• quote 10
  • А 122
  • а 271
  • абер 1
  • авај 1
  • авет 8
  • авети 1
  • авлија 1
  • ага 2
  • агарјанска 1
  • аге 1
  • аги 2
  • агином 1
  • аго 1
  • агом 1
  • агу 1
  • аждаја 1
  • азурни 1
  • Аја 2
  • акинџија 1
  • Ако 31
  • ако 57
  • акова 1
  • аковчад 1
  • аковче 2
  • Ал 1
  • ал 2
  • Ала 1
  • Аладар 2
  • Аладара 3
  • Аладаре 1
  • алатке 1
  • Алах 4
  • Алахразусум 1
  • Алаџа 3
  • алеју 1
  • алем 1
  • алемова 1
  • Али 64
  • али 83
  • Алију 1
  • алку 1
  • Ама 11
  • ама 4
  • амајлији 1
  • амајлију 2
  • амајлицу 1
  • Аман 2
  • амана 2
  • аманет 4
  • Амброзијус 5
  • Амброзијусу 1
  • амин 1
  • Амиџа 1
  • амо 5
  • Анадол 1
  • анализи 1
  • анђели 1
  • Анђелију 1
  • антерију 1
  • Анчи 1
  • Аох 1
  • Арад 2
  • арамије 1
  • Арапи 1
  • Арапина 1
  • Арапине 1
  • Арапину 1
  • Арапову 1
  • арапска 1
  • арапској 1
  • арара 1
  • арнаутку 2
  • Арпад 4
  • аспре 2
  • асури 1
  • асуру 4
  • атара 1
  • атиле 1
  • Аћим 1
  • Аћима 1
  • Аћимом 1
  • Аћиму 1
  • ах 3
  • Ах 6
  • Баба 2
  • баба 7
  • бабе 1
  • бабо 2
  • Бадава 3
  • бадава 5
  • бадема 1
  • бајку 1
  • бакрачлије 2
  • бакрачлији 1
  • баксуз 1
  • балчак 1
  • Бан 4
  • бана 1
  • Бана 3
  • Бановић 1
  • Бања 1
  • Бање 17
  • Бањи 1
  • Бању 2
  • Бар 1
  • бар 11
  • бари 1
  • барјака 1
  • Барон 2
  • барон 4
  • барона 2
  • Бароне 1
  • бароницом 1
  • бару 1
  • барута 1
  • батина 1
  • бацакаше 1
  • бацамо 1
  • бацати 1
  • баце 1
  • Баци 1
  • баци 9
  • бацио 1
  • бачве 1
  • бачене 1
  • бачени 1
  • Баш 11
  • баш 44
  • баша 1
  • баштина 2
  • бди 1
  • бег 13
  • бега 9
  • бегај 2
  • бегам 1
  • бегамо 1
  • бегати 1
  • бегаш 1
  • Беглер 2
  • бегови 1
  • беговић 1
  • беговици 1
  • беговицу 1
  • бегом 1
  • бегу 2
  • беда 1
  • бедем 1
  • бедрима 2
  • бедуинско 1
  • беже 5
  • без 29
  • безазлено 1
  • безгласна 1
  • безживотна 1
  • безобразна 1
  • безобразника 1
  • бејасмо 1
  • бејах 1
  • Бејаше 1
  • бејаше 15
  • Бекир 8
  • Бекира 5
  • Бекирове 1
  • Бекиру 2
  • Бекри 14
  • бекрији 1
  • бела 3
  • белај 1
  • белаја 2
  • беле 5
  • белеге 1
  • белегом 1
  • бели 2
  • белим 3
  • белих 1
  • бело 1
  • белог 2
  • белога 2
  • белој 1
  • белом 7
  • белу 5
  • белутак 1
  • Бенглер 3
  • бео 1
  • Београд 2
  • Београда 2
  • БЕОГРАДУ 1
  • Београду 3
  • беседом 1
  • беседу 1
  • Бесна 1
  • бесна 3
  • беснила 2
  • бесно 3
  • бесног 1
  • бесном 1
  • бесови 1
  • бесомучан 1
  • беспрекорни 1
  • Беху 1
  • беху 37
  • беше 64
  • Беше 9
  • беште 2
  • би 159
  • бивало 1
  • бије 2
  • бијелој 1
  • бијеломе 1
  • бијем 1
  • бијемо 1
  • бију 4
  • била 39
  • Била 5
  • биле 5
  • били 19
  • Било 3
  • било 43
  • биљура 1
  • бињеџија 2
  • Био 2
  • био 55
  • бира 1
  • бирајте 1
  • бисаге 1
  • бисер 1
  • бисера 5
  • бисером 2
  • бисте 1
  • бистра 1
  • бистре 2
  • бистрим 2
  • бистро 1
  • бистром 3
  • бистру 1
  • бити 37
  • битка 1
  • битци 1
  • биће 6
  • Биће 6
  • бих 47
  • благ 1
  • блага 8
  • благи 1
  • благим 1
  • Благим 1
  • Благо 3
  • благо 7
  • благодарне 1
  • благосиљајући 1
  • благосиљам 1
  • благосиљаћу 1
  • благосиљаше 1
  • благослов 1
  • благослови 1
  • благословом 1
  • благошћу 1
  • благу 1
  • блато 1
  • блед 2
  • бледа 3
  • бледе 2
  • бледи 3
  • бледо 1
  • бледожутог 1
  • бледорумене 1
  • блеђа 1
  • блеђаше 1
  • Блене 1
  • блене 2
  • бленеш 1
  • ближе 5
  • близа 1
  • близине 1
  • близу 9
  • блиставост 2
  • блистам 1
  • блистао 1
  • Бог 51
  • Бога 26
  • богате 1
  • богатије 1
  • богато 5
  • Богдан 1
  • Богдана 1
  • Богдања 1
  • богиња 1
  • богињаво 1
  • богињаву 1
  • богиње 1
  • Богме 1
  • Богом 7
  • Богородица 1
  • Богородице 2
  • Богородици 1
  • Богородичиног 1
  • богородичину 1
  • Богу 23
  • бодро 1
  • Боже 11
  • божја 3
  • Божје 2
  • божје 5
  • божји 1
  • божјим 1
  • божјој 3
  • Божуна 3
  • Божуну 1
  • божурова 1
  • бој 14
  • боја 1
  • бојажљиво 2
  • бојазни 1
  • бојала 1
  • боје 1
  • бојевима 1
  • боји 1
  • Бојим 3
  • бојим 5
  • бојиш 2
  • бојмо 1
  • бојте 2
  • бок 1
  • бокор 1
  • бокора 5
  • болан 4
  • болесна 1
  • боли 1
  • болом 1
  • боље 15
  • Боље 2
  • бољем 1
  • бољи 2
  • бољој 1
  • борба 3
  • борећи 1
  • бори 1
  • боримо 1
  • борова 1
  • Борчија 5
  • Борчије 1
  • Борчију 1
  • босиљак 1
  • босиљка 5
  • босиљком 2
  • босонога 1
  • боца 1
  • боце 1
  • боцкаше 1
  • браде 1
  • брадом 5
  • брајко 2
  • бранећи 1
  • брани 3
  • бранио 1
  • Бранићу 1
  • брањаше 1
  • брат 8
  • брата 1
  • братац 4
  • брате 2
  • брату 2
  • браћо 2
  • браћу 1
  • брацо 1
  • брашненица 1
  • брвана 1
  • брда 3
  • брдо 7
  • брдом 1
  • брду 2
  • бре 3
  • брже 7
  • брзином 2
  • брзо 15
  • Брзо 2
  • брзоруки 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • бригом 1
  • брижљивошћу 1
  • брижно 1
  • бризи 1
  • бризну 2
  • брините 1
  • бринуо 1
  • брисао 1
  • брисати 1
  • брисаше 2
  • бритвицама 1
  • брк 1
  • брке 1
  • брлога 1
  • број 2
  • бројанице 1
  • броји 1
  • бруји 3
  • брука 1
  • брукај 1
  • бруке 4
  • бруку 1
  • бубица 1
  • бубњеве 1
  • бубњи 1
  • бугарске 1
  • Будало 1
  • будан 2
  • буде 22
  • будем 2
  • будете 1
  • будеш 4
  • буди 2
  • будио 1
  • будите 1
  • будише 1
  • будна 2
  • буду 3
  • будући 1
  • будућности 2
  • буздован 3
  • буздована 1
  • буздовани 1
  • буздованом 5
  • бујни 1
  • бујног 1
  • Букве 1
  • букну 1
  • букнуше 1
  • буните 1
  • бунт 1
  • бунту 1
  • бунца 1
  • бунџију 1
  • бурад 1
  • бурадма 1
  • буре 4
  • бурета 2
  • буретом 1
  • бурету 1
  • бурму 2
  • бурније 3
  • бурно 3
  • буром 1
  • бућкаше 1
  • буши 1
  • Вазда 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 2
  • ваздухом 1
  • вајде 1
  • вајкада 2
  • ваку 1
  • вала 7
  • Вала 8
  • валах 4
  • Валах 4
  • ваља 25
  • Ваља 5
  • ваљају 1
  • ваљало 2
  • Ваљало 3
  • вам 30
  • вама 10
  • вампир 1
