |
итавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но |
велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p> |
естајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска |
неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице |
изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су изда |
ајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и |
/p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се |
није.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни раз |
b n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је до |
ред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше |
спомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се |
очасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну пр |
ним рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" / |
оме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је |
оњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бе |
S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> |
њиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</ |
дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најк |
омановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је с |
обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богом |
<p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та |
тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у св |
је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала |
што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упу |
а је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а |
моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, |
ати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања прове |
аду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна М |
или.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула |
се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах з |
нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</ |
ску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша |
томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Т |
> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и |
ла је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја |
о и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу |
сари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> < |
ог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је ста |
<p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњан |
ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкан |
ла да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестан |
аше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни |
ио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког |
чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића С |
ници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одак |
ренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад с |
о је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих |
удобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{ |
било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други. |
ошћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господ |
ни браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и |
ху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљеш |
ици и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свеч |
Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— б |
огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве з |
је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Л |
градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренут |
ране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиш |
ој и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речиц |
стира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалиј |
.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред ост |
а се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком |
есаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љ |
м другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Го |
асу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Ду |
а ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стр |
па кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> |
водила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је |
пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамн |
о се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подгр |
вољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — |
траном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водиш |
су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, |
дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове |
а или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, кој |
<milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се |
са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој гала |
врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратим |
се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за камени |
и дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време |
ти.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од с |
жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки |
мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужн |
ци изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је |
<p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> < |
стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам |
е вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак п |
ј деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и |
ас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p |
p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадш |
војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се |
љивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипо |
да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађ |
врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико |
е се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> |
овори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> |
е Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише |
лавни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку на |
а.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весе |
Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је б |
и у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она |
одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, вит |
љи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморј |
м, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се ок |
ости.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено |
абринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању вој |
гатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској. |
ка и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале |
у пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Вој |
м био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену прим |
и и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Р |
{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној |
Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га |
, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступа |
забраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ни |
p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низ |
ло, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао ч |
ењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крст |
место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучин |
се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одсл |
а <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало непра |
тресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро пол |
рагаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и до |
своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је оста |
е прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} |
преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дре |
е <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљеви |
от јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху |
{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не вра |
ша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} |
отовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвоз |
очне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је до |
подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То |
амске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се |
на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејске |
сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало пос |
је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Д |
акнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</ |
ришта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сл |
уво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша ни |
скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једн |
а је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом |
а је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотиц |
о се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>То |
бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитц |
о гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у |
их и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у се |
али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат |
заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи |
ладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одго |
дином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— |
.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с н |
S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове |
, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су м |
елије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пр |
от призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша с |
здух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне |
свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n |
г ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други |
ста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За |
ио свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Кр |
ога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста ве |
ска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, св |
асу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опаз |
ирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док ј |
{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем |
више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У |
арицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекид |
аво у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устани |
е у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, |
амахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисе |
да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запи |
ачке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска мо |
је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и |
сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n= |
ар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са б |
/p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао! |
јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која |
е ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца б |
нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши |
ике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више н |
вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Т |
аде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њено |
стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> |
, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа |
до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зн |
деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у прв |
ци те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па вид |
е жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — |
клињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p |
без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихвати |
монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ћ |
свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је |
о да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Б |
а сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављал |
свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих засе |
са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, |
рмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони на |
тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Вла |
ла готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео |
особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше |
уба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, |
у, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му за |
ламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољу |
свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је до |
во стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> |
воју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко с |
тима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опоз |
цањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
ло, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у |
ах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а |
а је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила |
лах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осет |
од Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља н |
те; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати те |
> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— До |
ичања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекин |
којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} А |
<p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због то |
<p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и с |
вука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара |
м логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северно |
, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p> |
тас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Поз |
али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари |
у, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други двора |
ко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом т |
га стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стад |
азумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу |
<p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским р |
ђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача. |
Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника т |
у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право зани |
р, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> |
учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчк |
а српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> |
овораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? |
оћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим с |
<p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који ве |
е нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у пово |
ном.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд |
да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а дан |
о у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша ј |
а и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на |
е из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књиж |
д највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султ |
настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с |
им стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Пев |
ло је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што |
ругу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће |
а бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегун |
мене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак |
и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове |
ог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гран |
притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна об |
гљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једн |
ћи се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, |
кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Не |
евог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</ |
што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и р |
о чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури |
бали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шес |
века, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и |
које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један г |
рујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемирава |
цепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлу |
о а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин |
Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина је |
досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.< |
вдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује |
о нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нис |
једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, ј |
инско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио |
амске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповед |
елом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгле |
мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета |
љава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> |
иче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одва |
— викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ |
вео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим во |
српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на |
</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, |
ватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о п |
доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низо |
и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми |
ећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му не |
едам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, |
болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благос |
ичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb |
с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје |
о, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говор |
ложењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари ј |
е:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губим |
/p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</ |
таје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, |
бу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше глад |
до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, госпо |
ити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на |
агли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, |
пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела |
поведала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даљ |
ао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наг |
иво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са т |
и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p> |
чаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али |
За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекив |
ле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се по |
ечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се ост |
одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српск |
ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је л |
<p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости о |
ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — |
<p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> < |
> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје сво |
и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, к |
ави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати г |
е!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — тв |
олим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> |
се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p |
о и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом |
деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се кр |
о.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>П |
осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p |
што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Том |
и ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме једин |
лаву из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p |
шне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да ме |
са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мрак |
ика о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, |
ебе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Д |
тан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе прос |
тарац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога |
а тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли сев |
ељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прст |
аску из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> |
бам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, пита |
Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео до |
мо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да т |
у се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} По |
је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо |
идосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све |
у главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држ |
и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном |
овести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, оче |
и из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требат |
S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се |
оље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем |
оме, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону и |
ри са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише сни |
</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— |
ик, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле |
е патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Ал |
147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био! |
n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према |
ци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је ск |
а бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S |
одно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p> |
, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти! |
твено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она т |
једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још рад |
и и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</ |
ани јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукав |
сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ј |
амолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратн |
ост још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је мн |
а томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко |
сти.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен н |
оходе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслу |
њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да < |
рности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У |
ије камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукав |
у Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком |
бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војих |
ица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадн |
ко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца |
градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколик |
приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево |
о себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрт |
/> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хва |
драгала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p> |
ече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и да |
.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није |
милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — реч |
сподом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет узди |
енише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" |
ећ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, |
у дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не об |
ши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху н |
ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити |
лен број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви |
ни, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисар |
одство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си |
његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетни |
сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу |
тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом мил |
и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане |
, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Р |
ао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинит |
ше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност н |
па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сус |
урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и м |
есте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> |
есара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> < |
оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију |
нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео |
"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n= |
је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи |
ити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој |
м пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док с |
S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадо |
е за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни |
ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mileston |
драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — д |
а неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{ |
распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи |
оследњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или |
ај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</ |
о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и |
о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко |
је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Г |
о јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве |
уша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она уве |
ечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нап |
старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом |
вот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благосл |
шти ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml |
јко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарим |
S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече |
игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. |
осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом |
господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника. |
а ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Забора |
те — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у |
ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, ш |
боје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наи |
ом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут поста |
о додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спас |
, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у проп |
време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени ње |
<p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p |
се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} За |
не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, гос |
стоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изника |
Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајк |
ц, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми |
незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила |
отиву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима |
н и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{ |
S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изус |
срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дуж |
за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада |
нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Ја |
н Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се њего |
с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападн |
е осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, |
г обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припо |
где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не г |
е то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде |
— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила |
уче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, ко |
бли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече |
ислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни |
Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накн |
олеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се бори |
дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S |
едан се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад гр |
лод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! |
паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и |
прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двоји |
ја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, |
очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо о |
његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубој |
се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се да |
за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети |
ног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никак |
брати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту ср |
јатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случај |
оложај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n |
младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном л |
> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко |
е, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрм |
.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудн |
гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> |
ду младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом с |
ког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак |
<p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од најверни |
отпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог |
рити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{ |
у, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку: |
</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и сокол |
ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа |
ри, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипа |
ах овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Десп |
ветлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и |
саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S |
ворили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве |
хом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Деја |
ишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, к |
је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад |
н.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Го |
рзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумет |
храбри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа мој |
са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду |
ћа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити |
доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео |
неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме о |
, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p |
аси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, ско |
Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, д |
не!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја |
гати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осиг |
а Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла |
!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде |
кашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p |
прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два |
убоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког вр |
а!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узв |
тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, п |
ка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За т |
т обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је |
ного.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, |
ржаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — в |
ога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника |
ст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви |
к Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима |
х коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да |
ег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег |
под с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним г |
е жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој мн |
{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло д |
а.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говора |
м, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије глас |
љах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно |
да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Го |
нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и |
творићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он |
ла изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> < |
ушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> |
души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не би |
стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да |
клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И |
да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! |
па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видоса |
дговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се |
ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, не |
аљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пи |
прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ п |
ке разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропош |
— прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из ч |
> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо |
њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p |
да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — реч |
едаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.< |
p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} У |
ржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја |
> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јач |
А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грч |
тара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли р |
та? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p |
димо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</ |
о мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован п |
едан пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манасти |
ој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни м |
/p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— |
трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— |
сматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ |
а, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: |
Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене |
кочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро ми |
наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, |
<p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико мо |
> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> |
у ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прилик |
без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био п |
иш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против |
боди, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпун |
тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, М |
е на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто до |
ог заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази |
и наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем |
звршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извр |
ан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко ур |
сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добр |
{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио с |
онамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, вели |
е тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се ва |
лаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљ |
ба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац |
<p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади в |
/p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због |
а које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је |
зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар неп |
" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини су |
пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не мож |
им одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља |
Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша |
Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>С |
јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад |
сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му кито |
споручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан |
ик.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да ут |
омоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с У |
борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје |
ео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турск |
подари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља |
о, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу. |
амо да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није за |
ко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теб |
а кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је |
на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати |
глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уз |
у у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Г |
тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и |
војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ полов |
ољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није ис |
ој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Пр |
м се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које |
каво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те со |
ша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у н |
ну исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одг |
S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту |
оју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли |
>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на |
ма, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло |
у.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одл |
студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> |
својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то |
ог и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могл |
крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге тур |
овори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>Пос |
евнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у |
дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеш |
деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђ |
<p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p |
е ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на по |
тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те с |
д мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p |
не, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она ј |
љао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост |
да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братск |
а, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности |
нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож |
о лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па по |
арац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази |
еш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, |
па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом. |
товину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка |
> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудн |
чуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничк |
из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чу |
е својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и к |
</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био с |
ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} |
ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спрема |
тник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, мол |
у и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и у |
и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с н |
оворио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један |
м.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем рад |
а за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и |
— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— На |
продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" x |
не стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља стари |
јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стоти |
тих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана |
разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге |
д и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део д |
што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је |
ликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завер |
м утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом |
ри ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом |
један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли в |
и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S |
је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко п |
скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— |
добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после |
рочке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас |
овараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра в |
Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устад |
лабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p |
не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, гд |
гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те |
ини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше р |
<p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не |
, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде дост |
толетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица |
/> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне |
и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају |
гослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> < |
родара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда о |
поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p |
мљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском кра |
ој тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гус |
овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Десп |
{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, |
никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако |
се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свог |
од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на |
а одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до |
— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас д |
кле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> |
х заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, |
причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислит |
родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му |
ржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позив |
ичешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мар |
и бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора по |
а дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Ви |
свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је р |
ио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p |
а сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочин |
— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих |
сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима |
рум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</ |
У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојк |
никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ух |
о и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лис |
ути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци |
ви све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда |
га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
овдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је П |
леко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, |
вала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> |
чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> |
и да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник јед |
Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друш |
у, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику. |
> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најпле |
ке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом пл |
и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да с |
храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица упра |
p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан |
Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо з |
ијатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунак |
/p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике |
шљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавш |
брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ва |
о, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се уч |
или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде н |
сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у том |
трне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Нап |
Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка |
урчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђау |
а недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Прок |
ај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше т |
ћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он |
јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија |
<pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај м |
ном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— |
т за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на ко |
е и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по о |
љским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске |
и сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог у |
дарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војск |
аку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> |
сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и се |
једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару |
ји је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Ј |
ан себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво пре |
себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци |
е могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Л |
силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква |
ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш уве |
да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђен |
и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јеле |
ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отв |
своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју ми |
ало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати |
и, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта |
.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара |
веда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, |
продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</ |
уби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S |
а си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p |
ме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под тере |
ни његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити. |
бавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му |
p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. |
танским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услуг |
сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника ов |
т судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело врат |
.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајно |
остивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Сте |
ладости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} |
" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме ј |
и наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној |
ти пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим |
сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше о |
на.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи |
осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основа |
се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске |
еде друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— |
огоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p> |
отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} |
гао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је |
ницу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео сам |
нђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који ј |
ска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога |
су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху |
е био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле! |
е своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, |
е не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разу |
у права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} |
коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом |
, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали |
а, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито |
рац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на |
ина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у с |
тонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим г |
и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчин |
и на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови |
а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша |
тајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајк |
> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на |
а Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша |
им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је |
и је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрен |
треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко пр |
ку Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако |
и победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље |
S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући |
ан слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хте |
з младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Кату |
а ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене |
81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Там |
не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у прилич |
ник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду |
а бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше. |
ицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју |
нак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше |
до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, |
момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.< |
или и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске |
, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ |
вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непо |
ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно дод |
овори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Мо |
ав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало |
омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — ка |
да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде з |
је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за |
Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога зе |
егове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома |
p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара виза |
авојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздеље |
Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинит |
но и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами п |
о своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p |
град моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе |
ко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац |
смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снаг |
и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, т |
} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — |
а у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p |
ојске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране де |
ла.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</ |
ло се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано |
жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га и |
ушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и |
<p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чист |
еша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.< |
помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском |
вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек из |
да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стр |
рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости |
па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим |
</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Она |
о могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} |
ваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине зем |
љати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— |
мерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да о |
су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његов |
гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и |
ановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву исп |
— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верује |
било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке |
ру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица |
е без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов оч |
ви се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину |
ст, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше |
ском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турс |
право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молб |
и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се |
ле неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишен |
даде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па |
ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права |
свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није д |
споде, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно |
е, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загреј |
љена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг наш |
после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам |
смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послу |
на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— |
ну велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је ј |
и црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p> |
иком.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха |
па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност |
е неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре |
>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> |
е младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} До |
p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у ово |
ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени жи |
кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам т |
а оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом г |
е Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p> |
лиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, д |
Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — |
о је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се |
ешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са десп |
се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати с |
p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздр |
ас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена |
— налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија |
е топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши |
кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више |
ко рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво прича |
шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, мол |
је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ |
кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака |
а снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага. |
о повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака ц |
ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер ј |
ност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А |
е, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то |
е у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма ј |
урску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, г |
неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} |
ио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе |
зученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном |
отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ |
а она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај јед |
ерна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отв |
:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S |
> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за ј |
е?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, жи |
укчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву вој |
у на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебе |
је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверн |
кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око |
ама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезиј |
коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала |
код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратн |
</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, |
дошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као ш |
у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, |
шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, |
ним војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот |
о би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> |
ју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све |
тише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба |
— одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојк |
ном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је |
е једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на иви |
адну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навез |
>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на |
ужила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а н |
, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спас |
ужини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадо |
штине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружи |
лаго и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме х |
м гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и њег |
оћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама |
{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот |
ка, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Ис |
{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чад |
ди некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде м |
безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји п |
пада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне пок |
е деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља ште |
ћа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си |
о моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’ |
је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стра |
<p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ се |
но у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S |
тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигн |
во, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби в |
ново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше мест |
а пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, ск |
нилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</ |
е узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> |
— весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до са |
е велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћ |
ији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и |
м — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу ст |
степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро |
ијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави |
е:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и о |
е, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац |
у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, пева |
се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипе |
у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад |
ити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред |
а послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста да |
<p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспот |
ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> < |
ишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору |
људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће бед |
а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!< |
— ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбр |
Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силниј |
старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. |
осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд |
ог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове |
ко разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="1 |
убровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{ |
а витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности |
западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожн |
јводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, |
и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушин |
брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{ |
Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, до |
и...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем пут |
ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је |
аје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— А |
пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега оста |
еховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори |
спот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак |
га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи |
па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох л |
ве мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је иг |
ела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се |
на рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препати |
очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађ |
долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су покли |
ке части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстан |
а ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога |
ече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> |
штајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отвор |
коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, |
<p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли он |
p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:< |
, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У вел |
ша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих |
а моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више! |
хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— |
његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паш |
а Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Во |
рзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Др |
и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочи |
ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Др |
било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p |
?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— |
<p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљ |
е по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом |
ислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи д |
ник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовим |
се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже |
> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Го |
гљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао |
ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао в |
{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна з |
е копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и |
тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је б |
очинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегст |
, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, кој |
<p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{ |
у Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Д |
.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, глав |
краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем |
огао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена |
а војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака |
хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не |
ијатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, |
ра да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао |
а јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долаз |
који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом с |
"SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Тео |
оју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угље |
егство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на ист |
мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако с |
силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господо |
че он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> < |
заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, |
лим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти |
о рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Уг |
о си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — он |
мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неп |
била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стај |
и Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских |
1"> <head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе |
оложењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се з |
да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не |
и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је |
лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово п |
м намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим слу |
.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била |
аздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу |
н, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише вој |
<p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</ |
е.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, и |
оме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p> |
то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму |
раже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богат |
светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица |
ана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да |
ојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава н |
еву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све |
оброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — с |
Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти з |
<p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је |
а.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готов |
/p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одј |
{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, к |
ја.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слобо |
шљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћен |
непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балш |
8930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, д |
а обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, п |
ветлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и |
избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а н |
творен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Би |
н као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљ |
ба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за |
> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије поглед |
говора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су |
их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише к |
смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p |
ах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који |
ви од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, |
} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb |
пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да |
ад мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у мало |
и, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме зап |
ти, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друг |
ом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријате |
сарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно до |
.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S |
жеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече једа |
у; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господ |
ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од лов |
/p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Он |
искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и неса |
ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожу |
> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" / |
з Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утех |
атити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбр |
своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је поремет |
— додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао |
ло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} |
/p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране |
ве то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја г |
то је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна коли |
ластела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су с |
е разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је прол |
је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која |
