| Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда |
| n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са |
| дри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се |
| латка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} З |
| и, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори м |
| .{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— |
| завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p |
| .</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— |
| ече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А о |
| н тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је о |
| у то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се |
| Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! |
| руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне гос |
| гне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њи |
| </p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> |
| — Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шт |
| сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се С |
| је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да |
| Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се |
| {S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима |
| воји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа |
| та да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошл |
| , па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - |
| е деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! ј |
| астаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се |
| е ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да |
| му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> |
| у за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{ |
| !{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је го |
| како не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко б |
| се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си та |
| не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p |
| уна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! х |
| !{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за |
| ћемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим |
| себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} С |
| ји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше З |
| ти, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станим |
| иве осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — |
| ло, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} З |
| Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрос |
| тогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљат |
| сит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разб |
| .</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злат |
| тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер |
| ...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабос |
| е ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} К |
| Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за т |
| ди нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да |
| руди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају |
| р га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— |
| ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим |
| знајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздрави |
| ако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све у |
| рижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48 |
| велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p |
| ад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, н |
| з мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да м |
| у уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи |
| , о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S |
| на нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће |
| стане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и ко |
| ало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p |
| са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала |
| о међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња |
| то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо |
| } Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што |
| ц.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разум |
| е револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштуј |
| од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> |
| еност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити |
| о — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке м |
| одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и |
| им завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — реч |
| ко догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестро |
| /p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата |
| , која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди! |
| гу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти |
| ло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{ |
| ече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" |
| } Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p |
| > <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у |
| извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</ |
| девши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Ш |
| е свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се |
| завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече |
| говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери с |
| , ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир |
| ко;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје |
| орко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на |
| а, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Ср |
| није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радит |
| , којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и |
| груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је бр |
| то је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, |
| мо пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш. |
| Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да с |
| Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, гос |
| према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и |
| ири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има |
| је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племен |
| жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и поле |
| S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку |
| нит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и стра |
| !{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— |
| е смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела |
| то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па |
| S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{ |
| а је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Пок |
| аје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замоли |
| је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху |
| и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба збо |
| аглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло |
| гло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорк |
| иш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, |
| ш мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрек |
| </p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и |
| вали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живц |
| !{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже |
| сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не |
| !{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собо |
| <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посл |
| Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа |
| S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!.. |
| о наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мисли |
| учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Жив |
| е недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз |
| мишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје м |
| > <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p |
| добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи |
| светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тај |
| > <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу ужива |
| му, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну |
| т, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може би |
| убави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремају |
| Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими л |
| викну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти! |
| <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!... |
| у ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злат |
| и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> |
| <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p> |
| ко!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораш |
| ли орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, кој |
| ...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, ко |
| и госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нит |
| а!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази! |
| тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S |
| , госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја |
| вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="2 |
| так само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу |
| Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} |
| о се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви ст |
| {S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Тр |
| на, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође мно |
| емо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говора |
| д крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, ра |
| вао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Зла |
| ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</ |
| ан пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Ј |
| Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњач |
| Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје |
| .{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задрж |
| ови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а о |
| Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>М |
| х овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} М |
| — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер ј |
| .{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мо |
| е видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце |
| </p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p |
| Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p |
| „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</ |
| > <pb n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злат |
| тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте с |
| их пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.< |
| рци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна врем |
| освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, з |
| собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зо |
| !</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гле |
| ку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!... |
| зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. |
| ачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Срби |
| е до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небр |
| а и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка |
| м! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S |
| ше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, гд |
| мира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест м |
| љутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са |
| ругарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</ |
| ="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, |
| ина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на |
| стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро |
| тупи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Зла |
| d> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне |
| есто двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} По |
| О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћ |
| весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није ко |
| p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас прв |
| вађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена |
| ем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p> |
| чки су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и п |
| .</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разг |
| оји испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Мин |
| ке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си |
| па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта запов |
| би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слуша |
| остојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка |
| ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па б |
| амо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам пом |
| амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застад |
| жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце! |
| ио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у с |
| ети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се см |
| али за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би |
| удела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полу |
| ли.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А за |
| !..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Св |
| Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уз |
| адило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити та |
| за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике |
| имир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимир |
| пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у |
| вио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се |
| ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар би |
| /p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У сл |
| дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци! |
| о правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на |
| ебачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} |
| — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — приме |
| Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и |
| ао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеш |
| не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их |
| дновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зор |
| </p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, ш |
| с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све о |
| к бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад |
| рлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и |
| екога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само п |
| само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одгово |
| да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изоп |
| то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе пома |
| Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан |
| тељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверит |
| ља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како |
| ен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је ост |
| е ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S |
| > <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта |
| м ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, |
| је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> |
| имајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми |
| нила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах б |
| , ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад |
| е су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје зан |
| , <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— |
| ,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце мој |
| ји су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> |
| епа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ра |
| нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одм |
| ио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисл |
| ло, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушк |
| ме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, т |
| е се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав не |
| ожда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Д |
| да би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не б |
| ену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вам |
| <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвес |
| оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали |
| тварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</ |
| ..{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек. |
| овек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} |
| рави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и у |
| андурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} |
| . моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скор |
| а.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта рад |
| д Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који в |
| S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не |
| о никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје гла |
| ао и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанк |
| макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако н |
| не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!.. |
| човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабост |
| се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То |
| још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади. |
| већу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила т |
| ат кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> |
| мире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{ |
| а.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу |
| ре, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у наши |
| лога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо |
| то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио |
| вот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... |
| еран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! так |
| > <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опе |
| моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?! |
| римети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум |
| ц, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{ |
| жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја |
| о бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како л |
| , па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жал |
| моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног ц |
| хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Х |
| ратство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата. |
| " /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом< |
| ли и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, |
| ити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.< |
| лата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као |
| сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то њ |
| n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их по |
| обедила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла п |
| држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би ј |
| полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих мо |
| очито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је с |
| полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш |
| крена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па |
| онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb |
| о ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, |
| само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p |
| епљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за ру |
| аву Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, |
| ући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и зам |
| , Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ |
| а и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — прим |
| м престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} |
| нимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син |
| адовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви |
| мирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p |
| ири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу о |
| ећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Моз |
| су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> |
| оме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце |
| ам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше |
| добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дет |
| } Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> |
| т, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на |
| да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је |
| е!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар гла |
| S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Мо |
| ја; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти з |
| и, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мн |
| се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револв |
| ет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе |
| ...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер |
| <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца о |
| О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум |
| есницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвик |
| е се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и пла |
| ишта се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахах |
| гледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи о |
| се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахах |
| говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</ |
| Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоња |
| Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Зл |
| гу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је све |
| крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров гл |
| Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Стани |
| лата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане.. |
| а на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати с |
| се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сиј |
| прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар ни |
| тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево ди |
| диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које м |
| највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде |
| Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно пра |
| p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још в |
| диш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да |
| наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> |
| еше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само сим |
| је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак |
| е, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети |
| су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> |
| >— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с |
| Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг дов |
| n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за т |
| љу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter" x |
| кући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Де |
| последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да |
| моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и |
| у ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — |
| на, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми |
| рица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каж |
| пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кро |
| астајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше |
| ме, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету... |
| ко људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прс |
| ени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Н |
| му, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, к |
| ко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе |
| ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула н |
| ског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као пр |
| то си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То |
| олудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Пол |
| ијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, |
| ам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и ме |
| едела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на м |
| овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушиш |
| е, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... ш |
| о симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је зна |
| и међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињ |
| од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме |
| та прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем И |
| к морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Ми |
| по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ |
| ке, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве |
| а брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас је |
| а у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ј |
| ше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје |
| исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ак |
| вајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с н |
| арод мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред |
| као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања |
| ости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „ |
| људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упозна |
| n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско уса |
| Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то ј |
| е опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо |
| м.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од |
| љавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и ј |
| победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све |
| снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} |
| вима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство |
| S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас! |
| во.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше с |
| могао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се |
| редлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — |
| радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! |
| длажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, д |
| ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много |
| <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја |
| ; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема |
| и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загре |
| са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоч |
| /p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошап |
| то, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је |
| b n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стад |
| ју, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити |
| авађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; |
| ватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите |
| о већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји д |
| !{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} |
| аздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на н |
| повест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 нов |
| дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, |
| ећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> |
| а о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то |
| мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер па |
| ј, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске |
| много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дел |
| му лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, ко |
| иште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На дес |
| и више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хо |
| {S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.< |
| слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора! |
| ојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, д |
| говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, |
| м оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он ум |
| радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман |
| сење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим п |
| <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мирова |
| p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече |
| — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намршти |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="3 |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n= |
| <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки |
| <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки |
| .{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори |
| ривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Т |
| тима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели же |
| уку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љуб |
| е лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на |
| ним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и биће |
| ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве |
| се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} У |
| } Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави |
| р и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сло |
| лози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите |
| е, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје друга |
| децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} |
| днокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quot |
| <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - |
| > <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љуба |
| ца, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима |
| један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало |
| та!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Мила |
| вши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S |
| па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</ |
| ј сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко пр |
| би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је пр |
| а шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шт |
| па и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде |
| права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{ |
| } Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобриш |
| {S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један |
| сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићу |
| ај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо |
| евом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стран |
| своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то |
| вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалац |
| оведати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Св |
| вао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком |
| коме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покуша |
| да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" |
| рећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији |
| еника, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које |
| .</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се р |
| моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живе |
| се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— |
| е га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S |
| па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће н |
| биља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је к |
| S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са |
| ачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима. |
| ки!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ ов |
| Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно ради |
| да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа |
| Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите |
| и близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас о |
| {S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све б |
| S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> |
| ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ј |
| Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете |
| о.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела |
| p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој с |
| > би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни бро |
| се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, п |
| ече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пр |
| убити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити? |
| {S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први њ |
| .{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се |
| душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби пот |
| дигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заис |
| уно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно |
| зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — |
| је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади |
| не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n |
| </p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с |
| ватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа |
| Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине И |
| ијатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, кој |
| манин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — |
| то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверо |
| у и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Туш |
| њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душмани |
| ега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика |
| ватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата |
| о је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко |
| нај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Х |
| те права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не пока |
| — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у |
| мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се т |
| нци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој |
| вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. прав |
| цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Пра |
| исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремо |
| и сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А так |
| Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навести |
| као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Зла |
| е ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми понос |
| Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — р |
| ела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они |
| ого значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек |
| е — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријате |
| врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А |
| ам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи |
| те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диж |
| а.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам по |
| а почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође |
| , — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, |
| госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни |
| ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.< |
| лизу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу. |
| сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере у |
| раг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи наг |
| и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, к |
| дим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ет |
| су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван |
| то почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише |
| где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак |
| је ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А цел |
| ван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, с |
| браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а зна |
| овор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно |
| онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свим |
| ности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена |
| не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест го |
| — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу |
| е то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља |
| <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p |
| ући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрват |
| и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили |
| b n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око |
| ..{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета |
| ам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p |
| о јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас о |
| еђате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на дво |
| нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање |
| ћу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте |
| ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан слу |
| p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу с |
| це... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанстве |
| — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> |
| е поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <p |
| p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красн |
| одност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрв |
| > <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка остави |
| </p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— Т |
| ем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени |
| а, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" |
| /p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно с |
| ђате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате |
| ену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох |
| год, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате |
| мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да мој |
| и.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ |
| е задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— |
| ече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!< |
| има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора |
| >— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S |
| ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте др |
| решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. |
| и му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш |
| ра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево в |
| као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сун |
| ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— |
| мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте |
| S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си |
| спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти ов |
| век њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читал |
| Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — ре |
| подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет кор |
| исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим |
| лети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Зла |
| убио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити.... |
| оја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!. |
| видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма послед |
| видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болни |
| /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— |
| ала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то неми |
| еликог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће |
| тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам |
| е Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако |
| м, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минк |
| како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле |
| е Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан пос |
| видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а |
| S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година |
| о је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у |
| година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лиц |
| а Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се |
| тавши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од кој |
| дишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држа |
| иш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави |
| илан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> |
| тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како м |
| раше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добр |
| .</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држал |
| ="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком ј |
| >— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата |
| ета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, |
| .</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у |
| тав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то у |
| еда се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — |
| вио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње |
| n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан |
| за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душма |
| стаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет |
| ежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо |
| а, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, п |
| им спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — в |
| че Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S |
| укама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{ |
| оши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађа |
| шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено хо |
| одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила |
| Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на ње |
| и речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не гов |
| ста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, |
| век.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зо |
| убав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} К |
| чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се на |
| више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата о |
| дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и |
| о не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш |
| ше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.< |
| <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, ал |
| е виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио |
| рећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих г |
| несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми.. |
| <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нам |
| анас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимир |
| /p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, пи |
| !{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{ |
| ешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, ко |
| том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, рад |
| сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S |
| /p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Б |
| улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући неси |
| </p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте? |
| ма уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо |
| БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front> <body> <div ty |
| > <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шт |
| Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{ |
| како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, |
| S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагл |
| Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</ |
| а, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и о |
| е сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то уви |
| и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> |
| ?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли |
| — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Зл |
| . опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О |
| т’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и неве |
| ам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја ужива |
| gn>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма |
| писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се р |
| орка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и |
| е љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу |
| > <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак мор |
| ка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, |
| да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p> |
| ажености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта |
| вему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> |
| збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> |
| аше он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и |
| болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> |
| крећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!. |
| а, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је |
| ира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она |
| р моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из соб |
| Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари госпо |
| te> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ уве |
| ла слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l> |
| е с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вуку |
| викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="1 |
| ојој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван. |
| кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у с |
| n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и и |
| ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима нај |
| ле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говора |
| Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ј |
| ник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против |
| и сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник |
| ама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене с |
| Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак |
| <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и глед |
| Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</ |
| /p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче |
| старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венча |
| и покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватим |
| ја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо м |
| нувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпо |
| ебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, |
| врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Ст |
| ворови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабост |
| та су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А |
| ознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потом |
| ући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више |
| .{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искрен |
| том га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али |
| ? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, |
| овор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја |
| алим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити мо |
| ди има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију |
| местивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Ива |
| {S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете |
| е зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вре |
| е отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја |
| ачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он с |
| госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир |
| S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> < |
| не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује |
| себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без |
| и мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љуби |
| ана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забр |
| знају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе на |
| о шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које с |
| крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред С |
| в, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући н |
| рним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш |
| </p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето |
| вета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у зв |
| , те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје |
| ну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу со |
| садише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, |
| > <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нек |
| оје води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, |
| Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, см |
| ем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стран |
| p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да ид |
| , и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бо |
| p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Та |
| а столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chap |
| агне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица. |
| ote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Д |
| певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргн |
| на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним гру |
| p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у |
| скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пут |
| . овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој р |
| м увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију чи |
| жем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Зл |
| вер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад |
| } Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он ј |
| тки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! |
| го увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше п |
| за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је |
| нит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Т |
| не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зо |
| у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо |
| Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и из |
| одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!.. |
| појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од р |
| p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l |
| уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана |
| ити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка од |
| водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> |
| <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и пре |
| дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, |
| бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, п |
| ветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убиц |
| ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особито |
| ворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја б |
| /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни бил |
| >На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> |
| за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, д |
| е Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, ше |
| дрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умир |
| ли „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора к |
| кај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандуриц |
| </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
| </p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату |
| огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — |
| прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена бе |
| десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, |
| </p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!. |
| </p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То б |
| е Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука зада |
| освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може |
| е може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар |
| ема мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако |
| вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> < |
| рко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече |
| p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Зл |
| тране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Зла |
| аиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш |
| у моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну |
| </p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим п |
| >У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за ти |
| шмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже! |
| >Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, б |
| У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату |
| уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песни |
| — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, п |
| е на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше пој |
| — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" |
| <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправил |
| ато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отрг |
| и оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зо |
| ="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спус |
| {S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... р |
| оже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} М |
| Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизм |
| лата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга З |
| га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међ |
| одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p |
| </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — |
| ка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- реч |
| прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко пр |
| у, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху |
| и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p |
| /l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станим |
| рости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, дра |
| са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, д |
| ју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то |
| а крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, |
| кренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан |
| ким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> |
| ко узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику че |
| у.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје у |
| } Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорк |
| рећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу мате |
| вде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, |
| груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледа |
| <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте в |
| лико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — |
| нути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих б |
| ом месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p> |
| оји гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан |
| Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у бл |
| ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и дон |
| а... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... |
| ут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше |
| т то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на т |
| седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше |
| де и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам че |
| устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!. |
| људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и диж |
| , кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> |
| држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је ув |
| але биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> < |
| е споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— |
| о народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — ј |
| н ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi> |
| >— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га п |
| анимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које с |
| S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека |
| тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу |
| <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајућ |
| од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушев |
| бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога |
| дићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" |
| сте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... за |
| ог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро |
| ан.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирс |
| година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре |
| брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не б |
| а мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила! |
| рватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p |
| живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изне |
| раше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане ска |
| осле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p> |
| прости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осе |
| слим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити |
| Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где зате |
| — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми ј |
| мо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим п |
| блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у з |
| роз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим |
| а дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану |
| о, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас з |
| ка Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, |
| Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам |
| Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! госпо |
| господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господ |
| .. вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине |
| срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од ду |
| о!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошл |
| трча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p |
| ела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <p |
| p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Ма |
| Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љу |
| руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди. |
| ма никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{ |
| а; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> |
| БА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког гр |
| руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узр |
| по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Сви |
| је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгу |
| о тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} |
| ма и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте п |
| ћни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то ка |
| ица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад |
| латом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вече |
| и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради |
| озвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско на |
| , ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{ |
| ира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне сл |
| желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини |
| господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досада |
| та Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату пе |
| Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже м |
| знад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— |
| ше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња |
| аци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти |
| узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег нар |
| ас пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Од |
| братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу |
| {S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, |
| се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна. |
| p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ће |
| е...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи? |
| — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, |
| слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љуб |
| према се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у ср |
| е, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове за |
| шман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се при |
| м, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, |
| ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пу |
| Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{ |
| Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини |
| у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко |
| е чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни |
| положење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и |
| ату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески |
| — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвал |
| Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли |
| оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где бех |
| народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи |
| атски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ |
| ју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није |
| има.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} |
| е постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зор |
| у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајн |
| тивши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер |
| а и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихват |
| њу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам |
| рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука |
| авши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А к |
| ут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- |
| заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина |
| б да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не |
| ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— |
| } Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан с |
| и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови т |
| уге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.< |
| њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! ос |
| иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соб |
| е на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— |
| ...{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокре |
| ку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетат |
| ути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p> |
| ољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану |
| и учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— |
| доше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Мал |
| ожни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, |
| у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" |
| у њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, м |
| аз очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> |
| себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је |
| у се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу у |
| ео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за |
| ерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> |
| ца Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb |
| да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити |
| небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револв |
| рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у ов |
| же нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зор |
| ао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараш |
| , који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком н |
| е.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p |
| ли и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састал |
| чвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек |
| удити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је за |
| то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не веру |
| имо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би ра |
| о Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> < |
| ука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив ј |
| ако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје при |
| „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се |
| ошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си сре |
| авши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим С |
| матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и |
| ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја с |
| на, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</ |
| а у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“ |
| ко је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: |
| та.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно |
| И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, п |
| овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам |
| болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, |
| аше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно р |
| тати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; |
| b n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала |
| могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је с |
| ба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћ |
| ја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста |
| м.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица д |
| се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није |
| горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га доч |
| S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добр |
| . — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милан |
| пши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао ча |
| абији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако |
| кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се о |
| нуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српств |
| лог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се |
| пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље |
| </p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове др |
| ш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју ч |
| ља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву |
| едине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — р |
| тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> |
| .</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... м |
| “</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико ув |
| доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како |
| и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Б |
| , да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја б |
| Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n=" |
| нимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се с |
| да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, |
| гао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и г |
| да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога вол |
| ржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злат |
| ан себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па б |
| Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља наше |
| у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{ |
| асоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, н |
| лвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што |
| Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; |
| зити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љ |
| Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико з |
| . умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да |
| Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и де |
| Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Ш |
| оја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{ |
| Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пан |
| слимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску рук |
| вамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине њег |
| ! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на ње |
| /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господа |
| ину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— |
| ајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корет |
| писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси би |
| мо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста п |
| ирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо |
| има, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна |
| е на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на ми |
| њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо ч |
| <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n |
| а ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> |
| е могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} С |
| ;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — |
| пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освес |
| род, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити ба |
| увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини шт |
| ватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзет |
| на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби пре |
| очекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрв |
| ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најм |
| огло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом |
| о га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу: |
| клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном кра |
| ђица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па |
| све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спрем |
| груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — |
| к.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— |
| мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} |
| илан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Ка |
| спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасви |
| > <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже |
| ем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то ј |
| је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није |
| њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — м |
| киваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околи |
| време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немир |
| ежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... |
| е тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни |
| е и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и |
| у руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и |
| љате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и к |
| познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе |
| /p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! |
| аду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудет |
| из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S |
| руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну |
| е! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за |
| не...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, ј |
| и више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим |
| уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> < |
| цу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да |
| два чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изј |
| е да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,< |
| будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи н |
| уо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ј |
| еља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узо |
| ска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p |
| њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе |
| а!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> |
| ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милан |
| и и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којо |
| рави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дич |
| љен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене |
| штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је б |
| моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци ње |
| е кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S |
| а ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај |
| а буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то ч |
| Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али он |
| н ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си сре |
| лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, кој |
| гла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, сти |
| ме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рук |
| и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те |
| и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и ту |
| и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина прав |
| а вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушта |
| воју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с ча |
| и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле зас |
| Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Т |
| <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како п |
| ји крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пре |
| рави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има |
| моћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану п |
| вио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да до |
| , да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Стани |
| ној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куд |
| намо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то з |
| од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер |
| прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> < |
| l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l> |
| Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зо |
| о.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Т |
| обро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј |
| ст браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и та |
| естала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то н |
| >— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући |
| што сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љу |
| — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што же |
| собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госп |
| /p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мир |
| Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га по |
| растима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели |
| си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли |
| а.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам уби |
| а си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се |
| > <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пу |
| човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како |
| чнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, |
| ући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздр |
| још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, |
| у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком ме |
| га.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране ви |
| када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе |
| лате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p |
| у Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитур |
| езду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зрац |
| Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је |
| и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а |
| ше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти т |
| > се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име |
| се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита го |
| > <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухв |
| је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — ре |
| ало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> < |
| свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан |
| кле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} |
| е околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p |
| међу Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} |
| емљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красо |
| . полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловал |
| одног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко |
| у и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног |
| већег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну |
| quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече |
| рема икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћа |
| ..</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти.. |
| ад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S |
| а мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане |
| </p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва |
| поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... о |
| им преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јач |
| вши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, д |
| </p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме н |
| а, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S |
| "12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} |
| } Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни |
| ла у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту |
| бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, |
| што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који исп |
| unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана ве |
| застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао < |
| оцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што |
| м суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p |
| ш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра |
| међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и |
| ну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори го |
| >— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где см |
| а и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај |
| е! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да |
| ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто са |
| а!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално ост |
| ли, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А мо |
| ћни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо |
| ица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам час |
| та венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Ма |
| p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зач |
| а ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} |
| ,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="8 |
| !</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међ |
| е проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна |
| ак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватс |
| ела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док |
| {S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издр |
| о <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то ј |
| же руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал |
| од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет |
| тране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок н |
| ш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, кој |
| а, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један нар |
| — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два име |
| ..</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости бра |
| есрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромни |
| а брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и мо |
| у!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу но |
| рстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једн |
| и је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе |
| му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Ива |
| дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у спор |
| Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких |
| дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ће |
| "82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме м |
| роз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ |
| н Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S |
| Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — |
| кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ј |
| да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — |
| S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један гла |
| по од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам ј |
| /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} |
| страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов з |
| "> <pb n="25" /> <head>II.</head> <head>ДВОБОЈ</head> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко |
| брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ов |
| е господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна кр |
| ош два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у |
| не Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се |
| !{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, сре |
| S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што дана |
| а, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се |
| тво Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико го |
| е на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славн |
| ња.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окити |
| охвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Зл |
| х народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији |
| p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу соб |
| Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како ј |
| асења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе |
| и, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о |
| четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> < |
| !...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!.. |
| {S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи |
| севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет ко |
| орака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху р |
| , шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивш |
| двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу о |
| есели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — |
| .</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости |
| ослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и |
| за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — |
| кне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само |
| који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста под |
| коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Мил |
| ато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — од |
| </p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... раз |
| Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и |
| па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> |
| ?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, З |
| Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} |
| имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збора |
| се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прав |
| штај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућ |
| и ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изн |
| живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу с |
| ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n= |
| оди општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и |
| атство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове |
| Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећује |
| — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се |
| ереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад |
| ке, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједн |
| рбима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} |
| и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње |
| нас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па |
| Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и п |
| сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кро |
| ка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S |
| е синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредова |
| едаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујт |
| ом, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кће |
| г — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не |
| толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догод |
| викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За ти |
| ика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће |
| судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког |
| час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} |
| оми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара так |
| {S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!. |
| .. ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком |
| >— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S |
| к вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао ср |
| ко красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он |
| Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему л |
| а жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашт |
| ће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја |
| ече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање пове |
| нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према неб |
| се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постан |
| > <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу ње |
| — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у др |
| оја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно ств |
| вај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је |
| мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну |
| <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за |
| ери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и п |
| та кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...< |
| д Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> |
| БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p> |
| чела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на јед |
| довића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица |
| , но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу ска |
| желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се |
| Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његов |
| неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за т |
| дити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> |
| а, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартиј |
| војим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју |
| тише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја |
| ко све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Жи |
| дговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су |
| у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</ |
| Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесења |
| ван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише |
| куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— З |
| смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p |
| p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена с |
| ктера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле |
| се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда су |
| аги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за |
| да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p |
| рно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — р |
| те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем |
| изини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Мила |
| инком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити н |
| рко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, |
| јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади госп |
| сто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо на |
| оја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{ |
| будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и рас |
| војом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не зн |
| инити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да и |
| ио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он |
| браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На д |
| } Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?! |
| ла већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то |
| ђица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти |
| и ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад |
| шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговар |
| S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ |
| ти Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n |
| орко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са |
| >— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p |
| омагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и |
| у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збор |
| Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то з |
| ремена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, |
| азала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка |
| нала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагал |
| љи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— К |
| орко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин |
| земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{ |
| ај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> |
| н с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан |
| g="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, < |
| идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључа |
| ?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо |
| .{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмили |
| на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати |
| , које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p |
| ве зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их |
| е Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а |
| {S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упозн |
| а нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивн |
| има као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Д |
| еколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше |
| и:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо |
| обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбриж |
| е чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни на |
| ан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњеч |
| е оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред |
| >Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </ |
| мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, |
| О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказ |
| ар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја |
| е не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и |
| он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудно |
| мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а |
| о</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходн |
| — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је с |
| рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сл |
| рави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит.. |
| ко прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати та |
| и да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према обл |
| аги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} М |
| великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва |
| та желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулу |
| ко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске ова |
| ала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> < |
| противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се |
| не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које с |
| поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> |
| ек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек преп |
| страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико кл |
| Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала |
| S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево |
| Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко |
| ад тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више |
| на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда в |
| ле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> |
| !..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ |
| да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и д |
| има, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час |
| има и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> |
| Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станими |
| вата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразил |
| речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди с |
| ане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који |
| ше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим нас |
| ног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, |
| а, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> |
| наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Зла |
| мо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо с |
| ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хо |
| х. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Осв |
| е ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за |
| и скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Ст |
| сти учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мал |
| {S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ј |
| изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује ник |
| Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко |
| ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име |
| > <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p |
| >— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болес |
| товала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту. |
| Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на |
| <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти, |
| .{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{ |
| инка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се да |
| , као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p |
| укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p> |
| такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора нап |
| о је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> |
| p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета! |
| боје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Зл |
| ји на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Милано |
| римети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што с |
| ја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Ми |
| е и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, п |
| а нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body |
| <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p |
| едећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена |
| — А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} |
| а код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица каже |
| S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како ј |
| се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја најверн |
| Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како |
| на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од варош |
| сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... |
| та, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде т |
| — Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, |
| орака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом мест |
| Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила |
| </p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, |
| збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и |
| отељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху о |
| .</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке |
| буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о |
| не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збора |
| је име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за прав |
| ко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме вид |
| на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и |
| радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина сам |
| ка Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако |
| е: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си |
| вио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишен |
| госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер |
| и.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разгова |
| њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цел |
| /p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Ста |
| а их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} |
| а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Мин |
| , — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те д |
| ало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, би |
| /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добр |
| према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — |
| Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо др |
| рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласо |
| . — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да про |
| му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његов |
| омисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О љу |
| ?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а пре |
| била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру мој |
| говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике |
| је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је с |
| >— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! ка |
| руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зо |
| л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко к |
| с. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, |
| pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица |
| и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свим |
| икнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Мин |
| Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо |
| друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати с |
| дише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим ча |
| еном кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе др |
| предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братс |
| заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у вес |
| меном „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и |
| их ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.< |
| S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле из |
| соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу |
| <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забав |
| ам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јел |
| ложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим сна |
| Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — I |
| речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштуј |
| са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У ис |
| нцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које |
| {S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских |
| > <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У |
| о:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погле |
| на толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему т |
| борави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свог |
| о заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене прок |
| војих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрват |
| аше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милан |
| мо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога |
| тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико |
| а, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сло |
| м усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораш |
| е душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се |
| и.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећа |
| , да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шес |
| о волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта т |
| собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мр |
| Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, чет |
| тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да с |
| ебо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да по |
| мо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да п |
| пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да н |
| и.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p> |
| а још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрват |
| ао народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два им |
| болеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} |
| само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка свој |
| јим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и пон |
| лед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га вид |
| онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се |
| ку, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са с |
| лела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p> |
| ите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледа |
| м на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бе |
| рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p |
| аш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је д |
| аш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и |
| ао тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мир |
| ед мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи |
| — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће оз |
| аш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан |
| егово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра д |
| јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а |
| догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио то |
| Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <mileston |
| е нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека |
| ењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може |
| ба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима |
| </p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p> |
| /p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се |
| свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и |
| ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бит |
| оштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} |
| ан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се |
| није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаш |
| а бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њ |
| Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викн |
| и се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! осве |
| дим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи |
| лила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално др |
| <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како |
| народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— |
| це!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb |
| ештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</ |
| /p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко врем |
| поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p |
| и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Ср |
| о:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђ |
| у и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирн |
| } Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали |
| > <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> |
| г мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се |
| бима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> < |
| ну и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, п |
| лике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се |
| Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Госп |
| рате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> |
| te> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l |
| <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> < |
| ихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо мо |
| Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!< |
| обом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Х |
| gn>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су |
| штва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који им |
| братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола ода |
| и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p> |
| Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друш |
| l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше |
| шних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— |
| <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да браним |
| и рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрод |
| тавити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред соб |
| за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p |
| <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као с |
| дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зрак |
| свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми у |
| .</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p |
| убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила |
| - Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је |
| о упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја у |
| м, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> |
| рвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру |
| револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује |
| ку — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођи |
| што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, |
| и кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није леп |
| тим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но н |
| стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млата |
| е револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду! |
| у моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она |
| а је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срд |
| на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну |
| ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њег |
| не и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— |
| гнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснуј |
| неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама |
| мо куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивн |
| о ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> |
| пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — |
| е Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А отк |
| ку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне госпо |
| — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мрж |
| м корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се |
| толице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter |
| е према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... |
| вајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и |
| оји јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најп |
| ући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну |
| ћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског пе |
| био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав чов |
| ме несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја до |
| говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободн |
| ијатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Пр |
| — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно |
| десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш бла |
| ти руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злат |
| тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети! |
| о!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је |
| а променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, |
| е и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србин |
| Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гле |
| драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те и |
| Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> |
| рати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p |
| ..{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.< |
| па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу |
| ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати |
| прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Ж |
| век.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, |
| <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> < |
| има, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} |
| >Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Зла |
| оци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни ст |
| не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рек |
| бити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји др |
| удети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} |
| и Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће |
| а и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један |
| те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде |
| ни! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p> |
| соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна |
| и.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} |
| е поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{ |
| а!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... |
| ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p |
| ана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрос |
| отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе т |
| ..{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} |
| . а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...< |
| } Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на |
| рн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удара |
| нитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољст |
| е бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то |
| ом отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шет |
| е рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?! |
| сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја са |
| и се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше |
| ди са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> < |
| свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом раз |
| ка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше З |
| ата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стига |
| p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим |
| удрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата |
| изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, т |
| знајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} |
| рно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје |
| </l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.< |
| ање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин пр |
| држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Зла |
| , да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — ј |
| .{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти |
| ише да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин вели |
| а заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" / |
| <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> |
| пишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође ов |
| </p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега. |
| Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p> |
| } О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони |
| од, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле |
| томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треб |
| и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Ист |
| ас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће |
| живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! ж |
| си дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухв |
| } Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узв |
| м отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти |
| ач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, |
| обу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше св |
| Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Прим |
| Ј</head> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на |
| оспођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пев |
| у Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - |
| ер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb |
| з народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Н |
| Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Д |
| умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо |
| е он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити по |
| во Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Ч |
| га друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнод |
| е онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часак |
| што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p |
| ирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину ис |
| а умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч |
| ју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени |
| и која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме... |
| а се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата ви |
| ј сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— |
| убликом не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, диви |
| , ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се |
| Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то |
| сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле |
| већа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p> |
| огао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да |
| и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сло |
| е слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као н |
| , и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела сл |
| <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом |
| то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>По |
| о!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату с |
| врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! |
| {S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по с |
| ила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зи |
| е човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природ |
| он природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, кој |
| ко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добр |
| е љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“ |
| Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и М |
| оравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час п |
| да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим |
| д укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је св |
| а би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другари |
| ања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разбор |
| упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику |
| ав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше |
| о слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и |
| е и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у |
| > <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: |
| се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај пред |
| онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа |
| браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике |
| заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S |
| ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле |
| м хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој |
| е — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположе |
| писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, |
| а што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од |
| Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Им |
| ан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи |
| агда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо госп |
| је ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, |
| заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> |
| те мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је о |
| ило, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш |
| срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!. |
| орам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} За |
| х могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме |
| б?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S |
| та госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Ма |
| висио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о том |
| што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, пон |
| пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисл |
| слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Ка |
| Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење |
| х!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен |
| створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} З |
| , што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душ |
| сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Теб |
| !{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздраж |
| , која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстим |
| , кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар |
| т, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разбор |
| ћете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Госп |
| 34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! |
| — Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?< |
| ер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрв |
| Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и а |
| се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> |
| !... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{ |
| ње невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти |
| {S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака |
| воје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, ко |
| д једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибер |
| агано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није |
| опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> |
| <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече о |
| прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад ј |
| си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у |
| небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше |
| . шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражен |
| } Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али |
| авише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране |
| ма себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прс |
| меша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри |
| роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тр |
| учај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, |
| вао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала т |
| ико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не с |
| роклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси |
| е и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је |
| ватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треб |
| бин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је |
| <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знат |
| о тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! |
| енце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка |
| ргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чује |
| вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се прибли |
| људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје |
| н је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} |
| ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за |
| е Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе в |
| намо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у |
| тишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе |
| у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани |
| ожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је с |
| ти, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има пос |
| а вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Ива |
| .{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} |
| Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не бр |
| ема облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверск |
| радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у т |
| Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кће |
| оме је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, |
| е.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча |
| <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> < |
| > <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потп |
| е он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да |
| еман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} |
| бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка. |
| не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — при |
| се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља нау |
| о могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! |
| те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... |
| е ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минк |
| што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто та |
| доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и ре |
| Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па |
| ржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испр |
| оћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе. |
| атске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <p |
| /p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отр |
| упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово су |
| адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и ре |
| .</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не б |
| >Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихв |
| у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb |
| еволвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђа |
| и мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, |
| Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раз |
| имо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он |
| хвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зо |
| еког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упо |
| земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе сло |
| освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Поле |
| теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим |
| пи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} |
| еђу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета |
| Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} |
| Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне бо |
| е двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} |
| <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</ |
| и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта |
| вде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два |
| <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, с |
| м разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји |
| Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, д |
| </p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен |
| уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Н |
| је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати |
| хну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка поја |
| а поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је п |
| препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како |
| ти.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш |
| колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће на |
| Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Мин |
| ог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати |
| /p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му п |
| како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом мате |
| а је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много |
| сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео |
| е шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> < |
| ек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то с |
| им.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја п |
| с амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руц |
| о — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он у |
| p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и по |
| > освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежал |
| вета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полет |
| р не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе. |
| > <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Мила |
| ек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p> |
| и, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Мил |
| н?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте год |
| и се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p |
| била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје. |
| јој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси се |
| е.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укочен |
| ико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, д |
| ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да с |
| где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва ч |
| ш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га |
| дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале би |
| > <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој! |
| де тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се поја |
| је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо |
| држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па о |
| аши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љ |
| до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до С |
| кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му св |
| дујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са сво |
| и људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минк |
| љани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се |
| <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не |
| теље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, |
| тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p |
| .</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> |
| </p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....< |
| .</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не |
| уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! у |
| Е</head> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прсти |
| О</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час |
| ато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p> |
| о, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p |
| оса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте |
| Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пр |
| уке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опро |
| обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се |
| је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздра |
| {S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам |
| е с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишља |
| кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} |
| апутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> |
| е кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога |
| Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на к |
| ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне |
| ати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван |
| им гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже о |
| ече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше уз |
| ши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> < |
| — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите |
| n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па |
| че: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који |
| е и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај |
| е, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за |
| захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допр |
| рихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја |
| ма! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хр |
| ама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било ме |
| то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p |
| не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену ру |
| тра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, ко |
| лато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — |
| о у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — у |
| изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братств |
| >На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на |
| — Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестр |
| а узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, к |
| овао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до |
| племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха |
| ваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опе |
| н дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</ |
| ољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео ја |
| у.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо |
| се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} |
| м срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила |
| ма, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Не |
| и,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Стани |
| и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући |
| <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхтали |
| ше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме. |
| у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, им |
| } Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по |
| дишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем |
| ружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, а |
| и руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p |
| ..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих |
| p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, |
| тине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> < |
| ћи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p |
| ша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? — |
| амо! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше |
| о на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.< |
| едаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише |
| мира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата |
| p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане |
| откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За ким |
| </p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — с |
| им погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата |
| дговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n |
| га тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> < |
| коченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се |
| Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се |
| није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка пр |
| </p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српско |
| и ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љуби |
| ину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушк |
| говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вешт |
| роменила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, кл |
| лата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете |
| ше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— |
| Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p> |
| вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра |
| } Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према |
| азум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости |
| оји се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме |
| савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више пошт |
| S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посмат |
| најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Кој |
| — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пре |
| ише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је |
| p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећ |
| брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам |
| ој!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито посл |
| ас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето |
| аком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у |
| љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За све |
| тима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зор |
| — А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} |
| рудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима. |
| јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш |
| лата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— пр |
| срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирис |
| га занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беш |
| венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут |
| илану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.< |
| ут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју |
| отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— |
| </p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{ |
| ила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Веруј |
| оја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао |
| ј је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што м |
| обро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А ка |
| ји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, |
| ош и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народност |
| сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша |
| несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта ради |
| агда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите д |
| и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>тра |
| Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</ |
| , да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од св |
| Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Мила |
| га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Ш |
| > <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.< |
| не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти |
| !{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш |
| p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зов |
| не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злат |
| оро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег |
| обедила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с |
| ив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Зла |
| лети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побе |
| е беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се за |
| цо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пруж |
| ши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Ш |
| p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, ко |
| постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но |
| ако јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у к |
| p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш |
| {S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној. |
| тво из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p> |
| у закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затвори |
| ра до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела |
| та седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.< |
| збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од |
| p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога |
| највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне плем |
| а, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички |
| ед свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су |
| е јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим |
| у рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p |
| свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се с |
| <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћет |
| ам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{ |
| и. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане. |
| ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је о |
| у и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њег |
| ене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уз |
| Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Зл |
| је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S |
| ста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— |
| <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, нес |
| не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме |
| озитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као |
| их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду |
| {S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухва |
| <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Је |
| ватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златино |
| к само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је л |
| > </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— |
| римите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. |
| а очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — |
| ако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, п |
| Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p> |
| љ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што с |
| ма, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, |
| Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и |
| а.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стај |
| p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу ск |
| > <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио |
| о и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан |
| бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио |
| право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади та |
| ља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револ |
| е.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Ср |
| милуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — |
| Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мен |
| а....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтел |
| p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> < |
| n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што |
| наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је |
| илан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — |
| ановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму |
| </p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> |
| p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Ст |
| >— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему док |
| ако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући |
| Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше |
| /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> |
| жила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отв |
| м вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте ув |
| <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп |
| — То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml: |
| рема Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p |
| роз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинит |
| викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јес |
| увши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пре |
| емам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и зап |
| .. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; |
| а. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрост |
| и, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— |
| ри господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n |
| бу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— |
| дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват |
| е умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у кој |
| е повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њ |
| S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај ст |
| о да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози С |
| осте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се |
| и гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку зам |
| па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше. |
| ко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата |
| победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води |
| нка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са И |
| ата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши З |
| још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком |
| , баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је |
| зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора виде |
| е....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не вид |
| еволвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да м |
| и нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n=" |
| м лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} |
| {S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недељ |
| тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли ру |
| и!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући г |
| Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајеви |
| усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живел |
| а утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!< |
| вши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S |
| ила на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је |
| ла на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу |
| ла је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су у |
| ласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по т |
| ом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја |
| е мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и |
| ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p |
| аумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, |
| >— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p> |
| и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њ |
| егне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, |
| ива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хт |
| у дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у сп |
| S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!.. |
| он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <h |
| створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, |
| на час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако пр |
| оследица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Н |
| та више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може би |
| Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — и |
| први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу |
| томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одуше |
| > <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од |
| Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И |
| некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, бо |
| а врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — |
| .{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савет |
| осподине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</ |
| мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она |
| јпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са сви |
| ући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> < |
| астајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — г |
| а га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код ст |
| о родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Х |
| а се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени сле |
| !..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} О |
| > <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоче |
| лити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> < |
| те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо |
| да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи |
| а служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим |
| век сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је |
| сти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збо |
| лико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} В |
| познам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћ |
| ј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — |
| уби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> < |
| н је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да |
| и за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене |
| .. зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збора |
| Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{ |
| абостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса трг |
| а твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука м |
| оће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама |
| очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} |
| утку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас ра |
| ту.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми ј |
| век, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада му |
| желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његови |
| ="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се пок |
| <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где |
| и је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, д |
| жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> < |
| пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја с |
| >— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! |
| <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећет |
| /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове |
| радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изне |
| p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран |
| е се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости |
| ас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево С |
| тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онд |
| ко певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — |
| таде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се по |
| {S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумел |
| разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љ |
| да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави чове |
| /p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје |
| их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, д |
| иња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минк |
| <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи |
| АН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</ |
| те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем |
| адаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, ши |
| м у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са пе |
| е Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на т |
| ући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним ус |
| с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја н |
| ше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станим |
| о на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви |
| ујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на изми |
| дити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, же |
| p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на |
| а.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна |
| Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на с |
| милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благослове |
| рила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, к |
| <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне н |
| ви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> |
| !{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Тако |
| и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати св |
| међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— |
| м снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{ |
| ад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Х |
| љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па прит |
| недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време |
| и будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, кој |
| > <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицо |
| и; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, |
| тељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} |
| а! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у |
| друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кл |
| ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зор |
| а је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могос |
| и ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, кој |
| еце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад |
| </p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> |
| и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— |
| ... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој |
| > <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и |
| ра држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па |
| но ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, |
| се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су |
| прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских |
| Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!.. |
| е Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овак |
| на најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минк |
| <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозвол |
| ити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубит |
| изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p> |
| т устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право |
| ите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови сла |
| , расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце |
| не с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појав |
| ма.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Зл |
| !{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S |
| о.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и р |
| дљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слог |
| ако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: |
| Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <q |
| Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја |
| жаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржњ |
| о стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:< |
| ане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n= |
| p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и ход |
| аху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побег |
| та отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> |
| ора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене о |
| лед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је |
| ла, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам |
| не подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет к |
| дем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђ |
| о ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На т |
| е.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је < |
| анас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне ск |
| на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко |
| мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаш |
| бра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter" |
| пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну |
| е!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти запа |
| > <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?. |
| Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> |
| и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам |
| наш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај |
| <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети. |
| , управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјав |
| боју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на т |
| /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове. |
| г грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовић |
| <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за т |
| дор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се слам |
| ...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Кр |
| е племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, как |
| обу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Т |
| и сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је преша |
| Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те |
| На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> < |
| <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— У |
| та, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их |
| > <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта р |
| е Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— |
| по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже |
| ем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извади |
| тиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни |
| ица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога |
| а не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то р |
| дујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођ |
| удите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и |
| ико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овд |
| с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> < |
| РБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размириц |
| — Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да |
| еднодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата |
| лку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је |
| анин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Н |
| до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и поста |
| p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у |
| > </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! |
| анимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропа |
| а, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, крас |
| p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минк |
| шим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи |
| е.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако б |
| свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа |
| , ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи |
| вљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем |
| шљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> < |
| и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду |
| е на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Од |
| ј! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорк |
| аде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе |
| то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, |
| опустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то |
| ше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкај |
| мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, к |
| ши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беш |
| доше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радос |
| > <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верн |
| вораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Прими |
| пазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и заб |
| >На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даљ |
| помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе |
| </p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Маг |
| љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику уз |
| вог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— |
| е и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који так |
| о тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да по |
| У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l> |
| Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p> |
| {S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— |
| и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p |
| г, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сла |
| љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји |
| } Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те |
| ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине. |
| вела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, пр |
| пали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо |
| мтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима ва |
| им делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, |
| напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, |
| јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати |
| усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, к |
| Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.< |
| а прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, пл |
| напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкињ |
| а нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{ |
| остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедо |
| p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запита |
| >Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме бе |
| м Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „уж |
| Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Иве |
| знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помаг |
| оји крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш т |
| — Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} |
| и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела на |
| ина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут |
| гу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни буд |
| Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива |
| и да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ј |
| /p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — р |
| тва, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, с |
| ли одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта |
| — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — ре |
| уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа |
| Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шт |
| жем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да |
| b n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Шт |
| е га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасењ |
| <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TEI> |
| среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и |
| евљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и |
| вне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као |
| у љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће |
| столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја |
| се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људ |
| је ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе мно |
| два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својо |
| ан народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и |
| вата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег |
| гих народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слаби |
| боко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко |
| ата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица ка |
| речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала са |
| доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе так |
| } Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим з |
| пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу |
| једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни буд |
| .{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрват |
| лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Д |
| и Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вра |
| кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима |
| умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и в |
| жни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Бу |
| отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Б |
| , Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l> |
| тељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу |
| јом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осв |
| есму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликн |
| п — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Пр |
| д себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада! |