  • вампира 1
  • Ван 1
  • ван 3
  • варају 1
  • варке 1
  • варница 1
  • варницама 2
  • варнице 1
  • варош 3
  • вароши 2
  • Вас 1
  • вас 33
  • васељени 1
  • васкрс 1
  • Васкрса 1
  • васкрсли 1
  • ватра 4
  • ватре 13
  • ватрени 1
  • ватрено 1
  • ватреном 1
  • ватри 2
  • ватрице 1
  • ватром 7
  • ватру 8
  • ватруштина 1
  • ваш 1
  • Ваш 1
  • ваша 2
  • Ваше 1
  • ваше 6
  • вашем 2
  • ваши 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 3
  • вашом 1
  • вашу 1
  • веверица 1
  • веверицама 1
  • ведра 1
  • ведрим 1
  • веђа 2
  • веђе 3
  • веже 1
  • веза 2
  • везан 1
  • везана 2
  • везану 1
  • везао 1
  • везаћемо 1
  • везах 1
  • везиром 1
  • везу 1
  • везује 1
  • века 1
  • ВЕКА 1
  • веки 1
  • векова 1
  • Веле 1
  • веле 7
  • вели 10
  • велика 17
  • Велика 2
  • велике 11
  • Велики 1
  • велики 26
  • великим 6
  • великих 3
  • велико 3
  • великог 2
  • великога 1
  • великој 5
  • великом 3
  • великомоћна 1
  • велику 12
  • велим 3
  • велимо 1
  • велите 1
  • величанствено 1
  • величини 1
  • велиш 6
  • венац 3
  • венча 1
  • венчава 1
  • венчавала 1
  • венчавање 1
  • венчају 1
  • венчани 1
  • венчања 2
  • венчање 1
  • Венчац 2
  • Вера 1
  • вера 3
  • веран 2
  • Вераше 1
  • Вере 1
  • вере 6
  • вереник 2
  • веридба 1
  • верио 1
  • верна 4
  • верни 3
  • верно 2
  • верну 1
  • Веровала 1
  • веровања 2
  • веру 4
  • веруј 3
  • Веруј 3
  • верује 1
  • верујем 1
  • Верујеш 1
  • верујеш 2
  • Верујте 1
  • весели 1
  • веселије 1
  • веселим 1
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселости 1
  • весеља 2
  • Весеље 1
  • весеље 5
  • весељу 1
  • весео 2
  • весла 1
  • веслања 1
  • весларима 1
  • вест 1
  • ветар 3
  • ветрови 2
  • Већ 4
  • већ 68
  • већа 1
  • веће 2
  • већи 2
  • већим 2
  • већина 1
  • већином 1
  • већих 1
  • већма 1
  • већој 1
  • већом 1
  • вече 5
  • вечерас 2
  • вечере 1
  • вечери 2
  • вечност 1
  • вешала 1
  • Ви 2
  • ви 23
  • вид 2
  • ВИДАКОВИЋА 1
  • видарица 1
  • видарице 1
  • Виде 1
  • виде 23
  • видев 1
  • видевши 1
  • Видела 1
  • видела 7
  • видели 4
  • видело 3
  • видео 18
  • видети 10
  • видећеш 2
  • Видећеш 3
  • Видех 2
  • видех 7
  • видеше 1
  • Видеше 1
  • Види 1
  • види 25
  • видик 1
  • видика 1
  • видим 25
  • Видим 8
  • видимо 4
  • Видите 1
  • видите 4
  • видиш 22
  • Видиш 3
  • видовит 1
  • видовита 1
  • видовитог 1
  • видра 1
  • вижљав 1
  • визије 1
  • Вика 1
  • вика 7
  • викати 2
  • викаху 1
  • викаше 9
  • вике 2
  • викне 1
  • викни 2
  • викну 29
  • викнуше 2
  • вику 3
  • вила 1
  • Вилиндар 1
  • вилинске 1
  • вилински 1
  • вилинског 1
  • вина 3
  • Вино 1
  • вино 5
  • винове 1
  • виноград 3
  • вином 5
  • вину 2
  • винула 1
  • винуо 1
  • вис 21
  • виса 1
  • висаше 1
  • висили 1
  • висине 1
  • висину 6
  • висио 3
  • висова 1
  • висовима 1
  • висок 4
  • високе 2
  • високи 2
  • високим 3
  • високих 1
  • високо 6
  • високоблагородије 1
  • високој 2
  • високу 2
  • вису 1
  • вита 2
  • витеже 10
  • витез 8
  • витеза 4
  • витези 1
  • витезова 1
  • витезовима 1
  • витезу 1
  • витешка 1
  • витешки 4
  • витешко 4
  • витешком 1
  • витешку 1
  • витешта 1
  • витештва 3
  • витештво 5
  • витештвом 1
  • витештву 1
  • вити 1
  • витих 1
  • витице 2
  • витка 1
  • витки 2
  • виткости 1
  • витлају 2
  • вихар 1
  • вихор 1
  • вици 1
  • вичан 1
  • виче 3
  • вичем 1
  • вичући 1
  • виш 1
  • виша 1
  • Више 2
  • више 50
  • Владала 1
  • владало 1
  • владаше 1
  • владика 1
  • владичанска 2
  • владичанских 1
  • владичанском 1
  • Влажан 1
  • влажне 3
  • властела 1
  • властеле 1
  • властелин 1
  • властелина 1
  • властелинка 1
  • власти 1
  • Влах 1
  • Влахињи 2
  • вода 4
  • воде 19
  • води 7
  • водила 2
  • водиле 1
  • водио 1
  • водиш 2
  • водовода 1
  • водом 9
  • воду 9
  • возимо 2
  • војвода 2
  • војводе 1
  • војводи 1
  • војске 1
  • војску 1
  • војсци 1
  • воле 1
  • волела 3
  • волели 1
  • волео 2
  • Волео 2
  • воли 4
  • Волим 2
  • волим 4
  • волиш 3
  • волове 1
  • воловски 2
  • воља 4
  • вољи 1
  • вољу 1
  • воска 1
  • воштаних 1
  • воштаница 1
  • воштанице 4
  • воштаницу 1
  • вране 1
  • врат 4
  • врата 43
  • врате 3
  • Врати 1
  • врати 11
  • вратила 1
  • вратим 3
  • вратима 9
  • вратите 1
  • вратити 4
  • вратићеш 1
  • Вратићеш 1
  • вратиш 4
  • вратише 2
  • вратом 1
  • вратоца 3
  • врату 5
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 2
  • враћамо 1
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • врачара 1
  • врачари 1
  • врбе 1
  • врбове 1
  • вребају 1
  • врева 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредно 1
  • вредноћом 1
  • вређаш 1
  • врело 1
  • Време 1
  • време 7
  • времена 3
  • вреће 1
  • врећицу 1
  • врзино 1
  • ври 1
  • врискаше 1
  • вриском 1
  • Врисну 1
  • врисну 5
  • вриснух 1
  • врло 11
  • врљика 1
  • врсте 2
  • врти 3
  • вртити 1
  • врућих 1
  • врх 6
  • врха 1
  • врхови 1
  • врхом 1
  • врху 4
  • вршак 1
  • Вујан 2
  • Вујну 6
  • вукла 1
  • вукове 1
  • вуку 2
  • вур 1
  • вући 3
  • вуци 1
  • га 185
  • гавраново 1
  • гадна 4
  • гађамо 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • гајтану 1
  • Галамбоша 1
  • гану 1
  • гарава 1
  • гаси 4
  • гвожђем 1
  • гвозден 2
  • гвоздена 5
  • гвоздене 2
  • гвоздени 1
  • гвозденим 3
  • гвоздених 5
  • гвозденом 1
  • гвоздену 2
  • Где 4
  • где 40
  • гдегод 4
  • гдекоја 1
  • гдекоји 1
  • гејак 1
  • гинеш 1
  • гините 1
  • гипки 1
  • гипко 1
  • гипкој 1
  • гипком 1
  • гипкост 1
  • гипкости 1
  • глава 2
  • главама 1
  • главе 11
  • глави 12
  • главне 1
  • главно 1
  • главом 12
  • Главоњу 1
  • главу 38
  • Гладна 1
  • глађу 1
  • глас 21
  • гласа 1
  • гласан 1
  • гласић 4
  • гласићу 1
  • гласније 3
  • Гласно 1
  • гласно 20
  • гласног 1
  • гласом 21
  • гласу 2
  • глатко 2
  • гле 2
  • гледа 9
  • гледај 2
  • Гледај 3