о се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благо |
ла мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време п |
ашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, |
ишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје пог |
p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" |
изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те пре |
еринском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело |
у поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костади |
гу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски оду |
куда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад! |
уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући |
ега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти |
ући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прос |
вишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и жен |
рваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад |
ало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и јед |
ога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм с |
о смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S |
у да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не доче |
абави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио. |
сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војн |
ме мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео |
оја је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За и |
понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она |
е ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер |
време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео |
штем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p |
p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац изв |
о шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, д |
, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч |
е тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека л |
а северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стр |
о баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се н |
покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог к |
узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Ј |
а њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А |
је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{ |
стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња |
а војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, |
н брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p |
ме.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p |
ње су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше мо |
тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с ј |
Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} |
</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожав |
ине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио сво |
му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог з |
е, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} |
ељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, кој |
ане нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку неј |
ових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и о |
око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише |
>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, |
а престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше |
су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у та |
низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца |
притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из |
о на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала прат |
ађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена |
{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад |
дрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на |
златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јел |
опио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам |
јали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, |
ицама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује |
ретече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ |
слуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана |
је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни р |
тари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада |
но горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па |
уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S |
стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у |
ша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници н |
p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној |
ртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изнен |
нутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љуба |
и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили с |
ахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим |
ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше А |
> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у |
се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се једа |
им монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунак |
војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима л |
ипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивља |
н је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја |
ј већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу |
ине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два в |
пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Прати |
ne unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до град |
ђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> |
ти сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане св |
а двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели |
а, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се |
.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n=" |
цне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>Н |
а слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на |
и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као ш |
и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла |
воју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више |
ећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} |
ндир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манас |
али! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и |
ељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не |
Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњани |
кочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{ |
пазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са с |
ше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им |
тица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен |
ла! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држа |
ве.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши |
ко нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p |
да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није |
сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— |
каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрм |
>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава ка |
— одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два н |
путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца св |
свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да |
— говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу |
тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нек |
Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се |
у.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Во |
>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p> |
е и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око дв |
а преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разаб |
на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и |
, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разго |
ковца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>С |
се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, с |
осавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше б |
— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један |
им степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— |
.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а м |
д оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се |
ћа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве з |
едва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама с |
p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цича |
ранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе |
качи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а за |
="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се јед |
рја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске |
ђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> |
ави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које с |
Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом запов |
оред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p |
даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога д |
лаву на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутр |
ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна пог |
2" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице |
one unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p> |
мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без |
> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавш |
зду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери не |
о оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалиј |
е рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, ко |
од студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> |
<p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p |
јка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу јед |
о трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Ј |
е, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Ст |
сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке с |
у моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је к |
> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
ом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клон |
</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен пон |
рала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, |
, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, |
е поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са |
денца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с ко |
у деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вук |
Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина |
е са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, |
Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод |
асти горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} У |
<head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљи |
до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Г |
а — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они ну |
н са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива. |
ог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Бо |
зум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у |
="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу В |
а господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчев |
Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш и |
ин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а њег |
ивен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као < |
ого ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда |
ива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појав |
бу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, к |
групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одеље |
ћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од |
ј одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о стари |
емљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога в |
се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске то |
ју.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром |
е и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран пре |
рти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда |
царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја с |
да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да |
еспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељ |
разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је |
слонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у м |
ако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</ |
ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеш |
непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као о |
ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљив |
арко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу |
д.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У |
прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружа |
јкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и |
зи.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду о |
леда.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мар |
боје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препо |
еплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга д |
ом прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног |
С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, прит |
лете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степ |
итез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони |
раховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше |
/p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ј |
на је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахн |
ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан |
Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту |
е а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који |
војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео |
дговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе |
ну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач па |
отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи |
ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране ш |
ак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки кра |
непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пре |
вуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p> |
и!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби |
одигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} |
вим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла ко |
ољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно |
поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и |
јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — уз |
Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не! |
олажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба |
један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла |
длима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђ |
почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <p |
ко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, как |
>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано |
<p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до |
Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Бл |
> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје |
е крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> |
држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часни |
отицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источн |
и руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.< |
{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, гд |
деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела |
чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном |
{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду |
49" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и с |
византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог |
са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег раз |
ђу нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био тол |
о деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онд |
— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу гран |
{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору |
замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — п |
га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> |
други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећ |
њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се |
и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече |
ке, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знат |
ци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Том |
омина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>А |
а говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па к |
главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> |
а ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстоп |
истише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све |
ише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас ту |
друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; т |
свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници |
златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, |
и вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше |
} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици |
ојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело |
ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишл |
ће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са о |
ну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све.. |
о свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако пој |
Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом |
едаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добр |
деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> |
идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А |
продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским об |
ник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} По |
ор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> |
најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и шт |
љне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми |
а и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак др |
а разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слуша |
је ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен п |
иге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача |
све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињ |
Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погин |
рви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да |
</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи |
ну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој зад |
гита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> |
еруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина |
ашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом |
p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и |
раму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годин |
та, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и |
ена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груд |
у, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са |
се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.< |
Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Б |
душевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стран |
расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господ |
јући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на висок |
Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очеки |
а.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једн |
близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац с |
времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и и |
али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву ви |
а Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Б |
а одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисо |
гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом |
ћа.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад тр |
ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p> |
и не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловди |
пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга ње |
амаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и |
ше и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али |
</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђе |
но блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога прем |
одару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу |
<p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, ка |
Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко |
оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са |
о тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушев |
ного мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија припо |
лико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом б |
деној брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар |
Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да |
остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се п |
ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спуст |
езде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Бого |
Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ан |
есте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, ш |
ју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, др |
лас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога |
адве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — |
старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворск |
а неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која |
ажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у кор |
.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гн |
вио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Г |
ах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода |
ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мил |
ранице — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око |
м, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезд |
ла сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпе |
у пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу ко |
ном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пружи |
њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губ |
обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али |
и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <miles |
ихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а У |
<p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о че |
{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме до |
и и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама по |
јући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише засл |
аше своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина |
тицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, р |
стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Ст |
верних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи с |
млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим ш |
м градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде н |
one unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за пл |
ачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила к |
ности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је о |
е.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његов |
продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслаб |
ци су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а к |
ој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала |
то пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло |
елики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, прим |
ијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов |
јску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужд |
губила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и т |
но.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сут |
бан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу са |
е до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима |
Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна п |
у је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопо |
d="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градов |
же казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са |
да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао п |
ане.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а прав |
оћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред сви |
> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" |
не руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом |
нуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише просто |
ив царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је св |
јпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива б |
раљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо |
њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одаз |
е.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, |
пак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турс |
ој војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромно |
аквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесн |
слио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомано |
ла господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што ј |
деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: |
ша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски |
или <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су м |
ва стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Др |
и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде и |
ту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку вој |
а Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, |
> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болн |
, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањ |
времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним |
руга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то бил |
им пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла се |
а се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни |
ише Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, да |
у његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове св |
у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам |
таром се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећ |
е отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакл |
но се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они кл |
огора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је т |
немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} |
енскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обад |
ећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио |
{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце |
/p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни |
одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одв |
твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога |
рачка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</ |
суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари ср |
на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућу |
и онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом луп |
иградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачен |
пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила |
још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина изд |
суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац |
државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сад |
шао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеш |
ховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су о |
си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</ |
на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Го |
ша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кв |
<pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчк |
и границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно з |
че:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлог |
сташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше н |
Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, ку |
хта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:< |
, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово позна |
ј се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Госп |
ао жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од |
{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао ога |
еда поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете |
народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> |
задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше ве |
тани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те |
p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено пи |
не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна |
та Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скоч |
превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на вр |
је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, |
в долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више |
</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад |
Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће |
е и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са нап |
Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} |
лог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су |
ома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском |
оба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право |
е заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, |
кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на м |
икујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо |
бледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, г |
ни, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навика |
раво метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој ј |
онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи ово |
еологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је |
ати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А |
<p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник |
је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и д |
колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњ |
врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју чес |
и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме. |
јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јас |
ије више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{ |
о далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица |
/p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна |
ледњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.< |
ати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војс |
своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> |
ивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много |
ок, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била |
то се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за кам |
ке, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни |
јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</ |
чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{ |
знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје |
не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини |
на ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, |
134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он беј |
а не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} |
ема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаш |
ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде виш |
цкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је |
е послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко |
ш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седо |
} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности |
ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Св |
д томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, |
у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стад |
ра доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шум |
у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је в |
сник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од |
ђу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> |
p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па |
цања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Уг |
од је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико рад |
њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пошто |
Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше |
турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћ |
7" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, |
се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару н |
тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини с |
одити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време |
стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утру |
жиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — про |
</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p |
на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми к |
нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну |
ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми |
м, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n= |
верењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка К |
забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> |
Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стаја |
е.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити |
дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради |
радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назори |
>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, |
у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступ |
листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада |
уцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо |
браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим |
ик, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку |
трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S |
е, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{ |
столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угље |
..</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тра |
а сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој |
Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе |
а окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у о |
а осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш |
Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а |
ом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспот |
у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио |
за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава |
ави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — в |
начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе се |
да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилски |
а Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољ |
хватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипа |
ек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је брани |
head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је д |
некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, |
на по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читави |
е и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости прили |
ари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно у |
дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму |
ами било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од |
/p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} |
ебе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: при |
а.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли |
<p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за |
јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{ |
у руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто |
ио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу |
и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане |
ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико |
<p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема дв |
ијатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћ |
ролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје |
им манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Иса |
аче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао сл |
још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p |
зећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове ве |
ји је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, ј |
страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и |
p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за вр |
нут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи |
гом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним ис |
хна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изг |
/> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме |
!—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је сти |
са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу уби |
јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! — |
и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ |
азговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> |
ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху неда |
де:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше |
пињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не пре |
ја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћ |
шног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} |
нут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али с |
огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети |
пот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагон |
<p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Г |
ла неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љуба |
асним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се в |
гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p |
иче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу пред |
ој крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалил |
ко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега |
, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из К |
адали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је бил |
.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у |
теље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p> |
гљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, |
— додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући зб |
руј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није |
авиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, к |
оја је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељам |
дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих п |
:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>М |
ник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</ |
село рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу т |
ећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје |
} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме госпо |
ажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Нем |
ош време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирни |
ку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам мон |
годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и д |
еше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском |
ом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти |
ла.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госп |
у каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуд |
— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одма |
рити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p> |
ешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и ко |
у, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и укле |
ина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужно |
и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му |
p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни ди |
То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> |
/p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припр |
чеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, |
не, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајал |
е другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме |
Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На мес |
красима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је |
ра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријат |
тву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар ј |
евач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а |
ле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног њего |
авном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је ра |
ци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се |
лар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох. |
омаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, |
да препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи |
ао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, |
о чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="13 |
Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи |
але за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато о |
м на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! |
="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— |
да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити. |
це!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и |
/p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да |
цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S |
p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} |
<p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Власт |
трос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком |
од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља наст |
да! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— |
морне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после не |
са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба. |
заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског |
ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да до |
а у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путни |
{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло п |
шао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, |
аше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А |
Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље |
улог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече ж |
х очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, |
им случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко |
е неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Сокол |
аузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом прор |
били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али љ |
блачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> < |
едбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полаз |
— загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше не |
ли срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — |
теже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог |
ког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад вел |
еде ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, глед |
или.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати |
како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник |
— одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> |
ријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узв |
је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслу |
и са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником |
о добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика |
кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш бога |
ре ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је |
гинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко |
старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских з |
љевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободен |
тали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде У |
молимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </te |
Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Га |
чима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p |
з коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убиц |
остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу |
сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесари |
својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологит |
потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по |
могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p |
да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео над |
љака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша на |
им копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и |
љама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће по |
ва милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чу |
мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав из |
узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.< |
ведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оно |
товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и б |
м и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени ст |
о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали |
ко, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш. |
е са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом пл |
воме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчил |
анастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се |
о из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После |
је су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода |
лена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p |
њено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му с |
аху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу |
нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одг |
гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p> |
ногих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом в |
где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмањ |
г господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезн |
Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у жив |
Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="9 |
ад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска. |
им целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро раз |
тику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори |
ју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — |
идимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти с |
она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се |
рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} |
кашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у |
ти је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро |
дара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита |
у и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што с |
на.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} А |
ао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлу |
рок, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у град |
наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лет |
ојводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} |
тпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} О |
она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, к |
и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Виз |
Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> < |
Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесар |
55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увид |
а као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранков |
ћи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехо |
а и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умоли |
еша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не |
пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разу |
p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина |
миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и |
ош и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга з |
е, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, а |
су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, |
е једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот |
, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше про |
ену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничк |
мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прс |
видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са ус |
вори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Ни |
е неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се зами |
пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — |
тарац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш |
е.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћава |
еша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S |
p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости |
са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и ос |
ице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, сл |
саију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лиц |
а Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> |
>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о том |
<p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити |
ему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени |
чи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти |
гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душ |
мљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше |
{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> |
отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а ка |
Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљ |
е Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша. |
о држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Г |
е војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога |
м знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прили |
5" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро |
ше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник |
ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — в |
ине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, |
ши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше с |
је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто |
е ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са м |
никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толик |
>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> |
— звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, п |
<p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> |
ину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је |
ог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим |
евљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас о |
упине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тре |
е с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка |
се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече |
же.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело. |
аднутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, кој |
{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша н |
заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не беј |
а Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који |
убље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, |
укчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И десп |
де оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему к |
вах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синов |
о држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га |
— рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али ја |
— рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, |
пак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама |
ће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти |
ржавни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настав |
агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не |
и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>О |
на и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз |
рици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, |
окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} С |
натног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над |
ма прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на друг |
Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је |
неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, |
ве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу |
се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помо |
ра и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штит |
Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој |
хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на кој |
дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазит |
та више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пу |
дин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дош |
дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином д |
ој души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је је |
сада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, дохо |
то наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и ран |
замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је |
војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из да |
и казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да н |
ио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разли |
пажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, |
{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, |
} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Х |
/> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Плов |
да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то |
борава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају |
аше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни |
и.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене |
сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p> |
Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и |
оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма ј |
у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду |
не, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазил |
18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање твр |
о граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са |
>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу |
<p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обр |
у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други |
анце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлач |
Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба |
лаге ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{ |
на, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чу |
ји је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји |
одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа |
а.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{ |
изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски. |
.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и |
обро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, |
настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="c |
рих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са к |
> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, |
<p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Т |
а сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се |
ије првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није и |
<p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише |
у.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" |
ини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети с |
естрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, п |
била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p |
увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, |
нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко |
63" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p |
дног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, |
помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим |
> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часа |
</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> |
p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас о |
зи душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам ви |
прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, |
ражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: |
а.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један |
идар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти ст |
јвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри |
је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на по |
о непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који |
ана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пут |
а свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио |
из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Ње |
су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам |
, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак |
разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал |
облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p |
још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласниц |
"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено ста |
ага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они довод |
/p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри мон |
га, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Ви |
{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тр |
упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде |
ано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом к |
јко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја |
Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p |
е и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац |
{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаш |
лодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца |
} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански св |
је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде гра |
<p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоц |
столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче |
допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитос |
ова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да |
пскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачи |
пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у |
ику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по о |
а Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање |
ло бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што |
ва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> |
клео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали покл |
већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Вид |
мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Де |
ешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и опле |
што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> |
у наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави |
греб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрос |
а дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>А |
ера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га |
дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до з |
ле у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших из |
таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За |
м је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави |
тална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да |
деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са сво |
ође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није доб |
збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града |
си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунашт |
тегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је б |
е бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у |
/p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> |
{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мисли |
ости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће н |
т да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и дру |
кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне зву |
ова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне |
двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S |
n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим грехов |
авство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекива |
а изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S |
на овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, м |
мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за |
оше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске беј |
До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосав |
>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ц |
страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому |
с први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа с |
сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По |
Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако дос |
з, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Жив |
куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гон |
љеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеш |
S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с |
жи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> |
се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у |
p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеш |
дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадор |
здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себ |
олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто вр |
, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме |
е Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљани |
ри јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <mile |
во је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као |
ледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми |
p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближ |
ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји |
еником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се с |
успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људ |
гано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на ст |
и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, ј |
си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> < |
карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање |
увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састој |
и се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без своји |
нце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у кра |
м, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љ |
ни.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља. |
S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови м |
т.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се |
на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се |
у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за л |
ки ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајућ |
диста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њим |
тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, |
ити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и |
док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро о |
војили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу ду |
х таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њег |
Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило с |
ом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико р |
стао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузено |
с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети м |
а часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре |
и погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Нав |
За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претвор |
ли да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што ј |
се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов доче |
какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mi |
која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, кој |
што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља |
и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запли |
ца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, п |
на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} |
, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</ |
врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стад |
руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држа |
н копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник |
исари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински |
Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показ |
са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крв |
ерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем |
заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Том |
њеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n=" |
ма царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Ис |
ilestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, |
ов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p |
<p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да с |
арима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог |
д Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико |
досава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близ |
своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора. |
{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</ |
е су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градс |
еда зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор. |
а страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, |
</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гој |
/p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и ка |
ли стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, |
српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који |
старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим на |
кам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како |
ома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим |
ну мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твој |
није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и л |
лов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не |
Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међ |
, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви ла |
ки куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за крат |
домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања пр |
упља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одма |
се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја мога |
не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви. |
ања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је |
испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише к |
ње.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метеж |
весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, |
д обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разго |
Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдин |
Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} |
војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи |
била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова |
</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n=" |
сник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах |
</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змиј |
ница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам до |
у из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради го |
тало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети |
вце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара од |
тицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— |
у, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и |
је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би |
ше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рај |
м пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље |
овораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> |
ио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик м |
не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва од |
<p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, |
приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим |
на Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, |
ар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому |
ј у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пус |
ла она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саоп |
несвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за С |
шина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они |
е Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, дес |
ри месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба бил |
то сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад |
гову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог |
лијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости пла |
вору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, мо |
о глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у |
е више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао |
намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња |
незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То |
врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а мон |
>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша |
стају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо |
е знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око |
е простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и В |
Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на |
на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко велико |
дину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну проти |
ада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ с |
кромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са ср |
<p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда |
а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе |
ало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају це |
ош била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу |
свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које ј |
е обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспо |
ост.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена |
— престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> < |
ењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је В |
а свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и камени |
ра све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао ко |
жбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја греш |
ном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју с |
што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је |
чици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драм |
то се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пу |
> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за м |
ра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богд |
ху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
е неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспот |
е закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Дра |
н распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, |
о је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је |
ше тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.< |
e unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову |
а.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград п |
а.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бого |
ко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајк |
је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради в |
оље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију |
Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна |
хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не см |
а крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а о |
да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил |
топољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хв |
реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једно |
, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Ст |
звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долаз |
а и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из на |
аници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али |
еби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не тре |
зао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити ш |
Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао |
тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његово |
обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпо |
p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа |
на Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови |
довао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — нек |
овео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило |
ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>З |
ше од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и л |
поведник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био разд |
Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из |
свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им ј |
ће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Го |
head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на ле |
а бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, |
заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још |
е он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Сер |
намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху с |
{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твој |
бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични поло |
, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То н |
олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пос |
је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном о |
у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења |
његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва д |
веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важн |
{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао |
Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без п |
/> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток |
није момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поз |
су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Вл |
чких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одм |
г било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао н |
</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красног |
рими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћају |
певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути мо |
Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је мон |
пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па |
ао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су св |
на ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Може |
</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се |
еш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се д |
дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њ |
а.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мис |
а живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћес |
болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како |
асеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и |
расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и з |
ија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особит |
кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} По |
.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су гос |
p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад ј |
кора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни |
е доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на с |
ead>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба |
авао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њо |
воје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} |
и овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— |
е више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога ј |
скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се |
Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту У |
лачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедн |
е у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у спо |
Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p> |
евалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му |
Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Доб |
, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у поче |
ћен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изнена |
о веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радос |
лможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} |
врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са с |
премио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из рук |
је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и не |
же бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, пре |
лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња |
> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{ |
етрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у р |
/p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома г |
ху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли дал |
и деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била неда |
тупа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, м |
љени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и |
, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња |
јска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p |
врдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме д |
догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико |
I.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменс |
пути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> |
крећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у обла |
одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра |
вор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов по |
пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни раз |
, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој не |
дну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и т |
’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде. |
путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечан |
ас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам п |
намените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n |
тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна р |
ете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу |
да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Св |
дан одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре |
прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукаш |
.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војс |
рошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са с |
врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским в |
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
рајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер о |
стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намр |
јзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у д |
— громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро |
мро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледал |
прости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p> |
врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, пот |
Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је |
Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила |
шено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о велич |
стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му за |
дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави |
b n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у сре |
ти српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се |
кога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>П |
, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака |
и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} |
диш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, |
шавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спусти |
везени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља. |
ко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута п |
ја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — |
коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем о |
о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене. |
аза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p> |
тави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p |
јска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и |
агоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ак |
рио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и оч |
ио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама |
ише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново |
Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одгов |
ц виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, |
сли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један |
куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! |
и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше г |
жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворани |
аве.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и |
о се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој |
ице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журит |
грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напр |
ти ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љ |
меше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p |
8930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и б |
>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</ |
вих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним |
тари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована |
нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Р |
ца Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видос |
Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Мо |
<p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а до |
Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са соб |
јко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грч |
бом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати сво |
м наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао с |
а му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је |
ејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до др |
.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоно |
неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.< |
проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говор |
р.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У на |
} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавај |
ро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећ |
ума и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело |
ости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали |
воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугого |
дне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспот |
лу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још виш |
и, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тад |
жја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три |
аху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази |
>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи |
едни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао |
сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам |
господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспо |
ли Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је н |
Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео |
врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз по |
н дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у с |
илостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта г |
упи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу по |
.</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени |
е дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било н |
{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да сте |
молио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој д |
.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног |
обаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда |
менити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна слик |
стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују ал |
ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми бр |
рилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну пон |
открепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли |
вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, бра |
се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са |
ац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е |
а, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} |
неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у п |
>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацује |
....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловди |
дни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, ш |
/p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, |
и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Др |
амница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином |
за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш |
, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само с |
> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</ |
а Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, |
ак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе |
лови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавниц |
злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће дол |
и је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку |
<p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске |
етку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ ч |
јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђ |
рво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се ч |
.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незг |
речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји бо |
ајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске и |
и старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Н |
е, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима с |
не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укр |
у страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су о |
боје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и на |
и пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ |
име, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита |
о после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки |
длана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку: |
, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се |
лиже једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p |
ачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе |
> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна |
од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске. |
а, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S |
те речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и |
е слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се |
ку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, кој |
Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој |
м у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам доша |
p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са п |
у.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бег |
у, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мар |
дужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ов |
будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> |
што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покољ |
ку, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се |
вши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше уп |
Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да б |
ше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> |
мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда |
утњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ре |
памтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а |
p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад |
а.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. |
љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад |
ајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла |
и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле ус |
жено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је р |
е касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код огра |
ну! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник и |
ни, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном |
ије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што ј |
а је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад ј |
еологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно |
и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не |
<p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, н |
и и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном |
моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија д |
смо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У и |
је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хв |
меник неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p |
је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души д |
а ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у |
ну и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати |
ком тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} |
двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима |
.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша с |
а Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> |
означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што д |
бље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше |
е мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Го |
била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти |
њима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома б |
ава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на не |
а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, |
око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вино |
отле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим дру |
инуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим |
круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за |
подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је др |
ога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу |
дске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини с |
лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да |
> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећ |
као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица |
што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је би |
ремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" / |
оче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за |
ке опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго тра |
ном у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не мож |
њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који |
ом Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и |
нути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине. |
пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту б |
амоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да |
овом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>М |
старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада ја |
расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нем |
јих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{ |
Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко ј |
не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> |
S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије |
дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи |
у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А т |
ом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Серо |
p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с |
у са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и ста |
овори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јес |
а четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у ло |
умачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам |
невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих |
боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у ње |
арицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане запове |
ђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва че |
х, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао |
им зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с наш |
ладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана беја |
не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а |
очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као ј |
а груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Т |
сан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људ |
а га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не |
а се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p> |
/p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> < |
ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу |
Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас сти |
ане стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе |
ијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине с |
на му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— |
сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што |
стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицал |
ала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p |
сар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа нес |
о задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је |
Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> с |
е у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.< |
ано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве |
старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те м |
в грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вих |
p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> |
ве приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничко |
је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкри |
кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Ма |
т јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет беј |
потицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> < |
тичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је пр |
у Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропу |
д сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побу |
ајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало ј |
а ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрем |
, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповес |
" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, к |
цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у |
лише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје ма |
поведник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — |
син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејан |
и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушт |
до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са сво |
оследњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве |
дни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се вл |
ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства н |
ворим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње о |
Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Б |
уђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Б |
итез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} |
чима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога |
рпскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> |
е грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пиј |
држала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} У |
огађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, тво |
узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу гр |
{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, шт |
досава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти |
<p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци п |
азумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке пропов |
тала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси т |
чи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што |
ва нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече једа |
раља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} С |
о весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, п |
и се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске к |
у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико л |
ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен |
огита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти прев |
Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворан |
оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је |
ма, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска |
коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> |
да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћ |
служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине |
била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с |
.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би о |
сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цр |
а, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слага |
атријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико от |
слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним |
сти, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стриц |
у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо |
и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоно |
пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У је |
це Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљеши |
а у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жеља |
аше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристад |
p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ос |
обро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, же |
оме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио о |
је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без |
ећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта л |
же бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест го |
S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није |
ду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ бил |
о тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се нас |
одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан |
ло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком кар |
ањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успо |
рано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада |
најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор нај |
везду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} |
је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управ |
црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај св |
тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећ |
ајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше |
<p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад |
каза на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре |
хињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> |
извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никакво |
адао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође |
</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину пре |
ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо скл |
, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам царигра |
да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по љ |
Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће в |
ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{ |
.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радо |
ио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења |
о његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, ве |
тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</ |
ала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено |
сло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су безд |
рговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више нема |
д се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb |
> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даљ |
, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ј |
још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p |
а метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с ко |
, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било |
пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у зла |
ђен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{ |
нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га |
на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће |
са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јеврено |
овдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.< |
т коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши прело |
други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате |
је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на да |
право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те пог |
траше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела. |
је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n= |
требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — |
синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пр |
није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтоманови |
, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, |
продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пуст |
ола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро |
ано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> |
дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов гла |
да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју п |
9" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> |
нах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, |
сти, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог пог |
ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја им |
им тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</ |
кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну |
да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рук |
/p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, |
своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац ј |
викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је по |
места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, |
сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку |
>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пла |
ка завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу |
био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило |
и ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, к |
звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множ |
биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада |
/p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, |
ружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о |
о.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n=" |
о је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манасти |
ог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђа |
чки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — до |
Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малв |
га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано ра |
да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, н |
доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласник |
испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог |
узе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве с |
За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’ |
Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаиј |
ужену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено ча |
е...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цит |
ле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> < |
ском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих з |
м, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још с |
вору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше т |
ти са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свра |
м светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> < |
потице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гл |
та је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, |
ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и |
е, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата с |
и ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти ш |
ао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властел |
ди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и јо |
о од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све сп |
сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни прича |
Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Дра |
а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је |
ја.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бога |
га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог го |
а јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пу |
не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p |
доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвал |
да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да |
ве ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Дру |
у.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред н |
весност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весел |
пшти послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи |
.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи м |
ретече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књиже |
ињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме ба |
, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу ј |
јко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи |
љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју |
зив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" / |
о радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш најв |
у, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његов |
слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој |
сава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p |
урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме |
о крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог л |
авајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових |
еља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоко |
де на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благо |
е задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Вој |
деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашл |
Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — |
буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час п |
плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше зв |
брадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком |
/> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити дово |
лижила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим |
</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није |
ажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се |
пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго так |
вора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Д |
ке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њо |
А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, |
била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што о |
се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — о |
њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у пог |
разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било јо |
тајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице висо |
у, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заос |
пе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је ј |
аду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше сво |
државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више пов |
у икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа ис |
на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непо |
ом поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу стран |
на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слобод |
е снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мрт |
/p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p |
ревара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода |
се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> |
.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахива |
о легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога |
ед са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њи |
о је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода |
која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи к |
неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p |
— рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало |
ма благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је ж |
у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— |
и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија. |
p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам сл |
уди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови |
тим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Го |
е овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура не |
после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си |
а јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанат |
кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се |
с рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко |
огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови та |
шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце |
а.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био м |
лим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је збо |
м владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саве |
тица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори. |
} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај по |
благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави! |
их узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих же |
ку, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p |
аква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе мој |
а знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагоми |
и мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних |
> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одго |
момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло |
онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S |
p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа н |
ом подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и со |
е.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и |
досава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под тер |
реће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{ |
S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} О |
ара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и |
се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и уб |
а Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и |
n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градо |
и шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властој |
ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p |
облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter |
отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и |
.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грм |
о копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим |
јао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави |
од Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је пр |
а тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се н |
ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска и |
Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском |
гита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p> |
у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, |
бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније гра |
даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p |
радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по |
ио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и |
Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дура |
{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано па |
ике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотр |
различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи |
упи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава поч |
Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу ниј |
ја је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнич |
еко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје |
сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом вр |
n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт п |
не посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена пр |
у ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не мог |
ли од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи |
љива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи |
аше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заруч |
адора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али т |
ваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видос |
н је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати |
етву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p |
оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Так |
/p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засу |
је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.< |
на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се скло |
рчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен |
евши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крва |
ости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према ме |
акали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни ускли |
преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> |
<p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он |
а и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде пре |
ословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрост |
ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— П |
</front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapt |
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИ |
ештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помо |
>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми јед |
спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! |
сти испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни |
.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="3 |
рашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводи |
и+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у ово |
гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако б |
ди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си |
лазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Го |
њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје |
по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, кој |
.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се н |
ове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу ле |
имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу |
дно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће |
властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која н |
>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али једа |
аки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу саби |
се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, |
во.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га ов |
псалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} |
p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div |
иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излаз |
n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чу |
мицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих |
ва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док |
Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До п |
крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са со |
се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коњ |
то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече : |
светљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабани |
а страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану нас |
својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> вели |
анског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно л |
ихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше |
већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу |
убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p |
леда, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она |
р...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са сво |
јвише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају |
знати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога |
} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљив |
се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Ма |
еке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврди |
на је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла п |
м Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вр |
е Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се д |
ше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: |
А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска ду |
лушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она |
коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи б |
гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан ј |
ива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају |
p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну |
њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше |
дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст |
у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се |
јдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочу |
што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, ла |
е окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље |
ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са из |
ома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па о |
ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се б |
јко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше к |
реплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изн |
и, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извр |
рих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља ост |
са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивањ |
белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" |
олико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јав |
нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дрено |
а оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гом |
своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена |
ца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена ш |
наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест |
.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћ |
свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунак |
нога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео пох |
а и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понек |
и крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга гос |
<p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прили |
јажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу |
крати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло |
/p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухват |
показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} |
ихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уз |
оје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку |
а ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом |
<p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћ |
</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамн |
ђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између на |
{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе зна |
те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити св |
одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, у |
о те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То |
е, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаш |
нда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао ве |
за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и ост |
жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p |
ана Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамас |
пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још м |
свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} |
е.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и |
енога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар зна |
Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке с |
Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> |
ило је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јеле |
ареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брз |
ј мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспо |
ода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља с |
јка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту о |
а си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше зн |
почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојк |
тирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена |
а засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути |
ди ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље неће |
се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније |
ма паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам |
љешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости |
пет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је ова |
овог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml |
Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, |
нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био |
— говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече. |
> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ход |
{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Т |
ти по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у к |
n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике прип |
у више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, мо |
.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — |
спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p |
аше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рај |
е него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам вис |
је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продуж |
адојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете |
ђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} |
ве дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше |
итати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већ |
а фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од стра |
дској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' |
изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање добро |
тарац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p> |
м деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, |
опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} |
ошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Вл |
вде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори |
се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио |
више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у груд |
— Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом док |
подара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у |
тог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повућ |
ала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом с |
срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, ка |
ровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њи |
/p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, г |
гао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће |
би!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем но |
рац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{ |
ћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба |
ије могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су |
а за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Влас |
зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћес |
/p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу |
махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Бо |
га ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати ко |
м да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је св |
леди и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на м |
} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p |
у Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњ |
а.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се м |
:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко ја |
пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова |
епријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукаши |
ико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослоб |
.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори |
ђе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша ма |
ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кре |
постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И |
S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко |
ојске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео десп |
је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је |
о.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, ве |
господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском |
ху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио све |
део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи |
{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у дв |
и чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах с |
м.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе |
из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знад |
сти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мрам |
p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешт |
пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пун |
крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мал |
, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ го |
мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кре |
ци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве в |
ћи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари |
дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не с |
била новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољс |
који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, кол |
ер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Го |
у.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан |
е Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних поглед |
и.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у лого |
ече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p |
а судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, ј |
каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно |
брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворани |
S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говора |
у смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене |
рела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласи |
ало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О ст |
х долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена клик |
— настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; |
адгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви исп |
чима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, |
> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај з |
, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Д |
и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу |
тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ |
прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити? |
{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И |
> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по |
— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што при |
ошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} |
биљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора. |
едан повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка р |
е прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" x |
га — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином |
ди до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре б |
од окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруж |
заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!< |
старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде И |
ог путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на |
Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним в |
ац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред ист |
ци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о |
јајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— |
храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, с |
, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер |
ству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопо |
е старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} |
изантиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени ц |
p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слу |
на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак салом |
м, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и од |
Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљал |
, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p> |
о сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узв |
ановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> |
ани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походит |
та у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против |
ајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке б |
а на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> |
чинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје п |
ова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p |
p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Ву |
="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор посл |
а. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њи |
ма Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова во |
обрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на |
о, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.< |
а. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, ка |
ких.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> < |
на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Му |
је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Ника |
> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са |
о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад |
онахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</ |
за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да м |
туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутит |
ваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем |
је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина |
дан од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих из |
пусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још |
p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p |
ог платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима |
леко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све |
зо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, |
.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио |
избежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучил |
јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</ |
Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг кол |
, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламе |
0" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем ст |
ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много т |
е наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш ма |
бра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам |
о јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Те |
id="SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом У |
l:id="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио |
друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> |
и канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда |
рате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољски |
нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, |
ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спус |
да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заме |
ом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— |
— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан |
ан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази |
вести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбуж |
м их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и |
ихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљ |
арио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онд |
} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору |
т са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се |
но додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— |
спотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њ |
ак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипа |
рави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад ј |
крије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам |
ћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! |
осиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком б |
ош мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— О |
ом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>Т |
неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки ве |
</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био гото |
p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њ |
/p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свог |
прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим |
зима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је ње |
> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих ви |
ње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> < |
ји је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља. |
, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p> |
о одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја |
журише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логор |
каче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје. |
"178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> < |
уку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотр |
а из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ |
>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју |
усти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, кој |
јко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пр |
једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на пос |
Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинст |
естало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време |
бо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} |
ра — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада не |
— вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити д |
у вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису |
држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" |
и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трага |
а, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа |
аш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало |
четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Он |
!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко од |
рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{ |
рад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи |
више заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n=" |
ека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тре |
а, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> < |
и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети н |
авршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па |
одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише |
напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му с |
> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p |
ове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p> |
епе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низ |
различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесн |
ше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</ |
.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све |
јвише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али |
о до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су ч |
д цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, неј |
станити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непр |
помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у ши |
или на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је м |
противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин д |
и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одма |
ује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва |
донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Ша |
е Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је б |
на, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, |
лопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљ |
се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами |
сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— |
воје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:< |
ог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне не |
тегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим |
.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним |
своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Је |
пској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално м |
де претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— |
и је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између |
укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоц |
аше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" / |
и палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде |
у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> |
, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војнички |
ено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са |
пак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода н |
одаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тиш |
Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим година |
и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љуб |
о красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Уг |
Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући п |
иште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац |
спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, |
на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — скл |
а стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p> |
ом чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са |
Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му |
и одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бој |
ка прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже |
сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’д |
умем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако с |
ле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутк |
да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> |
агрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, |
његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} |
ојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, та |
Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на гру |
пи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен м |
охита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега |
евши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искре |
те, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... |
а Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца |
али су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са |
уку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица |
ревари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му н |
p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиље |
ма.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после |
али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груд |
аљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјај |
раброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом в |
Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српск |
астоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n=" |
годило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот |
адосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник п |
небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има |
спред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је б |
ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, |
ко пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра |
обедилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље уда |
обеде српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био вес |
одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовнич |
елих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала |
краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S |
издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи н |
ли нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат с |
<p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, п |
гоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничко |
топољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му |
много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниж |
пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко д |
— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, прича |
н, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властој |
је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друг |
се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ би |
> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који |
а двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњив |
и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} |
а њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, ко |
и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље у |
чаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нароч |
астанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи бил |
ао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста |
овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним |
јући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши |
чи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бе |
ма његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одли |
type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСК |
т, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро п |
поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} |
пођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га |
т све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је |
ног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, |
у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпун |
ој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да ј |
ом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља |
ри Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у |
, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете ли |
Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични |
е за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" x |
груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једно |
клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од |
ле Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће ору |
кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женс |
ар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војво |
отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Дес |
изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на кл |
а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, ш |
ина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{ |
ш.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља свако |
ољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним ре |
еспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намер |
посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се д |
е крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће |
ових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, к |
више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питај |
це рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозб |
једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете м |
те, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју |
а то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше изда |
/p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што т |
лече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> |
ове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — |
ћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у |
ости изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изр |
одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржа |
/p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана |
азуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Мом |
ада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да |
бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вред |
— продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он |
Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам би |
е у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра |
гљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да |
ле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Так |
ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јо |
па.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се о |
ојник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> |
ну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико кор |
иких ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манаст |
p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше т |
сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било рас |
ад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово |
p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе |
ћевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петн |
дине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозапа |
у све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, к |
ара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво из |
ко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османск |
едаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, |
ажанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо пр |
гу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару |
у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једн |
реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије |
азе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њ |
антакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против |
а би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поуздани |
десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, |
се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико |
велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци |
а својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро |
/p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> < |
продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична. |
а, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p> |
чи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком |
д је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица |
га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален б |
ом.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Њего |
едиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли с |
у сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} Т |
гора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, |
а вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за |
је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у |
/p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p> |
о он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дођ |
шин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</ |
и помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак! |
.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Го |
служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, он |
а паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујањ |
изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и дес |
гљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па и |
ише.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p> |
е необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у |
још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и |
огатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разн |
слим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> < |
што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!< |
д тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше з |
сли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног м |
.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад с |
ужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој д |
још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек |
жу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гра |
је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако |
изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах |
аво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар |
рао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао св |
а је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, |
а ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше |
лази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type= |
у Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађаје |
рају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, |
<p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћ |
рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — проду |
мо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> |
подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране. |
p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини |
ње стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> < |
тници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сер |
из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — |
> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а бли |
рлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се |
Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевин |
се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледа |
Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се простр |
лошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, |
а осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник изм |
жну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаш |
ома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ и |
стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право |
/> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на |
а и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} |
ини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> < |
тиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без ње |
олазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуб |
енио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала |
да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правог |
се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> < |
дала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела н |
свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалил |
ма и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Мо |
син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова |
која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Ста |
ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био с |
они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{ |
ика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча. |
да узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> |
ађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погле |
је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — ре |
етосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети |
чати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} |
аше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матиј |
освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Во |
бне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али |
бе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, |
алуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим |
, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде |
се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклон |
, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нек |
ко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша с |
ли одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити |
ике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, |
це, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и |
ија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трили |
ичину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама |
из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Ту |
, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!< |
ne unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна |
свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно |
град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Сил |
инска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} |
јко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћес |
его другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу |
а је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све ј |
Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војво |
зио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам г |
их становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се |
ро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измак |
колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита |
ре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" |
а баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су |
ељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку пре |
бом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред! |
нима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија на |
ност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил |
аде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и в |
<p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ |
х обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопо |
има, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно м |
p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас |
? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина. |
оја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваш |
.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме п |
<p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи |
њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих рад |
а срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, сла |
ам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља |
рено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед |
моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у |
р не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истин |
pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и гост |
p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си забора |
— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаш |
! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јун |
љеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, с |
год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војв |
усле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ |
а, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу |
раженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, д |
је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше п |
/> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, |
било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— |
коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћ |
драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, с |
е и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, з |
ом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, |
<p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далек |
> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, |
и из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не х |
даше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно |
Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибл |
извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде на |
— рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он н |
х — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, бе |
ат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој б |
еко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад |
јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесари |
е, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— |
у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи прес |
га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од |
а Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о |
рђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарско |
је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите |
ије захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не доп |
опљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подва |
и Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало |
у ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењ |
ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као да |
/> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и |
умач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — беја |
р свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себ |
ти.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огла |
ета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он |
она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда поно |
екине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</ |
ребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али |
е к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобед |
Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је |
p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. |
ри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитр |
побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалств |
о спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али |
вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице |
исам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.< |
часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два |
вамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од А |
, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати |
рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква с |
и.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — гов |
који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру |
о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Т |
ном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш ло |
једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се ле |
у.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, |
пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је умор |
ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разг |
Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад с |
заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких стано |
е све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> |
жак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо н |
атле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо |
овдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки д |
их изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S |
ија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну? |
а то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна в |
} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружб |
могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужи |
ависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка ве |
услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —< |
ји сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> |
Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} |
> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње. |
да.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, кој |
на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доб |
Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, |
говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А заш |
певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.< |
>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> |
рац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је злик |
ући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место с |
остора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе |
S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет |
илици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не |
а грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариг |
цу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете ка |
да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог во |
м зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу |
ћи да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за |
</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и |
S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који ве |
не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју в |
а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше вели |
Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздуша |
алош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом свој |
простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Наш |
поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну ј |
се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спушт |
p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у |
чекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној |
ју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додад |
тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се тр |
да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га |
ештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му ру |
ојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на |
већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За ти |
а у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> |
и Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато с |
на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине с |
воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћута |
>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гој |
> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на с |
о млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> < |
ападу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепо |
на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— |
енутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше гла |
з воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу по |
>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Ј |
— зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S |
и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије не |
аду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, н |
почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дози |
4" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао н |
твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велмо |
види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам |
ило у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не осврт |
аша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, |
.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова в |
ега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Го |
ош сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и |
запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака |
могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако б |
мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мрак |
рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се н |
одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик |
аче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које с |
<p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица. |
очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостад |
ите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, д |
м равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали н |
шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш |
тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком |
урити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабиј |
снажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљ |
ато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса ос |
Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, |
е, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко |
морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају |
то си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — р |
извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани |
, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима с |
уво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окним |
{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теол |
</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — уп |
оравио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а |
тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски с |
ном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни њего |
лажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Д |
омином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са |
} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> |
зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, кој |
<p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је ис |
млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дуброва |
зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече |
S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара— |
ноге неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> |
b n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу при |
вића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p |
а кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар |
ти да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, |
Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место св |
не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није п |
рај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са |
p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— |
брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>По |
</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе от |
постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаиј |
ти као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку |
пеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S |
их труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху |
те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу мој |
била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелен |
та:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори |
дни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима ств |
своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола |
еша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себ |
ј једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда проме |
у трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, м |
то, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим оч |
звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је |
лива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине |
е; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xm |
Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе |
зда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјај |
ву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се су |
вом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, |
ештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор прест |
високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је пр |
а — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада |
њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да |
розору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног пос |
м Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме оглед |
што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пр |
Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливш |
то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — |
ао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо п |
јај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица пис |
тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само њег |
!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача. |
грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</ |
пазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигну |
е стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па о |
још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњск |
ћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како |
о у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика у |
> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевље |
— продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама мој |
уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у њег |
4" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после н |
се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој |
своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну с |
а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада ј |
ајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ов |
на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јес |
најеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом рук |
а учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно |
ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је У |
ва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — поме |
<p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то? |
па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедем |
пред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска те |
ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански с |
њ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p |
црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из |
рти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика |
ролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после нек |
елика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свеч |
што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, ти |
е у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечу |
а оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше п |
бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подгра |
а и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чист |
Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца о |
о после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редов |
зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и дов |
средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом звах |
м.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела |
га живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синд |
олико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданост |
Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је |
те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада |
одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одма |
астира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина |
као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у ве |
n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи б |
ак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо! |
о и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко ми |
рави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За ти |
<p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгуби |
а част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који дола |
>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одгово |
ко лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу |
> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефа |
мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ст |
и му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S |
} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> |
вога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све |
сника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилн |
ико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p |
зије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени неприја |
скинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме |
што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди |
нилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, |
е рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је |
ише простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба |
S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе н |
знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили |
то. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ т |
Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслу |
н хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Го |
ити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и г |
ог доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање |
а његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и ст |
воранин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ с |
спрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубиш |
повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, |
што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се зами |
љусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше |
Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило |
адо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и к |
бућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваш |
омчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је п |
никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија |
се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, бр |
, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу беј |
ож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, неће |
забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквиц |
прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка |
е и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и |
ако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљу |
спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у |
ћи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно |
ри Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим |
ојском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за д |
сец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> |
то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтома |
p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господа |
/> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алто |
>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна з |
ead> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац ос |
простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, |
Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски |
ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми крше |
о другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе б |
S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти по |
ови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и из |
е се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у стра |
ваца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — |
ио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије наста |
ким, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сил |
Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!< |
анинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опу |
гано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на |
Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се |
д тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Дра |
првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу сво |
руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S |
да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Та |
говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле |
ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства |
дови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бе |
ајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година |
позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога в |
лоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешћ |
p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, |
акога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{ |
ников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Др |
на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао |
преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи с |
!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са |
тешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме с |
то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су |
вде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако б |
ине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред. |
бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помо |
радим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и д |
, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> о |
њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикн |
емљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у |
за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране |
оји ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који мн |
дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ д |
т шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мис |
покојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни до |
Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S |
и на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да уч |
но означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да |
кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није бил |
лац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако |
логаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а тел |
ед на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ |
макла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободи |
колико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га с |
?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хо |
кама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или те |
, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да прип |
лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рука |
е ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа |
а малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и |
ца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут ма |
јаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра ил |
, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео |
ина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је |
већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{ |
м је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и ко |
није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунц |
опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроб |
унак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb |
ло лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају |
ролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да |
и.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> |
и, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће |
и.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— |
како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовим |
ло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас |
жу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонила |
е, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли |
јводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по лог |
ња.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?< |
опавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p |
терасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја и |
у отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак |
у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубниц |
Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никад |
ала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из |
довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говорах |
године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи вазд |
јања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.< |
тници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници с |
мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Дра |
х, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбу |
/p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— |
говори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Ј |
о пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на посте |
: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</ |
ђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— А |
<p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало пос |
њивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За |
о покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопо |
ца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{ |
у да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Ј |
>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он ка |
це Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} |
досава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок |
тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосав |
та госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба нас |
а.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} По |
ојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачу |
онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком |
ли говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благо |
Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, мо |
етлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем |
Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према те |
, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— |
/> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он |
о, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно по |
/p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Уг |
незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упи |
мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу мно |
И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица |
јко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобр |
ај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју |
ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па |
зове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, |
/p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио |
вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима по |
Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти |
аље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— |
ку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара из |
а душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу гл |
чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и ви |
о срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и |
930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало |
зеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на те |
.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То |
е уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко |
"*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснива |
о је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио с |
ној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох |
раму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу |
према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је У |
правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више |
S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу |
и да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што м |
/p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога до |
>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, |
м ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано |
већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом во |
Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусл |
зе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем раз |
ала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Пр |
сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да |
p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је нал |
а Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.< |
е потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, |
о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са о |
зо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу час |
бегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А |
си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, ал |
S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се |
и много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, кој |
оље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што |
еби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — |
а не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томи |
ше враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад |
ко, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још |
много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шт |
ме под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свак |
ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих В |
мо му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је |
але, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се |
адин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи чест |
државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Ме |
но рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојк |
.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, |
рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показуј |
сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се |
ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господар |
е све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p |
ло одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} |
"39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем чит |
га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p |
> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој о |
Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да |
д наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њо |
сле одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?< |
знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављ |
тицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је |
блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим |
цују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Ј |
иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише |
је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> < |
чко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћ |
о, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа То |
ове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благос |
.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш |
пустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— |
спод, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у по |
{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62 |
S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене |
ањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p |
ој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора |
.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ј |
ед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div |
Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита п |
е, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C |
е пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време |
летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би н |
уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} А |
/p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p> |
тање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{ |
оз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морс |
судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Г |
ара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са сев |
земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском к |
одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке пр |
елможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће с |
ти Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидн |
p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше |
ти, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препати |
ом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дрен |
овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{ |
далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше |
ава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину раз |
бну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други |
љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречис |
еговог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, |
љама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одрж |
Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, |
еби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна ј |
а првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласи |
ка веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! |
е проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска бо |
S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Госпо |
о стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекта |
иоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве |
ли да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу |
азио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је |
топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бра |
..</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђер |
г благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрав |
је био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далек |
свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким |
оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{ |
пској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њ |
!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзну |
елена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, п |
ској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора г |
и.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Г |
јске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце |
у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљив |
ла.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам д |
ака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и реч |
атраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Пом |
— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p |
једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат |
Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимоти |
ости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љуб |
њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погин |
и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојк |
калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах страж |
мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на јед |
и храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</ |
ушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећ |
ротив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу... |
ата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивн |
иближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста |
ога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гла |
стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, |
и:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и |
војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у |
ваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на с |
зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади вит |
сељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим |
мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развуче |
стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> < |
{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о с |
ђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког вр |
<p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> |
м приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb |
рипада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне п |
велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком по |
леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћар |
а могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ва |
на се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече стар |
ошћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред п |
ли је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до |
чео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је јед |
жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћа |
ошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећ |
ће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озн |
<pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</ |
ао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Де |
ош једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Пр |
</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> |
p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загл |
, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не мога |
губљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шт |
иво, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крун |
да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова ми |
ка отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — узд |
S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака |
љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...< |
ут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господа |
лантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући |
одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким |
најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али |
<p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано ср |
ико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у |
севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се сп |
атече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан рас |
.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег врем |
такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбр |
запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде к |
p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном |
овини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> |
о? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.< |
не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољн |
јим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи. |
о крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод |
то захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> < |
да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пр |
опољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не урад |
p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на но |
Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до че |
ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, кој |
лавним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра |
и.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душ |
краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га |
довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се м |
бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскид |
ст, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од је |
а услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако |
и никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Ова |
м тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршен |
нам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај |
ног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и м |
ху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, |
дан.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о суд |
жем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима сво |
анске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Пом |
<p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило ди |
усти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држ |
о силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим и |
ласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш |
/p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода залож |
неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него |
три палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом |
а неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гој |
Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио |
довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по |
да, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и неза |
е двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њ |
он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и оста |
а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се п |
је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је |
укашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејан |
ма ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{ |
а љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али свет |
одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У |
поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.< |
падачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше |
ђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и |
а се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> св |
битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прили |
у долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свр |
з мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дре |
Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — |
ог од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко н |
ај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена болов |
јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог плани |
у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде тре |
ненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, |
/p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступиш |
мо браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати |
/p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га |
јица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S |
ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако |
оља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград |
ујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, |
додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да |
а ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга |
ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном |
.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не тре |
не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, |
је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Вл |
, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немило |
о сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — |
дина, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у ча |
вота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али п |
у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, |
з <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узасто |
ан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је |
м нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драм |
не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непри |
нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми беј |
ве је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после |
инца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у |
а узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одм |
па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље д |
рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у |
ла самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам ми |
ћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у |
по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити |
ли Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана се |
лучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, |
алости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихо |
, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је п |
а ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху |
<p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза! |
алолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој жив |
S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач. |
витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог |
било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје десниц |
} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — во |
Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> |
е му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти ура |
Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио |
леменити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сл |
трада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом |
м обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, а |
ед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, |
ичином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња. |
Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског вој |
х држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} О |
и твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти |
ачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p> |
>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити |
{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У |
неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је |
словом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бр |
така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Бо |
л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљ |
еби одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлуч |
ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</ |
ај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И |
краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунаци |
ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не зам |
вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био |
е страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</ |
— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Пл |
кислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до |
гаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је с |
у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели |
p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас |
ће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе ј |
Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да пла |
p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људ |
сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако |
>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S |
ренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје бе |
ора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а |
дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</ |
ићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После нек |
сној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити |
ом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас поч |
естано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добр |
устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — |
а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојк |
утно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога пр |
и, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И |
чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: ка |
ора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром о |
у њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов не |
p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p |
вих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао |
е очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна |
м, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара |
вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манасти |
трану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p |
ика драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, |
вине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и |
узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти |
стеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза |
а му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} |
томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</ |
пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку |
ни врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између |
{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а зна |
из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама |
од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, |
војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег р |
/p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да |
ћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом |
од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на |
аци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама |
тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ н |
уздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Ц |
а и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> |
а, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ |
хваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила поста |
о вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Ч |
који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{ |
саији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, |
изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховит |
е он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— |
Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одус |
е отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} |
, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема |
ни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна о |
је, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Мом |
том у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи с |
жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани |
а је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој оче |
— атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојков |
/p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са сво |
ма предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било |
је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</ |
ада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилов |
н ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n= |
е, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p |
подару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} |
бнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међ |
епше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после |
, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p |
<p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су |
по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, |
’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опр |
ан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака на |
међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је ј |
ку престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас |
на не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учи |
та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и р |
а.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдо |
је именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима н |
га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мисл |
ро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добр |
амени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су |
S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победис |
о време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је |
и устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати |
трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретн |
оста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, |
е, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош н |
{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански |
> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његово |
и сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам |
ули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрос |
уздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ће |
лажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајах |
>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност п |
ости, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је |
> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Напада |
се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли |
— одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не |
м турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак |
твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглав |
<p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S |
ше сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" |
ивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи |
ео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapt |
теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање к |
де косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} |
од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских |
шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху |
о непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с |
су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема |
ноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у |
абрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гум |
логита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка ис |
у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пр |
ода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које |
шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му порук |
м калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио ш |
зима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па |
желе да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лик |
} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се прос |
ера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све јед |
.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n=" |
л’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху |
еодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник ве |
ећ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита А |
ије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио |
05" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још м |
пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је б |
вине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су |
ој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у |
а.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али |
мничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, |
е у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих доло |
надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела |
има свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каме |
да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку п |
је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не зн |
ју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, си |
пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се |
уби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко доч |
нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p |
х кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве сно |
и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у јед |
Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио |
и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског |
града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} О |
о се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север уда |
/p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни |
а кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури д |
да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњ |
ли да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Т |
у — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — |
ликом живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоч |
коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> |
е прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја |
и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и п |
ти ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господств |
тадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Десп |
е за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са је |
м господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> |
окретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским |
осле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног ње |
тавише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и |
одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку п |
цну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да о |
и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као си |
Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбаци |
ало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукаш |
шени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад |
престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то ч |
рло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш на |
да стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше |
, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све |
се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, ј |
> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Те |
не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга б |
ђу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Свет |
њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега |
скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име то |
а у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да |
15" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} |
е остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући |
<p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекин |
етлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена |
енутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужни |
свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Бил |
д ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је уп |
и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се |
ода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога |
, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стал |
а свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, г |
аху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне т |
оја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они |
ровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле |
пљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> < |
стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, |
ла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> < |
бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако тра |
двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весе |
д дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу< |
и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој |
нска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе живо |
м чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била п |
.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки |
најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива |
мљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Игра |
еше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и |
ео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде н |
о на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко вели |
овољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним |
могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио за |
отица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, в |
Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме |
узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћ |
се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{ |
ру споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајк |
итим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладо |
и јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе остал |
ога господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> < |
здрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За |
а устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког мест |
као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависно |
; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фију |
ћи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаниц |
трах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо м |
што необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбор |
да.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко ве |
стојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S |
ојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити глас |
бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, |
и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се пок |
жалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богда |
ољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је м |
аки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране неприја |
види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S |
бодоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, ко |
га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим |
ем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвал |
>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад |
и га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња |
ко је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, |
ћ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.< |
е у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено |
ођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта |
адова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, к |
тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који |
аности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишља |
а с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко д |
остраном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који вод |
ђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бе |
а, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша |
не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивањ |
p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не по |
и.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Т |
ближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> |
тица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Оч |
младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике ученос |
радови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима |
так на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кн |
а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n |
аса.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бо |
стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта |
место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на кр |
нећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудар |
брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао |
ла.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, в |
али реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а ш |
је родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше |
у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па о |
ћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, |
ак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
е несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chap |
"45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени на |
звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се |
м у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потп |
пео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши |
стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Д |
а Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним |
талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p |
у службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, ника |
дмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније иска |
е, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женс |
адржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину поз |
осподском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа ово |
ора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустит |
ином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина |
в глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То |
у, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до |
ака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натр |
.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, |
х левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера |
а из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе |
јих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војс |
м својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теолог |
ћаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Кр |
причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — М |
нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог |
тне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пр |
по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лет |
стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а је |
а, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под кл |
е границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски |
дини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.< |
сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана изл |
еки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну к |
аше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у |
у.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Бо |
.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске |
о за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног ла |
" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и |
држати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт |
треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипо |
<p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј ма |
м, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог ј |
.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије |
у на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p> |
<pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а То |
вавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напу |
ену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа |
ајвише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n |
нулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се |
рве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас г |
монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што ст |
Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не |
Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у простор |
ам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залу |
своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на |
аст краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљав |
<p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред прв |
ела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се о |
{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одист |
цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремањ |
орели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се ни |
прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршниј |
доваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{ |
мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Ње |
ично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И а |
ним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и |
ну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на г |
агано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем |
тор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па |
стају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац |
м узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке њего |
и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне р |
ка превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у |
он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком |
да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне м |
но и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у |
е су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали |
очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" / |
и за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се |
на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног |
ком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још |
покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолаж |
шло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S |
а.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Н |
лила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад |
оје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, |
горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи та |
160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} |
на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одма |
оје киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p> |
ао да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} И |
, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дел |
ке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Д |
у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја м |
еразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени |
>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђош |
ме, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на с |
д они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку |
а и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поо |
аредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли |
> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи о |
ици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак |
меновање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегав |
силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна би |
ведник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше п |
е кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму по |
могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи: |
ла и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопаже |
се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано г |
јкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још н |
огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под врат |
несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p |
аусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома |
ост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први р |
пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{ |
поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а |
живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{ |
обични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се на |
и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се |
ада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све в |
оста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права |
знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb |
ти, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз кра |
је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше ц |
однички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастир |
— брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n=" |
у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих р |
уд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирит |
кој заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда |
помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је |
ној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до оград |
ља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но ш |
ве ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у |
је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у то |
изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје п |
леном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То ј |
на ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино |
Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, в |
се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко |
један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после неста |
авио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у |
S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био |
или и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећно |
у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која |
кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су |
главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао |
је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда |
ћи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли ве |
ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пу |
утак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећа |
и монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и |
неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у св |
цима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда |
ма а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} |
мљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје |
>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p> |
естало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разуме |
з обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — |
друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и |
Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— |
{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме гос |
</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше го |
јеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p |
овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од |
орођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Ка |
з игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој |
илости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јаха |
S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само по |
аповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће |
мо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у |
љем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дан |
адоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли с |
ју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а м |
о је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљ |
а расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој н |
и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути п |
преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опе |
точна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и глед |
и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака |
чило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио |
а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрх |
ло Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали с |
е са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови беја |
ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучи |
ча, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше бр |
жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из |
ано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробуд |
оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте |
агано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пиј |
се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно |
л-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву се |
ћи гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Ж |
стинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи ма |
{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио з |
товима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са остали |
.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лиш |
уку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому |
мам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити |
аслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше ог |
пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију стран |
з којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} |
milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео д |
ад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов до |
ија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други го |
а па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко |
кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по |
пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ћ |
ала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој |
ћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само |
што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то |
ме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, је |
ично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи т |
ице суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Оч |
еша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док |
јева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољни |
сницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу њего |
ра.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове |
еспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом |
д се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који |
<p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер н |
има.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српск |
Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опе |
скога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм |
итих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти |
рави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као неприј |
S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јо |
ло мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у њего |
одграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, |
екао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи би |
тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, |
рица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од план |
еља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване да |
напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да ње |
си она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу с |
ба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души |
јим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним п |
Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд мо |
S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:< |
Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да ј |
И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменити |
/p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срд |
ајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> |
ћ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.< |
кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а |
ме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, |
алост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, |
сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме |
доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњ |
војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако зами |
са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, |
дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p> |
ћеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, к |
носи:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је |
ме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој |
ла сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесари |
е корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> < |
ву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ћ |
ог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p |
невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекив |
сподару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у побе |
p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> |
уше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град |
— пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара план |
ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара |
здаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала не |
вога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и |
ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други... |
већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских гре |
{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} |
више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.< |
ст! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, |
<p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са д |
ју око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица |
е у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> |
head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку в |
шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе |
ше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више |
, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистриц |
> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мр |
јске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, |
} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</ |
адачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, с |
и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— |
но већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о ц |
зар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не забор |
венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="cha |
риповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, чести |
твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома |
уно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у в |
ко огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и пре |
арства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за |
p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на двориш |
се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S |
бави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, |
вио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанин |
ом руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаш |
.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробра |
<p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеш |
обрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред весели |
"146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него ш |
по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да и |
као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје о |
лу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — у |
ибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, њего |
отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу п |
енику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гл |
зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Том |
оња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се |
огор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, |
аде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штито |
вом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Си |
тња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хуј |
арицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова |
не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смир |
оји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем |
и стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују |
а покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало во |
а већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p |
</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, п |
о, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњ |
на, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби з |
="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка |
ину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и в |
часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79 |
/p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p |
рча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи гово |
орав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— |
ривезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево |
рно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, |
ести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочиш |
онски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p> |
четку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше |
а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити |
вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин с |
</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану |
и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не за |
тицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигн |
н, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Бо |
а њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костади |
уху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и с |
ажи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора |
се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју |
идружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове о |
се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, |
ник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао |
а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше |
јаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> |
кама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} |
те се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} С |
на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у |
асали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p |
иша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p |
моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка д |
преже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано |
били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била |
е на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држа |
би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухват |
Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Г |
ћеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на б |
обро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.< |
<p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме прија |
66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаш |
е стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније кам |
У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотп |
сетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлега |
ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничк |
а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе су |
/p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала |
ност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и как |
ом окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дан |
у на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека же |
јима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, |
о свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb |
шају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптро |
коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молб |
— Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обма |
м по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То |
сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њ |
ем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Х |
са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је с |
посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поре |
<p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву оба |
амо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има |
pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена |
тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, |
том и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију |
ро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела |
p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре бр |
ше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равниц |
У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на гра |
чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка врати |
пазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи н |
е моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према дру |
им коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи |
у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>А |
ледњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грм |
ма Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим зак |
својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечах |
.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих ж |
ном.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих ог |
p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Коста |
према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошал |
у поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, ј |
ноћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске р |
икама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно по |
е наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искре |
и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га |
Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — |
Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати |
овао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова прав |
лицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му |
је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао |
е ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљ |
ови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући неп |
а цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у пл |
елико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости ко |
је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} |
весност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донес |
ач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве м |
змислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи |
плаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Влас |
на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бит |
е Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <p |
тиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редов |
, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада |
} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болуј |
и, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Т |
каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га |
је добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти ру |
лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и б |
наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</ |
и су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што |
иво легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богато |
н!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће дал |
, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегава |
ало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго |
гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњичен |
— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам |
> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рање |
</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, |
јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господск |
квице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, |
год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико р |
прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том |
колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат вре |
уше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући нога |
док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита беј |
ио дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не |
плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Га |
веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>А |
гљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба прово |
и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом зад |
, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, |
Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у с |
а њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, |
се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише паж |
Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, |
а, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени |
тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући |
м до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са с |
цом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао |
одигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је |
p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!... |
логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти с |
о логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај стра |
ећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао |
/> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да |
</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на по |
учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се |
Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући п |
е напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са ост |
јом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу |
к настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и |
пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у к |
вићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пло |
к стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад |
ко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслониш |
његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена. |
:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и рук |
ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све н |
цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје |
ког лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама |
настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији не |
ком Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огл |
ти Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видоса |
ато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша |
ту, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да |
у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осме |
елена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Та |
је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи сво |
жио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са с |
којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног |
уше, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесари |
ог, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства |
ла мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се с |
>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми |
мишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрес |
е су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића бил |
је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити н |
, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне саста |
и је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} |
.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</ |
елим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспото |
аиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; в |
да дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па ок |
ијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека саб |
је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа |
ну:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пож |
радови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Со |
хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобро |
ам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће дол |
нудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо о |
приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — ре |
{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, |
мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, н |
е надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја |
че:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје |
ти тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу ов |
ореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни |
ојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није |
није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли д |
моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> < |
.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа М |
{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак н |
бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на ко |
p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој в |
а застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе |
луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" |
а свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је |
к и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само см |
у на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада |
18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха л |
ћу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспото |
и.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу |
е много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу н |
е најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор н |
војих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен |
ока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплет |
који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев уша |
ј бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазб |
ржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи |
> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, ко |
ка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добр |
витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе |
ро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} О |
а врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, п |
је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо |
оња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после |
роклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали по |
наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара |
и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настал |
, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S |
еђу Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчу |
намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у |
итештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор пре |
утан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сад |
тегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S |
ка па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мар |
новића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим |
и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ |
" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Ал |
ки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да |
их страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен |
се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли |
/p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је ош |
обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се |
оји је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византи |
једно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било ку |
златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојно |
ање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, |
</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распу |
ање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певају |
величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима једа |
{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разум |
ади виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те |
лико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на ли |
осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва |
у.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу сте |
поведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у о |
S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Госп |
да не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али |
де, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих |
рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.< |
покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="c |
ађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гој |
што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у |
о у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад м |
и редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себ |
ше своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</ |
.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван се |
и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем |
пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаш |
из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стран |
ришту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n |
а.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</ |
о, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" / |
ко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљањ |
је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалс |
сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам до |
разум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху |
а један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут по |
кога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Час |
завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, п |
а.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро распол |
а мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си увере |
м брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајн |
у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о |
ији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђау |
екивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет |
Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се |
езнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с мес |
остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можем |
рилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајк |
ху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше |
ости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљ |
ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово шт |
мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су б |
вршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> |
/p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново |
кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању њего |
е, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку |
точну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад |
зили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац св |
а војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после сп |
} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућно |
о их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова |
добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопо |
ара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени с |
е толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и |
пита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хте |
ском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p |
ногим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" |
његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна |
ри погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито десп |
им.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући са |
ена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да п |
била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разби |
огом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала |
јаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спа |
ћи покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је с |
н је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спа |
ле, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како оста |
знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Т |
ион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је с |
здио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> |
ут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} |
колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се |
ошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S |
ао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му |
ју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојеви |
p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости |
амска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљ |
очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте м |
ј туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор |
ао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојк |
у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текл |
седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што на |
е почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на |
у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљи |
а, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом |
војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његов |
лочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p |
последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник црк |
Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје ј |
/p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, |
мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље њег |
ош не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи |
ање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак |
S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="2 |
ах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Деј |
е, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За ти |
Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ух |
е раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га муш |
<p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља |
p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —< |
г јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p> |
на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злоч |
оту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он ни |
Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој т |
о, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, к |
и је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да |
није стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од десп |
радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на п |
мати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За ср |
све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле |
ран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одг |
ом за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекн |
још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда л |
мњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари |
ном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу |
<p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, |
лопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен |
тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се |
ху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица |
екиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крс |
>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — |
> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и ср |
је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно |
о си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снов |
.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано уст |
’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, |
догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одгово |
о Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као |
.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других |
скех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p> |
ио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариг |
ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач с |
иле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још |
а груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прс |
ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много |
.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче но |
је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке боле |
својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Ра |
о толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на виш |
о морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његово |
</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ва |
додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну |
а — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему |
мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit |
и друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћ |
јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога вите |
ног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га ниј |
ојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> < |
це с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује |
Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, не |
ше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници |
ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вре |
ко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспот |
Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би мо |
од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прек |
во.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одгово |
био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму виш |
сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји |
ио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, |
јатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало |
и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне |
ротеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Б |
еспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расеј |
асник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> < |
не.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежа |
шин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху |
ог ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А |
оликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једн |
у редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Т |
знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</ |
е је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бол |
у и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што на |
} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало |
ка, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, |
че досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не |
ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— |
а ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их |
а Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пе |
оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мис |
адо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле н |
"24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је де |
дње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној бил |
је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Треб |
и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на |
поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склон |
кретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њим |
рина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{ |
ј ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јави |
овој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од бр |
вагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{ |
во занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква ср |
скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са |
Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше ла |
рекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало пос |
алицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равниј |
крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> |
оспод уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није т |
ш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бе |
и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на г |
љство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега бра |
S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{ |
о.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јо |
му!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле |
се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са |
p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја б |
м предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Ста |
ио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је х |
Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало до |
ив Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је трг |
асла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучнос |
ја би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама н |
дмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, кој |
витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у |
ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногам |
устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се пр |
>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут. |
ји је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, |
будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његов |
— рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно |
главници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у гос |
да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, |
Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, ко |
умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да |
ранину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му |
му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.< |
аија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу |
ко је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки о |
, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Гос |
јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе друг |
догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспо |
ађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" |
едног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће пока |
и тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну |
граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у |
снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Гот |
отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Ј |
причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вре |
коро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, ш |
ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће |
ђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела н |
м, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планин |
догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о с |
азлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да |
о упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш |
/p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа |
роисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се о |
у о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сру |
дно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду |
шљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста |
у онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање |
с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је |
носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Б |
ко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово до |
затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војво |
, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну |
ша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима |
зе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало |
, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена свето |
и се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома сти |
ма њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жа |
} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на |
стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крај |
ској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скром |
е стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим |
ђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде |
ити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад |
а, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно |
ен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаш |
у сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турци |
их савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не мож |
X.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и вој |
после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искре |
се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нуд |
је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку об |
а поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом |
онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које |
је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У |
ија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</ |
дно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>Посл |
е гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако |
сну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали |
о.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па и |
руги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припрем |
омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањи |
јка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> < |
— довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог двор |
увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не |
<pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— |
, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних пр |
уба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а оста |
помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, |
је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног |
туреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тв |
<p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега |
/p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ан |
крсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, раз |
на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе |
је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} |
вари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, |
аја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје сла |
е и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зно |
<p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио |
} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наре |
>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се |
спотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу зема |
требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при сла |
м грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада т |
да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га |
је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи друг |
са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пош |
е, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми |
станак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских го |
рпска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, |
није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} |
а хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не мога |
одрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца. |
м, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи с |
а, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није б |
нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати н |
ли — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам |
а устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</ |
ику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Визан |
</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су с |
и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенит |
асник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и ка |
енопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 г |
о још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво пла |
иваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за нево |
о, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па |
ошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша |
да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезав |
Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радос |
ма, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго тра |
натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али |
ити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о ве |
раху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далек |
, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко р |
а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од дет |
товој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и д |
е, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! |
онише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај |
се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Власто |
е пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе |
српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст з |
— рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућ |
гдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом сво |
у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми |
цу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегу |
чин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам пра |
вори меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељ |
е!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што сл |
мо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу |
pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње |
?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу |
</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћ |
ева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{ |
акоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну |
едан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен |
а заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко. |
само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> |
краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радов |
Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику миса |
рно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Ј |
.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви |
ника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој |
и друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зат |
тевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> |
стало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесариц |
сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>К |
е се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, |
утник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га пр |
ово, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <d |
У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, прит |
вети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Влас |
адну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, к |
њи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим |
/p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са |
анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, |
српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефали |
очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По сврше |
рлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дуж |
> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их о |
винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружа |
ма:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— |
, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са |
ео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници |
оје неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> |
д Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} |
ла али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грм |
вала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Го |
</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о |
игра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика т |
ејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаш |
наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукаши |
у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубој |
услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на |
могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купи |
ра слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Том |
же у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су друг |
Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стиго |
м задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се страж |
љи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде |
једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући |
ести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била н |
г.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све ја |
гора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Мари |
— рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија ве |
тили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, р |
од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам о |
е све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе |
јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега |
песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду посл |
господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На |
<p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да на |
њалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створо |
а био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећен |
ош синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњ |
една милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стр |
ко.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, там |
аури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на полов |
ба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог |
еспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све преглед |
ма или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у маг |
до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наор |
Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац |
руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете на |
делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лаза |