| о се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l |
| ојави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи т |
| У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав на |
| — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... |
| > <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној приро |
| акт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одуше |
| ти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, кој |
| инка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- р |
| p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато |
| Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела.. |
| и најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} К |
| га права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи |
| дујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, |
| ко дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти ј |
| да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко |
| и, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо... |
| ечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измире |
| лата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, |
| тола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све ред |
| и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Зл |
| > ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на к |
| {S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво |
| то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{ |
| ме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се |
| моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој св |
| !...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Зл |
| наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и |
| е, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, о |
| едаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше за |
| S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} |
| кну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду ви |
| <front> <div type="titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>Р |
| н:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже |
| Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} |
| одило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте ј |
| Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери мој |
| тске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братс |
| А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш |
| Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у сл |
| } Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и |
| , ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о |
| који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста |
| га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих |
| учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба |
| исам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад |
| е за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p |
| ванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су по |
| иште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад |
| си Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати лев |
| е брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, |
| } Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почн |
| .</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже |
| <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — |
| хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође р |
| а слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— ре |
| Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л ви |
| и до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до |
| ко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи |
| исоко небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на на |
| } Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наи |
| мани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можд |
| замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје |
| за!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> < |
| овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца |
| Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо |
| ли те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском |
| тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станим |
| а! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане |
| о је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дис |
| и о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> |
| рбином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избран |
| 6" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у |
| ављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство |
| па.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача |
| есној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> < |
| b n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте |
| жи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и |
| стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кра |
| под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дак |
| ату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и |
| p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га з |
| а Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> < |
| b n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата бе |
| Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе |
| које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то знач |
| ма...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, |
| о се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу, |
| орко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске о |
| јевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братств |
| .{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А дана |
| а једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и дол |
| она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S |
| !...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, го |
| љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрва |
| S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да |
| је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гле |
| је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душ |
| руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше |
| ка добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огле |
| ! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! |
| збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и с |
| прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јој |
| бима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу |
| вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било |
| вши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина |
| а руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час гус |
| их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радује |
| српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле! |
| е ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу |
| та дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уни |
| p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} |
| ше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао |
| руштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женск |
| о разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} |
| застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузе |
| м родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љуб |
| овек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!. |
| а један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мал |
| је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја |
| ба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам |
| жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше у |
| оп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиром |
| ли — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с |
| ај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрли |
| </p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише |
| >Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> |
| ојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — П |
| ја оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни б |
| ата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Осве |
| сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Свед |
| е се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас ви |
| занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те с |
| лаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> |
| ацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. |
| демо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми св |
| у дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па |
| ј живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не из |
| , биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздо |
| </l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти с |
| у ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи |
| ама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> |
| ">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n= |
| а на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} |
| вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - реч |
| > <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не зн |
| м, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој банов |
| есет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— |
| вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дош |
| <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и М |
| с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавиш |
| ајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта |
| за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>К |
| те!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ће |
| слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече |
| само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са |
| лога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њ |
| <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није н |
| орко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорк |
| шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо |
| а од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— М |
| <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко. |
| риле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко |
| ше сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно |
| ма.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу. |
| — Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и |
| и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, п |
| рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим п |
| ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Ј |
| осао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав |
| Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— |
| а! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас м |
| , кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну |
| се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђа |
| м, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу |
| та спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, ре |
| упи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те се |
| а свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом |
| али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова кра |
| лико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женски |
| тиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком униве |
| ="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за |
| и рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај да |
| говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђ |
| есној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколи |
| ка, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини |
| но, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече |
| им делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је |
| је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком |
| gn xml:lang="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата |
| н је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љ |
| ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — |
| у и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n= |
| е своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{ |
| биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шт |
| ети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, х |
| нако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће |
| ! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb |
| бодна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неко |
| а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да пре |
| и пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите |
| е.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га |
| нити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила |
| а вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у соб |
| има, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станими |
| /p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, река |
| аздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој |
| му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полуде |
| , казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин |
| а не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите |
| е у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим с |
| ог њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за |
| сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша |
| Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде нем |
| uote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живе |
| се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата |
| а земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, кр |
| то?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} Т |
| , умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин на |
| дити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p |
| ке — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груд |
| вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја и |
| у!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет |
| реме двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спрем |
| S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се |
| p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> < |
| еко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} |
| ртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој повра |
| ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љути |
| собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млад |
| тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међ |
| ватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође рев |
| и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од с |
| сто љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да п |
| инута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми |
| ога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, п |
| совир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том |
| ледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим |
| Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| атима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је |
| јој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.< |
| ивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> |
| ођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живел |
| зволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка |
| Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или |
| ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме |
| бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда |
| м, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознат |
| због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица п |
| ада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њ |
| ове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и |
| ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину |
| че:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предл |
| и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим |
| осно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотера |
| да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужнос |
| авађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни т |
| им родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством |
| S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва |
| творите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад |
| ужимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као шт |
| т’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ |
| о час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и ви |
| бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, |
| осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не |
| ом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — го |
| S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како |
| љају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Ср |
| /p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p> |
| мишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда мо |
| Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес ам |
| овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам сле |
| утку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише |
| атска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreig |
| сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, |
| а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: |
| САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕО |
| то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb |
| е умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше он |
| рло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, |
| S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са |
| "titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из нар |
| <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су ствара |
| луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи о |
| р. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не бе |
| тво.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко п |
| н беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. |
| е ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени И |
| } Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни |
| уку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихват |
| , но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним |
| ожи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци |
| аца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Јо |
| ко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелк |
| оста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S |
| ..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? |
| pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чуд |
| .. љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{ |
| а?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двоб |
| хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Им |
| мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо м |
| уди на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљ |
| е.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман |
| уди?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти |
| То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо |
| </p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— |
| >— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговар |
| .. затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети.. |
| ир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти с |
| љице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих |
| дох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта |
| зан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће |
| е име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који |
| исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част д |
| вам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви |
| — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Нар |
| уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> |
| рете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, ка |
| >— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душ |
| утио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p> |
| , што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на |
| а то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ к |
| дним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{ |
| ској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватс |
| како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од |
| манску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} |
| части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њег |
| ашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће з |
| ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, д |
| Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> |
| чин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала |
| д собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога! |
| дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оста |
| а, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} |
| и.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. |
| </p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна би |
| примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То |
| лата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.< |
| оје пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, |
| тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила |
| Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом |
| се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуца |
| га дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, каза |
| и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА< |
| pb n="79" /> <head>V.</head> <head>ЊЕНА ИСПОВЕСТ</head> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло ј |
| са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту |
| ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} С |
| Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро |
| укавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући |
| > <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... сла |
| најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који ј |
| n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заи |
| м руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p |
| вонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Див |
| рв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — |
| езиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се |
| лан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати рук |
| рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако б |
| е чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си неког |
| ав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зор |
| ти лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она |
| ио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење |
| p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p |
| ти смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног |
| сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част |
| е хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, |
| аза врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга |
| тске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> |
| ним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са и |
| {S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви т |
| рећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— М |
| да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја мож |
| >— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: д |
| Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Ка |
| ад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја са |
| оз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; |
| Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велик |
| ораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... уми |
| морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p |
| ској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!< |
| p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!.. |
| и људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их |
| оја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим |
| тско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- |
| .</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их |
| ке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети м |
| !..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Је |
| е благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десн |
| овек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Ж |
| p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван с |
| н, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на |
| ла!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудел |
| трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша с |
| трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трп |
| више се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас |
| а, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Мил |
| олико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — гово |
| тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... |
| као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— К |
| ату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато |
| ем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао ј |
| ећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само |
| о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, бож |
| ћао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се |
| зи Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како с |
| моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, |
| .{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже г |
| и леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздис |
| p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрв |
| ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови |
| Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> |
| а седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била н |
| ћи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усх |
| иста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не мо |
| рватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p |
| Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама са |
| ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, син |
| ити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би |
| чује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, ка |
| нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би м |
| зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видет |
| и западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу |
| мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити |
| Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми р |
| питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори З |
| тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{ |
| о. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрват |
| Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се |
| {S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недељ |
| амет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја |
| /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да буд |
| јем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, |
| > <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом свој |
| н је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам в |
| н пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, к |
| Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут вид |
| груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} |
| већа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка |
| а крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на |
| и морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређ |
| ује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да |
| — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је н |
| е, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, |
| /p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S |
| Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угл |
| ушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом с |
| а сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одг |
| бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако |
| оло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створ |
| .. полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - |
| према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збора |
| пунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у том |
| красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је вр |
| милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> |
| ите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} |
| о хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први |
| че Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чује |
| а буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — реч |
| вобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрва |
| дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће |
| срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети И |
| аслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова |
| едом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо с |
| а од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата сво |
| па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - |
| за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} |
| је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости |
| е волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, |
| о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} |
| вади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> |
| Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога траж |
| њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти |
| вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То |
| лазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учт |
| м томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p |
| права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје |
| ио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је |
| ..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући гов |
| супрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело |
| <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од ср |
| подине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> |
| ти, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p> |
| к, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучи |
| <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове з |
| до дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изнена |
| ажио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда |
| схићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад |
| Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја |
| ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њ |
| шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам м |
| си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} |
| n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S |
| о иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Н |
| гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мо |
| {S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски г |
| — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, |
| ... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> |
| ата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не мо |
| {S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо др |
| д бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не |
| ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази пра |
| ко народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је бе |
| и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> |
| ја, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити |
| } Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрв |
| а!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зор |
| а, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n=" |
| њачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па |
| сно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заи |
| {S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако бла |
| своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стиска |
| Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш велич |
| — прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш. |
| нђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад |
| ље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад види |
| добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ј |
| авио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захва |
| аном упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио пр |
| ређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па о |
| ле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по нов |
| мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе |
| ест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом |
| аше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — |
| {S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} |
| </p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Нас |
| {S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на в |
| ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад свој |
| оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни буд |
| n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станим |
| <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна би |
| а му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, |
| {S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — з |
| — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти |
| еш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И да |
| ти тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша |
| ј ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Стан |
| мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Та |
| е вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то |
| {S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом |
| нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко |
| да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај |
| инци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— |
| јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам |
| је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „З |
| лницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, под |
| због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа з |
| ре бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека |
| ји.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако дал |
| p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико увери |
| p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја |
| азати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како до |
| дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже |
| ир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са С |
| па, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају |
| н!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, м |
| , — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође |
| а је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимир |
| о, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знам |
| е.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођи |
| н близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту сре |
| е је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико ча |
| ет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се ч |
| на је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни |
| иташе он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нест |
| Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављ |
| ницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због |
| драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Н |
| о допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како |
| > <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} |
| ...{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро |
| а, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p |
| ала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка |
| тавио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— |
| </p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут ус |
| ати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уз |
| корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љ |
| тане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену. |
| туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш мл |
| еђу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зо |
| собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Ср |
| . убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му |
| вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив. |
| p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и г |
| ог нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу |
| љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута |
| атства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од а |
| ом у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је в |
| и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — |
| нимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећа |
| :</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су |
| дећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет |
| љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Пом |
| одило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Т |
| скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љуба |
| ="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила |
| ра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Стани |
| спођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</ |
| да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, ов |
| а послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоња |
| ти последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{ |
| и крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро |
| је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.< |
| родно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... |
| — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихв |
| анцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, к |
| је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре нек |
| евајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: |
| м га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу п |
| е је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— |
| видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да |
| т њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је |
| Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајт |
| на.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат |
| то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p> |
| рко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, |
| љива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онд |
| муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећа |
| <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти |
| аше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је |
| ту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Прв |
| у узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Бе |
| иле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се из |
| едим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи |
| какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигну |
| Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, |
| че Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сам |
| а улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!.. |
| оваше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узруја |
| вио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освет |
| асто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поз |
| о!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то |
| Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — п |
| засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила |
| сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би о |
| збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети |
| И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Н |
| љу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван |
| /p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичу |
| </p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је |
| </p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
| упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене |
| м, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене. |
| ојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова |
| уго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста |
| станку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба ш |
| име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народ |
| после изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</ |
| Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{ |
| еби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка с |
| /l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп |
| /l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп |
| /l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Х |
| ,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!< |
| ,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп! |
| ,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ |
| > <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Х |
| l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп! |
| l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп |
| Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.< |
| рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече |
| је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и предст |
| нка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш |
| астао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећн |
| ша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штов |
| н, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је м |
| ="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да |
| лас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{ |
| м, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чел |
| абавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати |
| час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга |
| , пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти див |
| ...</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран |
| S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и |
| анимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</ |
| ака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико д |
| се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, т |
| Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њим |
| ече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:< |
| n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам |
| договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога |
| ако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати п |
| >Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — р |
| рила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле |
| лази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Срб |
| и вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> < |
| и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шал |
| зини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</ |
| ни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе |
| у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зор |
| у, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... |
| :</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, |
| и.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природ |
| мом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила н |
| другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну соб |
| {S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — в |
| жи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се |
| својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће в |
| у стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача |
| какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане с |
| .{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам такв |
| отово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се у |
| ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или п |
| о, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати |
| и Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га п |
| мири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! о |
| радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к с |
| Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово. |
| уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално |
| на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили! |
| } Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме |
| Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, |
| оварати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш. |
| з твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хр |
| је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки |
| јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде са |
| тим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе |
| едаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, луп |
| илана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полет |
| ош над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може |
| .</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисл |
| ма.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но |
| а Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> |
| ред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} |
| сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си не |
| то, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођи |
| агоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом |
| и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да |
| ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радуј |
| и! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, је |
| ану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај на |
| ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су |
| до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више п |
| ндурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... |
| “...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће |
| до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.< |
| близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече М |
| м.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> |
| драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети |
| </p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не |
| рећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се |
| љан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Ива |
| {S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Теш |
| а!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корет |
| мети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви |
| > <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и му |
| у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја ј |
| :{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људ |
| мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба |
| и налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву зем |
| хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} М |
| је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!. |
| а!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био чов |
| пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, |
| а је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон при |
| адога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила |
| закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, |
| ја братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не |
| ству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што |
| туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погреш |
| племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Бож |
| р — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то |
| здахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка п |
| <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — пр |
| к</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише п |
| а у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би |
| и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, |
| разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И |
| стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти при |
| у Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">succus</foreign>” наше идеје |
| Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те з |
| ри, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Де |
| то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се |
| Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљ |
| ост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох |
| /p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, мо |
| о човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{ |
| изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друш |
| S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу |
| S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства |
| , те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав |
| раше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себ |
| ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење нев |
| ан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се |
| Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам |
| га народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других наро |
| род крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од |
| о се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу |
| видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година |
| је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав плем |
| ст није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, мл |
| сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволи |
| ако је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој |
| икаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим |
| обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој ј |
| ахвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити |
| орко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко узд |
| у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће |
| д мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и |
| ак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив |
| е Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — ре |
| да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој б |
| спођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити шт |
| {S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{ |
| боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је пошт |
| се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па как |
| и на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је д |
| S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па |
| се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава |
| > праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским ил |
| ?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} |
| па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет љ |
| кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, |
| > <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде |
| на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше |
| е целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говор |
| ко певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! |
| е венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се |
| несрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта |
| ена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у дв |
| се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави нап |
| !{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се |
| ..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама |
| p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који |
| особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим |
| <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огле |
| несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S |
| ре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, де |
| од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе |
| клињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} |
| млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као |
| естимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" / |
| едним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, |
| једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим ј |
| де синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно с |
| тали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По |
| љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнок |
| pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, |
| азумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — при |
| ка табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, т |
| и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди З |
| те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском ра |
| рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се з |
| ћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — о |
| адедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> < |
| нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....< |
| и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње сла |
| јана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — |
| почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако пр |
| хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, к |
| мо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, |
| , српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као |
| у ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за рук |
| дахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.< |
| ?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никог |
| Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сиро |
| се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! |
| а оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја гд |
| љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати |
| овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он се |
| отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме |
| да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Н |
| а Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чин |
| ц, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — реч |
| ка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме. |
| </p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p |
| идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</ |
| крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их с |
| а гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, |
| а будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевин |
| е чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — ве |
| /p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и |
| } И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога. |
| огла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох с |
| Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> |
| Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите н |
| Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који |
| њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуц |
| , да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни |
| тски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љуба |
| је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми |
| мети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме |
| е могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку |
| ти, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећ |
| народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Срби |
| ади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако до |
| коме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се |
| !{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што |
| смо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађ |
| е тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} |
| рко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, |
| а, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> < |
| /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у то |
| непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике |
| Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Ми |
| <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</ |
| ере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и ст |
| >Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мен |
| а седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећн |
| толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је пам |
| се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једн |
| , извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплет |
| о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свет |
| ="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — зава |
| ј начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Ка |
| смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Зл |
| ше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, дра |
| то, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Ха |
| сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од дв |
| више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n |
| га јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Зла |
| > <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! |
| говорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим побед |
| бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.< |
| ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>З |
| Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се пој |
| их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет ска |
| p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <qu |
| оп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и |
| вата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> |
| Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја |
| поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати |
| оп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорк |
| {S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <qu |
| ица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l> |
| здрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за |
| и си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја |
| сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад |
| {S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, ка |
| хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати И |
| дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка м |
| а бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора |
| собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вер |
| ра, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, |
| пити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи приј |
| {S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сл |
| кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме |
| ружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мир |
| а, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио |
| !{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и пева |
| е, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најп |
| братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</ |
| ко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пи |
| S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</ |
| ало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она с |
| едан, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S |
| } Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече |
| , који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре |
| да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја з |
| м вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— |
| ш будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али м |
| је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} |
| Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} |
| {S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу |
| над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може за |
| p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли с |
| громним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и |
| би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— В |
| у своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — у |
| о јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то н |
| лили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је р |
| бави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p |
| то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије |
| рца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писал |
| ја јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — г |
| олест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, |
| ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изв |
| } Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио |
| лу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из гл |
| ва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватск |
| Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре са |
| ад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То |
| ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздах |
| е ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весе |
| {S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је |
| и их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао |
| оме.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну |
| мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, |
| њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p> |
| аш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срц |
| беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и ув |
| дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна ви |
| рце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</ |
| у ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро зап |
| о народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да! |
| — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубље |
| рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само |
| Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Стан |
| више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио с |
| писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје сау |
| реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у г |
| здравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; ал |
| <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би и |
| рихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p |
| хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — п |
| „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="l |
| их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих мог |
| ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свет |
| рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином |
| Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљ |
| кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре |
| одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила |
| па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја |
| дурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа |
| Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда |
| еру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, за |
| своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А до |
| ? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је |
| о наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо ш |
| везди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу свом |
| а уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше |
| елела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових |
| ад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на |
| таде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Т |
| собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l> |
| ћи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Та |
| куташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Т |
| е, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко ре |
| певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми |
| чне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Та |
| у скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Та |
| здвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с |
| лива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{ |
| } Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских |
| га и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају |
| ровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда |
| ровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?.. |
| гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овд |
| .{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се |
| е из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја |
| хтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела |
| > <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седиш |
| м.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уз |
| ђица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? |
| ћ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој |
| <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</ |
| <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</ |
| <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, |
| l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> |
| l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l |
| l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, |
| <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l |
| <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</ |
| l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</ |
| ата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њ |
| и никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила бил |
| ара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то сам |
| } За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско |
| оћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p |
| n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је |
| } Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, д |
| вобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p |
| "> <pb n="59" /> <head>IV.</head> <head>КАЈАЊЕ</head> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђа |
| та у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> дана |
| види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај кр |
| случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — п |
| су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад |
| Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што с |
| <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у н |
| боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје |
| своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> < |
| ко су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта ру |
| ко се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, |
| деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се на |
| шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене |
| ме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се |
| опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То м |
| ко се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— |
| лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни в |
| {S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела свет |
| е и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> |
| ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S |
| а урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога им |
| ли, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да уч |
| рем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{ |
| ој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско нар |
| анас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се |
| казати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрва |
| госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или |
| ласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати. |
| у Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на т |
| и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка |
| ави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми ј |
| тујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p> |
| о, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="2 |
| вету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за т |
| ица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако |
| игао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и в |
| ли пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чека |
| ам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Мил |
| коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} |
| шавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Ми |
| ад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше |
| с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у |
| та чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораш |
| и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснут |
| аше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! р |
| е.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва проме |
| гледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати |
| оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, |
| он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то у |
| ј слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрват |
| , мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме |
| ре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим |
| > <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје ч |
| епеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и ре |
| - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш |
| > <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њ |
| нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} |
| ао сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похва |
| ти, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина |
| се та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не доп |
| је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане |
| <pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер |
| тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле |
| .{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{ |
| Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но н |
| Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, б |
| и ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, с |
| p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А з |
| </p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, ка |
| готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се |
| мо имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, тр |
| {S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба |
| о.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице |
| лане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сањ |
| па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми |
| ске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} До |
| уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи б |
| и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{ |
| орам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало |
| ђање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су |
| Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право |
| коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђ |
| г потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађ |
| сече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погл |
| а имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је |
| изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узв |
| ве гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га ув |
| упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да |
| ала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p> |
| и крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, |
| , који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње |
| сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — |
| од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — п |
| и....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p |
| ше неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела? |
| и некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Ди |
| ,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> |
| мењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и |
| јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршено |
| р место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би та |
| и дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна са |
| ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то |
| е теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито |
| г тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На |
| фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за глас |
| прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плач |
| — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижућ |
| као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> |
| ок живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони |
| ој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сест |
| н ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погл |
| ам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и ко |
| ћи рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад он |
| ан.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир |
| /p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, |
| овићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожур |
| te> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<forei |
| Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њ |
| Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Се |
| идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим |
| p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир |
| рвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и рад |
| озвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! н |
| ткуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде раст |
| ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љ |
| ово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир |
| n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која н |
| то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата |
| слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око с |
| илан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> < |
| које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам |
| Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— В |
| {S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се тр |
| да, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S |
| p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотр |
| с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на једа |
| и!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући |
| о налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита |
| овек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би |
| лата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шт |
| могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - у |
| е на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је |
| исли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповеди |
| Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а |
| Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не д |
| и?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{ |
| е још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко м |
| је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може |
| — Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{ |
| а?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али. |
| !{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха. |
| .{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... |
| ега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још м |
| то! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не поз |
| позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Мин |
| ко не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би |
| ват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о |
| сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те |
| ећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, |
| ника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?< |
| </p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, |
| а, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Де |
| Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p |
| уца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да! |
| нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, воде |
| .{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на |
| ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Кол |
| овору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости! |
| и трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да |
| .</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак |
| Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Зл |
| ико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не |
| n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајућ |
| ам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад са |
| и без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> |
| ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са сво |
| ечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако сл |
| ишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача каракт |
| .{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот |
| значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</ |
| " /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... |
| {S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв најве |
| , и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима с |
| бе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј |
| другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радит |
| .</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, |
| Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, ид |
| рану.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челич |
| >Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— |
| есигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— |
| међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се зб |
| и песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира |
| от Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока |
| Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} |
| рате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног |
| и то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p |
| која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, ст |
| здахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну З |
| вој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пу |
| ност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, |
| м — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како |
| /p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих |
| е и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> |
| како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, д |
| и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате у |
| , да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Ср |
| е пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је и |
| — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто повер |
| викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњач |
| и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме нап |
| Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} |
| ц лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Т |
| анимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешт |
| ме видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до |
| азделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине д |
| у и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном З |
| децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга д |
| им и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом миш |
| а, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се ч |
| на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{ |
| Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват. |
| жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна. |
| А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — г |
| ни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је неч |
| м.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање наро |
| и?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врл |
| заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији |
| ачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милан |
| лан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства |
| шу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— |
| ок се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, к |
| е висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те |
| част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хв |
| да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађа |
| или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ кр |
| соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Ос |
| моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болн |
| о се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата пр |
| тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим поја |
| Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — уб |
| изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злат |
| као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко |
| Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне по |
| ропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи нап |
| вити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само |
| Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дван |
| са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} З |
| а међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.< |
| сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмља |
| ецо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{ |
| м, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и |
| {S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ов |
| А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу свет |
| и се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за ш |
| наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певај |
| мке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S |
| уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући |
| ..{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} |
| дим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи |
| ! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За |
| реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узв |
| најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка |
| p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, |
| у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, к |
| врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па по |
| ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— |
| S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло м |
| ди?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толик |
| !{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb |
| жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братс |
| евљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с |
| та у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну |
| на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{ |
| победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те |
| је стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само пи |
| одили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобраз |
| добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледа |
| лабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј |
| p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату с |
| е муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — |
| даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револве |
| свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, |
| — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, |
| адите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше пр |
| рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи |
| /p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа ј |
| зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племени |
| орети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, |
| Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p |
| Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p |
| } Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и |
| Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми ви |
| лату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, |
| ра, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто мол |
| рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Дра |
| Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.< |
| агребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрве |
| роде братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, |
| и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{ |
| ита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који зам |
| п — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга |
| е је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвал |
| е много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то |
| т то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — при |
| де расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког |
| ху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом |
| је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отв |
| а рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли |
| свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред п |
| <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, |
| {S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} П |
| аја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам је |
| но ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час |
| мир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p |
| и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка. |
| , и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! |
| ; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није |
| ати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне |
| сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја са |
| ећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, |
| ..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, сми |
| <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он |
| есно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, се |
| S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — гово |
| </p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху |
| гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} |
| затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијак |
| ли ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево г |
| о друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопро |
| — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату |
| служила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа |
| тавила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости |
| емир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и |
| месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не з |
| крвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи |
| оштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али |
| рко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у с |
| столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била |
| аше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој ја |
| гнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема |
| је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у ше |
| и ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p> |
| Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p |
| а) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост |
| а ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, он |
| } Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде н |
| а жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска |
| са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се ка |
| хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо |
| ити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „ |
| S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко! |
| он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоња |
| /p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и н |
| здахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, д |
| аг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са |
| имир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропаст |
| де састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{ |
| n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, т |
| исам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види |
| оњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</ |
| дговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и п |
| } Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља |
| допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети |
| убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да поста |
| нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и |
| а <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у |
| о.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те ниса |
| се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом |
| <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збора |
| " /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира И |
| ction" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на кој |
| је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напра |
| p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друг |
| ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Зл |
| уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од к |
| полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— З |
| > <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> < |
| кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; н |
| сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили с |
| треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за |
| ј тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну бе |
| 10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он ј |
| да је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, |
| дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми бреж |
| </p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице |
| олвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} |
| угој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, |
| рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злат |
| е — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце м |
| ла!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прен |
| дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и бр |
| и и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, |
| S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни |
| орам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} |
| м гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, изди |
| 27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли ш |
| ји у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме |
| ги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље |
| нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози |
| лица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!... |
| ад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догоди |
| и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста кр |
| Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> |
| пита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју |
| е чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такв |
| у: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудноват |
| тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, кој |
| орко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао |
| од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — |
| које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} |
| абост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узв |
| вила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... |
| вај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како |
| питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара |
| сто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} |
| ар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, в |
| } Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — г |
| "53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир |
| >— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била. |
| А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запи |
| се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас |
| и, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као пр |
| /p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и |
| зао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?.. |
| оја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „панд |
| — Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> < |
| деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је |
| што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме оч |
| зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О де |
| бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у с |
| бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица |
| стима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, ра |
| О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвоји |
| Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколи |
| Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихв |
| ва и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та боле |
| Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p> |
| n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше |
| ако је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који |
| > <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ив |
| ђу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати та |
| ше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?.. |
| ја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари |
| њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих трај |
| ота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она |
| ..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Осв |
| може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> осве |
| а!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда |
| рети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љуба |
| нита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако ј |
| ђу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— С |
| с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрв |
| убав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрч |
| мом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су да |
| га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њ |
| и.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{ |
| . — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили с |
| едном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, |
| > <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних ра |
| се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и |
| .{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љ |
| а води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хах |
| свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се раду |
| агребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се |
| бу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме так |
| .{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим оч |
| о ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — |
| — Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Зла |
| азавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин по |
| клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна |
| — Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка. |
| ва братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој. |
| народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и н |
| мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнем |
| ио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, |
| сто радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из |
| ложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, |
| } Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце |
| <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front> <body> <d |
| Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам |
| е показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, д |
| но си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се т |
| о сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на вр |
| вде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци |
| о за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше д |
| p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела ниса |
| </p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о |
| ш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и |
| а</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quo |
| Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је ист |
| о идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожа |
| сто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p> |
| ушу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам |
| сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p> |
| >— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас |
| нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} |
| стане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова |
| .</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот |
| !..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седн |
| главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} П |
| Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да г |
| те ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми вера |
| Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет. |
| о исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао |
| це и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних |
| Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта |
| Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на све |
| а у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико |
| и:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз |
| ике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одуз |
| S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S |
| {S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То |
| е после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, |
| а је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p |
| ју, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој |
| може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А |
| рници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год |
| на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који д |
| људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{ |
| радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир ост |
| и, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да и |
| } То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} К |
| страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то |
| трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхта |
| од људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} |
| ма.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} В |
| рло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нес |
| ко!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији с |
| слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођо |
| >А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</ |
| Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата м |
| намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни зло |
| вати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато |
| > <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —< |
| чком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта |
| ему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?! |
| м причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њ |
| е љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме и |
| Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, пр |
| Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зо |
| како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у со |
| ко клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном |
| — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</ |
| Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе |
| А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином |
| чи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи |
| " /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где |
| прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, го |
| Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Ј |
| у ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{ |
| вему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз ко |
| певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — к |
| знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у др |
| <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— |
| луди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type |
| е Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одгов |
| села у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Је |
| ног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племени |
| натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти дол |
| </p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, |
| је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- Т |
| авапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— |
| нимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилу |
| и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо мо |
| уо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај |
| > <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у кр |
| идам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти преви |
| нчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милан |
| само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под |
| ицама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по |
| ораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у |
| народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, |
| имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох М |
| а на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мо |
| ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да у |
| та у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,< |
| старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? |
| та је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час |
| — Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — ре |
| мо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви |
| ?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту |
| ас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и дел |
| рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу т |
| ата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде каж |
| <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дош |
| и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њ |
| гла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам |
| ко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> ок |
| мире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га |
| уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој д |
| и се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна |
| p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут о |
| ..</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... реч |
| део.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као жив |
| и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Мил |
| <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — |
| не зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и и |
| р, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити |
| Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се неда |
| и, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја |
| акључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође о |
| м грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше |
| р. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и |
| овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мен |
| кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> |
| <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам |
| е да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја р |
| па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те ос |
| е! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе |
| ичкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изнев |
| .... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p> |
| м месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у |
| оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умре |
| Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она с |
| > <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене |
| па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жен |
| ивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на |
| дисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв |
| убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од ра |
| е збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да ј |
| своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршит |
| лишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} |
| Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио |
| нику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} |
| рата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужи |
| О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — уби |
| у:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> < |
| сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S |
| ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тр |
| .</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> |
| тво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ног |
| га неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и |
| ко збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у б |
| рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он присту |
| хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, |
| . —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! о |
| мена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S |
| — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Мила |
| е запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! |
| Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле д |
| нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње |
| 1" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и к |
| Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу та |
| учаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она |
| ин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> |
| ући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмља |
| 17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хр |
| ек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p |
| је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} О |
| е смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући |
| лирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Дан |
| рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека бу |
| </hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива |
| ше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво гов |
| алане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, б |
| м с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Ту |
| оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу о |
| смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли |
| ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од то |
| одника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред с |
| у бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и |
| асти спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај |
| у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у о |
| е проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оста |
| ас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата |
| /p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам ва |
| рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој поз |
| Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржават |
| муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи ј |
| зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше |
| ин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! |
| казала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то з |
| бин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко |
| .</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише ст |
| ем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни с |
| но; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љуб |
| и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кро |
| Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка |
| ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му |
| ини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је зб |
| ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да теб |
| то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па |
| <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чим |
| е се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече С |
| Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклес |
| м и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час |
| — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, п |
| {S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револв |
| шевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братск |
| угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна стр |
| морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о и |
| еменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Ј |
| емљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људск |
| лвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где |
| узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка |
| нас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са |
| ао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћ |
| ; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би |
| боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи |
| р?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате |
| ите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Стани |
| о год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што има |
| ешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— |
| адили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу наро |
| оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних |
| а су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знам |
| ише о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њ |
| S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре |
| вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вел |
| иш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> < |
| из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, |
| скоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ов |
| рате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове |
| клиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч.. |
| ас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила |
| — Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде са |
| и слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не может |
| у, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... |
| ном упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу м |
| ујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу ме |
| љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што п |
| ти.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Зла |
| !... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смило |
| мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрв |
| поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и ру |
| ићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због на |
| ше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Стан |
| љуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— |
| ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала |
| добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ев |
| и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи |
| ’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман |
| од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... у |
| — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родо |
| стадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери мо |
| паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом в |
| и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p |
| почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто т |
| <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту |
| н Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да мора |
| а мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је њего |
| } Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је дос |
| растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доб |
| } Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај ч |
| рем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска на |
| најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисм |
| S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила! |
| м теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минк |
| ... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало |
| ити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата пре |
| к ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</ |
| у,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — с |
| у,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — с |
| у,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> < |
| уку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — то |
| ит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - п |
| ит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - |
| </l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> < |
| ,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — п |
| ,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — с |
| лан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минко |
| х и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — ре |
| мо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци |
| мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и |
| ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и пре |
| , а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако |
| е мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало б |
| Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме теш |
| ући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узру |
| а састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам ср |
| најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за н |
| лепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу ш |
| S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мн |
| оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на ср |
| ве што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме |
| ити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми с |
| срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас |
| {S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави |
| о Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове сино |
| ову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш дан |
| .{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Пошт |
| и, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећ |
| рца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их п |
| Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак с |
| испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мр |
| своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убиц |
| риступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Ост |
| и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} О |
| је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха! |
| Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша |
| и.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал |
| <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити |
| и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, сед |
| задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе ви |
| о.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p |
| имети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и |
| танимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир поло |
| мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека |
| Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, |
| и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p> |
| </p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили |
| Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје прија |
| > <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито |
| творите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем! |
| не.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, сп |
| наест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позв |
| .</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Н |
| Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају ве |
| — То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешк |
| p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам |
| ијатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што им |
| а; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.< |
| јући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван |
| о и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и глед |
| мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окре |
| не пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину рук |
| којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десниц |
| рко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу |
| .</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — |
| Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу с |
| ицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злат |
| не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} |
| бина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и |
| — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевит |
| иближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну |
| и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној |
| е повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се |
| ’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја |
| завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвеш |
| ојом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, пад |
| S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Х |
| дамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> |
| <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли |
| пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га |
| и.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="c |
| та сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то |
| да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаш |
| убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свиј |
| <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, |
| бина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не |
| а, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом |
| страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека бу |
| — О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе |
| дравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и |
| ега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том трену |
| S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и С |
| Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Б |
| <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Мил |
| ерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрв |
| јатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немир |
| {S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима. |
| осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p |
| шамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што ј |
| бима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се пој |
| ма и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слог |
| дујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што ј |
| ћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек си |
| оведи Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави |
| зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану |
| света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам < |
| устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је он |
| ла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; те |
| де Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћи |
| ао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна у |
| вативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погле |
| ин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са |
| што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи |
| на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{ |
| ави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило |
| боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како |
| ловени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш ду |
| певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— |
| сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја |
| ла, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> |
| гу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У |
| собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соб |
| обито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> |
| а као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам п |
| >У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликн |
| да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" |
| Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n=" |
| вековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те |
| поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; |
| нимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорк |
| полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n= |
| а била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и д |
| <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — |
| </p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговар |
| Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p |
| } На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје |
| ом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Мин |
| дићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихва |
| не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p> |
| ници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу мо |
| же бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата |
| /p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкин |
| кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p |
| цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на |
| који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, ш |
| ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој |
| ан.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те м |
| а двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p> |
| , узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и |
| у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и |
| те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, оси |
| аху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачу |
| лата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л виде |
| си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њим |
| p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Зла |
| лата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети М |
| <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хр |
| ст и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељиц |
| можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло |
| Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је |
| ђу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кли |
| је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И ник |
| је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли |
| <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било |
| /p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми р |
| ете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p |
| љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p |
| > <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се |
| тило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата |
| ан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} М |
| се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иван |
| Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг |
| Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу с |
| вши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S |
| имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минк |
| ега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како |
| } Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво б |
| казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} |
| отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> < |
| управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио |
| срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тоб |
| је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат |
| е мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковиће |
| те нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице |
| инили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе |
| томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и |
| њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p> |
| резирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братск |
| идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега |
| Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S |
| рко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге |
| радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, |
| заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S |
| S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на врати |
| > <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драг |
| уку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p |
| <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше |
| илан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — ре |
| Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као и |
| — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p |
| Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости! |
| иле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку |
| иј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Раз |
| ва?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно р |
| l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде |
| l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> |
| е искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од ме |
| н, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{ |
| час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гл |
| о оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} З |
| мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може запове |
| да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И |
| — Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити м |
| Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје огр |
| ас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако |
| о не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко |
| а вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу |
| ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је |
| дели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу |
| ше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у б |
| алеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као |
| дном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе там |
| свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} |
| , па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о о |
| е то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца |
| ; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово ув |
| ирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена |
| ј.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, р |
| е, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила |
| о, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, ко |
| онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{ |
| рба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива на |
| много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања. |
| <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријат |
| сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p |
| ја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с |
| сла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} |
| Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она |
| сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни бож |
| а.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, ш |
| ! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> |
| у ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме |
| ју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пр |
| његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозбо |
| љице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га |
| пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи св |
| о ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он |
| !?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко |
| ао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S |
| им - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, |
| >— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — |
| у за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда од |
| ећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говор |
| а хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p> |
| дела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла? |
| удети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — до |
| > <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздра |
| <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу |
| а.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме у |
| отресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да ј |
| о! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — |
| ше пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, д |
| p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, руку |
| S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је све |
| ти, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче |
| мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злат |
| деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као ш |
| Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> |
| и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав |
| ам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за |
| он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— |
| е уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ниш |
| то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тр |
| тати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му о |
| ој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневери |
| рат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од |
| не вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата. |
| ишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога |
| ан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при ра |
| и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе мно |
| ри, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити |
| ако се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Срби |
| н, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их ник |
| разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та |
| } Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, мо |
| зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над сл |
| је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро |
| , баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела |
| и своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити |
| може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу |
| е...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу ј |
| ха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љуб |
| осмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p |
| може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="sub |
| ад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено |
| мо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> |
| људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затвор |
| имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С |
| <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А |
| — Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ћ |
| ту.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, ка |
| ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрв |
| женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоб |
| ега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мисл |
| људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како |
| готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и зај |
| ведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорк |
| о знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете мој |
| у то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Срби |
| бу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему ов |
| } Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са |
| p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двој |
| ла!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, ос |
| има, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим |
| увши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те |
| заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да н |
| намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, |
| де журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче |
| од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S |
| !...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако го |
| ам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер |
| свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на |
| се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Да |
| у и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што по |
| нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их |
| вате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, |
| полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </di |
| сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатељ |
| то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S |
| го — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Најв |
| Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S |
| лаву, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће ова |
| ас, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се д |
| b n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу т |
| Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне с |
| ео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столиц |
| S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим м |
| тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог |
| ој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, р |
| S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... т |
| пштој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедо |
| ци! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако |
| оје се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} |
| , хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и поглед |
| је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз пла |
| ђаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јел |
| ове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и |
| мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, |
| е видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!. |
| зак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекн |
| илан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што |
| Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женск |
| е!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше н |
| та ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину м |
| називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{ |
| S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговор |
| <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем! |
| ела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне |
| она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>П |
| За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! |
| што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За шт |
| моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад з |
| м нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно |
| срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сес |
| ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета |
| небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш |
| ивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! мест |
| а у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ћ |
| и своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави в |
| ед мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да |
| ш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу мом |
| стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, |
| {S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— |
| т.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притиско |
| а ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, |
| и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох о |
| аху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем |
| <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв |
| а, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у друго |
| Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ н |
| верила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне п |
| адоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен |
| S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све |
| дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништ |
| !{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Ј |
| } Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш |
| љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p> |
| же!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} |
| мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у |
| а...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p> |
| </p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је |
| ! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према врати |
| Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди |
| >— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге соб |
| ећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Ста |
| аше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и п |
| е свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> < |
| ици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори |
| своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} |
| ="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, |
| > <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он м |
| S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је жив |
| Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука п |
| ако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје |
| {S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељ |
| е одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта с |
| ецо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога |
| од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрв |
| <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — |
| > <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спрем |
| ад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</ |
| Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено |
| ?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} За |
| — Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части |
| их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> < |
| да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма п |
| онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући и |
| говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, |
| ш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете |
| рам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до в |
| х мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у |
| ше!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај |
| ар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко |
| Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете! |
| м и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам. |
| је ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не |
| е, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} О |
| што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале. |
| Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријат |
| свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} |
| о што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро |
| ца у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, м |
| ђица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> |
| i> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму |
| е осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — в |
| .{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и по |
| , која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, |
| У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе бра |
| b n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је гро |
| родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубав |
| о дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су по |
| к не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живе |
| то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Так |
| немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забрани |
| н.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а |
| - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у |
| .{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љуби |
| о груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог |
| ро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бе |
| а буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не да |
| е тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане |
| е захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учин |
| кленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, н |
| ином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет |
| о се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позва |
| сан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло |
| Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </ |
| лач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја са |
| да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздиш |
| .</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу |
| ати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, |
| е увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи љу |
| у Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко |
| н и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је од |
| нам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивш |
| клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак с |
| на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и је |
| ајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начи |
| дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити |
| бин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су б |
| ла у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да |
| дак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се н |
| едеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време дв |
| , исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љ |
| S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је ср |
| те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — в |
| — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек ос |
| здржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораш |
| д...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је |
| ој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити |
| — Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се |
| та.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег на |
| p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге |
| </p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> |
| женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са |
| и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срц |
| Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у |
| ине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и д |
| .{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, за |
| ти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избић |
| оћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? |
| а, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста |
| </p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она о |
| ело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет |
| а.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један |
| т корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држах |
| дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p> |
| м.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се ра |
| о тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> |
| осите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом |
| води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако |
| <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том |
| е у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — |
| е сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен |
| лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко ва |
| не.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече |
| је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говор |
| заше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и го |
| . ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S |
| н мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} |
| молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена т |
| ивела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> |
| и се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим в |
| клопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{ |
| шао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ва |
| p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио |
| p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, |
| а!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли |
| >Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јој |
| не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се в |
| ј, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- За |
| вице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата |
| украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место |
| ући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећ |
| била, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у др |
| и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p> |
| p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал |
| > <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устад |
| јом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђа |
| апечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— |
| ву десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благослове |
| есту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Туш |
| лим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена бр |
| Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> |
| > <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зор |
| аде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслони |
| {S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела! |
| соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким гро |
| орку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио |
| м на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која |
| е ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох |
| на браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S |
| даше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он: |
| о.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учин |
| <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне |
| на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам б |
| љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе |
| напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: |
| аху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од ме |
| 3" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{ |
| а.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње |
| на угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна |
| ледица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек |
| ! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n |
| својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Ив |
| сам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше и |
| им на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Не |
| не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да! |
| лану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> |
| “.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друш |
| о, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Дос |
| век их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги |
| је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како ј |
| е састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице. |
| ило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S |
| ше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ |
| е и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватс |
| акута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злат |
| чне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да с |
| а Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, |
| гословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш |
| ! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, |
| о за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлаж |
| } Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски |
| у.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још н |
| њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" |
| ату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана |
| према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} А |
| талиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На |
| бораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... дра |
| — Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје |
| еће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Ив |
| Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже |
| Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— |
| не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, скл |
| си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У |
| зрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива |
| имети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <p |
| мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S |
| с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако |
| Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да п |
| <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то |
| га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло ј |
| н ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У со |
| ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати |
| и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два |
| /p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опе |
| ...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном |
| уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p |
| где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се |
| не страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам гото |
| Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десниц |
| Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и п |
| оћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — |
| p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била |
| Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке висок |
| оја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше о |
| } Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета осв |
| Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је з |
| !</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, |
| {S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше З |
| рцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда |
| од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— З |
| воја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према |
| свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући З |
| на бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:< |
| оста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде |
| мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} |
| hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: |
| арени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се в |
| бом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... |
| {S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати |
| зневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим |
| Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</ |
| о са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не б |
| груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади |
| Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху |
| се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону |
| сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? |
| а да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} |
| у моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и и |
| S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Оп |
| разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав х |
| нају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и ба |
| о те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни р |
| p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје |
| Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не ув |
| ћ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече М |
| ван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. |
| моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p |
| агда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па н |
| узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! |
| т.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљ |
| срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатељ |
| е би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју н |
| одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> |
| р то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Н |
| p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено М |
| нија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећн |
| одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Најверниј |
| окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била |
| ара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је у |
| бу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даљ |
| } Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ни |
| оји исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста са |
| у ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео н |
| та правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са најв |
| у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устад |
| о том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, |
| /p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата |
| о је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност |
| тпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем б |
| , кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пр |
| лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као н |
| би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и вино |
| смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љ |
| {S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу |
| час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прст |
| и да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изн |
| е.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је |
| с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Так |
| пет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Так |
| к сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је за |
| ише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобо |
| Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! |
| удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу |
| а, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посет |
| љена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђ |
| <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срб |
| песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То с |
| Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари в |
| ати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p |
| близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Ива |
| сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на |
| Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја |
| осподине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер |
| измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у |
| >— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год мо |
| о што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb |
| м у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо |
| ватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Ср |
| вамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p |
| > <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди З |
| </l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман |
| а с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од |
| рно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом |
| А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан по |
| е!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станими |
| око небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, |
| нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љу |
| </p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим преста |
| змирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II. |
| амо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши пер |
| о да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на о |
| и!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима |
| ите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и ра |
| ите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се |
| оја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и бр |
| као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас |
| сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са т |
| слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онд |
| м, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — освет |
| , драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје. |
| амо шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја |
| !{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и |
| та свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу ј |
| .</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер т |
| ивели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, |
| знам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу |
| у иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави |
| таца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрва |
| } Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душм |
| миримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредује |
| стимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што |
| срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире. |
| а, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо сл |
| ко, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже с |
| јатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе реч |
| своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући ва |
| смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас |
| у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас |
| type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> |
| , проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас ме |
| </p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учи |
| ако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — при |
| а мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо ш |
| !{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене |
| Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан |
| УБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>Н |
| ИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица |
| на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све порич |
| да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душм |
| адога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — |
| лучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у ш |
| а, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једн |
| /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер |
| окобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао |
| лка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Ј |
| — Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, |
| ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!. |
| Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>С |
| браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У |
| S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо |
| ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно |
| , већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када н |
| убав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узру |
| отле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да |
| еднога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других |
| н народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоћ |
| же!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што |
| ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, д |
| Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина |
| како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сун |
| и не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити. |
| цу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док |
| вори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су оти |
| да, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За п |
| илуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> < |
| ку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори |
| сао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Ив |
| а... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко л |
| ете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и |