  • гледајте 1
  • Гледајте 1
  • гледају 3
  • гледајући 4
  • гледала 4
  • Гледам 1
  • гледам 3
  • гледамо 2
  • гледао 2
  • гледати 1
  • Гледах 1
  • гледаху 2
  • Гледаш 1
  • гледаше 32
  • Гледаше 4
  • гледи 1
  • гњев 1
  • гњева 4
  • Гњевно 1
  • гњевно 3
  • гњура 1
  • Го 1
  • го 2
  • говор 2
  • говора 1
  • говорах 1
  • говораше 49
  • говори 22
  • говорила 1
  • Говорила 1
  • говорили 3
  • говорим 4
  • говорио 4
  • говорити 1
  • говориш 10
  • говорише 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 10
  • година 9
  • годинама 2
  • године 5
  • годину 1
  • гола 2
  • голе 2
  • голим 1
  • гологлав 2
  • Голубан 2
  • Голубана 1
  • Голубане 1
  • Голубаном 1
  • голубија 1
  • голубица 1
  • голубице 2
  • голубицу 1
  • голубова 1
  • гомила 4
  • гомилама 1
  • гомиле 3
  • гомилица 1
  • гомилице 1
  • гомилу 4
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонио 1
  • гораше 1
  • Горе 1
  • горе 22
  • горела 1
  • гореле 1
  • горело 2
  • гори 2
  • Гори 3
  • горких 2
  • горко 4
  • горња 1
  • горње 4
  • горске 1
  • горских 1
  • горског 2
  • гору 1
  • горчина 1
  • госама 1
  • господа 27
  • господар 1
  • господара 1
  • господаревим 1
  • господару 3
  • господе 11
  • Господе 3
  • господи 10
  • господин 11
  • господина 3
  • господине 3
  • господину 2
  • Господо 1
  • господо 8
  • господовати 1
  • господом 3
  • господска 4
  • господске 2
  • господски 4
  • господским 1
  • господско 3
  • господског 1
  • господскога 1
  • господском 1
  • господствен 1
  • господствено 2
  • господство 4
  • господству 3
  • господу 3
  • госпођа 17
  • госпође 4
  • госпођи 1
  • госпођином 1
  • госпођо 49
  • Госпођо 6
  • госпођу 4
  • гост 1
  • госта 1
  • Гости 1
  • гости 8
  • гостију 4
  • гостима 2
  • госту 2
  • готова 1
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 11
  • готовом 1
  • готову 1
  • град 2
  • града 13
  • гради 1
  • градић 1
  • градом 3
  • градске 1
  • градским 1
  • градских 1
  • градског 1
  • градскога 1
  • градском 1
  • граду 1
  • грађом 1
  • граја 2
  • Гракнуше 1
  • гранатима 1
  • гране 1
  • грани 2
  • границе 2
  • граници 2
  • грану 1
  • грања 1
  • грање 2
  • грању 1
  • грдна 1
  • грдне 2
  • гребеш 1
  • греби 1
  • Греби 1
  • гребу 1
  • Гребу 1
  • грех 4
  • грехота 5
  • греши 1
  • грешник 1
  • грешно 2
  • грешном 1
  • грешну 1
  • грива 1
  • гриве 1
  • гриви 1
  • гривне 1
  • грла 3
  • грлио 1
  • грлић 1
  • грло 5
  • грлом 1
  • грма 4
  • грмљавини 1
  • грмова 1
  • грмом 1
  • гроб 14
  • гроба 2
  • гробница 2
  • гробници 1
  • гробницу 2
  • гробове 1
  • Гробом 1
  • гробу 1
  • грозим 1
  • грозне 2
  • грозније 1
  • грозних 1
  • грознице 1
  • грозници 1
  • грозничава 1
  • грозно 1
  • грозност 1
  • грозну 1
  • грозу 1
  • гром 4
  • громогласног 1
  • гроф 17
  • Гроф 5
  • Грофа 1
  • грофа 7
  • грофе 2
  • Грофица 1
  • грофица 17
  • грофице 6
  • грофици 3
  • грофицу 1
  • грофов 1
  • грофова 1
  • грофових 1
  • грофовске 1
  • грофу 3
  • грохотом 1
  • Гроцке 1
  • грош 2
  • гроша 2
  • грошева 1
  • грошеве 5
  • грубо 1
  • грубога 1
  • грудва 1
  • груде 1
  • груди 6
  • грудима 4
  • грудма 1
  • грунусмо 1
  • грцајући 3
  • грчевитим 1
  • грчевито 8
  • губи 1
  • губио 1
  • губљаху 1
  • гудалом 2
  • гуди 2
  • гудурама 1
  • гуђаше 1
  • гужва 1
  • гужву 2
  • гуја 2
  • гукаше 1
  • гунгулу 1
  • гуњца 5
  • гуњцем 1
  • гуњче 6
  • гуњчету 1
  • гураше 1
  • Гурну 1
  • гуске 1
  • гуслар 3
  • гуслара 4
  • гусле 12
  • густ 1
  • густа 1
  • густе 1
  • густих 2
  • густом 2
  • густу 3
  • гута 1
  • гуташе 1
  • гутљај 2
  • гутљајем 1
  • гутни 1
  • гушћи 1
  • да 1346
  • Да 27
  • Дабулана 1
  • давала 1
  • давао 1
  • даваху 1
  • дави 1
  • Давид 1
  • давно 2
  • Даде 1
  • даде 6
  • дадоше 1
  • Дадоше 1
  • даду 2
  • даждом 1
  • дажду 2
  • даже 1
  • дај 13
  • Дај 8
  • даје 1
  • дајем 2
  • дајете 1
  • Дајте 2
  • дајући 2
  • дала 1
  • далека 4
  • далеке 2
  • Далеко 1
  • далеко 8
  • далекој 1
  • дали 1
  • дало 1
  • даље 23
  • даљини 5
  • даљној 1
  • дам 1
  • Дан 1
  • дан 21
  • дана 27
  • данас 5
  • данашњи 1
  • дангубе 1
  • данима 1
  • данке 1
  • данце 1
  • Дао 1
  • дао 9
  • дарови 1
  • дати 3
  • Даће 2
  • дах 3
  • дахнете 1
  • дахом 4
  • два 47
  • двадесет 3
  • дванаест 5
  • две 16
  • двери 1
  • двеста 1
  • двоглави 3
  • двојаких 1
  • двоје 29
  • двојином 1
  • двојих 2
  • двојица 3
  • двокрилна 2
  • двокрилних 1
  • двома 1
  • двор 15
  • двора 8
  • дворана 2
  • дворане 13
  • дворани 2
  • дворану 13
  • дворац 1
  • дворим 1
  • дворио 1
  • дворити 1
  • дворишта 3
  • двориште 2
  • Двориште 2
  • дворишту 1
  • дворкиња 1
  • дворкиње 1
  • дворници 3
  • дворницу 1
  • дворове 1
  • двором 1
  • дворским 1
  • двору 14
  • дебела 2
  • дебеле 2
  • дебелим 1
  • девет 1
  • девојака 1
  • девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојка 3
  • девојке 1
  • девојко 1
  • девојком 1
  • девојку 2
  • девојци 1
  • дед 2
  • Дед 6
  • деде 1
  • Деде 1
  • дежмекаст 2
  • дежмекасти 1
  • дели 1
  • делија 1
  • деликатно 1
  • делим 3
  • делимо 2
  • делове 1
  • ДЕО 3
  • део 7
  • деран 1
  • десет 3
  • десетак 2
  • десети 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десила 2
  • Десило 1
  • десило 4
  • десна 1
  • десни 1
  • десним 1
  • деснице 1
  • десници 1
  • Десно 1
  • десно 23
  • десног 1
  • десном 3
  • десну 10
  • деспот 5
  • деспота 2
  • деспотовић 2
  • деспотовића 4
  • деспотске 1
  • Дете 1
  • дете 13
  • детета 1
  • детињском 1
  • деце 1
  • Децо 2
  • децо 8
  • децу 2
  • дечака 1
  • дечко 1
  • дечурлије 1
  • диван 2
  • дивила 1
  • дивља 2
  • дивље 1
  • дивљег 1
  • дивљи 1
  • дивљих 2
  • дивна 2
  • дивне 4
  • дивнија 1
  • дивно 6
  • дивној 2
  • дивну 1
  • дигне 2
  • дигнеш 1
  • дигнућеш 1
  • дигох 2
  • диже 16
  • Диже 5
  • дижем 2
  • дижи 1
  • Дижи 1