дан осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степен |
разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрад |
одина умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не |
о границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се |
рви освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома |
асе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</ |
и, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, |
свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима |
у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се жури |
лека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.< |
је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је |
окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{ |
аграда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде с |
је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, |
оје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обно |
у Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње |
лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема |
а злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао б |
е за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? |
ни, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене |
прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајућ |
ш двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезност |
ја, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни с |
нда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају ок |
ратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко ј |
ватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних |
у.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{ |
p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одв |
војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тог |
"181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— |
киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упут |
оца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени |
, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста |
осле неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник дес |
p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране дес |
а није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко |
стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгре |
шност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довел |
аху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и |
разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p |
скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази |
н а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске |
богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с оста |
није закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у |
добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти в |
} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутит |
ред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од в |
12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛО |
ојска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су би |
’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш |
о изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био |
мислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоње |
ине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb |
е дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за со |
руг поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако |
а грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешт |
доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> < |
била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и |
азом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице |
упљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљат |
на пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мал |
ше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало п |
да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су м |
Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким |
ле.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећ |
сми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбо |
а деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, ил |
Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био |
оз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати стар |
ејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла |
тарога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и ту |
амети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није |
оред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим ста |
клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојк |
во је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој душ |
аше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, г |
ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синк |
p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> < |
и, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p> |
ог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се |
p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи |
доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак ј |
кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — |
пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко |
/p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем ко |
се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а о |
ен али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржа |
м.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са |
ојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која |
е кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио |
себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} |
умњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући влас |
<p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али ј |
словен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољ |
више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господар |
ао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А о |
ним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S |
ест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право |
у може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, н |
ти тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чу |
адским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима |
ему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још |
<p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац забора |
зак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Бал |
tone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу њег |
скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња |
ња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војвод |
вршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстоп |
и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу м |
кој страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стај |
о је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам |
ачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и |
— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак |
а скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потр |
ишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла |
ха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио др |
и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на |
.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара по |
адом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његов |
ивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војни |
е 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p |
еспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била ст |
ћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас о |
ако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p |
p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још |
_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, ч |
а данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то |
им изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је |
една моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш ви |
воту.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И он |
p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике |
еле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у тор |
> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око |
ад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Мени |
спела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрес |
ару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> |
</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, |
е забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ног |
једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована |
одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му |
Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио |
зиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се |
енског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором |
враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. ро |
задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео |
те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хт |
ома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и |
Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби |
p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био |
пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинск |
зиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — |
>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног др |
есец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — до |
он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> |
ком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду |
донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разг |
на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикивах |
је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не б |
ти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, То |
ио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и |
пило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али |
ушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, к |
ац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, прит |
ку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га |
— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у г |
p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! |
боје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бив |
тем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих |
/p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвор |
оме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стег |
што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где |
е пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу ње |
очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори з |
S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме ско |
вих савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} |
с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> |
ђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нане |
пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки п |
ове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и к |
ише Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћни |
го штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треб |
ихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се |
ани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и дес |
це! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније |
утост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гој |
м цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све |
е Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћа |
ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.< |
ије стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p> |
кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њим |
кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да |
рискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али |
победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бе |
, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} |
, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуш |
тирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и до |
која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина н |
ва госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори |
улу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше |
јим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њ |
готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога |
е врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га иск |
ше широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, |
, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила сво |
на брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ |
чи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Дру |
несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаест |
адским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би |
облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није |
је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у |
аше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не |
створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим испов |
о, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да |
ма, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех |
и водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преб |
се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царско |
кну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — вика |
потовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних |
Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p> |
ше већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше |
дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да |
е и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, мес |
неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини ј |
пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије |
се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, |
p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гони |
а се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војв |
.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него ш |
коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јес |
.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до |
ла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу |
су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је |
Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А страж |
ме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p |
ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим В |
ат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова п |
аци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb |
раду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град |
ћ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> |
атом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро |
де од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преве |
, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под нов |
пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и он |
а ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Десп |
дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> < |
аше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!... |
на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, И |
p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим |
уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у |
е Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она би |
преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека |
старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше |
л олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, кој |
ажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе кра |
ве опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер ј |
је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија |
најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, и |
е животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} |
коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ће |
окажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господ |
ев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познад |
на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била заг |
ричекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћ |
/> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око јед |
Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p |
p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својо |
ђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи с |
и се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, ико |
почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и |
за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једн |
пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата |
Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку |
е у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p> |
је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још |
дговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо ј |
а свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет. |
љу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред дв |
им изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степ |
арица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога ко |
ови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остал |
донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним прат |
да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теолог |
мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, |
м положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Ис |
ве јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре |
есту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоко |
</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови жи |
еста на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светло |
еког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је |
и он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша уст |
рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, |
је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу и |
раму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} С |
ањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вреба |
ња судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати |
ме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, |
пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: |
сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— |
м међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу |
са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који л |
мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко г |
вор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих стра |
два је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њег |
> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У дру |
а његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> < |
p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спас |
не.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и к |
послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стен |
ом градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у |
ркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се |
т, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стра |
гушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, |
ћи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне ст |
би смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га н |
тнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури |
ости и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим мана |
и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p |
њавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспот |
колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је р |
који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне |
ловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуна |
ји је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, ко |
ви да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У М |
о од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи |
пушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај с |
а.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је |
сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен. |
јно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на |
о ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> |
ћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева дв |
ом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци |
и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда |
а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио |
јим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то ср |
господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p |
арце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје |
камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чека |
и Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још је |
руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> |
азио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрв |
у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напре |
ж пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све проп |
итеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Бо |
У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — од |
и бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.< |
да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} |
/></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За |
ља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смеј |
ијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да траж |
Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} |
p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притер |
.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје |
ше.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал |
исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— |
престано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава |
упљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам |
на говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непозн |
<pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет бр |
а дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да про |
рему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место з |
ивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.< |
и корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађ |
ро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{ |
гано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не |
ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>М |
на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочи |
воље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турск |
жући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, |
p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у |
два држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звал |
пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али |
рви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> < |
ш тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на б |
> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи. |
.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви |
ко нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми |
најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, дол |
већен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, нам |
опоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се ба |
де коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли |
стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> |
! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од ме |
руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посмат |
{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи |
у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те |
ка врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника н |
Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а те |
од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p> |
краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу |
адшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n=" |
ао син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчил |
урио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лаб |
ма јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мал |
л’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и |
Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под |
да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био б |
душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли |
ко тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесариц |
жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименова |
гљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека |
рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и |
и и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана |
е и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> < |
</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на |
ода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!< |
p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изнен |
ца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> |
која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве тала |
<p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше |
ко његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и ср |
говараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p> |
де одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} О |
обар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпу |
гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено |
пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је |
Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S |
времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> |
е кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у др |
месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа |
оведничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части срп |
разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!< |
љски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се |
али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му ј |
му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, о |
е и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је дон |
а после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако |
и колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без |
ода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и бесе |
раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисл |
Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још |
, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си с |
</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> |
мишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати. |
у не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен ј |
словом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под |
ико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква п |
опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле |
некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је с |
а новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве |
ечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну |
е сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронк |
обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!< |
<p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологи |
дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуг |
омоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која н |
лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од |
<p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угље |
— рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</ |
или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје |
л из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у то |
ри:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговор |
— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поу |
о!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио њего |
анас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грч |
у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа |
иђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, о |
умњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцим |
о.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља |
вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њи |
и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами пома |
{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога гос |
.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спо |
реплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.< |
чина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина ч |
у.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим |
а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Ка |
ненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у |
Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ан |
да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са доса |
и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник |
ко не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мал |
лена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње врем |
, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гој |
ће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико |
<p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми |
али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци |
> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што сл |
тари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новиј |
са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долаза |
p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигош |
а.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти гово |
/p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти В |
{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане ср |
оше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише |
>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једно |
, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка |
една, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, вел |
овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у пе |
ада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не забо |
огао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и |
А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог |
, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожур |
И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p |
ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Им |
ше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с |
пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не с |
сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини |
и наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, о |
оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — св |
е, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју |
у мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у мо |
земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним в |
о што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећн |
па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="ch |
не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједниц |
одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хте |
а ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом ос |
драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дре |
атегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и |
је заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али |
Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа |
Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше |
ило честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им ј |
вићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им св |
мно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пру |
емаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у |
стаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових д |
ихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, т |
ам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео |
ражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је |
је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спада |
градском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S |
нем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра |
ама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> < |
ло.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је |
је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и |
ши говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и б |
Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже |
дноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>У |
такао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио |
ао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је |
био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака. |
дећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском че |
а је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остат |
тином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се с |
и.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Вој |
стопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — го |
крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, ј |
оје стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази |
вишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зат |
мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је |
кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бро |
дан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба! |
једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је |
, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p |
ефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се друг |
јмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцн |
љу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> < |
тињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!... |
звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младост |
пати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора св |
х чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> |
, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео приста |
/p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> < |
сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој вој |
ине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводс |
атим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрв |
љеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задрж |
раву над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на с |
тупцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да |
ки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војво |
ћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разгов |
тити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар |
ада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, са |
ше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p> |
иде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крсто |
ом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је бил |
ојске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се од |
утра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислим |
оју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге но |
.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака |
е узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот |
ећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, г |
а продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казу |
ије добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њ |
над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смиш |
осте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— |
пред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска си |
клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господар |
сетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љу |
који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, дост |
ојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде |
ти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да |
у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.< |
<p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, |
према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се је |
први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светло |
е:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелен |
лаге душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја поро |
<pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и држ |
да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавни |
р и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши |
о по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div |
ст, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} |
ре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под свој |
душевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кант |
сави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао запов |
Ју.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко |
овек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата |
терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку. |
у смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога |
разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих |
— у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потреб |
оје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћ |
бе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која |
логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопа |
га да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на |
ошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p |
араше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му поз |
.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Т |
p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не оро |
искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb |
нији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и т |
</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да с |
а тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још је |
Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>— |
/p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царс |
Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Ј |
к.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пу |
еђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једно |
то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу ма |
з јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је |
p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговор |
ао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору |
ог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај в |
му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој |
рећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри |
ала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, |
— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</ |
и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузда |
тати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милин |
, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, |
двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ћ |
зи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се п |
бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатог |
p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и не |
унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Си |
се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додав |
њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, к |
н и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type |
дничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахи |
дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник г |
њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао |
с опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још не |
ме твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— |
у Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је |
ице за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског д |
вала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>У |
сарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости |
потица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од де |
рим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом ч |
је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p> |
онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долаз |
{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и |
очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутањ |
амског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Менике |
јући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом |
ицима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Злато |
бе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="* |
блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве |
за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв ју |
ију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља. |
им све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски п |
м и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а |
не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шес |
сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Г |
ло.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држ |
вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупи |
ри се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих годи |
ом, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те |
>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољу |
г времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари д |
нички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, |
.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, |
обро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p |
ао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Иса |
ест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћно |
ве јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела |
ова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разн |
арац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путни |
а необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А |
знику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{ |
ча.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац |
квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у стра |
те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему |
дне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада н |
S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велмож |
е марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да г |
се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — с |
pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То беј |
утра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у |
хне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> |
х, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало |
е и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам |
оде на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не |
ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, |
овољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мањ |
је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p |
гова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p> |
е сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са с |
p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о |
ворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ного |
ставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким |
у.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византи |
какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна |
ог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним кл |
заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се п |
ак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома |
Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали. |
ба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у |
дном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретос |
их се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер |
а.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-госп |
у исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за |
руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје от |
звишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p |
ина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом |
атио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе јо |
Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром десп |
осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са |
рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао и |
пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвен |
прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на вр |
ог бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак |
а већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо ода |
.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб он |
е још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одго |
ући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули м |
ња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лаг |
, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно |
очекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Кр |
д како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крај |
ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је св |
, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка у |
и, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Ос |
војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после спор |
а сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била |
ме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Укл |
— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ по |
ој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до |
и поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82 |
ке страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо д |
p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град |
вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> |
ског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемире |
ов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p |
Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отвор |
се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крс |
, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати: |
ског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога |
сто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је ула |
лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих |
ене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, л |
дова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадор |
p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљим |
овали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку вод |
Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Власт |
е општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</ |
ајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Вој |
земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p> |
е коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу јед |
ила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола но |
оравио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску |
ова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— З |
ени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније |
а, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари кра |
гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране |
а Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у |
усарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено по |
<p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није дово |
лади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ниш |
} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’д |
лом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на р |
ице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а |
неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{ |
јаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а |
ским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од |
ника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову. |
у.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке ша |
— одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја |
полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пу |
он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ |
<p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} |
оми је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало са |
гдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна |
ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Д |
ead> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Д |
таром оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шт |
ам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављај |
олико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржа |
њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с |
се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само до |
нови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</ |
предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац њего |
к, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прили |
о на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војн |
/p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га |
нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тра |
нога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бит |
и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру н |
се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу |
еког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, оч |
шина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Ма |
рицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире |
супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда пр |
едницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је мона |
нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} |
мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох |
а се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источн |
бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, |
/p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више о |
самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бу |
иткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваља |
живши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одгов |
о је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађ |
ло.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздиг |
рајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да с |
старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— |
.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S |
рићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> |
а рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто |
сти.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисар |
p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још с |
им и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што |
а пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала |
аник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа |
рне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за |
ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— |
аија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да о |
нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Приче |
војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци |
упан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши у |
ија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му |
ше, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне |
бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Бо |
ман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесен |
вића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском |
Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака |
су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Вла |
се поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit |
едан дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице |
оњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га ја |
ја погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао с |
е.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" |
е против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом |
споте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану тв |
У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажа |
одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, о |
којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} |
езаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп и |
е, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду |
м све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} |
рговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовим |
фанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на о |
е се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подгра |
ојави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови |
Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка град |
ана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</ |
аћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на нео |
еговом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми по |
{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене |
пуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесве |
у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна њего |
еми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаник |
стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p |
са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обра |
Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Од |
на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке бор |
чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, |
есну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеле |
ка, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и |
иташе зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољ |
ојне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову вој |
туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, |
у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с |
се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше |
плашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом |
, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, ро |
њује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити о |
о ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си |
и отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, незав |
гласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне ј |
и.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде наст |
расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева |
чије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куц |
еко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — п |
изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у најв |
м до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а ка |
е остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дуб |
томановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још некол |
рски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{ |
не, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, |
"117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно р |
ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо че |
племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он |
и и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време замен |
а но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} |
рдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, ал |
175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ |
Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу |
га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени н |
премај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној |
<p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одб |
тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда |
Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако |
— пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му је |
рани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турск |
очима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судб |
очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, |
<p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — пр |
драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт и |
} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао ј |
ети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победи |
на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} На |
у многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевр |
{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедино |
/> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе пр |
>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издај |
и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинч |
Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче |
да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Х |
а онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао |
е! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си забо |
понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно |
ни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71 |
а овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапн |
ко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се ж |
а, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без у |
већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама своји |
лико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвод |
оше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па с |
<p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— |
је.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" |
буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим т |
нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="15 |
аде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војв |
аступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— |
ими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се прита |
но рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што к |
е тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори двора |
} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју л |
, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече м |
да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није |
а сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— |
и си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу |
настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ови |
, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа. |
<p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те и |
pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох бе |
го!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу. |
обри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њег |
лицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестал |
на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Госпо |
еменитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања |
/></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.< |
заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, |
Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но |
— Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак н |
p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у вр |
5" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати. |
ном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има |
ле Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за |
на се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо мо |
итке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прилика |
ца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у не |
p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</ |
еизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је ве |
она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замор |
едних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је |
страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> |
<p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људск |
естро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме |
и кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког |
дару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} О |
т краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавас |
ву руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</ |
/p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком |
е, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица |
је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо |
је стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспот |
досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би |
, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Н |
Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога д |
нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрт |
} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас |
рније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</ |
а:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, |
која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми д |
да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жељ |
мршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, |
ши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву засе |
лак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем |
— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сн |
ли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешин |
уђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник |
мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на в |
/> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта ј |
независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— |
гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег |
илом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па и |
важнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и |
о.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних |
то ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту вр |
вити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с |
шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузд |
жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељ |
немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зва |
е нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема |
ило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{ |
лутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморно |
/p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је н |
ког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како |
/p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} |
случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} О |
рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> < |
ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем |
, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљ |
брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам с |
/p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури |
угу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се |
ао слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, |
ш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његов |
из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје пр |
је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у |
ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин |
статак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком |
шено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, |
им монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотови |
тати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усре |
?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи |
оби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова н |
182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p> |
ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не мо |
, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p |
<p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око |
а од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је |
рокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде |
ead> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непр |
људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога ж |
ли тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре |
ек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад |
нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, |
понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} |
ож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подг |
опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type= |
p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто |
е деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му |
е га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства визант |
на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памет |
ко, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и ос |
а на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драм |
спотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n=" |
ницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} О |
рви роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p |
— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирс |
е Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен н |
логита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од з |
ља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији паст |
мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Г |
у.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</ |
то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је тво |
ци.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаш |
ога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} О |
улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га |
— рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај |
е намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна |
м, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме: |
тискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> < |
сто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више на |
свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, |
гледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју |
уле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, |
де је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија. |
од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>В |
Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, |
> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас |
задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звек |
</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а |
еша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова о |
воде.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајк |
ји су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом |
раца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву десп |
ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с в |
</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> |
посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и гре |
им се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину |
љу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жа |
их страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бу |
о</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, |
свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога |
> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике д |
шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата |
и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбој |
уде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у |
ишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ с |
дмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило веч |
а, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не |
боравите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост му |
ј царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих |
ирода почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабр |
рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али |
о, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди |
/> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких |
х Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p |
унити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мут |
е је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n= |
Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{ |
е војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — |
дном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да с |
уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад вид |
бу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори стар |
ушу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних д |
од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са |
оју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љу |
ковац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац мест |
које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео ј |
<p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не беј |
главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме |
градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.< |
<p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На м |
да до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелив |
Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се |
д те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме бе |
ар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако |
/p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, х |
па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да ниј |
ена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што |
госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђе |
ога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје? |
p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари |
а весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај |
е затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицо |
и полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и |
зо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и |
бао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада |
врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из |
вши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам с |
ики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље |
Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он |
магача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се спор |
већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манас |
е Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дођ |
из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнино |
одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био |
на.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити ка |
братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури |
вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома |
, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пре |
цима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак ј |
ког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен |
мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војск |
о на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громо |
.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила н |
ху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху т |
ног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окре |
е му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубо |
одара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, |
ше нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, |
ак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, до |
од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је |
ивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p |
вши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p |
овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му |
.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мо |
а свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Ви |
кад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке |
други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тад |
авом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за |
здвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосав |
и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио св |
и или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, рад |
а дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</ |
пиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској |
њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку н |
до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Десп |
д црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и з |
ејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} А |
ма.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb |
камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице |
веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без |
а Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, к |
ато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми |
ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенут |
ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
— или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мен |
е и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао |
>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— |
је слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао н |
ала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, |
бласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомог |
у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју |
, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече пр |
де на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и тру |
породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и |
говим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје с |
чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана |
душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви |
младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом свој |
>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих |
који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p |
овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот |
или да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S |
, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанов |
о у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које |
аску, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и у |
у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то п |
Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ћ |
велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе о |
заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази до |
> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини сумор |
прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску з |
истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати не |
невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојк |
ене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> < |
у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост на |
шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учит |
о ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је душ |
раше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе |
одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше раза |
етне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је |
ара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отиш |
ад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — |
највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брд |
дом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му ка |
гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Мо |
све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — |
ина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загу |
е, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је |
одремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> |
поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом |
био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога |
ивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефан |
ишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За |
ио савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p |
Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S |
ладог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни |
гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде |
>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто с |
</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћу |
велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једн |
ладунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док с |
како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на г |
p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба држ |
<p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на |
то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. |
вања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад ј |
ћ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p |
необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде |
скапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и најве |
авницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p |
едити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз |
рила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа |
ош више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тич |
м! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријат |
расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и |
а онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве при |
и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!< |
ње наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, |
о лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то л |
бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лаган |
пот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наш |
настир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, |
>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке |
.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњани |
ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Г |
упне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, |
а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из |
ко они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теб |
звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p |
замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога д |
енита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба |
орских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и брков |
будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је м |
Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са ста |
опажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од к |
ече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Б |
подар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у д |
учила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љ |
идосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи н |
ах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећ |
уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.< |
јку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Так |
ше у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и |
не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве. |
ренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не |
е речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се з |
Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђењ |
жио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква пос |
и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, |
у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, |
прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судб |
и пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, вите |
ти, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом д |
шао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у |
је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни м |
ћао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су бил |
к одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У |
реко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њихово |
од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда |
де Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, |
о — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је |
ло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А ка |
настирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и |
а она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квас |
емима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у |
<p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готов |
ешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеш |
.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене |
говарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тај |
реводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манас |
ога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у |
па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло не |
тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— |
м путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом |
га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског цар |
а оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњав |
/></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од |
ла су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологи |
вих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Мо |
"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала |
товини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пасти |
руги.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Ј |
</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} |
се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да |
оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу мог |
<p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим дан |
лу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или |
ја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Ис |
те то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p |
летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак повета |
ад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Ис |
нцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари |
ржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава ј |
њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештени |
а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје в |
ника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пишта |
а у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја |
ећ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зину |
уо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине |
} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта |
о на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочив |
упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине кућ |
и хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћн |
ве одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе |
и, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни ку |
дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гој |
, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мос |
ма, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два пов |
надна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели глав |
фанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драга |
руди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком |
Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да њего |
љив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако ј |
акво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао |
нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож |
е вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, запов |
ара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпостав |
у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одис |
лађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва доче |
ина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчил |
приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше |
им су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мисл |
обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изнена |
ше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времен |
рана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— |
цније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} А |
а далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одсто |
кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ св |
>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и |
ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{ |
била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па и |
оје дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља |
</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ћ |
се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и |
-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p |
е разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке про |
о казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне н |
р сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева по |
славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> м |
моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јеца |
оје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p> |
да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, |
о јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги госпо |
е! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb |
бине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" |
сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим ств |
ет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест го |
х и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо при |
стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се |
коше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би д |
у ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад |
уши највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан с |
има изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила |
етири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба |
њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нан |
ами, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог б |
<p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њо |
у њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну свој |
, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном д |
ског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од верн |
тио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина |
е, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поч |
дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном |
ца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А М |
Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути свак |
се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља своји |
о је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчи |
ео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града на |
S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небро |
ко!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га |
иском одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тиши |
осава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је о |
<head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је бил |
слабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот т |
на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаро |
</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али |
једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у оп |
ко га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} |
</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су |
ице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она |
плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо |
знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за се |
ћи право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и |
гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се |
у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу за |
<p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: |
ј суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било зави |
</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, ал |
вним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпа |
окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и р |
, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори стара |
е са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А |
ге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклон |
/p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. |
Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мо |
цама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зл |
} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше |
зују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве с |
ста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила од |
ош се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Ње |
продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио плем |
је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и |
о: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p |
ну.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком |
на и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједн |
ици камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размаз |
ице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду ме |
моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је М |
ељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, ко |
ко је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме п |
p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратник |
12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p> |
спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копља |
дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин оме |
је и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о не |
з простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су |
ика Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну сил |
а ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Не |
опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И |
ањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властел |
едрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} |
ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила |
упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко |
уца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и |
.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p |
, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него шт |
т!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио |
} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год |
је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невољ |
у.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету |
ерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се с |
ана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним посл |
давде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — ре |
даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи |
асти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за нам |
оја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што н |
арској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је зве |
tone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богд |
оја је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархо |
и и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па |
на помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара |
скрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, |
екидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано |
} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, |
ао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође |
.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више |
ја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим в |
оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачун |
чног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи у |
, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људ |
тине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му |
е да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме ц |
p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непоз |
своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеори |
а изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохт |
е икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{ |
етири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је |
.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати |
ом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она ње |
имио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах |
обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још с |
асним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и он |
њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах ско |
јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да |
и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима |
га бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило под |
тпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се |
ећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по |
овео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем десп |
ар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је |
P18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нов |
овом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост ме |
ко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне |
тите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина |
се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског дога |
Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се |
ли од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи не |
им.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом з |
граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин во |
гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће о |
е не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места |
самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толик |
о непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нем |
ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинск |
обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи |
у.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у једин |
аге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским |
ирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и |
царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} |
<p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одг |
> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и |
и заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом п |
они, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности |
лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевље |
им рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бах |
покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрт |
д се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље пре |
оњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ог |
е је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди |
ститост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео от |
ефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била сл |
ужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{ |
, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи р |
n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди с |
авши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <p |
<pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у |
деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, на |
хвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— |
вит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћ |
би.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>Н |
се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо узд |
— рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког в |
ћо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћути |
а, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах! |
е! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опас |
Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигд |
у...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли |
је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пош |
.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Ме |
ја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладне |
мишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, н |
које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког пох |
е све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били |
ао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и |
вом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жуп |
аду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотиц |
застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакуз |
ељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајал |
очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на д |
и ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Де |
.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и |
м Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прили |
исоко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њ |
од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу |
/> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јун |
Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у |
дала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалиј |
еологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исп |
а, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави до |
жени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада |
p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.< |
де на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одг |
м пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се сп |
Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се |
стадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је |
едали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли с |
пак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине |
дина наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије |
одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, п |
есвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиле |
ш крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, к |
па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тра |
p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — про |
</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи ч |
у даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра да |
у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе бл |
{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад |
ећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи гов |
ме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дво |
рска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дуб |
n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он |
вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска |
лим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p> |
ни је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у |
је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се ниј |
умим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове ре |
{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p> |
душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми |
а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и пози |
</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни је |
кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала |
} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми с |
и Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам. |
06" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе н |
у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била та |
е једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека жен |
ко није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, |
о сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} О |
чу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је свој |
ола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао |
неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се |
овима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су с |
које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над за |
љу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе не |
/p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она |
ве ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причање |
.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо |
диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначи |
свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>Т |
нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом заг |
дарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовањ |
и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} По |
рсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} |
ару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љ |
и је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у пост |
чистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга |
имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Ч |
ст деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и забора |
у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад ве |
ужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско |
је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и ч |
данове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми |
ало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота н |
на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо |
састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша |
> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, госп |
а преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу |
атре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси |
у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p> |
једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника п |
е после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не над |
ула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тр |
д је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, |
аљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам н |
посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвозд |
једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> < |
алије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, |
ише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} |
амдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој у |
коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи језди |
рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе ча |
тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш пој |
да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p |
срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је би |
ичини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, уз |
>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради ла |
небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситни |
>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дво |
улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене мес |
д...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала |
хта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и посл |
b n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта ј |
ог стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије! |
д требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на свак |
огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуд |
{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неко |
и не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</ |
мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубр |
рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје |
у и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна |
његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или ј |
излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је |
овог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не посл |
м и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспо |
оше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове в |
лушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, не |
витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} |
е и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут |
ислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отиш |
истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ при |
једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за |
им.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаниј |
путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу |
ађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко дал |
а.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раз |
сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те |
јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} |
на полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни јед |
њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, сл |
И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко з |
ет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинил |
обито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>К |
да могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан |
дова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдин |
ше и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</ |
бљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрин |
лико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сум |
<p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— |
уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе н |
, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, |
чно обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола бл |
м пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тума |
.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.< |
ија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи побед |
ца мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топли |
ц и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја |
, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једи |
!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре некол |
ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Т |
јим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p> |
чке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац |
ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем су |
а и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те |
страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њего |
ника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причањ |
</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — р |
ли, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубој |
у пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није |
војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин |
ако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном нен |
од мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да |
ја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њеног |
се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево не |
ег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци |
је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу |
ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао |
без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без |
Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој с |
душевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и |
n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урад |
материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у ч |
е дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је |
а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци |
на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликова |
ролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је гре |
ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теб |
ратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, к |
све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље те |
било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час |
ора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично призн |
оније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ |
реко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута |
и — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај |
.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говори |
рекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38 |
а међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зат |
екосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb |
з стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! о |
а је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценит |
ко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач ми |
у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се |
у гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} |
ст, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошап |
гову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнеги |
и овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одгов |
, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, ка |
ила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни бил |
ичао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, м |
указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше |
господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан |
надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало |
оје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без у |
је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало |
црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни вл |
p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде |
о су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава ниј |
вака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и |
Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из гр |
ила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама |
и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по |
о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, |
пољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса цел |
/p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколи |
Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти са |
ица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног |
/p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним своји |
ореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ |
била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, к |
аква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трње |
у сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог з |
Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Уг |
е то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних сно |
Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p> |
.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазим |
а цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и ве |
p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље |
уши наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један |
ени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је поло |
морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликује |
стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је би |
време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Мес |
Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадуј |
, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хита |
слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чуднов |
е неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, се |
, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> < |
{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али |
, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p> |
авом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив сла |
} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упам |
село вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прил |
b n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то |
<p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p> |
то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупи |
а ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневерав |
ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је |
и су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије д |
ћуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше с |
S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим |
м и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S |
вом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну р |
ци на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке |
том у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логоте |
аника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала вој |
Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у |
ме се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Те |
"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше |
ко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану зем |
зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнув |
S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиг |
и се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну |
ељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе д |
староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност ца |
ила је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на |
слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне гр |
} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља |
а су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му |
ироде, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са р |
идело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погин |
орно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу |
хин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је суд |
ва, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога повер |
ући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог |
— одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтов |
ивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да |
S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у мана |
</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар на |
Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине дес |
ме своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да |
јача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарски |
еваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија |
радовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — дода |
има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом пре |
о и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а од |
мо реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у ком |
p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, пот |
овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је мо |
ога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо по |
овучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у р |
о осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, |
} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба мог |
срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја |
е његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима |
, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог! |
штеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја |
био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са туж |
глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друго |
n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих |
али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од кри |
дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је траж |
а.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да прк |
.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за с |
цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била ба |
и Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> |
моћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после не |
ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дош |
да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још вр |
му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помо |
није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је |
аше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али |
о вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и сме |
ветлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, д |
се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро |
сно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? |
Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевино |
<p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на |
е.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и |
оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, д |
о.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је |
де га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а |
ару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Ал |
а се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу леств |
ао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Госпо |
ј половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли ви |
Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста зна |
ја је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа. |
о стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, |
<p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} |
з Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело н |
губили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и сре |
ила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па ј |
али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбриж |
лац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га п |
стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За |
о.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца |
ицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верн |
ком.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али |
{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу прове |
је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не ми |
ошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> < |
а краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се кор |
војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважн |
авике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, пев |
е и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у |
ило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трош |
и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он |
саије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекош |
же бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и с |
на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљ |
царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је во |
прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратн |
у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извез |
/p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљ |
а.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим |
ред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по бело |
.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од пис |
се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни |
његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витез |
ловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није ос |
Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она |
ти у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, к |
а Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао |
обро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb |
а...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђе |
} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је |
бама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака кр |
његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, дан |
дану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.< |
че:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у са |
ку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кр |
наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мал |
} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на |
аревине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима |
ом месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Са |
зили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први |
Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љуб |
p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— П |
ли ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и |
од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и |
Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због свој |
ода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском |
учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{ |
кавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са ве |
ада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари |
оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспот |
оме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{ |
pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати гр |
у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{ |
Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш за |
које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао |
ом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у |
м.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу |
ев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и нај |
им и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече |
енутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њ |
Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део |
ину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељ |
огибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца |
помињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових вит |
егали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа |
S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} |
тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна |
на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до по |
у и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војвод |
аме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је |
не.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао |
p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C19 |
у треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна |
ам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, |
стиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се по |
мог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посмат |
ходе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, |
тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да во |
и жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније |
Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики к |
вине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и |
Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или |
носи.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p> |
кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати м |
пријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни б |
ој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од с |
а у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим во |
прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли |
<p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{ |
ше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, нев |
наци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков г |
он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му |
<p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одгово |
ко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке |
з пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет ама |
ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места |
њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{ |
ли се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступ |
е реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p |
ане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској в |
а је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Б |
ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места про |
— питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђа |
исала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p |
о дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се те |
овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током раз |
прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био |
>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгле |
труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задр |
<p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу м |
господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, п |
арске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде |
е ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагл |
ма.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у њег |
ња али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву |
се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други |
но доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак зах |
душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{ |
ренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница ос |
пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како ј |
не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он |
/p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима |
ети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —< |
повољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, ниј |
камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан |
ељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порица |
њаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам |
разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жрт |
војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гој |
расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забав |
еђу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у |
бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан р |
поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнин |
изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој |
је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Др |
обри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, |
ле неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у |
оју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно |
њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p> |
с гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га |
! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Поги |
аде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, под |
качи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече |
одобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, кој |
<p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју д |
једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љу |
дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесе |
е, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Ко |
ака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло о |
одиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три мес |
рви, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад бл |
8930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште |
колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало |
у.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Ме |
пуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља |
кну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!< |
престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој |
је више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у г |
којном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не о |
или у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт ч |
а се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад |
опољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од дра |
казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p |
д ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на |
м мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст |
а се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару од |
не победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био |
мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова |
} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске |
би, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезов |
имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је л |
сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Ра |
ти!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих би |
ће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, кој |
ји су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S |
ешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да |
.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Нат |
а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} |
о се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробн |
Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} От |
али.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред |
ору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из дв |
"SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопољ |
<p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужн |
а своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</ |
ог тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од весели |
ула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стр |
м мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у |
остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима |
, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадо |
ушу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живот |
дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати чит |
ead>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дан |
а одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у бог |
атри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једни |
сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукоб |
напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог |
овима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{ |
="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} |
ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је |
источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онак |
гданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких |
нутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко |
ита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ће |
то није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, |
сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности уч |
ојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — дода |
/> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдем |
ног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S |
се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пр |
тац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n=" |
е:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, т |
’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђо |
p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеш |
последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— |
м друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим ј |
ко се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је зве |
ори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И с |
ли наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отв |
рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више н |
очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за |
настиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутр |
} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљ |
звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у с |
ља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник |
Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој ла |
добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — |
против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој |
S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Јо |
p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљ |
рочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао оста |
знања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" |
своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је |
то и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце п |
ни.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологит |
мостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, |
и, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су и |
узимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души св |
и један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја |
и, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака исто |
може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, бил |
то и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим покл |
се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} |
гинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Сул |
ту провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учи |
/> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико неде |
је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што в |
рица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{ |
рени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — шт |
данија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржал |
еко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је с |
није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко рас |
ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита г |
утака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она |
ас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и д |
а нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгле |
пред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадор |
черас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одм |
сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране |
би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> |
љи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> |
<p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> |
</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ће |
јплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророк |
ма, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држ |
м Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута |
е равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не зауст |
ома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пож |
з друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову ку |
пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело |
еког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против цар |
ко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили |
источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шу |
о тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гој |
сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а он |
лови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. |
смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за т |
огу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне зав |
дао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И |
е нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље раз |
виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> |
вез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себ |
труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуш |
месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мор |
ој мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb |
а неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина њего |
деш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отиша |
на, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у |
сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крсто |
ош неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а |
> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт |
ну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгл |
анастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распа |
покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— О |
дан тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде |
роба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} |
ли да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били с |
, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са |
е мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправ |
разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је обл |
он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, |
освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то т |
ло дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, ал |
p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, |
да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радос |
{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твој |
али су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</ |
хе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, |
вим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој град |
главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедни |
и пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљи |
уздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему |
Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У |
е.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога |
Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша |
а тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, н |
и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико зау |
ту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пусти |
и, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па проду |
head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> |
једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјаха |
ара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом! |
обедиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Т |
више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало |
о из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштв |
м помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће м |
ан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <p |
н.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — д |
преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе при |
и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом |
коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клеч |
огаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и т |
меона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут |
тала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> |
сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни |
е узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда |
упама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ |
ти пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је |
је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Тура |
њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде |
последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати н |
врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти н |
ајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према оно |
ти.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пр |
Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти |
о неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па |
је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врл |
930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплаше |
но улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, |
ла грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажа |
мена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је п |
она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи |
на увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неи |
ико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се з |
е руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст |
Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} В |
Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> |
седама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну пое |
а свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари |
а, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчил |
еза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих |
биља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осује |
ојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо |
кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у сва |
великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад |
руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела на |
ним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према ст |
његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз з |
>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} |
<p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томи |
ког је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас |
pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора сп |
ља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је мо |
n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па |
све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у |
и против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он |
је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место о |
p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска ср |
ог свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац |
вити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p |
ловини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од |
узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а д |
се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед |
о јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот У |
м старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао |
а, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору |
м са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, |
даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на < |
абрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом лова |
међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту ј |
ога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчк |
купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напр |
свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.< |
задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва кре |
т твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угље |
ђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице |
л’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.< |
>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p |
на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини |
е му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Кост |
потовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским д |
ожној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и севе |
јвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — |
су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака ал |
вац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, |
>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам |
оривши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у о |
ају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотр |
ела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био |
било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, неср |
епе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце |
а лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима |
се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p> |
ко је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову. |
на ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да см |
м, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Ха |
> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> |
м.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, пот |
надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пут |
Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске поче |
!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> |
ити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— |
говори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај ве |
вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога |
њен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерни |
ас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала го |
склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се ж |
рном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабуд |
<p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су на |
апред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од |
он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора вел |
тепенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеница |
из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, |
за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто бр |
Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков |
о толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више ни |
ну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју |
Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} П |
а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше ј |
ити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје пост |
ом пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је го |
десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у стран |
даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита |
ржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан да |
лачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша |
<p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</ |
и копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у |
слите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише |
ше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— |
да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукам |
скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула |
а његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме цркв |
оме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона |
не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне са |
Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Бри |
и.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним д |
амо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како гд |
јавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу |
од старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} О |
до?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до рук |
коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а |
и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> |
мири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути з |
p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — од |
ва војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није треба |
више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S |
ини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па с |
гим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> |
<p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли |
о жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин |
а два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој |
а својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном |
те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићев |
о да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p> |
лон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим кост |
ва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пут |
38" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> |
говори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако ј |
ао што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није |
>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p> |
роз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу |
/p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим над |
твореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од |
ас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, јед |
њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се |
дао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, |
ила највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у с |
ревалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се |
ијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је |
раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне про |
да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак |
дбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано |
p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> |
дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вук |
идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и |
и једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погле |
даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Изм |
одужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега |
ни Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, б |
ружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с в |
на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештен |
<p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га |
ше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> ј |
ајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, мест |
о од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој |
м и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрат |
/p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена |
и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из гр |
његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекал |
ј задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Са |
више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Је |
стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је ви |
ла у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не па |
и нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих |
везда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно пи |
С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане |
м, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</ |
, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа ст |
и, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> |
и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања |
је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни сво |
која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљи |
ерује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је |
ари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" |
онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге |
мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни |
е.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској стра |
д згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, |
>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам н |
за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се о |
е прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли п |
с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот |
а.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узв |
о ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> < |
днога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је ми |
раће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмско |
г господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и |
једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимиј |
јпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.< |
е довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући |
оје му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњ |
а стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија. |
звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле |
каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио |
оћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју вој |
аше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада |
истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} |
<p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За ве |
одица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и сам |
ини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири |
ешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиленда |
уба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти н |
неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од забора |
ивота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} |
на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре кит |
љевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit=" |
никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бе |
опљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све в |
и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура |
Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка |
p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна |
релази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад с |
зговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, |
и, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накуп |
} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему |
не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио њег |
но.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени мож |
, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово о |
<milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добр |
би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— |
/p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна л |
летних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светло |
е господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} |
случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе |
други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога во |
ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја ј |
о границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране. |
њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко ниј |
је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> |
вих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки стара |
е у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређив |
ена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били |
зи у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p |
ом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. < |
игово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разноси |
и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{ |
рњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно ма |
рњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — у |
оше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, кој |
е ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши |
ан корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком |
> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са с |
муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаш |
ржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на |
а овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у |
ешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> во |
ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, ш |
пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са |
оји у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеш |
ож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, |
чаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душ |
р са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном кра |
о је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више |
привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухв |
ћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су ј |
их војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на дал |
једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласн |
утуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала. |
е своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Ко |
тадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Деј |
о, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по |
посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим |
астира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше дес |
купоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребн |
t="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, п |
еша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, |
бе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој |
о ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао. |
} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поруч |
сте вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Ма |
лена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиљ |
ичке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико |
Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада за |
денца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А |
следњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на |
е сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није у |
ише нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се |
им Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} Д |
<pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка |
је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана И |
се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> |
места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спр |
ко није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у |
ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учи |
нину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у ла |
гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?< |
и јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> < |
ца заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и ј |
Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да |
ћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — |
а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ |
ачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох |
м, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за |
сарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило велик |
стадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што |
нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздеље |
ицу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div ty |
> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу |
n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али |
дбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p> |
цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогод |
ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало |
ад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, |
д чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру |
у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот о |
би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се мо |
ојим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, кој |
а као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке |
о бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па |
Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога |
сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p |
не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало |
дска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином |
аше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, ал |
ад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ника |
еће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, а |
ољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Бо |
сти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећ |
граду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже |
, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново |
о.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако вик |
гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на сва |
а, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези |
чести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још је |
ом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издрж |
мена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да |
окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживш |
пева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан |
е једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу |
осмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старо |
оле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео |
>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је |
ма врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих |
, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утону |
ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ва |
а војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му ј |
бе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p> |
раво у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејах |
.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан. |
ао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили |
ога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницим |
— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбу |
реним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврд |
.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке бел |
/p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго време |
/> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад |
ко ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> < |
рајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се н |
и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> < |
Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи вл |
брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо |
испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на |
е, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на |
е себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко |
ина, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у |
монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а |
војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — |
о је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јел |
посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, ал |
оврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да |
одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— |
ада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ |
<pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није |
p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвни |
уће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> < |
итез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> |
тињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, к |
мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а ста |
приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и |
ну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окр |
а моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу |
— одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с |
ри моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па |
ог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њ |
оје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диж |
Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пре |
е она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је |
ући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који |
са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја т |
зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, |
запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, ка |
лашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин |
<p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у п |
је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре п |
а ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар |
кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора по |
Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека И |
јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одгово |
земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини вит |
енутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољ |
> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком |
ad>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске |
долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку |
е Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли |
иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче п |
а! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Бо |
о и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвој |
. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> |
умње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У |
> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи |
не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p |
радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Иса |
у, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку |
з речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које н |
а један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прек |
ко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у велико |
ој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="8 |
Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на |
ћу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена |
сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Ту |
Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> |
ље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је д |
p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да п |
надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И би |
/p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободо |
е то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах |
и.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бој |
ести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома |
ојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мисли |
гаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко |
о, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на гран |
чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над |
ост и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој. |
<pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</ |
p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наж |
преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин до |
лу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико при |
ш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао |
е госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летов |
е ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је |
убоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз по |
S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расу |
ме био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода. |
.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољ |
уно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је |
а, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осве |
ну.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смр |
немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље |
p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево ов |
ег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S |
ила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од р |
н и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаш |
> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пр |
ика.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, |
а.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} П |
сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу |
лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком |
едништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љ |
:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу |
слу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до те |
— упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани вар |
ла, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Уг |
већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их |
<p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је вра |
свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе ус |
ти време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из кој |
хну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се н |
која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни лог |
ти деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и |
<pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног д |
трану, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво! |
и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> |
— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан? |
га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за |
Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш |
ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пр |
умње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади пева |
ат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упи |
ита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у поче |
ј душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа оста |
на је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајниј |
амо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде |
ене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом |
једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} |
Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам би |
S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} |
ачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде |
јаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше пог |
ици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} |
, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после |
авила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми ј |
додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </ |
ци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају |
е разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Мариц |
вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље ка |
амо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских |
ија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хв |
ихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубој |
е одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на |
.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две мон |
е у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за |
м војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су б |
а намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је св |
е то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она у |
/> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваш |
а своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла б |
Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>М |
/p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвише |
а, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непому |
воришту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видос |
заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А и |
о и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу |
ду, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну н |
p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и |
олико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава |
груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:< |
асова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи об |
ра не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, т |
и.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да од |
ава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Са |
живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! |
она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, |
ј заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брз |
г бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та |
и, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспо |
у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када |
е слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се с |
је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Б |
учај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је би |
доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он уми |
> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо. |
по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне |
вши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше и |
аше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој |
паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним же |
на бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си |
зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш |
ри.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не з |
е, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господ |
</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је |
>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и в |
жи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хо |
вне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчко |
тих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах |
рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p> |
ену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово д |
рже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се прос |
на и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од |
ђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Зн |
по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из бр |
гом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Он |
чно на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и |
ју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звез |
тала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без зашт |
рстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса |
ма, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војво |
ездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма к |
же?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Прет |
Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а он |
ва.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још не |
!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си т |
она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и |
тављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врб |
је загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- |
опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она ј |
љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то |
варом освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долаза |
или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира |
есарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одва |
<pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроход |
тима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па |
ом пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим |
мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу д |
.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} |
у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезо |
много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показиват |
епог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка |
та прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>К |
женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се стара |
зо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са |
>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога вл |
<p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.< |
но савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, госп |
а, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом вој |
Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно реч |
у, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке |
ацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначко |
<p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, |
је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, јо |
о им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — |
шавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без с |
читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалос |
дању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога |
{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у |
ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, |
несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина |
шући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> |
и се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треб |
спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог д |
Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве |
за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се с |
— Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — |
ка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао |
од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.< |
Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је од |
мо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког н |
игла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен |
ојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} |
ветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са раз |
а.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и |
на више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом |
ношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју с |
их жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци |
ше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним п |
ко се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу кам |
ути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.< |
илажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадил |
p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— |
она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, |
ране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била |
у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{ |
ија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала о |
лео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месе |
, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта |
речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с м |
S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише |
и сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наре |
д мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и моли |
несу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта пон |
а није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Н |
еђено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако |
атном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопољ |
гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што ид |
} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадно |
још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} |
еселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао |
, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадо |
може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових неприја |
далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Ама |
јаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњи |
наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које |
раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, |
на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или |
деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотиц |
аше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} |
м рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ва |
мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран |
ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богм |
браше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи |
рхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол ол |
љавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузе |
еких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху најви |
реко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрче |
то је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — |
да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужа |
у ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар |
p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Ви |
срећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захв |
p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у |
два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видо |
читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита |
а, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе |
ма. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би |
" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламе |
овољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору ср |
Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живе |
S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћ |
Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— |
, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани |
ране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Же |
био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осе |
оноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћн |
нажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, сп |
и га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на |
гледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, вит |
еменит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је В |
причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му јо |
<p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје вин |
а језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што к |
е продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— |
на очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зор |
то је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од |
е могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме |
о смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један п |
а стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.< |
иво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту |
јаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на сваг |
ране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и ист |
ео планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде де |
да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у |
— оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчеви |
ајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавал |
и по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, |
руге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу |
атом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима |
ећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је |
мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> |
вио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена |
лику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је о |
ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гро |
неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, |
већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим к |
ли често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је |
рала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да повед |
и, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теол |
ока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, |
био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни пре |
а једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По |
аху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи бр |
у и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше вој |
еру, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно ме |
северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у |
опље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, о |
али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклиса |
анице.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одв |
Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара н |
аше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефали |
на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна стран |
е Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је л |
па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи |
о, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да |
витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати те |
на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, о |
придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад усе |
ешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и њего |
ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> |
ни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, |
о се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треб |
оворио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише ре |
.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љу |
више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то ни |
ка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти |
шин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно и |
<p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучк |
не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратниц |
и поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му о |
доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Тур |
ека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има |
ајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим. |
ро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} |
ристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда |
свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна |
то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb |
ца тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планин |
цом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И |
ослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, заг |
могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грун |
е таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја |
ене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уз |
е још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена |
ла цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантаку |
кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> |
чној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога |
ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нек |
ци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! |
и низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. |
да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова |
гоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} |
ека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, |
му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обич |
зда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, |
p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољуби |
сна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњ |
поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> < |
рисети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи с |
слабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с |
асао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе |
прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да н |
ица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угље |
бична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> |
нутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоце |
Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоце |
ица, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет п |
учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се с |
е и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провл |
за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе љ |
жду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа |
сци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета |
опоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара |
ћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске раз |
ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишт |
ешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило |
ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што |
, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде |
наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погиби |
ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је упра |
рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од по |
а Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људ |
је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси коп |
ше у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе срећ |
је указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, пр |
За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p |
p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђе |
са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи с |
су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> < |
зиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ |
таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хла |
"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, чове |
чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше ка |
> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у |
ти, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њих |
и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Те |
убо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Ма |
иташ.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска |
који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? |
века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени к |
она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање. |
Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Та |
ицом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У |
зрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда над |
/p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљ |
езде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господар |
шаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, кој |
грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо |
е друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице м |
<p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни |
јници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара |
ак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче |
ад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опаз |
мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао о |
говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих с |
лази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунто |
заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p |
едне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за |
рана логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну н |
мљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегл |
а јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њи |
д, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па о |
страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде |
нату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гој |
један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ва |
уку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од с |
ад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Ву |
арио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, |
</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на |
јко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожури |
ика.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб сво |
рескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p> |
— реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце м |
у унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се |
се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му |
едајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога |
а тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута |
аже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овд |
— одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, |
ти, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица |
очим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} |
као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Ле |
одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се дан |
развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је б |
.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћеса |
је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одуше |
за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киш |
осава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологит |
више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао уло |
да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљ |
пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за |
и случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко ј |
величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ра |
само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и |
бом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и пок |
!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </ |
уђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихвати |
о !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео! |
журише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се |
ро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, ш |
нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> |
катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако м |
а отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском |
ти царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је |
разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} |
ilestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио |
у, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патриј |
х се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш. |
то ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постал |
</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред |
вци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> < |
.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно |
.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и суви |
и којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, |
/p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, об |
речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, |
уче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази. |
је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко м |
ихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p> |
по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Ма |
ема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче |
га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио |
стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадно |
нао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам |
говараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатко |
} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дерви |
бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу |
мраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је с |
, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даров |
приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под |
асник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> |
е киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупи |
своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле в |
од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — |
ислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их |
атко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије |
оше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он |
Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дај |
стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов пл |
вој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он ј |
и.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли |
до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше |
одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он |
длука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отвор |
ру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, |
Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у мести |
, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с ч |
ређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> |
ру!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан |
вих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говори |
ине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду св |
е ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са |
тале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни лого |
дише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> |
над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцим |
тела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није |
/p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место |
e unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале |
некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности њего |
оје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа |
обричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место ви |
чима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степени |
м благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца |
оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са св |
од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац |
— рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p |
{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати ст |
костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, |
си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не |
а мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — дв |
љег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших по |
број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот р |
јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселе |
важнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво ср |
ојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запроси |
ластоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благ |
су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отима |
зим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми о |
је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> |
! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
вине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих |
ад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар |
S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре |
на <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад |
у зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми |
уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, |
и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он |
ише не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући талас |
Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српст |
е замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави |
вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве |
је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се јед |
се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, |
освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — зд |
у, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код са |
о летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њ |
и.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један н |
рицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перит |
тово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, |
узена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне п |
n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао каза |
p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти ј |
м, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, |
ком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворић |
гом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско |
ожјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у |
ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се проме |
и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадо |
за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за шт |
у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цркв |
рити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабр |
са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и он |
о је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Пов |
двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како |
ојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко |
/p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља |
зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева друг |
а стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{ |
био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицах |
<p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и |
ењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутиј |
.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ста |
н примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, о |
и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико |
ање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, ј |
могласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да |
се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени б |
ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у ко |
че, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах |
аију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш |
се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, к |
ваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> |
слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже ру |
е чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу |
ри и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спр |
ји се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосно |
замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помага |
у своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешки |
ред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погл |
алете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Г |
Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па |
<p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде |
је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле |
единих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше во |
и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, |
у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придру |
љ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" |
а избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова н |
уж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и о |
је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала |
ашног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет |
Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизб |
ајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— |
! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко |
другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на |
био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оруж |
није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан |
е помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима. |
првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило |
ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мис |
! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хва |
јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из |
о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши |
или преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома р |
вета, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у |
радовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима |
бра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, оп |
о тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — гр |
послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада ч |
раше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</ |
м срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, план |
Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} |
да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао н |
ма је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ |
p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало по |
"*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био нек |
о доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скор |
/p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд |
Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатера |
ио повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем |
другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му |
азити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и |
свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> < |
тињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Б |
ов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога го |
срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је бил |
а тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један мла |
="SRP18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с |
id="SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било о |
ml:id="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка |
ужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и |
година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, |
њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, У |
страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу п |
, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се не |
Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору |
г друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и н |
дара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царств |
Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мос |
ц — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што до |
ред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних в |
знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од |
ему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом |
аху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено: |
ице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Менике |
први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео с |
Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цв |
е то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица |
ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред в |
ма се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквиц |
дао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, д |
заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела друж |
шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског |
говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друго |
кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено |
ушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је |
топољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им п |
а, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пла |
у чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Том |
ичао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин |
/p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доб |
.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа подели |
ло је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске р |
шло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Ка |
степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се |
Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту |
о по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве л |
{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би бил |
овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у ру |
је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад |
ом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати |
че, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, д |
Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног исп |
ца Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да ј |
зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p |
/p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <p |
м знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од са |
добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнаж |
аше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — |
аде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљ |
ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} |
оздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — з |
Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на нога |
брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> |
еним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје с |
на.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинут |
— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све |
умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљива |
/p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца так |
лазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу н |
у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о свак |
едоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече једа |
била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда |
Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, с |
то си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди |
ојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, а |
пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа мој |
је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — за |
дим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се не |
н долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог шт |
н.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судби |
" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од |
што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> |
ни бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они |
сарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек |
нулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад п |
, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, ј |
е!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго вите |
цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као зба |
Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p |
ча? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— |
еспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша |
има чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њи |
на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био т |
а погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p> |
ац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p> |
ла.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за |
ули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у об |
ено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у |
ухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их |
ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Тео |
с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао прис |
мао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити д |
језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p> |
само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које м |
овом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбриж |
му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу |
ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада доб |
p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p> |
због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зара |
а — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Је |
изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је то |
.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређат |
се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко врем |
споду, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве |
ој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би д |
е на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне |
има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сам |
ари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑ |
је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, |
е уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</ |
тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звез |
јица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дрено |
реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> |
олико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна. |
дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на |
Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, з |
хујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике зл |
ка као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он |
х непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како од |
динства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ип |
загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="7 |
{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим токо |
свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} |
исмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, ко |
акону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, |
све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и ти |
а мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узб |
ни сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Ази |
’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звез |
е другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хита |
они, који га отурише, славе и величају, како |