| му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Зл |
| ху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унес |
| , и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше |
| уке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен |
| } Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташ |
| цу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже |
| руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— |
| њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Зла |
| у је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си д |
| тела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, |
| ти, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неко |
| имир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. < |
| према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби ни |
| нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према |
| о је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје проти |
| се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има |
| наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се изм |
| јемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођен |
| обра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готов |
| а! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А |
| очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо још |
| е.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише |
| убави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, зава |
| намо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онд |
| foreign xml:lang="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше З |
| јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не с |
| очина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв |
| > <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — реч |
| готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, је |
| у штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну сво |
| викну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја п |
| p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их стр |
| пља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћ |
| рат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> |
| својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Милан |
| лемениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски с |
| — Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатељ |
| <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Х |
| шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлаж |
| томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братст |
| } Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p> |
| и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства вл |
| т, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство |
| амо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— М |
| нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И |
| ле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створ |
| ела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајућ |
| остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад |
| чека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам |
| кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победи |
| и, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица м |
| грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушт |
| о не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности |
| ила празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступив |
| , да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу. |
| а ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била праз |
| .</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, р |
| имир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} |
| кој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника на |
| S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо б |
| одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива |
| н од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n=" |
| и се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан |
| је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не до |
| е.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је |
| вде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим |
| звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; з |
| еш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и ни |
| дри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— |
| и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пла |
| те корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p> |
| га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком |
| обра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим |
| астима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти |
| које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој ма |
| не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу |
| ислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љуб |
| цо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Ивано |
| радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба |
| дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је и |
| је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> < |
| ћи:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где с |
| Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плак |
| умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> |
| тка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За |
| S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Т |
| орко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не |
| ораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, |
| наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за те |
| у Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — П |
| оведити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</ |
| ше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби п |
| чинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Ве |
| ..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста год |
| !{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и груд |
| не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, |
| <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарит |
| и не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p |
| и то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — мора |
| своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— |
| дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови му |
| p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих |
| уде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече З |
| то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p> |
| их полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих |
| ек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није |
| е моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости поди |
| — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим! |
| правити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо и |
| ја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и ка |
| би, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — уз |
| жим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.< |
| Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p> |
| а Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају |
| жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p> |
| ? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражи |
| дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрв |
| Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чуднова |
| асвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага |
| >— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао прок |
| радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздор |
| агребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{ |
| нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он ј |
| више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити |
| ку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раст |
| <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?... |
| ш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пл |
| Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} А |
| Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} У |
| } О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окре |
| ом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... не |
| о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему |
| што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S |
| њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране |
| сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познај |
| авила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!.. |
| га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на |
| Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигн |
| - Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је С |
| Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— |
| >— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што с |
| твено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S |
| p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативш |
| вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече |
| ест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни |
| p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да доку |
| То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трп |
| се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прег |
| Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о кар |
| >— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.< |
| аше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се н |
| рбин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их |
| и.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> |
| не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} |
| S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љу |
| ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, кој |
| еде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</ |
| тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не |
| гла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме вол |
| .{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, |
| } А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над |
| Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, |
| душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам |
| pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко |
| и Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p> |
| да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он у |
| Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се у |
| </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</ |
| па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љу |
| l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> < |
| моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> |
| } Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још једа |
| бедила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и |
| ко наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке |
| о.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Бож |
| си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави |
| ветом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не |
| ана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... |
| растима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљави |
| лим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то ј |
| срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’ |
| ..</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злат |
| одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се пој |
| ло бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О |
| нокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, |
| колико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{ |
| ати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и |
| /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старин |
| е бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо с |
| две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас |
| у је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умр |
| о ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш на |
| дох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам |
| српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио бр |
| Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светло |
| сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је |
| и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима |
| >— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека до |
| е у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страс |
| еју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско с |
| ад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} |
| не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} |
| орави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу нап |
| а.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и |
| /p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — |
| Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љу |
| орења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и на |
| ећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Ш |
| собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач |
| S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</ |
| >Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
| >Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
| : хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп |
| н сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
| н сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
| и: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп |
| сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп |
| сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
| еба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, |
| лицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега. |
| /quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама |
| {S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p |
| Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l |
| !...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет |
| да није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p> |
| а подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је |
| pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудро |
| е она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди с |
| milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића с |
| та, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши |
| ихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек сам |
| адовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у |
| бегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на мест |
| го, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја |
| рива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник ве |
| свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет |
| зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Зла |
| , дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца |
| ио човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> |
| Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане |
| је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из |
| <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог |
| p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — |
| 1"> <pb n="3" /> <head>I.</head> <head>„НЕМА СРБА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођиц |
| <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши п |
| крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка пл |
| дне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p |
| је тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убо |
| Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, |
| срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом т |
| ознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — |
| вим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са |
| <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{ |
| бићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш зб |
| љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја |
| е да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја |
| ="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.< |
| ра и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укоче |
| {S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Мора |
| да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не по |
| Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Н |
| шег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који |
| но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила |
| {S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа наш |
| елика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо мој |
| јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима |
| <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за рук |
| аде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржњ |
| p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за шт |
| и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда тре |
| орко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика мла |
| ђица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што р |
| и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постад |
| поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} |
| — Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.< |
| је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овак |
| дела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да ни |
| ретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја |
| ли зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си |
| кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, |
| о је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} |
| за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је |
| је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том |
| S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата |
| 54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам не |
| n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту пок |
| и ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на ј |
| — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, |
| е стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станими |
| су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узв |
| е се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, он |
| јући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу х |
| S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не |
| ку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фо |
| и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се |
| ио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтиво |
| ав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом |
| Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећн |
| ратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се |
| не зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О |
| ко бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе |
| .{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме |
| е се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не |
| ћ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о то |
| м вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто та |
| д душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре |
| е да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге |
| Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба |
| —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце мој |
| м и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља б |
| екла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.< |
| отово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" / |
| ом, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја к |
| бом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи п |
| че Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој |
| ек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се |
| ита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој п |
| ти што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} К |
| <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p |
| у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив. |
| чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана |
| ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили |
| > <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> |
| ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S |
| толици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на г |
| та свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.< |
| ћи, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S |
| а, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљ |
| и јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?. |
| е људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} |
| си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит |
| р разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар н |
| њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала |
| е дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајав |
| рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</ |
| прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми са |
| проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... |
| .. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> |
| о право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви |
| је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријат |
| .</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може |
| а своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, к |
| p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их мо |
| лан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о |
| p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете |
| им!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и на |
| ди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата ни |
| е моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до н |
| да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ј |
| е у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се о |
| Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођен |
| <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</ |
| ..</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер |
| кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ће |
| још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беш |
| ше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала |
| животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој |
| {S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу |
| <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у |
| ! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ј |
| <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали рево |
| ла сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љу |
| исли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он на |
| атеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли ње |
| — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. |
| је велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S |
| цо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> |
| ћна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиро |
| отица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока |
| се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја |
| ити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! |
| /p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече З |
| и,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си по |
| n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p> |
| боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} |
| по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујан |
| ше он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — |
| растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше З |
| едишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на насло |
| ица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповеда |
| ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље сво |
| а што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S |
| дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и уд |
| љем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и бра |
| да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим п |
| Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив |
| се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са |
| лаву, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да ј |
| сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p |
| а за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quot |
| о је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не мог |
| , па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Зл |
| </p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</ |
| по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p |
| </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи и |
| и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати рук |
| тва, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да |
| може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од |
| е.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="6 |
| нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! п |
| полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он ј |
| ага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би т |
| на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стаја |
| одиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.< |
| тављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка |
| е умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она |
| јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре |
| је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, д |
| тила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се |
| то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеј |
| на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој |
| говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} |
| /p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над |
| орави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То |
| слити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} К |
| . — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и ре |
| еда у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p> |
| /p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви с |
| ничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{ |
| бином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо. |
| дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спаз |
| ла и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и |
| а се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јо |
| је срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам ср |
| едро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуб |
| у ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар све |
| Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело |
| остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није и |
| ао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела |
| е унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га |
| вића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином |
| ио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Бо |
| ином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраник |
| емљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звон |
| члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви |
| лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их |
| га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су |
| екне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p |
| приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.< |
| се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— За |
| ворити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твог |
| р данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју в |
| рете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских гл |
| — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватско |
| маће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватс |
| .. јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. |
| , како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје |
| таше Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угуш |
| име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборав |
| је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? |
| ише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! |
| " /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Пока |
| равити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а |
| коро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држ |
| ла је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика |
| :</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој |
| Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ СА |
| есењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да |
| и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Б |
| гу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у с |
| оме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} |
| 5"> <pb n="79" /> <head>V.</head> <head>ЊЕНА ИСПОВЕСТ</head> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Про |
| о шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n= |
| S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим виш |
| не, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— |
| <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријат |
| си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi |
| љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће < |
| ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од |
| он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаш |
| и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Ива |
| , скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но |
| и на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном рук |
| вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Ст |
| замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе |
| ..{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! |
| ступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75 |
| па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — п |
| приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и |
| а ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо |
| /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки ста |
| b n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овц |
| да обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{ |
| е.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ка |
| и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Дана |
| свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, |
| pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору. |
| у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се |
| <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говор |
| не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, |
| ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу |
| а и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило |
| оје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, |
| ућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек |
| који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаг |
| } Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да |
| х, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{ |
| ти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:< |
| b n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драго |
| ати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, |
| моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми |
| шена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два плем |
| ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> |
| S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни |
| истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пу |
| шла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та в |
| уку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на стол |
| илана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> |
| ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе к |
| едаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се пову |
| у, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је о |
| путаше Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да уг |
| е видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти пр |
| , шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам |
| eign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програ |
| узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из т |
| ећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закљу |
| лоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{ |
| че Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе С |
| S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!< |
| а прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар |
| зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом |
| своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица д |
| p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} В |
| беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затв |
| А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска |
| оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени |
| рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S |
| — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од с |
| овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из дале |
| а вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збора |
| оје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећ |
| то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш |
| .{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" |
| тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви! |
| ица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздо |
| S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује.... |
| свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га вол |
| јег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ |
| /p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледа |
| ађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се |
| пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим |
| се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево |
| као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он |
| Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} |
| један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S |
| борници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што го |
| још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме вол |
| у.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је |
| че натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти |
| младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, |
| т...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да |
| но с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер |
| певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко |
| одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у |
| авио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав |
| вно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злат |
| чи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не пошт |
| јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би |
| Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14 |
| pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— |
| увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име |
| о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p |
| е ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, |
| ијатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако ср |
| н је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непреста |
| еш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да забор |
| умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.< |
| асти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љуб |
| } Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... |
| ије ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени |
| Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја |
| ви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, |
| за на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који |
| >Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l |
| знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и |
| с је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слат |
| Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> < |
| Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> < |
| Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп |
| l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l> |
| l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l |
| де снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп |
| уде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l |
| уде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> < |
| је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном п |
| а:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у зат |
| све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живел |
| Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако |
| лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... |
| и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу ти |
| ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора |
| обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и |
| и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, |
| којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- С |
| Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би ле |
| о ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јак |
| Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, |
| своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — |
| и се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <qu |
| десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на с |
| се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри |
| децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте досто |
| дмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, |
| е, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише ов |
| .“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говор |
| на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благос |
| говорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дан |
| је стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој свед |
| овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећ |
| Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} |
| јеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти |
| да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, |
| спођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — прим |
| вер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртв |
| м мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како |
| то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песни |
| дала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и н |
| који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа |
| S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце |
| А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена кло |
| е од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама д |
| ла, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А он |
| ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весел |
| <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао |
| но, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писм |
| кнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и |
| вати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима |
| красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам зем |
| о најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у |
| о досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби с |
| а брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он м |
| јатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га по |
| га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата |
| овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи св |
| кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту! |
| ао домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних |
| а где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Н |
| неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, |
| ади чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n= |
| ту, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — |
| се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко |
| те се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ва |
| Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, д |
| , да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу |
| S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је веш |
| не револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, |
| аповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> < |
| ле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" / |
| обри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми гр |
| .</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши п |
| р у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пре |
| о; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато! |
| </p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — |
| доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је о |
| ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи |
| реба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво |
| љива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, |
| вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну |
| > <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — ре |
| S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— |
| !.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а з |
| , да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} |
| одарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да |
| И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цеп |
| ! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у насло |
| {S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брат |
| би: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу д |
| ата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У |
| Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам н |
| е Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и сп |
| S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два же |
| орко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам пок |
| мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> < |
| сту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири |
| сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испре |
| икну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног глас |
| а!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. в |
| розничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше там |
| а.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ |
| вела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра |
| ворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата о |
| е части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само и |
| ђе револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата |
| анска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало |
| но у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш |
| рви његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И к |
| мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам о |
| јем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, с |
| глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Зла |
| и!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости |
| а мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l |
| дар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— |
| и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и ко |
| никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана |
| биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} |
| ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S |
| ко и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви м |
| своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубо |
| </p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да |
| је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! |
| Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О суд |
| n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — |
| приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у стра |
| ји имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — зб |
| људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рука |
| Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи |
| викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рука |
| инком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија приј |
| тво Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањ |
| ти и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Да |
| аха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у |
| нка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узверени |
| а прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета |
| како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учини |
| аносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дад |
| зумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти |
| срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада раз |
| ерситету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догод |
| а ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, |
| <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и |
| — Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи |
| и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетају |
| с пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другари |
| изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се оп |
| чи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — |
| н доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити мо |
| говорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово пита |
| } Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, д |
| . љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за р |
| ја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter" xml:i |
| е сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Стани |
| и на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У с |
| служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! |
| о певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хо |
| м... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе |
| о соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се |
| у за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је н |
| брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, ко |
| /p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже м |
| > </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — р |
| /l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{ |
| лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке |
| ећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра гос |
| , Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећућ |
| наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, |
| користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
| ти врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} Н |
| е Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира п |
| /p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! |
| разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје с |
| ати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у најв |
| е стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S |
| а дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, у |
| <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: |
| , који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Срб |
| > <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумски |
| рвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div |
| ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На слу |
| p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n= |
| ше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На пр |
| ват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Та |
| им грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј ти |
| силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ћ |
| те Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Срб |
| е, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва |
| ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ ј |
| што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца н |
| све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима б |
| "46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми |
| ови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} |
| еуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води о |
| оје се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, |
| стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p |
| о и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих |
| здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> |
| еком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особити |
| потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрв |
| но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{ |
| је убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злат |
| илана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позв |
| и би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је увер |
| е умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но |
| А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си |
| ај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата сед |
| p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> |
| увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни |
| а једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и |
| вораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у д |
| е се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати |
| 2" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни |
| вело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним |
| реднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божиј |
| .{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху |
| уке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Мин |
| ет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам |
| Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Ми |
| ме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скриви |
| и доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збора |
| а то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље: |
| извесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља ср |
| лости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени |
| Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати |
| да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ |
| са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешћ |
| у у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често |
| о су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покрет |
| истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Зла |
| ежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} |
| л’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устан |
| {S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и он |
| </p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и ме |
| — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за |
| и!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам т |
| с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви |
| р готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда с |
| а морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{ |
| се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораш |
| да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи мл |
| ли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код |
| брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио ј |
| еће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, ил |
| ирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти ост |
| је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим. |
| .</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухват |
| ако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби ист |
| ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице |
| и би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би г |
| — Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета |
| и дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко |
| уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} К |
| најем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> |
| њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> |
| p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је |
| е он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да м |
| да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла |
| S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је гото |
| би уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Ста |
| ајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити |
| ећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— |
| алим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, и |
| </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Ж |
| о уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Мин |
| о занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то |
| безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар |
| <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја ру |
| .{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можд |
| немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> |
| у, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које |
| ! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте м |
| S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не |
| ’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га |
| ј!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, р |
| вер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно пра |
| ажен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Б |
| ођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која |
| остираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајск |
| учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем поб |
| е је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — од |
| /l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна |
| /l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p |
| :</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас |
| а на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је њ |
| је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су уби |
| екуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже |
| .{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он |
| је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да т |
| за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене во |
| .{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је |
| азговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љуб |
| рватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p |
| Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зо |
| а рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> |
| о из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике |
| Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у з |
| та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога бр |
| е од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај на |
| вео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе к |
| т...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и |
| Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је увер |
| ор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, |
| уге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — оном |
| тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хт |
| и!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, кој |
| обу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је |
| приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушај |
| Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја к |
| дове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Х |
| јављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво |
| !</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш |
| S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутак |
| овара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ј |
| дломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле свр |
| ворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p> |
| о!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворен |
| Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минк |
| пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим сед |
| — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њен |
| творе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, м |
| ри... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше |
| а моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter" x |
| ут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну С |
| дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — |
| оспођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, |
| у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S |
| Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Б |
| > <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те |
| <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ј |
| и по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватс |
| естром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепе |
| , јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неи |
| оћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану с |
| лести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наб |
| </p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— |
| — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на дво |
| ље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је једа |
| рећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрва |
| а на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео |
| , а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те |
| је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће т |
| полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би |
| ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ он |
| енерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: панд |
| х полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих |
| ећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколи |
| иловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} |
| Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> |
| шим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говоре |
| је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што |
| нула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу |
| у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их |
| прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама |
| а; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда ј |
| пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет |
| желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њ |
| ... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу |
| ло, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, |
| тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећ |
| и срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се |
| се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, |
| quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки ст |
| quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки с |
| S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар |
| ода нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о сл |
| испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Мила |
| ећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и ср |
| бин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрват |
| раше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите |
| ти Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињ |
| чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро |
| вени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је |
| тили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упути |
| м ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчу |
| за сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки |
| у писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p> |
| ше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{ |
| {S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде сино |
| о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог |
| сави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим |
| добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нест |
| и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љ |
| И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злат |
| ојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не д |
| ело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, с |
| ти.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако суд |
| ше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, к |
| n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ј |
| природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај |
| /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде ж |
| „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спрем |
| шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да |
| Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злат |
| орко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} |
| а!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, |
| стинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, |
| си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p |
| њајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и изва |
| и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погл |
| тварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и |
| p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба с |
| {S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb |
| !{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врат |
| е ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То |
| .</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Ми |
| обе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце |
| слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ће |
| м идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и |
| — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} |
| .</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, остав |
| а, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубљ |
| и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Зла |
| заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их об |
| даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме во |
| оме крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика! |
| корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још |
| .{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} М |
| е.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, |
| лата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над |
| е и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено |
| ди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — ре |
| дине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер мора |
| и“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним |
| } Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ј |
| узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите н |
| .{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби. |
| ан, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спрема |
| емо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другим |
| ато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, |
| нови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је д |
| а? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана |
| примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утр |
| >Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на З |
| е натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Ми |
| Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој со |
| драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у |
| ду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и д |
| ио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, к |
| ган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатагано |
| } А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши с |
| Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата |
| .</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети о |
| ли, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га |
| а побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, |
| p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорк |
| S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, д |
| аједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p |
| зумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, |
| p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста! |
| о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то |
| ад собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опрош |
| ало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме повер |
| Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубо |
| {S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="7 |
| ек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} П |
| бро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у гр |
| крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато |
| клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар чов |
| не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном |
| овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S |
| но за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан З |
| : „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Мин |
| рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја |
| се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да |
| ила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуг |
| S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да |
| ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, |
| ! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам |
| ао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, бр |
| ј руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв |
| ам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо п |
| нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом |
| Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те |
| Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не прокл |
| Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се прибли |
| Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици |
| ="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умр |
| а седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p |
| ање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} |
| вртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може |
| И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим из |
| руштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p> |
| љи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О |
| оказа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га во |
| <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо с |
| врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.< |
| ата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу |
| обегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата |
| ћи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше |
| тача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> |
| у Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— |
| на међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} |
| стане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} |
| алим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!< |
| она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за р |
| о било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце |
| .. хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван |
| етећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> |
| тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је н |
| собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је н |
| :</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> < |
| де он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— |
| ти.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је те |
| вши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећ |
| ја лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге! |
| о?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Заг |
| ови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с |
| м! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата о |
| в натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад |
| <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, |
| са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не |
| х слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца н |
| у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је к |
| их гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане |
| . идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој по |
| тва влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <q |
| дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар |
| д њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тр |
| роз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нек |
| ...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S |
| ревија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју |
| ла — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобој |
| твори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш с |
| оји се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши ре |
| се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, кој |
| у опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке |
| ахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне |
| ке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је |
| сте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S |
| Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није д |
| — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда |
| з мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— |
| моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опрос |
| е у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— |
| </p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што |
| празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши |
| ка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке |
| вно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на ф |
| } Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки б |
| оја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни си |
| спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек |
| вораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, |
| загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Б |
| моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (из |
| спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, |
| је!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, |
| и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! |
| м.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— З |
| лата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се |
| ла, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца |
| дничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, |
| заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим т |
| /p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах |
| p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{ |
| је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка во |
| добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapt |
| би према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још |
| дан пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — узда |
| међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— |
| јвишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, гов |
| ненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити |
| он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као |
| > <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељ |
| } Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно |
| тију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три |
| !</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа |
| је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ћ |
| овек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n= |
| ти Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета |
| за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата д |
| сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати |
| <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни |
| е добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћем |
| моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти з |
| вије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда |
| ла, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухват |
| </p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имат |
| е се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Јед |
| а пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n=" |
| еђу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</ |
| да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p> |
| клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и буни |
| слећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23 |
| .{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде |
| мити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — |
| заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу |
| Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одју |
| ек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље |
| моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и |
| сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му д |
| ад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те ни |
| е знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за ов |
| узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда |
| о, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте с |
| срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> |
| p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је коре |
| ској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- |
| ело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} |
| он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав |
| и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На т |
| мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хр |
| се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора |
| м...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме за |
| , четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много! |
| ожија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица несло |
| мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мор |
| тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срб |
| а, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рук |
| вао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> из |
| рем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће |
| p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је неср |
| а вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко |
| шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{ |
| а сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела |
| е куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... |
| јмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" |
| >— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога т |
| -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи |
| дела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милан |
| ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја |
| о је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У |
| мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и д |
| , дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам н |
| онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам как |
| зивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забун |
| стани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— |
| ше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p |
| дем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њи |
| Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојт |
| ти нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Ч |
| старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! |
| ек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штого |
| ла не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је с |
| и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносо |
| ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, |
| д своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце проже |
| а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати пес |
| смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — |
| уде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{ |
| > генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!.. |
| за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или панд |
| а казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја п |
| ица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу |
| је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу јо |
| а ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пан |
| же?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51 |
| Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} К |
| - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: г |
| ..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У т |
| грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића: |
| а.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек |
| а!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда |
| вира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила пес |
| то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Бу |
| се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Б |
| ави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи тук |
| то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натр |
| {S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Бу |
| душевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> |
| l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p |
| <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај |
| l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати |
| <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> < |
| едом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хт |
| и будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде |
| тступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буд |
| Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Он |
| тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l> |
| Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде |
| мо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка |
| у сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братск |
| фектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај |
| г програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">succus</f |
| има и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и харм |
| пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи да |
| <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући р |
| ла за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> |
| , а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је к |
| те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у |
| са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, |
| овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко оти |
| друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S |
| ојећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на св |
| илан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се прем |
| , три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово |
| Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{ |
| , два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То |
| и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн |
| Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван. |
| друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајућ |
| питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече |
| ла о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у |
| ечи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам |
| зевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе |
| .{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да так |
| <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастил |
| <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се |
| {S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па уда |
| едате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— |
| > <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо |
| </p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу |
| Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећ |
| !...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... ро |
| слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, |
| принела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — гов |
| могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је л |
| <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видел |
| </p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рук |
| та кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> |
| случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад рад |
| ри у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногр |
| ла до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом |
| да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се чов |
| није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да |
| јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи |
| толице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја н |
| !... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45 |
| еличину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш |
| вај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, оста |
| густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело с |
| то, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на гру |
| м дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоц |
| и?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њ |
| но <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се о |
| њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Ус |
| {S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на кол |
| људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили |
| ачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љ |
| S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усад |
| као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу |
| ар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси |
| </p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Назива |
| ше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p> |
| дољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О с |
| расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у |
| поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонов |
| дова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви ј |
| са у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „ |
| ј нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уж |
| ри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> < |
| има, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице |
| е међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и о |
| у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</ |
| ватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске |
| бузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb |
| > <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он ми |
| </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— |
| и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и б |
| ше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да |
| матраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине |
| х све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, ка |
| од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb |
| извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зи |
| , очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахах |
| инка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступ |
| Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“< |
| и Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} |
| и!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> |
| и је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина уг |
| Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку |
| , она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековић |
| њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако д |
| {S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела.. |
| ка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињ |
| ропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу ве |
| мо, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... ни |
| у свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> |
| анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Так |
| егнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати |
| сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши М |
| ђу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну И |
| оди: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа |
| } Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне |
| смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће мо |
| тру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два ко |
| ху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледају |
| одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, г |
| се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђу |
| е најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се |
| као! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватс |
| равилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена п |
| д би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам у |
| .</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв |
| Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те са |
| на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим |
| својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се ше |
| о у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу ти |
| етила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов пог |
| погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан |
| ку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ић |
| >Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пр |
| од оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка |
| пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја |
| човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одла |
| ана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p |
| ко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и |
| евао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко ус |
| гу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву би |
| Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — |
| и Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, к |
| о се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, |
| лаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање му |
| етати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај њ |
| е опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, по |
| веде.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло нек |
| у на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, ч |
| им, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; |
| е срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да |
| <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет М |
| иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре догов |
| та радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођиц |
| ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим |
| разуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодуш |
| , с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата |
| ебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то ка |
| увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!< |
| те?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.< |
| инка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је |
| Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на врати |
| ?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! |
| о.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздра |
| ојим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта |
| ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати |
| оштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та х |
| о је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} За |
| увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први |
| То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ј |
| </p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, |
| аде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламе |
| ју племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе најве |
| рватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S |
| нина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> |
| и овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p |
| Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:< |
| ца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quo |
| ти и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђ |
| Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> |
| Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима и |
| мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова |
| инка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Мил |
| : „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. |
| очне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаш |
| ганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе |
| м — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет ми |
| е љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!< |
| но!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} П |
| тлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих |
| мо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, к |
| ватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, у |
| отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људ |
| лност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела |
| народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безоб |
| ко је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њ |
| казати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја б |
| ира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</ |
| страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај п |
| али Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> < |
| покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, |
| ти Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада |
| врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — ре |
| луша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да |
| и.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писм |
| ојој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости |
| е га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Мин |
| утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p |
| >— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Уми |
| освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане к |
| S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја вел |
| и ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., |
| рећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о наро |
| разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} И |
| ћи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да ст |
| " /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} |
| а би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет озд |
| а је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злат |
| ући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! п |
| /p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! |
| 9" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победи |
| ила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полуд |
| ек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, ка |
| .{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S |
| аставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали |
| а... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и о |
| </p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочи |
| веће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p |
| х прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем |
| >Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тре |
| ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на кол |
| то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле |
| ла беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад |
| а небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> |
| Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p> |
| би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, побор |
| о, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, п |
| > <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! |
| смо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, |
| .</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?. |
| хаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — вик |
| , мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену |
| ши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек |
| претка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње |
| ише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, ме |
| l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певају |
| > <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Прес |
| > <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срб |
| > <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаш |
| > <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га |
| > <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље |
| > <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соб |
| l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према в |
| l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певај |
| l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</ |
| ишта друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p |
| п!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши |
| каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
| каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
| <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
| <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
| <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> |
| <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
| <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
| <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l |
| > <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> |
| ош две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S |
| це у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</ |
| га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Б |
| амљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваш |
| ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и |
| </p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер |
| p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише ј |
| у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не в |
| не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p> |
| ом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p |
| једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу |
| морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање |
| /p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{ |
| ему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити |
| ења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се |
| ише пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" / |
| — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и за |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивеко |
| у заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спа |
| Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.< |
| еселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p> |
| а рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће |
| морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> |
| рби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јев |
| рбима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му |
| пајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — за |
| руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе |
| {S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <p |
| азила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знам |
| е, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се |
| — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за шт |
| несењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад |
| силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, |
| истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победи |
| ећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не |
| — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и С |
| бораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — п |
| Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко пој |
| ове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста г |
| штујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срб |
| ске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узор |
| ан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити н |
| , да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хте |
| ; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и го |
| станемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — проду |
| одиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он |
| са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p |
| — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо уве |
| ећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је с |
| е удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем |
| ја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре тр |
| у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући ру |
| а тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="6 |
| ршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с п |
| > је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врл |
| ати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у |
| мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од |
| руј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног |
| сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друг |
| Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну |
| р. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке |
| ране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратк |
| и је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Ср |
| p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} По |
| што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам |
| рана крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> |
| н је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! у |
| силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку |
| јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност |
| р. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја |
| његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека |
| браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај н |
| ата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се узди |
| а! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите |
| > Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутат |
| ледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слоз |
| нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су је |
| едак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје |
| народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будит |
| рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бран |
| ца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих с |
| p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </ |
| чи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином назив |
| раво!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} |
| ако је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, до |
| пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има дост |
| много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{ |
| ди очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако же |
| сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! з |
| е име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити |
| А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} |
| извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најд |
| .</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тим |
| народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су пра |
| раше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p |
| и броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!... |
| сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакињ |
| главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе не |
| нци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! |
| он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели на |
| и рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви |
| .{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а о |
| ти!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Он |
| , свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади |
| их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, уж |
| — Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио ниса |
| а увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зо |
| оворити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и к |
| } Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народно |
| се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна бр |
| да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он |
| љан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, |
| једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Г |
| славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске с |
| асовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је |
| огледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа ж |
| } То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да! |
| ати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће |
| сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љ |
| — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек |
| } У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме по |
| !{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хр |
| си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S |
| да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука м |
| а!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим |
| баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у о |
| на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате! |
| .</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који кра |
| Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јој |
| погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p |
| лет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се гр |
| м — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опр |
| то молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! покл |
| појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијено |
| >Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „ |
| лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> < |
| — Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није |
| ивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, в |
| бави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И до |
| p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда |
| окажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| љаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су кр |
| {S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срб |
| рода и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата |
| /p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радуј |
| свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радић |
| ше сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба |
| цу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира |
| рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... го |
| лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, |
| кле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто |
| вога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватс |
| мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходај |
| ! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Је |
| реклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љуб |
| њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те м |
| ту дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један п |
| е кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и на |
| не на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— |
| своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те мног |
| ... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе |
| аше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихват |
| седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!< |
| воју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да оде |
| а.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још буде |
| му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила |
| бораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари |
| <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто |
| </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, в |
| над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са г |
| уку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> |
| о ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Бан |
| ста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у не |
| оја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њег |
| де немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагн |
| о ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно |
| ако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин |
| о ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи |
| да бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско |
| дио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласив |
| о последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи |
| Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек |
| а познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l |
| >Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан п |
| /l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l |
| овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила |
| </p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, ш |
| као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>Н |
| бојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, |
| уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мал |
| ица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па |
| г народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због |
| ...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће |
| аше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, |
| јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за р |
| стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухва |
| ам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином |
| и ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> |
| ци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</ |
| а!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p> |
| /p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, |
| у те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо он |
| и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако |
| чи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; |
| та, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руко |
| инка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихва |
| крену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић. |
| — Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да с |
| , — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну |
| и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Сре |
| свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упоз |
| ајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — |
| и.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога ужи |
| и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, |
| д срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својо |
| једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злат |
| p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети. |
| /p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p |
| чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихв |
| малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p |
| нка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја ни |
| — А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p |
| ити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p> |
| </p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатк |
| никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; |
| им.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је те |
| губили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а |
| а.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... |
| Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, к |
| Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном у |
| не....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, гос |
| исмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помо |
| е устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступ |
| тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша ник |
| , јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон |
| > <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао сво |
| ку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — |
| родни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb |
| нимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div |
| а се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка |
| тима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У |
| ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Забо |
| јавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата |
| рушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи |
| у Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Жив |
| лози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l> |
| ата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређај |
| ца — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који |
| Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздра |
| ишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико годи |
| p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме п |
| о!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја |
| — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи |
| — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — ви |
| p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не |
| , где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створ |
| /p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p> |
| љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели верени |
| /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегн |
| у његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата |
| у, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да пр |
| лагословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу |
| рку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— |
| > <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друшт |
| х — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!... |
| како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, д |
| о.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Пр |
| нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n |
| .“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— Т |
| се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n=" |
| тво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После |
| ко лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случ |
| ца! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амв |
| што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знај |
| p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволит |
| Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти с |
| рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин |
| Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана |
| рив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја |
| и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излеч |
| е!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га ув |
| ј!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{ |
| д свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" |
| лана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама н |
| та, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у мој |
| мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег |
| пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Н |
| е глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p |
| знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, д |
| ао што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непри |
| , оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба св |
| данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплемен |
| уштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то клич |
| Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам |
| ну, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„К |
| име, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p> |
| е лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за |
| р из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си |
| <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан. |
| ме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахн |
| вајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даљ |
| Т</head> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дично |
| е Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!.. |
| ло!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже ру |
| опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста прави |
| у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда н |
| рши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тап |
| ше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше |
| коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица |
| оја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи рук |
| ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно кр |
| <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта рад |
| <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p |
| о, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхт |
| а се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb |
| вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам с |
| величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика |
| .. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То ј |
| l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l |
| руј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако кр |
| Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p |
| S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ве |
| е.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати в |
| тој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себ |
| леп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што |
| ас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити |
| Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Зла |
| лици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама |
| скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи са |
| ајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахн |
| ати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја уд |
| иш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим |
| Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, |
| вато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудит |
| И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доц |
| ала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поре |
| ечи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Мила |
| лвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку зату |
| а то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Т |
| ози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе |
| <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, |
| озволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови см |
| рвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога |
| м човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са ос |
| } Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима |
| смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство |
| штујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на |
| ећ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} |
| нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, п |
| станеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја ве |
| S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— На |
| н њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад б |
| ем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаж |
| /p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више |
| што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одб |
| треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пру |
| <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.< |
| срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима с |
| а само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ о |
| ом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз св |
| > <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зор |
| оме нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушеви |
| данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим |
| озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем |
| гнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} |
| Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — |
| .</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p |
| инила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и |
| руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах |
| ла, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја |
| .{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљ |
| , децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лаж |
| саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног кар |
| им стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир |
| <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу |
| је пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, |
| срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно. |
| њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — па |
| .</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p |
| му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злат |
| је миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се упису |
| и си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се |
| срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се |
| рца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме |
| рага Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задово |
| мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас |
| е сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и с |
| оје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,< |
| ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она |
| мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и |
| р није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А |
| Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим зав |
| ке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради о |
| бе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p |
| S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> ка |
| дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав |
| рећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу м |
| бе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело |
| услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S |
| ети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Да |
| } Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и |
| {S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А зн |
| е отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћ |
| оје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном трену |
| е као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу н |
| раштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свем |
| {S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко |
| ас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скак |
| ећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна |
| .{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави |
| те лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом сл |
| ујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> < |
| ио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откљ |
| НОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> < |
| то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опам |
| лади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадит |
| избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини |
| уј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату |
| срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим |
| х друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало же |
| } Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад |
| ете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> |
| Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи. |
| хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се нази |
| ељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју ру |
| >„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како пито |
| Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p> |
| илана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спров |
| себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! нез |
| рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од |
| пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </ |
| боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!. |
| амо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, т |
| бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p |
| ите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима ваши |
| да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... п |
| S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се |
| ге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, наро |
| ах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, |
| виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари |
| лабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} |
| вер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног |
| ага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа па |
| аву Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом |
| оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се |
| асна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у |
| >Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се |
| овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и |
| ави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји |
| пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком |
| ек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се по |
| и то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p |
| и ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном |
| одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — реч |
| <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју |
| метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.< |
| равањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</ |
| лата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} |
| њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито |
| на при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у ис |
| > <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ре |
| ило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је |
| тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p |
| > <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари п |
| > <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари |
| ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како |
| .. не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не оч |
| рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit= |
| уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће у |
| ече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не |
| — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стр |
| у.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јунач |
| само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те уд |
| >- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да |
| и се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- |
| Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе раз |
| ђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на оч |
| аше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир |
| реде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се |
| авши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога ч |
| — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме |
| икнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите |
| ат.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете |
| ренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> < |
| ко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> |
| ује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо |
| а!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога м |
| јте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! осв |
| </p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам |
| м...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тре |
| м!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пази |
| ог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Зл |
| разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— |
| цаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на |
| , неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Ми |
| огледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује с |
| ћ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад |
| ировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да прес |
| п!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> |
| >-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с |
| имо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то |
| лога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p |
| веза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја |
| и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да п |
| узе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станими |
| ато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p |
| ићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и харти |
| таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — при |
| болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у ку |
| аве!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да |
| ш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом |
| овори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p |
| га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, |
| ијатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, |
| Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То |
| њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити а |
| Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.< |
| мо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност |
| Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увр |
| Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој |
| то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети |
| ?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје |
| рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Стан |
| с видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — М |
| ћ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, виде |
| дом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије М |
| 30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је осо |
| а и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> |
| рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан |
| p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и |
| <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом. |
| Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у бо |
| еним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем св |
| на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Одне |
| о закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, г |
| <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи |
| .</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача о |
| зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и |
| ра, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, |
| — Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту ус |
| рват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам б |
| а песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у |
| невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјур |
| брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србин |
| Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека с |
| ат бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које б |
| !...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрват |
| а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обо |
| Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не спо |
| тискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зо |
| ада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе |
| и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили д |
| господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" |
| у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} |
| о о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши |
| и тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шт |
| ој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да |
| ="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са т |
| ?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о нар |
| ! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска сва |
| души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га |
| ко говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се од |
| и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хр |
| њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам ро |
| ској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји |
| ..{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није |
| м, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби |
| дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога и |
| ивате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског |
| <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у З |
| и оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> |
| а наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица чове |
| њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд |
| мо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш мо |
| О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} |
| њено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да с |
| не, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А о |
| да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака би |
| 8" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њим |
| можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокоб |
| ући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и ск |
| мир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> |
| p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} |
| о прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и |
| Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живе |
| едан пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице.. |
| х барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећ |
| илан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и ст |
| ан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледах |
| — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— |
| „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да с |
| аљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још п |
| јим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, |
| дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој при |
| е! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узв |
| та, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир |
| имирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благо |
| и... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</ |
| p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораш |
| , плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и |
| — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро мој |
| орко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> |
| е се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледе |
| се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас види |
| Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужас |
| p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато |
| на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, |
| да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо! |
| рата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган и |
| орацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спр |
| ице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" x |
| рема вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... каж |
| ага Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их с |
| нка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <p |
| ари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато! |
| са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>З |
| га — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разгов |
| сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорк |
| , и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и |
| о бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говора |
| орко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била ср |
| трге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Ива |
| ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима |
| м се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им с |
| у, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њег |
| че Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и руков |
| рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — |
| Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>З |
| драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{ |
| <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клиц |
| имо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један н |
| ивши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене |
| је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и зб |
| та радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу |
| освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> |
| ка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједн |
| се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У |
| нка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p> |
| икну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и |
| им код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— |
| Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — |
| рв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} |
| н ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби |
| је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} |
| о.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној |
| ати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви |
| ше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости |
| а.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је |
| бог тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— |
| <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу о |
| ....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочека |
| ирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе |
| леда обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар |
| риступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n=" |
| оме.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— |
| уку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшал |
| е, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Да |
| /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди |
| руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на ст |
| Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у |
| м себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, |
| Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p |
| савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} |
| њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш |
| а свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозн |
| , па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — |
| н приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући |
| ријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је нем |
| о.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако заним |
| срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је мили |
| ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љ |
| <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> |
| <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговор |
| о у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо с |
| аденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, ко |
| p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме гов |
| ни не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам |
| цу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се |
| цо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Жи |
| е се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p |
| а, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети М |
| а!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба ско |
| а, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим |
| рвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Рад |
| ујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А |
| Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; ужива |
| ј је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је |
| ј Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћ |
| ом Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести |
| мо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, |
| и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А |
| /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу |
| ли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на |
| ите се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која с |
| уживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато |
| д нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше |
| нем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудас |
| иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p |
| ила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> |
| ва собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>М |
| S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и ње |
| бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и и |
| <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но сл |
| рвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>М |
| — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p |
| питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n= |
| — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си уч |
| што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се М |
| а њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и к |
| коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав бра |
| реће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватиц |
| >Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам с |
| а весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! |
| спођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху. |
| идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је |
| си’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </ |
| лата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро |
| риближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му по |
| два чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти доб |
| н.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свеж |
| столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од ње |
| > <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и |
| ! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За |
| час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда ус |
| била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} |
| е са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— |
| аном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад |
| та освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — П |
| посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право! |
| оста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да |
| Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочи |
| <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш |
| баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, |
| мена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један |
| м, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два |
| њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише |
| њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испу |
| леп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите де |
| и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> |
| О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше |
| вљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Мила |
| аша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем |
| Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кук |
| никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване |
| ета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прст |
| нимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир |
| .</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> |
| ратство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} З |
| ско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар |
| ра, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле сил |
| </p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, |
| а тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју ча |
| <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши |
| еп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— |
| Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је |
| ину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам |
| p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не зано |
| сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зор |
| жна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" |
| Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> |
| душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{ |
| !{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и с |
| ратство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колик |
| "75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — пот |
| искавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам |
| је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се |
| шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.< |
| ритим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>С |
| инка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p |
| рко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивеко |
| ти.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збо |
| оди пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и полож |
| ан: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, с |
| се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — мора |
| је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За свет |
| некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} З |
| :</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше рев |
| томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну с |
| ши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би |
| а волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p |
| .{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене зак |
| S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та т |
| о познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, м |
| још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама саста |
| е....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као ш |
| а!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Зла |
| е на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више |
| то!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео. |
| уди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} По |
| рв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мој |
| м љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом свој |
| утра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одгово |
| јеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је |
| таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите |
| ема Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше |
| ији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p |
| ој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватск |
| ла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — о |
| оњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв |
| руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Зл |
| памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми |
| хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите |
| S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говора |
| ине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p |
| несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{ |
| >— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове зада |
| дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадил |
| о прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда мог |
| икад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p> |
| ме — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загреб |
| о се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, би |
| да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељ |
| чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би прол |
| } То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и |
| S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си |
| и их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и од |
| , неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како |
| е радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељ |
| аслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Биј |
| .</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка |
| <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, З |
| рену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— |
| а би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази |
| у као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{ |
| ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем |
| А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одг |
| коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, ка |
| драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми |
| .{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћ |
| а сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очиј |
| и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> < |
| у, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руц |
| доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мен |
| и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, |
| покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуш |
| ити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— |
| са, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је он |
| брану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро |
| заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јак |
| радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како? |
| амо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме прок |
| Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити см |
| ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми |
| рватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не с |
| посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p> |
| а не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном |
| истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се биј |
| о ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душмани |
| кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} |
| ..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне о |
| латиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па |
| ом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке. |
| и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, М |
| b n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на с |
| падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости |
| утајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S |
| стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви |
| ћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и |
| , која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан |
| чекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си сп |
| Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо |
| удемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу н |
| це, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, |
| евите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја |
| није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младо |
| огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен: |
| > <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, |
| осету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Ми |
| ерити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем д |
| огодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет с |
| срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници иде |
| ...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га |
| > <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. ре |
| ина није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је ч |
| > <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јој |
| на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са св |
| и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен ј |
| ну.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече |
| тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шт |
| Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> |
| Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја |
| волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Мил |
| е — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох |
| Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љу |
| он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!. |
| а се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Так |
| >Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер |
| — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на он |
| маћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних праде |
| клопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже |
| !{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад |
| рно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p> |
| Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S |
| је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља с |
| покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, и |
| тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад |
| ој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p |
| сти, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отвориш |
| итика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... |
| . идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти |
| Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> наш |
| апрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, к |
| шно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — о |
| револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је |
| рећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, о |
| нимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дич |
| да се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњ |
| ала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па ве |
| орите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} О |
| или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у |
| >Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне сна |
| осите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сл |
| ди!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слобо |
| будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која |
| ост.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, |
| лободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете о |
| су велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо |
| у свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збо |
| је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мор |
| у своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинил |
| лата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе |
| </p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је с |
| лакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме п |
| — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, |
| Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватс |
| ска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачи |
| х, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ И |
| и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’ |
| ћи певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз |
| певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’ |
| певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
| и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
| певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
| де, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада |
| > <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, зв |
| а.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју |
| једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко |
| м на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи не |
| кав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши |
| с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја с |
| им рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје |
| уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ |
| Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше срећ |
| на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа м |
| </p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> дру |
| куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{ |
| ?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — < |
| S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их |
| — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста! |
| их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Је |
| астати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} |
| аше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга |
| ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то |
| !{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био |
| а сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке |
| ..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су |
| l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> |
| ло.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи |
| беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња |
| — На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила. |
| {S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти |
| } Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде мо |
| путили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће |
| е, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше |
| их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба |
| <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко |
| а слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад в |
| p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за ос |
| о, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <p |
| мо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народ |
| сти једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним ист |
| остала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да ј |
| рави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:< |
| , као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мисли |
| : живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљ |
| можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ј |
| е Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је пр |
| Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести луд |
| боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на да |
| а.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја |
| b n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а |
| један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Је |
| свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, |
| оказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако |
| женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и брат |
| <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћ |
| ебачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прер |
| мо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</ |
| а уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, |
| аво госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, |
| по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка леп |
| це моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по с |
| " /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачн |
| исам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа ниј |
| се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи з |
| лике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— |
| је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То |
| Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепо |
| м покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана т |
| не, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— При |
| уку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећ |
| о улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} П |
| 0" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући не |
| Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име |
| — Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући: |
| рватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа З |
| еба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што |
| наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ће |
| ка плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испа |
| <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И у |
| " /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу |
| то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу |
| јем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То |
| нила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, |
| ора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је |
| акву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана им |
| те, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једи |
| мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је ка |
| Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> |
| тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и пропове |
| вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневери |
| м на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућ |
| ица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" |
| а да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене оче |
| о очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао |
| а господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити у |
| н Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мо |
| час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са сви |
| онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам |
| ог имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, |
| , — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предак |
| о.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је |
| ног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се |
| га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зор |
| ну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} |
| реће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кун |
| осподин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љути |
| да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| дарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p> |
| а живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска сре |
| у, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, ка |
| и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а во |
| дговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учини |
| а.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за |
| p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у о |
| ће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ћ |
| поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати пока |
| је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам с |
| ета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би |
| — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној н |
| 8" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу д |
| тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да пошт |
| и.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! |
| оварали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном зна |
| ине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју |
| револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места |
| ш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту |
| Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на |
| реба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестан |
| ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да |
| спред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остав |
| Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јо |
| две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било |
| :</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим п |
| >— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Зл |
| стро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — |
| мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја м |
| <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си |
| јвише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па о |
| јући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Ив |
| то“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">s |
| и у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете и |
| орко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> |
| /p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица |
| такнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулу |
| он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> |
| .</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху З |
| собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> |
| а вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То |
| {S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! |
| бе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и З |
| о друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> |
| бу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер |
| шћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек... |
| у и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна |
| и сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Срби |
| с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то |
| моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уп |
| метила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" |
| пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као |
| мо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, |
| опаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестим |
| , завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш н |
| о са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом уп |
| еме, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно |
| ргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни дру |
| ..{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p |
| је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, |
| уду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудн |
| поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да |
| и некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се сам |
| адан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметај |
| аган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати |
| л — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица |
| аше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злат |
| т сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја сна |
| , што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да |
| а — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван |
| — Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца |
| Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући: |
| кренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсн |
| тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{ |
| Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натра |
| Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <for |
| егова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> < |
| и.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и |
| ешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами свој |
| : како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, ко |
| ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско! |
| /p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена др |
| е — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко |
| >— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те поди |
| p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица |
| к више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22 |
| тите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури |
| киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скр |
| сом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и п |
| Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> |
| изу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату |
| и Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Ср |
| <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао п |
| ој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом |
| нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - |
| повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — р |
| тима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висора |
| онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти с |
| ас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раз |
| скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако |
| и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако |
| а стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако м |
| ше по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако |
| јући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је |
| скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако м |
| акућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако м |
| Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на |
| а“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мо |
| О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку |
| p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но |
| {S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Стан |
| је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и |
| овораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је д |
| p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и пад |
| се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвише |
| нка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима |
| овори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зо |
| е љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он |
| p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми |
| лата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, |
| т, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спрема |
| </p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата сп |
| ао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинит |
| ван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, ос |
| међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36 |
| е Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</ |
| <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не п |
| ача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас |
| Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати |
| грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n |
| пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>С |
| би напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Срп |
| борити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А |
| ложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се |
| остојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити. |
| — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам доч |
| } Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, |
| аше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76 |
| и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певат |
| е на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напреда |
| лно остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прад |
| Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} |
| {S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и ради |
| ости.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, зап |
| pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти |
| емирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> |
| славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његов |
| и изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не ви |
| а свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако до |
| од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} |
| и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> < |
| затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врат |
| ађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, б |
| нела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те ј |
| b n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! |
| да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p> |
| S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и |
| мљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Зл |
| <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме |
| ам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ |
| ељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно |
| зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди. |
| за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би до |
| равник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на про |
| јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S |
| </p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не |
| и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачу |
| "70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, г |
| така уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђа |
| се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ре |
| ! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан |
| део јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идеј |
| гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше |
| а тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то ч |
| са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и у |
| пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандури |
| .</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце јо |
| џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па |
| близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станими |
| чесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако |
| аху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> |
| .... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборав |
| S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри |
| оји се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха! |
| родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагла |
| “, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку |
| /p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме бр |
| ду своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме. |
| ликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори |
| 65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту |
| сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневер |
| тило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин у |
| а, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше: |
| ? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb |
| а. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Х |
| н се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, м |
| /p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и поч |
| ће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си |
| е, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва с |
| е ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку |
| то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави |
| ан и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезл |
| дне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна са |
| ко дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет о |
| е поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83 |
| а њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тог |
| си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој |
| та у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" |
| њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши |
| е, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, од |
| ромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не гово |
| ских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата! |
| ни.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу ж |
| уди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!.. |
| обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S |
| инку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда |
| </p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шал |
| а пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је |
| едно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако за |
| ујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> |
| сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је м |
| !{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још ј |
| О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам |
| жећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта са |
| имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је |
| је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и по |
| траху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, поглед |
| „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, |
| испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, узда |
| укав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l> |
| рема небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</ |
| о је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, |
| облачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да |
| то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их чо |
| /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим зло |
| о поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега сам |
| Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p |
| а загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је бил |
| а огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање |
| а срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њ |
| а за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, |
| ши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} О |
| . драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је зад |
| !{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Дос |
| на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао м |
| бицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брат |
| подин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" |
| тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то |
| {S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут наве |
| оји те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цв |
| а цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам |
| l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </d |
| ма шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злат |
| а као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једн |
| че Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n= |
| чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћ |
| е срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио сво |
| смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба и |
| , које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братст |
| као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Дели |
| здражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, |
| , — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату з |
| окле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме |
| ко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завиј |
| и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаш |
| Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре т |
| ла вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се при |
| сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> < |
| Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда |
| >— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quo |
| Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков |
| ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем д |
| ког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате мо |
| воје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Сам |
| ван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је б |
| — Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо |
| , који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост ба |
| два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас |
| /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и |
| ј се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с ким |
| /p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосл |
| ше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њим |
| о јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом. |
| ани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p |
| случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мил |
| p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, |
| да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да |
| тала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни ре |
| дајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и гр |
| тви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — узда |
| естио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он |
| акође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Зл |
| Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрва |
| ство у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! |
| .. ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочи |
| ше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" / |
| {S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да |
| женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> < |
| мио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да |
| биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и |
| узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} |
| Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет з |
| стаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Н |
| о у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане |
| ћи стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Див |
| скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красн |
| били! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је |
| чући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} |
| кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Ср |
| реба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите |
| бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То ни |
| дарише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну |
| упкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и |
| и били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљ |
| . — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — |
| ајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван прати |
| p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> |
| о и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наме |
| Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се |
| сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав |
| ира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му |
| таше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57 |
| и до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А кака |
| а, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило н |
| Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне |
| и, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, |
| ва....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Ж |
| свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не |
| о ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти ње |
| у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са нек |
| здахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се |
| дигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Стан |
| ем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“ |
| </p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну свом |
| <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да м |
| дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Ив |
| d> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, из |
| ва, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватск |
| се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> < |
| >— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, неп |
| естре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити |
| етињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потвр |
| <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он |
| — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убиц |
| ке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! |
| орко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледе |
| Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— |
| ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска п |
| а у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — |
| било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад |
| ега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...< |
| ј соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— О |
| <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде |
| онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> |
| , Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то |
| рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на |
| овори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} |
| ћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у к |
| > <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l |
| ан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А к |
| је то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Прокле |
| руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа ру |
| } Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А |
| и Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сест |
| е даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот |
| је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да |
| О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља пол |
| и исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој ср |
| ште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! пис |
| танимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми |
| ..{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је |
| срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Т |
| е, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да |
| а упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n |
| љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p> |
| другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта |
| ди добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} |
| е оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше З |
| еба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невиде |
| груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар |
| {S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није т |
| е мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу |
| увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и ту |
| ! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, на |
| спођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам |
| ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њ |
| сно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љу |
| и среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се |
| своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се ус |
| аље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Мил |
| љавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ст |
| ора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо |
| ш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен |
| ас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџб |
| код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога за |
| Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{ |
| на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи |
| и Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајућ |
| од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као |
| е?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи |
| м шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па с |
| > <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— |
| раше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не мож |
| ега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" |
| овима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type |
| и оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, |
| /p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мор |
| и га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да |
| на. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да |
| ди.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је |
| {S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— П |
| ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:< |
| е се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу, |
| p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу |
| >— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит |
| да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламк |
| оп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа др |
| се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</ |
| — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах |
| /p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке све |
| >Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад |
| и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и ста |
| н ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на све |
| </p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за |
| — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Прав |
| у!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, |
| ш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Х |
| матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала |
| ица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ б |
| уку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше к |
| неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’ |
| и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
| дито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, |
| п — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и о |
| р није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може |
| њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет |
| ине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се јо |
| биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор |
| ди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар ни |
| ?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!.. |
| </p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хах |
| S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то |
| борит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу |
| раћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и срп |
| војим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type="chapt |
| "de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— |
| њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:la |
| 8" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер дана |
| пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела |
| акутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми |
| скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми |
| тране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми ј |
| по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми |
| кутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми ј |
| ћући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми ј |
| } Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни са |
| лан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{ |
| да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} |
| натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станим |
| <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелко |
| .{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што т |
| никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> < |
| <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивеков |
| шта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњач |
| прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпо |
| јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место |
| у и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече |
| трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{ |
| а неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођиц |
| од можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — |
| довати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савлад |
| било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p |
| у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад де |
| у од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав |
| лога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, п |
| l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— |
| за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Х |
| ивело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у соб |
| p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Так |
| ати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он |
| ла нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишње |
| ишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Д |
| рпски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептах |
| раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О |
| </p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихват |
| њи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> |
| има нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја от |
| ма крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело б |
| ј ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} |
| но пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на |
| међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} |
| карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!... |
| ћа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро зап |
| тујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све свој |
| Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напре |
| и су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p |
| мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи ср |
| Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и ује |
| у позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријат |
| ло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у то |
| штву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски |
| Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштуј |
| и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — пошту |
| то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи |
| мо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша с |
| илом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l |
| тане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и про |
| /l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Ср |
| ле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— О |
| спуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</ |
| у срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — |
| ај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на д |
| дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше с |
| вити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак |
| {S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неб |
| о моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним р |
| инка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Т |
| ам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш |
| а онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код ме |
| корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— П |
| е се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — |
| репире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на св |
| лони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе. |
| елике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} |
| ин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан |
| право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне |
| и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила. |
| тро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — раз |
| аше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb |
| .{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и с |
| иду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу м |
| и, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери |
| - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <p |
| друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но |
| руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се |
| амо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом жи |
| и мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p |
| ад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Ил |
| начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако с |
| се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> прао |
| и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице д |
| аштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим. |
| шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир |
| јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећ |
| беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио |
| 85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српск |
| Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне |
| време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта |
| } Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изна |
| на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и |
| n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте с |
| te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стар |
| te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стар |
| te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> |
| te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" |
| e> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари |
| e> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари |
| па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одло |
| та сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице ј |
| l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из |
| /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Ј |
| /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певај |
| l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим ста |
| l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пр |
| l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако пева |
| Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!< |
| Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!< |
| Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</ |
| Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</ |
| Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Нек |
| Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Н |
| Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох бо |
| ланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свог |
| у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господин |
| сле неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема |
| м свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду |
| о устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покуша |
| <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са |
| /p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отиш |
| >Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир. |
| ражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је |
| прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18921_C |
| ала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела! |
| e> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела |
| п!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо м |
| претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и |
| <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час п |
| Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи пе |
| е његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уз |
| о ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га |
| еђу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отво |
| собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> |
| ета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n= |
| quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, |
| ади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду |
| и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда н |
| а сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрост |
| амти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево |
| > које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! |
| p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке с |
| , кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко За |
| 0" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> |
| вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:< |
| е...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламк |
| p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l |
| >На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико му |
| Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> |
| пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, |
| ир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта ради |
| се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. |
| атица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаш |
| е неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава |
| на се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева. |
| аше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрват |
| мах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи ус |
| је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је |
| коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћу |
| ио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у |
| рв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зор |
| азивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад ј |
| Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и но |
| — Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан. |
| артије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа |
| собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под |
| мо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, |
| ко тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ |
| будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, д |
| ; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена бр |
| да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја |
| дар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се |
| атин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} |
| другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> |
| <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Стани |
| ој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо ша |
| томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! |
| но право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јун |
| шких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те г |
| но зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце б |
| ет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! ш |
| </p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојиц |
| према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> < |
| к на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе |
| } А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p |
| Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злат |
| и — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p |
| гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <p |
| ној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <di |
| да кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се м |
| , где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут пр |
| љуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у |
| — Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми |
| Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и |
| uote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, |
| ти, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заист |
| ИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S |
| pb n="3" /> <head>I.</head> <head>„НЕМА СРБА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Зла |
| p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Ро |
| е напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле |
| бом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхи |
| племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како |
| сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао |
| иће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушк |
| чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате |
| — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо |
| едлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурн |
| ичем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Ј |
| уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше С |
| уморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуш |
| а оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на |
| но радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користит |
| едних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будит |
| S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати |
| жи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Доб |
| ли сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и с |
| Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p |
| век препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи |
| </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TE |
| .</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злат |
| S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} |
| </p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рук |
| иви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога! |
| >- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.< |
| ..{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су |
| — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам б |
| орко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} П |
| /p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се преп |
| ти.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказ |
| а мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме вол |
| рема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма |
| сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у бли |
| тупи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже! |
| главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.< |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p |
| у!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља наш |
| га волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Приј |
| ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> < |
| ра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Ов |
| појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се ог |
| е толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p> |
| ава, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име |
| венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је |
| n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не през |
| д учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то |
| красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собар |
| е јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!< |
| час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, |
| ишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота |
| ачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да стр |
| еш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S |
| а овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на |
| ћи са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене прола |
| ј се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— |
| унилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех с |
| напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена |
| ожни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, му |
| њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, б |
| штујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будит |
| <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговара |
| српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћ |
| да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S |
| ј.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити.. |
| Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом |
| , и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја |
| вати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога ср |
| срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда |
| бави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У т |
| руј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, |
| је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломи |
| бави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватс |
| јно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} И |
| ага пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што им |
| знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног |
| ом идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, |
| атељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећ |
| е Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радост |
| о главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу |
| е груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p |
| ораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати ов |
| и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну п |
| крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата |
| <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, |
| сто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи |
| познам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8 |
| кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љ |
| видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи ср |
| драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше |
| а пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти |
| ! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Јо |
| у она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нара |
| .{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја панд |
| е ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,< |
| леменита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте у |
| е!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... з |
| то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се |
| p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састат |
| роливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни |
| вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S |
| е са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно |
| А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} |
| ке, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске |
| род хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слоз |
| народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крс |
| бојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по |
| тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даљ |
| начки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — ре |
| Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше мој |
| а Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата с |
| љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам |
| ду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искре |
| знати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.< |
| p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не |
| твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са к |
| а одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи |
| д мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез скл |
| питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан оп |
| ам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не п |
| ла ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте б |
| гла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — |
| да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љуб |
| Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он бл |
| братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите |
| икну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У ње |
| е радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви бли |
| свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као |
| да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се |
| себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S |
| шчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А |
| ир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји |
| е...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајим |
| </p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за |
| етра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l |
| не.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим |
| , <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људск |
| ко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. |
| љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обу |
| свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ м |
| о — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да са |
| Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њег |
| О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непр |
| братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршен |
| племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Т |
| нога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека |
| уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па ко |
| ти овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у |
| лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} |
| бави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој п |
| можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— |
| ване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те |
| авладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, |
| оштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке |
| ружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" |
| <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укочени |
| p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Је |
| l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си |
| о прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Гос |
| де бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, ос |
| је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Мил |
| же очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> |
| ена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред |
| } Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, |
| ње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите |
| тро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Зла |
| г више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ј |
| доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> |
| >Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p> |
| Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са м |
| </p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врл |
| викну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти са |
| е сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и ка |
| } Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>З |
| S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где |
| оја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и поса |
| а мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дот |
| ло.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је с |
| “</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као |
| о моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата |
| ој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па |
| твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му |
| о мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и п |
| они ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи |
| b n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да |
| људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Ка |
| моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га |
| рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</ |
| он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства |
| је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује |
| /p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S |
| и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ух |
| ко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Зла |
| ан.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Как |
| том.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког вр |
| Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{ |
| руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја! |
| и! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега н |
| лан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> < |
| <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње |
| хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — |
| лила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони м |
| ржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„К |
| слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} |
| После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху двана |
| ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — ш |
| е столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гл |
| ри моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке |
| рио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, |
| же, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb |
| p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на гла |
| .</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто. |
| и сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— |
| от стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело брат |
| то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, ко |
| То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} |
| ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
| ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
| !</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп |
| п!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп |
| п!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
| п!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
| -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сно |
| -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
| оп!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — по |
| има, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међ |
| уче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у с |
| } У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сват |
| " /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој бе |
| , Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радит |
| грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништ |
| p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач И |
| {S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах |
| ер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срц |
| — Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче |
| буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде ви |
| </p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван сл |
| к с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слоз |
| инка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја са |
| људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Ха |
| родности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да |
| окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати з |
| очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </d |
| а главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милос |
| ли родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безо |
| ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда |
| ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> < |
| уку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете |
| те — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој |
| :{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај |
| Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у |
| .. право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено! |
| оричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n |
| > <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То н |
| е моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за |
| и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Б |
| шењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — |
| > <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога |
| н Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорк |
| е, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да и |
| сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, |
| — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познај |
| који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив |
| не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се сво |
| моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} |
| одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су |
| p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћ |
| риш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S |
| м.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да н |
| срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Зл |
| написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</ |
| л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> |
| ватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о каракт |
| ица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати корак |
| у.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} |
| забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш |
| наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> < |
| братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одо |
| дни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изве |
| бораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> < |
| ам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен пр |
| p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и |
| у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила |
| би, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозни |
| танимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га |
| чати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта |
| а, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах п |
| ђице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p |
| /p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,< |
| шаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно |
| илане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска ств |
| женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахн |
| обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко н |
| Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тр |
| ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неко |
| Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по |
| збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="3 |
| спрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега |
| А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачун |
| .{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости |
| небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци г |
| р не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја.. |
| ек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{ |
| ! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p> |
| шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у с |
| страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клиц |
| се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Х |
| Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. |
| о право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођ |
| нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше |
| рпског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S |
| ћута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорц |
| па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша |
| У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши |
| /p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у |
| трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> |
| о...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је с |
| Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро з |
| е му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та м |
| , где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p |
| с!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то н |
| ти за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Ид |
| А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{ |
| укама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S |
| читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни |
| збит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле |
| p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S |
| {S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злоч |
| кнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво |
| и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, |
| прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p |
| и одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушкан |
| гледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и |
| .{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета |
| споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једно |
| но мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на |
| хвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од де |
| е и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су јед |
| лим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти ми |
| ди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац |
| о да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> |
| азивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети |
| ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког пра |
| еменит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S |
| о ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да ж |
| — То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верн |
| ска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n |
| .</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покрета |
| /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на |
| гдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике бра |
| а мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} З |
| <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Виш |
| вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> |
| Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p |
| притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зр |
| рав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздрав |
| миром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој |
| е навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не вид |
| да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја |
| бо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, |
| дали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге |
| запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговор |
| — Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавш |
| а твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако |
| узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: сва |
| ива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако |
| ка види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до оба |
| и.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сва |
| дњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па ка |
| натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи |
| е беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само |
| имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да |
| рећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју |
| а, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сл |
| p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца сво |
| жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с д |
| лирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S |
| куташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хо |
| ко добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер г |
| ави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неб |
| ујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и р |
| S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету! |
| ме, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам |
| и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири с |
| пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врл |
| ћи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" / |
| чи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих |
| бите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мисл |
| а тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb |
| ада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за р |
| рихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</ |
| реће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} |
| у њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како ј |
| остима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргош |
| знавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј |
| г убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за |
| а.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да |
| о.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, |
| г нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код |
| — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> |
| асила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место ле |
| е и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у |
| лато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи |
| ран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злат |
| жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је |
| расе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тај |
| ла.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — д |
| ости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија... |
| пет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго с |
| И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мо |
| } Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зо |
| савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата |
| рену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити м |
| </p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право! |
| ки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикн |
| тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече |
| вели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам |
| дила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. |
| атвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега н |
| а дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се |
| Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n= |
| .</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стиска |
| о се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном р |
| ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{ |
| ади, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази |
| че Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, к |
| А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су |
| ге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади |
| " /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се |
| во увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек |
| мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино |
| е знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, ус |
| случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било |
| 11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показ |
| о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ј |
| да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала в |
| l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За |
| но „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злат |
| још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да |
| ор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу |
| ируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Прес |
| и за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му п |
| но среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њег |
| човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је |
| едок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди. |
| ела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, |
| {S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част бран |
| атско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који |
| рло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга прија |
| својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може б |
| о, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне |
| па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много д |
| свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
| свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
| свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!< |
| уди туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп |
| скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
| скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, х |
| вежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!< |
| свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
| свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
| /l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њи |
| </l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p> |
| </l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.< |
| /l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дох |
| же! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође |
| ! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, |
| о је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више |
| бој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се ник |
| зне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином |
| и револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога |
| ама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здр |
| н ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, |
| рко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући. |
| мо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно |
| који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео |
| га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да г |
| ој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се |
| шканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састај |
| Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мо |
| ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме |
| е као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!. |
| ир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он |
| м да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ра |
| онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, |
| ш један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па з |
| нда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право гос |
| сти брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жи |
| ње.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет ср |
| " /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне н |
| свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p |
| <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На т |
| > видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан |
| тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло |
| } Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.. |
| у без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote |
| илане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише на |
| лане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријате |
| те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не удара |
| мири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, |
| ћна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, |
| њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење |
| Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станим |
| ужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је |
| и, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајањ |
| ати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног пита |
| посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друшт |
| лињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и исти |
| n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели |
| кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше кра |
| и Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, |
| овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом |
| у позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, |
| орцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљути |
| ри прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, |
| се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n= |
| ом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Ј |
| рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама |
| > <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изва |
| зборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> < |
| из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој ина |
| да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ак |
| но ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли |
| а се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо јед |
| агребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра П |
| киње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе |
| те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на о |
| се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мо |
| тску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози |
| не.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не |
| <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем. |
| ј; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора в |
| руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узр |
| ађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збу |
| а Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} В |
| Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључа |
| га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојил |
| l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l> |
| дравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Ос |
| лудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је |
| чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар |
| очех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срц |
| >Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на |
| ерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као ти |
| је.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа |
| за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено |
| и Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и ми |
| е унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам |
| ote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> |
| ју!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} З |
| знајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Ос |
| .{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ев |
| чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави |
| и.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји друго |
| ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему |
| > <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хо |
| ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце ув |
| ећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о |
| ла!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p |
| орко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за |
| е поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чу |
| оји треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба н |
| бав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песн |
| срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отр |
| било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окреп |
| <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Вернос |
| не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без ме |
| закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S |
| .</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у н |
| ина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба сам |
| успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пр |
| важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} |
| није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Про |
| јом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа |
| } Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и |
| нице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапут |
| !{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S |
| вини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави с |
| њаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у друг |
| стим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у |
| раше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи жив |
| то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, |
| S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља |
| Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те |
| који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти |
| олничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — из |
| — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не поз |
| ило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зор |
| Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — пре |
| с.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме |
| ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> |
| љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој |
| јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! |
| д Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи |
| који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, к |
| стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене |
| и у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се б |
| која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S |
| цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рек |
| тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} |
| а вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука бо |
| ошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— |
| ападу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу мо |
| благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепља |
| еби, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери м |
| да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативш |
| ?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти |
| увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш бо |
| Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се |
| — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и по |
| и увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не м |
| е забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се саста |
| љи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p> |
| и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шт |
| ђе час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, др |
| е Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на ско |
| двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се |
| .</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца |
| } Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата с |
| — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одгов |
| примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, д |
| срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Зла |
| и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад |
| ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!.. |
| n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и |
| Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изне |
| доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви т |
| еће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти |
| ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам ти |
| исала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје |
| И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, су |
| ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац св |
| ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми по |
| највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> |
| ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрв |
| ави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајућ |
| еволвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} |
| м је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега н |
| и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шт |
| орко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд |
| несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра |
| о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше |
| ити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја |
| отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шетали |
| рече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту ј |
| > <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> |
| његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предл |
| жала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата |
| лижи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покаж |
| атској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито |
| јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала |
| мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о |
| ке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загл |
| ораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болниц |
| ије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и по |
| p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворе |
| ача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње нала |
| ма мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— |
| ас по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина |
| ата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле |
| ојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Иве |
| ознајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви |
| моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко мо |
| чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проли |
| > <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l> |
| гне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у |
| но!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</ |
| раћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо оз |
| Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не |
| доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - приме |
| цу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S |
| н у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о |
| то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људ |
| с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тра |
| Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био |
| а би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људ |
| ош пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свет |
| рода је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон |
| младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договори |
| ила.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада р |
| је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко оном |
| која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја |
| ку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само |
| лирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, |
| и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад пог |
| .., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} |
| ндур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и |
| /p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних при |
| — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минк |
| l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — |
| трик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршиш |
| <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њег |
| има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како |
| а! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Д |
| тке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлин |
| браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год л |
| бро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S |
| к и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког |
| и наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви с |
| ће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти |
| икну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">succus</foreign>” наше ид |
| ост, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од |
| и Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја |
| језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на ж |
| ли.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо |
| рилике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама за |
| племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек? |
| S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> |
| S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А о |
| љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> |
| ега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... |
| ођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} |
| мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам г |
| ога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата ве |
| ј!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} |
| ниш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!. |
| дговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца т |
| а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заист |
| е, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, п |
| у и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушкан |
| за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске. |
| га.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> |
| позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој |
| раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злат |
| а док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према ик |
| ађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злат |
| бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> |
| а сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у н |
| е воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Ка |
| , докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То |
| S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па т |
| етири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} |
| ам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да |
| S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки |
| /p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где |
| , који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше |
| им, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо |
| ша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта р |
| ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са |
| бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</ |
| а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, |
| ти! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута см |
| није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај |
| ослом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи. |
| помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда |
| а хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио. |
| дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко |
| позна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође |
| ушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} |
| ндуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“ |
| о!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са своји |
| } Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, |
| тајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — гов |
| га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стол |
| устили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то д |
| ни.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда |
| бориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и сво |
| вато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. |
| О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не з |
| о ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о |
| а десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — |
| " /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир туж |
| какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита |
| који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правн |
| у постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо д |
| етлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} |
| имира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми ру |
| ати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви ок |
| илику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло с |
| <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је |
| ко не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској! |
| ахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} |
| са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су |
| могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> |
| о!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — |
| мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави д |
| одно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, |
| то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, |
| <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— В |
| Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са за |
| ај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Бр |
| рба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући пе |
| ика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпр |
| Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се |
| ћи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p |
| и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Ма |
| <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> < |
| ика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зор |
| ећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећем |
| } Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно |
| н ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободн |
| хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући |
| то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст |
| у Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој |
| стимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, раздел |
| ратска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <p |
| ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута. |
| је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи |
| у. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало |
| авез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О |
| ме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш т |
| е узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврат |
| о — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју |
| орко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S |
| његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад |
| И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се за |
| ирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по |
| н.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева |
| — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — реч |
| Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми |
| то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди кр |
| први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од див |
| мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то |
| /p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>З |
| S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злат |
| спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак сми |
| — Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} |
| а?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... |
| томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећ |
| едине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, |
| чарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{ |
| } Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрва |
| !.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: |
| да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми |
| под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози С |
| мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда |
| </p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Зл |
| претку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: пок |
| а тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, |
| нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Ми |
| {S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном ид |
| сујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n |
| то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета |
| ет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! оп |
| о у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознал |
| с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер м |
| нка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" |
| иђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име ње |
| томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— |
| је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано |
| ро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p |
| ти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубав |
| ш те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја д |
| како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га |
| тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих |
| иста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада мог |
| тву Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзи |
| томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection |
| атину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим с |
| Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађе |
| слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш н |
| ир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> посто |
| се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморн |
| лазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши |
| е снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у |
| ље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скаку |
| l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луд |
| l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Т |
| зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћ |
| <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> |
| п, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, |
| ушевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре пос |
| ш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! |
| анима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то жел |
| а.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Не |
| И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то |
| сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице |
| ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки |
| ст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, |
| да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десн |
| реман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прав |
| удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не |
| ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом к |
| ожда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се |
| uote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари по |
| наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће б |
| , где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је |
| кутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је |
| се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости уч |
| ски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку |
| и, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, |
| дите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и |
| <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> |
| гу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид оду |
| руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! |
| сницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благос |
| де.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад ник |
| вши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где с |
| нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду м |
| цањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, |
| ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Ов |
| ратске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља |
| ље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.< |
| <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена друга |
| и мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ј |
| n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онд |
| ке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ пра |
| еста где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и о |
| ети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се И |
| римети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад н |
| су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети |
| p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори! |
| е усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу |
| е се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — |
| /p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад так |
| е среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?! |
| /p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујућ |
| ђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, как |
| а, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</ |
| у је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, ид |
| ше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити |
| .</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се сас |
| клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — у |
| ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, |
| ване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то ист |
| ј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и хо |
| ... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико |
| S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p> |
| а није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; т |
| већем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је |
| ен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећ |
| ијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида.. |
| своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, |
| и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако |
| а тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да |
| > <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l |
| > <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су |
| ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта |
| уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — ј |
| и шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази с |
| ске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, к |
| p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, |
| задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, |
| ="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала бил |
| а <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих |
| својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, св |
| ју.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p |
| лану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога. |
| највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверил |
| обар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо б |
| се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово и |
| е немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</ |
| Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</ |
| вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и |
| не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, т |
| о.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љу |
| увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на рук |
| <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши ј |
| измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнул |
| шман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цва |
| l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубим |
| — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом ње |
| Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често сас |
| тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца |
| себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то н |
| волвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно |
| } А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде ње |
| очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не |
| ћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи |
| <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год |
| {S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се н |
| } Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут |
| ти за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда го |
| — Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најп |
| еколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ћ |
| споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему |
| јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а ма |
| о време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчић |
| е си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не в |
| не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S |
| и: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станими |
| же!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласо |
| знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко |
| имир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на гр |
| њачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} |
| сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си д |
| рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p |
| p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, |
| ут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас ка |
| ићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, |
| ећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p> |
| рко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p> |
| навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и |
| га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p |
| с раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми д |
| вате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи |
| Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{ |
| никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да пок |
| ранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први зна |
| ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - как |
| и такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p |
| "15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} П |
| : „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Х |
| нда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази |
| атско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је |
| ећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p> |
| је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Х |
| те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умир |
| ла и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</ |
| се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне р |
| доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја |
| ек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми |
| ња у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако л |
| јави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и |
| овија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће би |
| овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши |
| За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Стан |
| живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна |
| е!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта с |
| м победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, т |
| се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — пош |
| не са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} |
| нка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом |
| иш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грм |
| на су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" |
| земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људ |
| сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби |
| а је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња |
| ести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, он |
| 81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира |
| а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са |
| е то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди |
| "18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер да |
| и пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живел |
| <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l |
| о, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учи |
| ер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и сре |
| а!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонц |
| она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, |
| <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем |
| демо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша |
| ћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије рук |
| на пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да |
| а великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жрт |
| Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друшт |
| е узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег н |
| {S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хр |
| , како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле |
| ој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти с |
| Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја |
| да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њ |
| ораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој |
| јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да < |
| аше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука за |
| ! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не мож |
| е Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг д |
| pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за |
| ог и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда |
| 42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столиц |
| ="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чуднова |
| ошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter" |
| ка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а |
| о први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од д |
| се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшн |
| то лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{ |
| е јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећи |
| >Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. |
| та?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а п |
| S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох |
| ци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру м |
| га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> |
| еба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{ |
| било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код љу |
| заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада м |
| Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ |
| еку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар с |
| ли је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је |
| Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше |
| то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу |
| <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! |
| ала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке харт |
| и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелаз |
| ше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере |
| <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке |
| ир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко |
| "50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</ |
| им вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући |
| оје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сла |
| </p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> |
| <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико |
| брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небеск |
| тству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много од |
| у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSecti |
| вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— |
| а метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива |
| Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим |
| крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од је |
| и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Не |
| , коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу М |
| хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драг |
| асположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати |
| у руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и |
| си л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко |
| беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је ун |
| ри га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли |
| Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и |
| н, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јат |
| уче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече |
| ојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...< |
| посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се |
| не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек |
| <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокоб |
| оред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само д |
| ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште |
| >— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога пра |
| венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, кој |
| } Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се зава |
| <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим н |
| Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као |
| а мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега ули |
| нка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — пр |
| Section" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на к |
| .. страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за |
| сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја ле |
| , шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у |
| , да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја м |
| S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“. |
| дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко |
| ост, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братств |
| љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој |
| право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — |
| S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p |
| се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милан |
| {S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, д |
| >— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S |
| ирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ов |
| ече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радо |
| вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикн |
| А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна са |
| е Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето де |
| имир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта ра |
| то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S |
| да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка |
| ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко |
| дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда |
| револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он и |
| ко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек ј |
| 16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску кора |
| о — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="1 |
| Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов |
| а последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде |
| тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „ |
| ено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивно |
| и огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— |
| у, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и |
| авати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју св |
| /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он |
| мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те |
| доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у |
| а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер |
| дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Мо |
| е Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час п |
| у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Пр |
| </p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из др |
| е тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужи |
| е.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А |
| не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па мака |
| Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврем |
| ога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија ле |
| е можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p> |
| рватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — пит |
| рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање по |
| у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш |
| ко часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће там |
| сле неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спа |
| S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздво |
| м глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злат |
| имир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> пос |
| те се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неумо |
| о.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! |
| оста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са на |
| по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновим |
| е братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није саврш |
| и тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толи |
| в племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— |
| ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шт |
| а уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — |
| мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то |
| ој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... |
| Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Стан |
| ас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужас |
| м браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слик |
| двојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не |
| што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш |
| силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> |
| ч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> |
| Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући |
| елика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Нај |
| не!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изреч |
| — Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који с |
| дећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:< |
| ну и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} |
| је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, |
| p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> |
| елика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац З |
| Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећ |
| } Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> |
| {S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрн |
| он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слобо |
| она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићев |
| судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица! |
| е!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у |
| S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког |
| .{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи |
| рича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме |
| ога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> < |
| .{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можд |
| бав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{ |
| дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потс |
| укавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. |
| <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио |
| и очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, |
| ив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> < |
| в — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони |
| творивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше |
| рко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са |
| ! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побе |
| кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи пре |
| " /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те св |
| ог часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније |
| свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О |
| брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице |
| ћи долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа |
| >— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не |
| ивео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— А |
| љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко |
| ља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко! |
| н!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, |
| S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима сво |
| рви пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу в |
| И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! та |
| — Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран б |
| Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њо |
| звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... ка |
| > <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да с |
| вих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите кол |
| у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била с |
| н Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} У |
| о година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То |
| ра — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p |
| јатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p |
| е.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад ј |
| А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— |
| е:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мен |
| примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође ова |
| је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље |
| раше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Мин |
| мро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе |
| и мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мен |
| Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио |
| >— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не ра |
| /p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикн |
| у човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, |
| о браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и |
| се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа изм |
| њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, |
| S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица |
| l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> |
| м седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке дос |
| > <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S |
| једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле. |
| е га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда соб |
| и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући ста |
| -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече З |
| у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Срб |
| н:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњен |
| је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дареж |
| да могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправ |
| похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше уса |
| лахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи? |
| рода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign> |
| чи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрва |
| p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан бу |
| се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</fo |
| </p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сл |
| анимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зо |
| b n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађ |
| оњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, заст |
| за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби пева |
| е своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се |
| рко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quo |
| /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме тол |
| но и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <p |
| ам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у нару |
| оли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо |
| се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватс |
| зрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше |
| е седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти |
| <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватс |
| у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уж |
| {S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га спле |
| ној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их |
| итељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак м |
| е весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ће |
| о? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једно |
| е ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим ва |
| ="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћ |
| гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се п |
| "6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ д |
| Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ј |
| им заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Х |
| друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта |
| ва.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликн |
| иво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надове |
| — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско |
| у је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну З |
| сти му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Мил |
| и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— В |
| ије савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бит |
| оже бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И |
| а према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога бр |
| на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењ |
| е, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и |
| 76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим за |
| ти врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прис |
| на да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> < |
| рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p |
| оракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пру |
| иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> |
| Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме |
| p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор |
| е за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кр |
| евом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — п |
| } О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста! |
| ног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злат |
| срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, д |
| оже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан |
| — Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; |
| опушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете м |
| себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</ |
| Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је |
| /p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши |
| ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{ |
| ати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p |
| како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити ср |
| ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, |
| } Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с |
| јиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S |
| метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се |
| е тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, |
| ћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове пр |
| трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да |
| еменска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, |
| ине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља полити |
| жасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата сво |
| раје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљути |
| "43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак уст |
| иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном мест |
| ато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зо |
| е, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе ра |
| викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан ни |
| Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом |
| тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по |
| ! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече |
| екнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — р |
| о укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како |
| алази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу |
| има Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p> |
| које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, прек |
| ара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу |
| икако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватск |
| , кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрз |
| да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S |
| !{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пус |
| судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! з |
| удем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, |
| рка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p |
| тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не |
| е, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S |
| — Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је з |
| шки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца св |
| твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мог |
| лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, |
| ав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са ф |
| мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... |
| и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> < |
| /p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ |
| а ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он |
| на је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе |
| верити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци. |
| — Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, |
| } Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда б |
| обро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име |
| ти могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца |
| где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овд |
| Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опом |
| правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зо |
| рашни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит |
| окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно р |
| >На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болни |
| олазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њег |
| нодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“ |
| то је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се |
| <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А на |
| знаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако ла |
| да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па |
| > <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си |
| .{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и на |
| а ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p> |
| о баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењ |
| ту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негд |
| о из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове |
| ћењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с |
| S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, |
| инка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у |
| лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па о |
| ио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због т |
| родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрв |
| деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S |
| е о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како |
| /p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} |
| О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ ра |
| амти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи д |
| <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне к |
| ком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука |
| -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја |
| „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њ |
| <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устад |
| е врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући |
| моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, |
| сле кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... т |
| ла!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Дец |
| .{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душмани |
| ! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницам |
| Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — |
| рекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас м |
| оновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи са |
| атељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драг |
| и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изја |
| , премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи |
| и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p |
| p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!< |
| емирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</ |
| , па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Зла |
| теде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и |
| лу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама с |
| хов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али он |
| <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оц |
| мир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се |
| кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изн |
| та.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радова |
| — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њ |
| там!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том |
| оста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и |
| омоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на |
| ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу з |
| се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} С |
| же се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div typ |
| мир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота гос |
| али револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахну |
| а је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут с |
| — Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку |
| рити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се м |
| у.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне |
| мрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и вик |
| нком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка |
| ш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви мла |
| , с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" |
| , да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неумор |
| гарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да |
| њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Злат |
| и смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукави |
| о.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који |
| тедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти с |
| p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> |
| ога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, |
| позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних |
| мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједа |
| неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха |
| вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко |
| е знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите ваш |
| ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n=" |
| .{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на |
| е неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапш |
| раво!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући |
| ема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</ |
| Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} |
| ка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за р |
| а... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>П |
| ш... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p |
| ... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњач |
| у на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са з |
| о врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у бол |
| тску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласов |
| вету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</ |
| је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисха |
| отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и ја |
| и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи н |
| свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{ |
| аха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне |
| >— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше р |
| и дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Ха |
| то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!. |
| чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том |
| ди на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек |
| на!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о т |
| } Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и |
| учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убиц |
| Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> |
| S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, к |
| <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донел |
| {S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо |
| је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минк |
| !{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> |
| и је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати |
| <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка. |
| и послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Б |
| едне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне |
| а сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и о |
| је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, к |
| и, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} |
| рими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са |
| коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те |
| } Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— О |
| ирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа н |
| јаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час заст |
| Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> |
| — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зор |
| лаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отрг |
| прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вр |
| о, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид оду |
| елка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже |
| /p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разу |
| самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно |
| оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела сло |
| оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и |
| оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, глед |
| оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући од |
| оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он |
| поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он п |
| поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде |
| ="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако |
| ="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Жи |
| а’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То |
| з’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако |
| з’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако |
| з’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За т |
| з’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И ст |
| з’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Так |
| аз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l |
| поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зо |
| поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> |
| го не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А |
| Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l |
| Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</ |
| Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отиш |
| ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живел |
| ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају со |
| ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, |
| ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућу |
| ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташ |
| тари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе |
| п — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лу |
| тари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачућ |
| <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
| <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
| е каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p> |
| је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p> |
| је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p |
| је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
| је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
| је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> < |
| је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — по |
| тари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — ре |
| тари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </qu |
| лике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Х |
| не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу по |
| душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је |
| о, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво! |
| p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} За |
| размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како тр |
| сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја с |
| ко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те је |
| тру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не мог |
| та. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам |
| у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам до |
| и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га в |
| Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у с |
| тва.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпи |
| у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је врем |
| ете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35 |
| Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер |
| то сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не |
| онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — |
| хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја |
| нда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви. |
| образан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за |
| атска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрва |
| а и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком |
| p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи ов |
| </p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> |
| сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем с |
| аћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шири |
| у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песм |
| Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на том |
| и вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним ускл |
| вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на |
| се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир |
| на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.< |
| емо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измире |
| ти на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женс |
| ове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} |
| ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" |
| рватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега то |
| другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хори |
| , али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да ј |
| у затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а |
| омци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сло |
| а вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" / |
| љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мил |
| га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења. |
| l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TEI> |
| што поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска |
| нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе з |
| Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надов |
| е се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Ми |
| беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Дец |
| врди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и |
| м буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Жи |
| ићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са |
| којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и |
| у Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљ |
| ront> <div type="titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМ |
| лим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p |
| делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, д |
| о, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрват |
| >— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, |
| — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вра |
| — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — |
| а, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, слав |
| јој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свако |
| епријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и најв |
| е хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племен |
| — Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако |
| воју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски на |
| аш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити |
| ли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} |
| есе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{ |
| коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватс |
| анцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Н |
| <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су д |
| оворимо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два |
| види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале |
| азивате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ х |
| саше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p> |
| име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и |
| в за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то |
| Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показа |
| >- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно |
| о ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је с |
| оме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револв |
| .{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити мо |
| гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко |
| 14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато |
| може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек н |
| >- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобни |
| Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права |
| раво!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — на |
| огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Ј |
| казујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хр |
| он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер ме |
| зим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то ч |
| теља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Прест |
| свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — |
| олитика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је |
| а дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узм |
| Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кад |
| ...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох |
| ест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, |
| у песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом |
| ему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја |
| унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.< |
| на и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људ |
| , те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде с |
| слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и |
| венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће |
| се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскаку |
| b n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци! |
| наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p |
| та збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо |
| рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.< |
| и о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> < |
| нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће с |
| онију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане |
| ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepag |
| ама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још |
| у, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се |
| Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Уб |
| врозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема. |
| бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела вели |
| } Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздиг |
| лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила |
| ама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са |
| ке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши с |
| Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на |
| ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли бољ |
| лно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тон |
| ном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Ср |
| посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад план |
| це изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети М |
| м по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на |
| ћи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под |
| у и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и ру |
| поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да пр |
| раше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине под |
| ве редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као д |
| јана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим за |
| в поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам г |
| погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљив |
| мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите |
| онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац |
| елиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и ис |
| <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени |
| ју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, |
| као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{ |
| уде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.< |
| у ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> |
| себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, к |
| !{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну |
| лине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?! |
| више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још. |
| слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} |
| ите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и к |
| о и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зор |
| рујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је |
| е: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!.. |
| том живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како |
| ко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати с |
| често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упоз |
| тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу ум |
| танимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станим |
| S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пр |
| себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, |
| о бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш |
| а своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко |
| 7" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда дес |
| соко, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави љу |
| где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене |
| оро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, |
| уше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џ |
| дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је |
| сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше |
| је су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке |
| <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле н |
| !..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Пл |
| ла сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ т |
| ивео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, |
| ихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живе |
| и на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје др |
| м.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после ка |
| и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема |
| крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и а |
| че — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави. |
| шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер пре |
| и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> |
| , моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} |
| } Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} |
| !{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он ј |
| е ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста ј |
| ја носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, д |
| звишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?! |
| p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, д |
| ј!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> |
| > <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и ска |
| е се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено з |
| је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</ |
| мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива |
| " /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за |
| ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо мо |
| ита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћу |
| Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удр |
| у.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су |
| дјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минк |
| да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.< |
| кој — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло б |
| - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо с |
| хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаш |
| га не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиро |
| ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није уби |
| ати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешћ |
| оју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја |
| есне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То |
| мо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чу |
| умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па |
| нут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним |
| у тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" / |
| то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није |
| о је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се |
| лато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душмани |
| његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвиси |
| народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове |
| > <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, се |
| ао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ак |
| га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли и |
| глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата |
| и — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> < |
| — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и |
| е двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити |
| шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.< |
| Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не |
| вобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се |
| Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разг |
| та своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— М |
| {S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, |
| <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату |
| прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над |
| јаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори о |
| ш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{ |
| вног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — гово |
| стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Мил |
| еста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне |
| им милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година на |
| Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем М |
| b n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима |
| у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватре |
| сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра д |
| ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стаја |
| о: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} |
| часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо |
| е!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минк |
| Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Ми |
| утито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... |
| Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и |
| /p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — О |
| е окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> |
| е близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше З |
| Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити |
| рбином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па |
| а и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје вел |
| ати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је о |
| аше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плаче |
| боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> < |
| {S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико |
| се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав |
| Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе о |
| .</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са с |
| их ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ј |
| поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешт |
| овори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S |
| оме ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, д |
| на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти ј |
| дицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станими |
| м.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S |
| њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да пог |
| малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима у |
| гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче |
| те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо |
| прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било? |
| } Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, о |
| рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на исто |
| е и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако |
| би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- |
| ди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!. |
| догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром |
| е Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> |
| ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> |
| .</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече |
| } Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела |
| е шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; |
| то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не види |
| омињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми н |
| јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти |
| ао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек в |
| онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да |
| — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S |
| а и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није |
| } А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Ку |
| љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</ |
| Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“... |
| {S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да с |
| itlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front |
| дри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат |
| ...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину |
| жете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" / |
| ве:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма |
| ирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био пок |
| S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то зас |
| што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... ид |
| . нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу... |
| } Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје |
| чић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> |
| ова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злат |
| м таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређат |
| /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све р |
| е био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема ви |
| и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} |
| — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашо |
| — Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта |
| лате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то |
| > <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разг |
| о... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет |
| <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и н |
| а! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности |
| роти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И т |
| мо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учи |
| ме.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрват |
| иком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалос |
| у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То |
| о са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило |
| 83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенит |
| живања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо она |
| {S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — |
| собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</ |
| боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако мора |
| те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говора |
| Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с |
| ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку мој |
| о треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, не |
| роз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, |
| оју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она ни |
| родужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, |
| орка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да |
| ажан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> |
| Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} |
| ду.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузе |
| се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — |
| лати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љ |
| мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, как |
| S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица! |
| а за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше |
| n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер сам |
| од, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напро |
| во.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се нај |
| мај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба |
| е могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид |
| ћујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овак |
| куда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно |
| се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго шт |
| лата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</ |
| срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали |
| верила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше |
| ко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људ |
| р штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ н |
| ј вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се |
| ок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа |
| раћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TEI> |
| оп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и М |
| оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! |
| оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и р |
| оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> |
| оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши |
| хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и од |
| хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Ста |
| оп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде ка |
| п — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на јед |
| l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, у |
| осрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко |
| какућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> |
| <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
| то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп! |
| ватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако са |
| у, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чува |
| ма, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, |
| нимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
| Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп! |
| ја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп! |
| и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
| ргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
| ате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам с |