  • дизао 1
  • дизаше 1
  • дијадема 1
  • дијадеме 1
  • дијадему 3
  • дима 3
  • димњака 1
  • димом 1
  • дисаше 2
  • дихања 1
  • дише 4
  • длан 6
  • длана 1
  • дланом 1
  • длану 3
  • длето 1
  • дно 1
  • до 59
  • доба 3
  • Добар 1
  • добар 12
  • добара 1
  • доби 2
  • добивају 1
  • добивам 1
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 12
  • добре 1
  • Добри 1
  • добри 8
  • добрих 5
  • Добро 2
  • добро 33
  • доброг 3
  • доброга 2
  • добром 4
  • доброте 2
  • доброти 3
  • доброту 2
  • добру 1
  • довде 2
  • доведе 4
  • доведох 1
  • доведоше 5
  • доведу 2
  • довео 4
  • довикиваше 2
  • довикнуо 1
  • довикује 2
  • довољно 1
  • доврши 1
  • довршити 1
  • догега 1
  • догледу 1
  • договарати 1
  • договорили 2
  • дода 1
  • додавати 1
  • додаваху 1
  • додаваше 1
  • додаде 7
  • додај 1
  • Додај 1
  • додајем 1
  • додамо 1
  • додијају 1
  • Дође 2
  • дође 25
  • дођем 1
  • дођох 4
  • дођоше 3
  • дођу 3
  • доживети 3
  • доживех 1
  • дозиваху 1
  • дозиваше 1
  • доиста 10
  • Доиста 4
  • дојуре 1
  • док 40
  • Док 5
  • докле 1
  • докопа 1
  • докопао 1
  • докотрља 1
  • долажаху 1
  • долажаше 5
  • долазак 1
  • Долази 1
  • долази 2
  • долазила 3
  • доламе 1
  • долами 1
  • долап 2
  • доле 12
  • Доле 3
  • долети 1
  • долине 1
  • долину 1
  • дом 2
  • дома 3
  • домишљао 1
  • дому 2
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 5
  • донесем 1
  • донесеш 1
  • донети 1
  • доносио 1
  • Доње 1
  • доњој 2
  • допадљива 1
  • допирала 1
  • допираше 1
  • допрати 1
  • допуњавало 1
  • допуст 1
  • допустио 2
  • доручне 1
  • доручницима 1
  • досађујем 1
  • доспех 1
  • доста 10
  • Доста 3
  • достојанства 1
  • дотакнув 2
  • дотакоше 1
  • дотаћи 1
  • дотаче 1
  • дотле 6
  • Дотрча 1
  • дотрче 1
  • Доћи 1
  • доћи 14
  • дохвате 1
  • дохвати 16
  • Дохвати 3
  • дохватимо 1
  • дохватио 3
  • дохватише 1
  • доцкан 1
  • доче 1
  • дочека 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 2
  • дочекаш 1
  • дочекује 1
  • дошав 1
  • Дошао 1
  • дошао 6
  • дошло 2
  • драга 3
  • драги 1
  • драгим 6
  • драго 2
  • драговољце 3
  • драгог 4
  • драгом 1
  • драж 1
  • драже 1
  • дражи 1
  • дражност 1
  • дрангулијама 1
  • дрва 1
  • дрвене 2
  • дрвени 1
  • дрвених 1
  • дрвеног 1
  • дрвеној 1
  • дрвену 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • дрвећу 1
  • дрво 2
  • дрекну 4
  • Дрекнуше 1
  • дреком 1
  • Држ 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • држак 1
  • држаље 1
  • држао 3
  • држаху 1
  • држаше 5
  • држећи 1
  • држи 3
  • држиш 1
  • дрзнуо 3
  • дркташе 1
  • дркће 2
  • дрмаше 1
  • дрско 1
  • дрскост 1
  • дртина 1
  • друг 1
  • друга 10
  • друге 12
  • ДРУГИ 1
  • други 25
  • другим 1
  • другима 4
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 12
  • Другог 1
  • другог 9
  • другога 5
  • другој 4
  • другом 8
  • другу 12
  • дружини 1
  • дружину 1
  • друкчије 5
  • друштво 2
  • Дрхтала 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 1
  • дрхће 1
  • дрхћете 1
  • дрхћући 1
  • дршком 2
  • дубине 3
  • дубину 1
  • дубљим 1
  • дубок 2
  • дубока 1
  • дубоке 3
  • дубоким 2
  • дубоких 1
  • дубоко 6
  • дубоком 1
  • дуваше 2
  • дуг 1
  • дугачак 2
  • дугачка 2
  • Дугачке 1
  • дугачке 2
  • дугачки 1
  • дугачким 4
  • дугачких 1
  • дугачко 1
  • дугачког 1
  • дугачкој 1
  • дугачку 1
  • дуге 6
  • дугим 4
  • дуго 15
  • Дуго 4
  • дугог 1
  • дугом 3
  • дугу 4
  • дугуљасти 1
  • дугуљасто 1
  • дуж 4
  • дуже 1
  • дужем 1
  • дужину 1
  • дужност 1
  • дужу 1
  • дукат 1
  • дукате 2
  • дуљим 2
  • Дунава 1
  • Дунаво 2
  • Дунавом 2
  • Дунаву 2
  • Дурмитора 1
  • дух 6
  • духну 1
  • духнуо 1
  • духовник 1
  • духом 2
  • душа 7
  • Душан 9
  • Душана 4
  • Душанов 1
  • Душанова 1
  • Душаном 1
  • душе 10
  • душевне 2
  • душевно 1
  • души 4
  • душице 1
  • душманину 1
  • душом 1
  • душу 5
  • ђаво 2
  • ђаур 1
  • ђаура 1
  • ђе 1
  • ђевојка 1
  • ђи 1
  • ђубретом 1
  • Ђурађ 2
  • Ђурђа 1
  • Ђурђијанка 1
  • Е 24
  • е 8
  • еванђеља 1
  • еванђеље 2
  • Ево 25
  • ево 47
  • Еј 15
  • еј 6
  • ељен 1
  • Ељен 1
  • Ене 2
  • Ено 1
  • ено 9
  • Ето 24
  • ето 50
  • ефендија 1
  • Ефимијом 2
  • ех 2
  • Ех 4
  • жабе 1
  • жабу 1
  • жалећи 1
  • жали 1
  • жалосна 1
  • жалост 2
  • жалости 4
  • жалостив 2
  • жалостивно 1
  • жалостиво 1
  • Жао 1
  • жао 2
  • жар 1
  • жарко 1
  • жарког 1
  • жацне 1
  • жврчање 1
  • жедан 2
  • жедна 1
  • жеђ 1
  • жеђи 1
  • жеђу 1
  • желела 1
  • желети 1
  • жели 1
  • желим 2
  • желиш 1
  • жеља 1
  • жељу 1
  • жена 25
  • жене 6
  • жени 10
  • женидба 1
  • жено 5
  • женом 3
  • женска 1
  • женскадију 1
  • женски 1
  • женскињу 1
  • женско 3
  • жену 9
  • жеравице 1
  • жеравицу 3
  • Жестока 1
  • жив 13
  • жива 10
  • живе 2
  • живели 1
  • живети 2
  • живећу 1
  • живи 6
  • живим 3
  • живо 20
  • живог 5
  • Живога 1
  • живога 5
  • живој 1
  • живом 1
  • живот 9
  • живота 2
  • животу 9
  • жира 1
  • жирке 1
  • жирородног 1
  • жица 1
  • жице 2
  • жицом 1
  • жмарци 1
  • жрвњеви 1
  • жубор 1
  • жудиш 1
  • жудно 3
  • жудном 1
  • жудња 2
  • жудње 1
  • жупским 1
  • жупскога 1
  • Жураху 1
  • жураше 1
  • журила 1
  • журите 2
  • журити 1
  • журно 3
  • жута 1
  • жуте 2
  • жути 1
  • жутим 2
  • жутог 3
  • За 10
  • за 186
  • забележи 1
  • заборави 2
  • заборавила 1
  • заборавио 2
  • заборавит 1
  • заборавити 3
  • заборавиш 1
  • заборавља 1
  • забрављена 1
  • забран 1
  • забрану 1
  • забуне 2
  • забуни 1
  • завади 1
  • завадио 1
  • Завадих 1
  • завадиш 1
  • завађа 1
  • завађали 1
  • завалили 1
  • заватина 1
  • заверила 1
  • завесама 1
  • завесе 1
  • заветовао 1
  • Заветовао 1
  • заветрини 1
  • заветујем 1
  • завијена 1
  • завијене 1
  • завири 2
  • завирује 1
  • зависило 1
  • завичај 7
  • завичаја 1
  • завичајем 1
  • завичају 4
  • завојшти 1
  • заволела 1
  • заволело 1
  • заволећеш 1
  • заврши 1
  • завршио 2
  • завукао 1
  • Завукао 1
  • завуче 2
  • загасите 2
  • загасито 2
  • Загледа 1
  • загледа 10
  • загледала 3
  • загледао 2
  • загледаше 1
  • заглунуо 1
  • загњури 2
  • загњурио 1
  • загонетне 1
  • загрејава 1
  • загрејаном 1
  • загрејао 1
  • загрејаше 1
  • загреје 1
  • загризао 1
  • загризла 1
  • загрле 1
  • загрли 3
  • загрливши 1
  • загрлили 1
  • загрлиш 1
  • загрљаја 2
  • загрљени 1
  • загрљену 1
  • загрме 1
  • загрцну 1
  • загушљив 1
  • заде 1
  • задевајући 1
  • задобио 1
  • задовољан 1
  • задовољна 2
  • задовољним 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задремале 1
  • задржа 1
  • задркташе 1
  • задруга 2
  • задругаре 1
  • задруге 1
  • задругу 1
  • задрузи 1
  • задрхтаваху 1
  • задрхтао 1
  • задубла 1
  • задужбине 1
  • ЗАДУЖБИНЕ 1
  • задужио 1
  • зађе 1
  • зажарена 2
  • зажелео 2
  • зажели 1
  • зажмурила 1
  • зажмурити 1
  • зазвекта 1
  • зазвекташе 1
  • зазвижда 1
  • зазвиждаћу 1
  • зазвони 1
  • зазвркта 1
  • зазора 1
  • заиграше 1
  • заинтересован 1
  • заискао 1
  • заиште 1
  • заједничком 1
  • заједно 11
  • заједном 1
  • Зајецах 1
  • зајеча 3
  • зајечи 1
  • заклала 1
  • заклања 1
  • заклањале 1
  • заклати 1
  • заклео 1
  • заклетве 2
  • Заклињем 1
  • заклињем 2
  • заклони 3
  • заклопче 3
  • закључаним 1
  • закључени 1
  • закољем 1
  • Закољи 1
  • закопа 2
  • закопајте 1
  • закопам 1
  • закопана 1
  • закопчавајући 1
  • закреча 1
  • закриљује 1
  • закукала 1
  • закукати 1
  • закуните 1
  • закуца 4
  • закуцало 1
  • залетео 1
  • заливен 1
  • заливена 1
  • залију 1
  • заложивши 1
  • залута 1
  • залутали 1
  • залутао 2
  • залутати 1
  • залуташе 1
  • замахну 1
  • замењене 1
  • замери 1
  • замерите 1
  • замерке 2
  • заметне 1
  • замириса 1
  • замирисао 1
  • замисли 2
  • замислити 1
  • замишљам 1
  • замишљен 3
  • замишљеним 1
  • замишљено 2
  • замишљеност 1
  • замке 1
  • Замоли 2
  • замолише 1
  • замотавали 1
  • заната 1
  • занемела 1
  • занемео 2
  • занемеше 1
  • занемила 1
  • занео 2
  • занесе 1
  • занесен 1
  • занесох 1
  • Занесох 1
  • занесоше 1
  • занос 3
  • заноса 3
  • заносиш 1
  • заносу 1
  • западне 1
  • западу 2
  • запаја 1
  • запајала 1
  • запајаше 1
  • запали 3
  • запалим 1
  • запалио 1
  • запаљеним 1
  • запаљених 1
  • запаљиваху 1
  • запамтиће 1
  • запе 2
  • запева 1
  • запевај 1
  • запевам 1
  • запевао 1
  • запевати 1
  • запенуши 1
  • запињаше 1
  • запиње 1
  • запињући 1
  • записима 1
  • запита 9
  • запитај 1
  • запитам 1
  • запиташе 1
  • запиштала 1
  • заплака 4
  • заплакало 1
  • заплакао 1
  • заплакати 1
  • заплакаше 1
  • заплаче 2
  • заплачем 2
  • заповеда 1
  • заповедате 1
  • Заповеди 1
  • заповеди 3
  • заповедила 1
  • заповедио 1
  • заповест 1
  • заповести 2
  • запоји 1
  • запомагање 1
  • запрегнута 1
  • запремљена 1
  • запремљени 1
  • запремљено 1
  • запрепашћен 3
  • запрепашћени 1
  • запросио 1
  • запурено 1
  • зар 12
  • Зар 13
  • заравањ 1
  • заравњи 1
  • зарада 1
  • зарадовах 1
  • зарђале 1
  • зарђали 1
  • заробили 1
  • заробио 2
  • заробљеног 1
  • зарумени 1
  • заруменише 1
  • засадили 1
  • засађена 1
  • засађено 1
  • засветли 2
  • засветлило 1
  • засветлише 2
  • засенуше 2
  • засеоцима 1
  • заслужи 1
  • заспа 2
  • заспала 5
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • заспим 1
  • заставе 1
  • застави 1
  • заставио 1
  • заставу 4
  • застаде 3
  • застао 1
  • Застиде 1
  • застиде 2
  • застиђен 1
  • застираше 1
  • застрвена 2
  • застре 1
  • заструзи 1
  • засузиле 1
  • засукали 1
  • засути 1
  • затвараху 2
  • затворе 1
  • затвори 2
  • затворио 1
  • затворише 1
  • затегнутог 1
  • затраже 1
  • затреба 1
  • затрепери 1
  • затреперио 1
  • затрептавала 1
  • затрепташе 1
  • затрепти 1
  • затресла 1
  • затупили 1
  • заћутао 1
  • Заћуташе 1
  • заћуткиваше 1
  • заузме 2
  • заустави 4
  • зауставио 1
  • зауставише 3
  • захвали 1
  • захваљује 1
  • зачеља 1
  • зачељу 5
  • зачепљена 1
  • Зачу 1
  • зачу 7
  • зачудило 2
  • Зачудише 1
  • зачуђено 2
  • зачуше 1
  • Зачуше 1
  • зашкрипе 1
  • заштите 1
  • зашушта 1
  • збаци 1
  • збега 1
  • збива 2
  • збијају 1
  • збијене 1
  • збило 1
  • Збиља 3
  • збиља 5
  • збиље 1
  • збиљски 1
  • због 10
  • збогом 2
  • збораше 2
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 3
  • збуњена 1
  • збуњено 2
  • звали 2
  • звао 1
  • звати 1
  • зваше 2
  • звезда 4
  • звездама 2
  • звездана 1
  • звездани 1
  • звезданим 1
  • звездано 2
  • звезданом 1
  • звезде 4
  • звездица 1
  • звездом 1
  • звезду 2
  • звек 1
  • звека 1
  • звекетаху 1
  • звекетом 1
  • звекну 1
  • звеком 2
  • звеку 1
  • звер 2
  • звери 2
  • звериње 1
  • зверја 1
  • зверској 1
  • звечаше 1
  • звиждање 1
  • звиждању 1
  • звиждати 1
  • звиждах 1
  • Звиждах 1
  • Звизну 1
  • звоно 1
  • звркат 1
  • зврктаху 2
  • звучан 1
  • зглавке 1
  • згњечи 1
  • згоде 1
  • згоди 1
  • згодна 1
  • зграби 1
  • згрешила 1
  • згрешили 1
  • згрну 1
  • згрнуло 1
  • згрозив 1
  • здање 1
  • здели 1
  • зделицама 1
  • здрав 1
  • здравица 1
  • здравицу 1
  • здравље 5
  • здрављу 2
  • зебе 1
  • зебња 2
  • зебње 2
  • зебњом 1
  • зелене 4
  • зеленим 2
  • зеленкастог 1
  • зеленог 3
  • зелену 2
  • земан 1
  • зембил 3
  • зембила 2
  • зембилу 2
  • земља 11
  • земљакиња 1
  • земљакиње 1
  • земљакињу 2
  • земљаци 1
  • земље 14
  • земљи 11
  • земљо 1
  • земљом 4
  • земљу 12
  • зеница 1
  • зетом 1
  • зету 1
  • зефири 1
  • зец 1
  • зибелина 1
  • зибелинима 1
  • зибелинском 1
  • зид 5
  • зида 4
  • зидина 3
  • зидинама 4
  • зидине 9
  • зидини 3
  • зидином 1
  • зидину 5
  • зидови 2
  • зиду 9
  • злата 6
  • златан 5
  • златна 4
  • златне 4
  • златни 1
  • златним 4
  • златних 7
  • златног 6
  • златнога 1
  • златном 3
  • златну 2
  • злато 6
  • златом 2
  • зле 1
  • зло 3
  • зловољан 1
  • зловољно 1
  • злом 1
  • злослутице 1
  • злосрећна 1
  • злосрећнице 1
  • злосрећној 1
  • злосрећном 1
  • Змај 1
  • змај 2
  • змаја 1
  • змајев 1
  • змајеве 1
  • змајеви 2
  • змајевски 1
  • змајевских 1
  • змајски 1
  • змајским 1
  • змајског 1
  • змија 4
  • змије 1
  • змијских 1
  • змијурина 3
  • змијурине 1
  • змијурину 1
  • зна 18
  • знађаше 4
  • знај 1
  • знају 2
  • знајући 2
  • знак 6
  • Знала 2
  • знала 3
  • знали 2
  • знам 39
  • Знам 6
  • знамења 1
  • знамењу 1
  • Знамо 1
  • знамо 3
  • знан 1
  • знање 1
  • знању 1
  • Знао 1
  • знао 8
  • Знате 2
  • знате 6
  • знати 4
  • значај 2
  • значе 1
  • значи 2
  • знаш 23
  • Знаш 6
  • зној 3
  • знојаво 1
  • знојавом 1
  • знојем 2
  • зобница 1
  • зова 2
  • зове 5
  • зовем 3
  • зовеш 2
  • зовина 1
  • зовином 1
  • зовнемо 1
  • зовнеш 1
  • зовну 3
  • зову 2
  • зора 2
  • зоре 2
  • зори 1
  • зором 2
  • зору 1
  • зрак 2
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зракова 1
  • зраком 1
  • зраку 1
  • зрацима 1
  • зрачност 1
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 4
  • зубима 1
  • зубма 4
  • зујање 1
  • Зулуфлија 3
  • Зулуфлије 1
  • Зулуфлији 1
  • Зулуфлију 1
  • зуцнути 1
  • и 1597
  • И 75
  • ибрик 8
  • ибрика 1
  • ивањскога 1
  • ивице 2
  • ивици 1
  • ивицом 1
  • ивицу 1
  • игла 1
  • игле 1
  • игра 3
  • играм 2
  • играху 1
  • играш 1
  • игру 1
  • игумани 1
  • иде 8
  • идем 1
  • Идем 1
  • идемо 2
  • иди 3
  • Иди 8
  • иду 1
  • ижљубила 1
  • из 130
  • Из 3
  • иза 27
  • Иза 3
  • изабра 1
  • изабрати 1
  • Изађе 1
  • изађе 14
  • изађем 1
  • изађемо 2
  • изађи 1
  • Изађох 1
  • изађох 2
  • изађоше 3
  • изађу 2
  • изазивати 1
  • изаћи 3
  • изашао 1
  • изашла 1
  • избави 1
  • избавио 1
  • избавиш 1
  • Избављена 1
  • избере 1
  • избио 1
  • избише 1
  • Избише 1
  • изближе 1
  • избројаше 1
  • избуљи 1
  • избуљио 1
  • извади 11
  • Извади 2
  • извадила 1
  • изванредна 1
  • изванредне 1
  • изванредни 1
  • изванредно 1
  • изведе 4
  • изведена 1
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извезена 1
  • извезени 2
  • извезеним 1
  • извезеној 1
  • извесном 1
  • извести 1
  • извештај 1
  • изви 1
  • извидати 1
  • извијаше 1
  • извијен 1
  • извијене 1
  • извила 1
  • извили 1
  • извињаваше 1
  • изводи 1
  • изводиле 1
  • изводио 1
  • извору 1
  • извукоше 1
  • Извукоше 1
  • извуците 1
  • извуче 1
  • Извуче 1
  • изгибосмо 1
  • изгледа 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 2
  • Изгледао 1
  • изгледаху 1
  • изгледаше 4
  • Изгледаше 4
  • изговори 3
  • изгорела 1
  • изгубе 1
  • Изгуби 1
  • изгуби 4
  • изгубив 1
  • изгубила 4
  • изгубио 1
  • изгубисмо 1
  • издавала 2
  • издаваху 1
  • издаваше 2
  • издајнички 1
  • изданку 1
  • издахнула 1
  • издигнутом 1
  • издисаше 1
  • изиђите 1
  • изиђоше 1
  • изићи 1
  • изјадала 1
  • излажаше 1
  • излаз 2
  • излаза 3
  • излазу 1
  • излетеше 1
  • излива 1
  • Изломио 1
  • излуде 1
  • излудела 1
  • излудели 1
  • измакло 1
  • измакнеш 1
  • измакоше 1
  • између 11
  • Између 2
  • измигољи 1
  • измири 1
  • измоле 1
  • Изнад 1
  • изнад 12
  • изненада 1
  • изненадни 1
  • изненадно 2
  • изненађен 3
  • изненађује 1
  • изнео 1
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнети 2
  • изношаше 1
  • изнураваше 1
  • изнутра 2
  • изразом 3
  • изрезане 1
  • икада 2
  • икакве 1
  • икона 1
  • иконама 1
  • иконе 2
  • иконицама 1
  • иконом 1
  • иконостас 1
  • иконостаса 1
  • иконостасом 1
  • икону 2
  • Ил 1
  • ил 8
  • Или 1
  • или 67
  • им 29
  • има 45
  • Има 8
  • имадосмо 1
  • имадох 1
  • имадоше 2
  • имађаше 1
  • имај 1
  • Имај 1
  • имају 1
  • имала 5
  • имали 2
  • Имам 1
  • имам 2
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имања 2
  • Имао 3
  • имао 6
  • Имате 1
  • имате 2
  • имати 1
  • имаће 1
  • Имаш 2
  • имаш 5
  • име 12
  • имена 1
  • именом 1
  • ИМЕНУ 1
  • имену 2
  • имењаштва 1
  • импедимента 1
  • Ина 1
  • инат 1
  • иначе 1
  • инцидент 1
  • исекао 1
  • искај 1
  • искамџих 1
  • искезио 1
  • искићена 1
  • искићени 1
  • искићених 1
  • искићеној 1
  • искићеном 2
  • ископаше 1
  • искочи 2
  • искрено 1
  • искуј 1
  • искупи 2
  • искупили 1
  • искупио 1
  • искупиш 1
  • искупише 1
  • искупљених 1
  • искуства 1
  • искушавао 1
  • испава 2
  • испавај 1
  • испаде 1
  • испадне 1
  • испало 1
  • Испеше 1
  • испитом 1
  • исплакала 1
  • Исплакала 1
  • исплакну 1
  • исплачем 1
  • исплетене 1
  • испнемо 1
  • исповедала 1
  • испод 22
  • Испод 3
  • испосник 2
  • испосницима 2
  • исправи 2
  • испратили 1
  • испред 12
  • испречила 1
  • испричам 1
  • испричао 1
  • испричах 1
  • испунила 1
  • испуњен 1
  • испупченом 1
  • испупчила 1
  • испусти 2
  • испуцале 1
  • исред 1
  • иста 1
  • исти 3
  • истим 1
  • Истина 1
  • истина 7
  • истини 5
  • истински 1
  • истину 1
  • Истину 2
  • исто 11
  • истога 1
  • исток 1
  • истом 5
  • истрезне 1
  • истрже 1
  • истукоше 1
  • Исуса 2
  • Исусе 1
  • ићи 2
  • Их 5
  • их 66
  • ишао 3
  • ишаран 2
  • Ишла 1
  • ишли 2
  • ишло 1
  • ја 123
  • Ја 21
  • јаблан 1
  • јабланова 3
  • јаблановима 1
  • јабланом 1
  • јабука 5
  • јабукама 1
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јабуци 1
  • јава 2
  • јави 8
  • јавио 2
  • јавише 1
  • јавља 2
  • јављала 1
  • јављале 1
  • Јаворове 1
  • јагањаца 1
  • јагње 1
  • јагњетине 1
  • јада 3
  • јадан 2
  • јаде 1
  • јадна 11
  • јадне 1
  • јадни 4
  • јадница 1
  • јаднице 2
  • јадног 1
  • јадној 1
  • јадну 2
  • јазбини 1
  • јазбину 2
  • јаја 1
  • јак 2
  • јака 1
  • јаким 1
  • јако 5
  • јаког 2
  • јаком 1
  • јаничар 1
  • јаничара 2
  • јаничаре 1
  • јаничари 1
  • јаничарима 1
  • јаничарски 3
  • јаничарским 1
  • Јанка 2
  • Јанко 4
  • Јанкова 1
  • Јанкову 1
  • Јанком 3
  • Јанку 1
  • Јанош 2
  • Јаноше 1
  • Јао 1
  • Јаох 2
  • јарак 1
  • јареб 1
  • јарка 1
  • јарма 1
  • јасан 3
  • јасније 4
  • јасним 2
  • јасно 2
  • јасном 1
  • Јастребац 1
  • јастребова 1
  • Јастрепца 1
  • јата 1
  • јатагане 3
  • јаукнем 1
  • Јаукнуше 1
  • јахао 1
  • Јахао 1
  • јахач 1
  • јахаше 1
  • јача 2
  • јаче 2
  • јачем 1
  • јачом 2
  • Је 12
  • је 925
  • Јевросима 1
  • Јевросиму 1
  • Један 10
  • један 104
  • једанпут 3
  • Једва 1
  • једва 6
  • једе 1
  • једина 3
  • јединац 1
  • једине 1
  • једини 4
  • једино 1
  • јединствене 1
  • једину 1
  • Једна 3
  • једна 51
  • једнако 6
  • једне 25
  • једни 1
  • једним 23
  • једнима 1
  • једних 3
  • Једно 1
  • једно 30
  • Једног 2
  • једног 24
  • Једнога 1
  • једнога 9
  • једнозвучно 1
  • једној 15
  • Једном 1
  • једном 41
  • једноч 1
  • једну 42
  • једу 1
  • језа 2
  • језик 1
  • језиком 2
  • језику 2
  • јека 1
  • јекну 2
  • јела 2
  • Јелек 2
  • јелек 7
  • јелеку 2
  • јелена 1
  • јелинске 1
  • јелчија 1
  • јемчи 1
  • јер 22
  • Јерина 1
  • јермелином 1
  • Јес 2
  • јесам 1
  • Јесам 1
  • јеси 7
  • Јеси 7
  • Јест 11
  • јест 4
  • Јесте 4
  • јесте 6
  • јестивом 1
  • јеца 4
  • јецајући 1
  • јецање 2
  • јецати 1
  • јецаш 1
  • јецаше 1
  • јечаше 1
  • Јоване 3
  • Јованом 2
  • Јовану 1
  • Јово 1
  • Јовом 1
  • јој 132
  • Јок 2
  • Јосифе 1
  • Још 5
  • још 78
  • ју 3
  • Југ 1
  • Југовића 1
  • јужни 1
  • Јунак 1
  • јунак 10
  • јунака 3
  • јунаке 2
  • јунаку 1
  • јунаци 8
  • Јунацима 1
  • јунацима 4
  • јуначе 4
  • јуначка 2
  • јуначке 2
  • јуначким 1
  • јуначко 3
  • јуначкој 1
  • јуначку 1
  • јуначног 1
  • јунаштво 2
  • јуноша 2
  • јуре 3
  • јури 3
  • јуриш 1
  • јурну 2
  • јутарњем 1
  • јутра 2
  • јутро 1
  • јутрос 4
  • јутру 1
  • јух 1
  • јуче 2
  • к 87
  • ка 4
  • Кабадахија 1
  • кабадахију 2
  • кабанице 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 4
  • кабули 1
  • кавга 1
  • кавгу 1
  • кавеза 3
  • кавезу 1
  • кад 169
  • Кад 62
  • када 2
  • кадифа 1
  • кадифе 5
  • кадифене 1
  • кадифеним 2
  • кадифи 1
  • кадифом 1
  • каже 15
  • Каже 2
  • кажем 14
  • кажеш 3
  • Кажи 1
  • кажи 3
  • кажипрстом 1
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажу 1
  • казала 2
  • казао 2
  • казати 10
  • казаћу 1
  • казивала 1
  • казивање 1
  • казивао 3
  • казивах 1
  • казиваше 6
  • Казуј 3
  • казуј 6
  • казује 2
  • казујем 2
  • казују 3
  • казујући 2
  • кајиш 2
  • Какав 1
  • какав 13
  • каква 13
  • Каква 2
  • Какве 1
  • какве 11
  • Какви 1
  • какви 4
  • каквим 2
  • какво 3
  • каквог 2
  • каквој 3
  • каквом 2
  • какву 4
  • како 149
  • Како 26
  • калаја 1
  • калајисани 1
  • калдрма 1
  • калдрмом 1
  • калпаке 1
  • калпаку 1
  • калпаци 1
  • калуђера 3
  • калуђери 1
  • калуђерица 1
  • калуђерицом 1
  • калуђерска 1
  • камен 8
  • камена 8
  • камене 1
  • камените 1
  • каменито 1
  • камених 1
  • каменица 1
  • каменом 5
  • камења 5
  • камење 3
  • камењем 5
  • камењу 2
  • камилавком 1
  • камиле 1
  • камичцима 1
  • камо 2
  • Камо 2
  • камџијама 1
  • камџијом 2
  • канда 3
  • кандила 5
  • кандилима 2
  • кандило 1
  • кандилом 1
  • кандиоца 1
  • каницама 1
  • кантар 1
  • кануше 1
  • Као 13
  • као 283
  • кап 1
  • капе 1
  • капеле 2
  • капели 4
  • капелу 2
  • капи 1
  • капије 1
  • капији 1
  • капију 1
  • капљама 1
  • капљицама 1
  • капу 2
  • караван 6
  • каранфила 1
  • кардинал 1
  • касаху 1
  • катанац 2
  • катанца 1
  • катанце 2
  • катова 1
  • католичком 1
  • катраном 1
  • кафтан 1
  • кафтана 1
  • кафтанима 1
  • квариш 1
  • Кемењија 1
  • кеса 2
  • кестењавом 1
  • кесу 1
  • кивно 1
  • кида 1
  • кидај 1
  • кидисаше 1
  • Кидисаше 1
  • ким 1
  • киме 1
  • кип 3
  • кипела 1
  • кипео 1
  • Кираљи 1
  • кита 2
  • китњаст 1
  • китњасто 1
  • китњасту 1
  • китом 1
  • киту 1
  • кићанке 2
  • кићени 1
  • кише 1
  • кишица 1
  • клао 1
  • клекни 1
  • клетвом 2
  • клетву 1
  • клети 1
  • клецају 2
  • клецнем 1
  • клецнуше 1
  • клечала 1
  • клечања 1
  • клече 2
  • Клечећи 1
  • клечим 1
  • клеште 3
  • клештима 4
  • клизнем 1
  • кликтање 2
  • кликће 1
  • кликћу 1
  • кликћући 1
  • клинце 3
  • клицање 1
  • клонем 1
  • клону 2
  • клонула 1
  • клонуо 1
  • клопку 1
  • клупе 2
  • клупу 1
  • кљеште 1
  • кљештима 1
  • кљуна 1
  • кључалу 1
  • кнегиња 1
  • Кнез 1
  • кнеза 2
  • кнезу 2
  • књига 3
  • Ко 18
  • ко 41
  • ковао 1
  • ковач 1
  • ковачке 1
  • ковачнице 4
  • ковачници 1
  • ковачницу 3
  • ковитлац 1
  • коврџастим 1
  • Ковчег 1
  • ковчег 10
  • ковчега 9
  • ковчеге 1
  • ковчегу 3
  • ковчежић 1
  • ковчези 2
  • ковчезима 2
  • ког 1
  • кога 17
  • код 8
  • кожа 2
  • кожи 1
  • кожни 1
  • кожним 1
  • кожну 1
  • козари 1
  • која 65
  • које 52
  • којега 7
  • који 113
  • којим 1
  • којима 10
  • којих 6
  • којој 16
  • којом 6
  • коју 18
  • Кола 1
  • кола 15
  • КОЛАРЧЕВЕ 1
  • колевке 1
  • колена 15
  • коленима 4
  • колено 4
  • колену 4
  • Колики 1
  • Колико 1
  • колико 15
  • колима 2
  • коло 1
  • колски 1
  • колског 1
  • ком 1
  • комадић 1
  • комадиће 1
  • комадићима 1
  • командира 1
  • Коме 2
  • коме 35
  • комедија 1
  • комедијашице 1
  • Комшија 2
  • конак 1
  • конаку 2
  • кондира 1
  • кондире 1
  • кондирима 2
  • Кондор 4
  • Кондоре 1
  • Кондору 1
  • конклузија 1
  • конопаца 1
  • конопце 3
  • конопцем 1
  • Константинов 1
  • концем 1
  • коњ 3
  • коња 7
  • коњаника 1
  • коњанику 1
  • коње 11
  • Коњи 1
  • коњићу 1
  • коњиц 2
  • коњма 1
  • коњским 1
  • коњских 1
  • коњу 4
  • коњушница 1
  • коњушницу 1
  • копај 2
  • Копаоник 1
  • копија 1
  • копита 1
  • копка 1
  • копља 4
  • копљасто 1
  • копље 5
  • копљем 1
  • копљима 1
  • копреном 2
  • корак 5
  • корака 1
  • кораке 1
  • коракнути 1
  • кораком 2
  • кораку 1
  • корача 1
  • корачај 1
  • корачаја 4
  • корачајући 1
  • корачао 1
  • корачаше 4
  • корита 2
  • корито 1
  • кориту 2
  • корицама 2
  • коров 1
  • Коса 1
  • косе 5
  • Космаја 1
  • космајски 1
  • космајских 1
  • космајском 1
  • Космају 2
  • Косово 5
  • Косову 3
  • косом 5
  • кост 1
  • кости 4
  • костретне 1
  • костретну 1
  • косу 4
  • котарац 1
  • котлић 4
  • котрља 1
  • коца 1
  • коцки 4
  • коцку 1
  • кочијаш 1
  • кочијаша 2
  • кочијашу 2
  • кошеви 1
  • кошуље 3
  • кошуљица 1
  • кошуљу 3
  • кошута 1
  • краде 1
  • крај 4
  • КРАЈА 1
  • краја 2
  • крају 4
  • краљ 1
  • краља 1
  • краљеви 1
  • краљевима 2
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • Краљевић 7
  • Краљевића 3
  • Краљевићем 2
  • краљевске 1
  • краљевски 1
  • краљевских 1
  • красан 3
  • красна 1
  • Красни 1
  • красним 1
  • красно 1
  • красном 1
  • кратак 1
  • кратку 1
  • краће 1
  • краћих 1
  • крв 2
  • крви 3
  • крвнику 1
  • крекетале 1
  • кремен 2
  • крену 2
  • кренуће 1
  • Крепак 1
  • крепак 2
  • крепи 1
  • крепка 1
  • крепко 1
  • крепост 1
  • кресати 1
  • кресаше 1
  • кресну 1
  • Кресну 1
  • креташе 1
  • креће 1
  • крив 2
  • криви 1
  • криво 3
  • Кривој 1
  • кривом 1
  • кривооки 1
  • крије 1
  • кријем 1
  • кријеш 1
  • крила 5
  • крилати 1
  • Крилатицу 1
  • крилима 2
  • крило 1
  • крилом 1
  • крилу 1
  • крина 2
  • кринови 2
  • кристала 1
  • кристални 1
  • крити 1
  • кришке 1
  • кришку 1
  • кришом 3
  • крманошем 1
  • крму 1
  • кровом 1
  • Кроз 2
  • кроз 43
  • кроком 1
  • кроку 1
  • крочи 3
  • крочила 1
  • крочим 1
  • крочимо 1
  • крочити 1
  • крпа 2
  • крпе 3
  • крпу 1
  • крст 6
  • крста 1
  • крстасту 1
  • крстата 1
  • крстату 1
  • крсте 1
  • крстећи 1
  • крстова 1
  • крстови 1
  • крстом 4
  • крта 1
  • круг 1
  • круга 2
  • кругом 1
  • кружио 1
  • круна 1
  • Круна 2
  • круне 4
  • круном 2
  • Круну 1
  • круну 2
  • крупан 4
  • крупне 2
  • крупним 8
  • крупних 2
  • крупног 3
  • крупнога 1
  • крупну 1
  • Крушевац 4
  • Крушевца 6
  • КРУШЕВЦУ 1
  • Крушевцу 10
  • крхаше 2
  • крчази 1
  • кршећи 2
  • кршити 1
  • крштене 1
  • крштеним 1
  • кто 1
  • кћер 3
  • кћери 8
  • Кћи 1
  • кћи 7
  • кубетом 2
  • кубету 1
  • кувам 1
  • кувати 1
  • Куд 5
  • куд 8
  • куда 6
  • кудрави 1
  • кудравим 1
  • куја 2
  • кује 2
  • кујем 1
  • кујо 2
  • кујунџије 1
  • кука 1
  • кукавна 1
  • кукњаву 2
  • кукове 1
  • кукурекањем 1
  • кула 1
  • куле 2
  • кули 3
  • кулу 6
  • кум 1
  • кумим 1
  • кунући 1
  • купала 1
  • купе 1
  • купи 4
  • купили 1
  • купио 1
  • курјакова 1
  • кут 1
  • кутија 1
  • кутији 1
  • куту 5
  • кућа 2
  • куће 5
  • кућерака 1
  • кући 2
  • кућица 1
  • кућице 1
  • кућици 1
  • кућом 1
  • кућу 4
  • кухиња 1
  • кухиње 1
  • кухињи 1
  • куца 7
  • куцање 2
  • куцању 1
  • куцати 2
  • куцаше 3
  • куцкање 1
  • куцну 2
  • кучка 2
  • кучко 1
  • кушала 1
  • л 14
  • лабуда 2
  • лав 1
  • лава 5
  • Лавеж 1
  • лавеж 6
  • лавежи 1
  • лавова 1
  • лавове 3
  • лавови 2
  • лагала 1
  • лаганим 2
  • лаганом 2
  • лађу 2
  • лажа 1
  • лажеш 1
  • Лажеш 1
  • лажне 1
  • лажу 2
  • Лазар 1
  • Лазара 2
  • Лазарева 2
  • Лазарице 1
  • Лазарове 1
  • Лазару 1
  • Лазо 1
  • лајаше 1
  • лајеш 1
  • лају 1
  • лајући 2
  • Лак 1
  • лака 2
  • лакат 2
  • лаката 2
  • лаким 1
  • лакнуло 1
  • лакнути 1
  • лако 8
  • Лакрдија 1
  • лакрдијаша 1
  • лакрдије 3
  • лакше 2
  • ланац 2
  • ланаца 1
  • ланце 1
  • ланцету 1
  • ланци 1
  • ланцима 5
  • Ластавица 1
  • ластавица 4
  • ластавице 1
  • ластавици 3
  • ластавицом 2
  • ластавицу 14
  • латинском 2
  • латио 1
  • лебди 1
  • лева 2
  • леве 6
  • левим 2
  • левицом 1
  • Лево 1
  • лево 23
  • левог 1
  • левој 5
  • левом 6
  • леву 4
  • легла 1
  • лед 1
  • ледине 1
  • ледини 3
  • ледину 2
  • леђа 1
  • леђима 2
  • лежала 5
  • лежали 1
  • лежало 2
  • лежао 2
  • лежаху 1
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежи 2
  • лежим 1
  • Лези 1
  • лези 2
  • лека 2
  • лекара 1
  • лекари 4
  • лекарима 1
  • леп 3
  • лепа 9
  • лепе 4
  • лепим 3
  • лепих 1
  • Лепо 1
  • лепо 30
  • лепог 1
  • лепога 1
  • лепом 3
  • лепота 4
  • лепоте 5
  • лепоти 4
  • лепотом 2
  • лепоту 1
  • лептирових 1
  • лепу 1
  • лепша 3
  • лепше 2
  • лепши 2
  • лепшој 1
  • лепшом 1
  • лепшу 2
  • лети 1
  • летње 1
  • летњега 1
  • летњој 1
  • летургија 1
  • Лећи 1
  • леш 1
  • лешник 1
  • лешника 1
  • ли 110
  • ливаде 1
  • лиже 1
  • Лизаше 1
  • лије 1
  • линијама 1
  • липе 2
  • липов 1
  • липом 1
  • лиске 1
  • лискуна 2
  • Лист 1
  • лист 4
  • листак 1
  • листина 1
  • лица 10
  • Лице 1
  • лице 31
  • лицем 6
  • лицу 15
  • лишћа 1
  • лишће 2
  • лов 1
  • ловачки 2
  • логика 2
  • логике 1
  • ложим 1
  • лозе 1
  • лојане 1
  • ломи 3
  • ломљаше 2
  • ломњава 1
  • лонца 1
  • лонче 1
  • лопта 2
  • лотрама 1
  • лубања 1
  • луг 1
  • лугу 2
  • луд 2
  • луда 3
  • лудилу 1
  • Лудо 1
  • лудо 3
  • лудост 2
  • луду 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукаву 1
  • лупај 1
  • лупање 2
  • лупњавом 1
  • лутају 1
  • лутале 1
  • лутања 1
  • лучем 1
  • љуба 1
  • љубав 1
  • љубави 4
  • љубављу 4
  • љубазник 2
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 2
  • љубила 1
  • Љубила 1
  • Љубим 1
  • љубим 3
  • љубио 1
  • љубити 3
  • љубичасте 1
  • љубичастој 1
  • љубљаше 1
  • љубо 1
  • људе 5
  • људи 20
  • људма 1
  • људска 1
  • људске 1
  • људских 1
  • људског 1
  • људској 1
  • љуља 2
  • љуљала 1
  • љуљаше 1
  • љуспе 1
  • љут 2
  • љуте 1
  • љутит 1
  • љутита 1
  • љутито 3
  • Љутица 1
  • љуто 4
  • ма 11
  • Ма 2
  • мавен 1
  • Магдалена 1
  • магла 1
  • магле 1
  • маглица 1
  • магловитом 1
  • мађијанко 1
  • мазге 1
  • мајка 2
  • Мајке 1
  • мајке 3
  • мајкине 1
  • мајкино 1
  • мајку 2
  • мајстор 6
  • мајстора 3
  • мајсторе 1
  • мајсторица 1
  • мајсторици 1
  • мајсторицу 1
  • мајсторски 1
  • мајци 1
  • макли 1
  • макне 2
  • Макни 1
  • макну 1
  • мал 1
  • мала 1
  • малахита 1
  • малвасија 2
  • мале 2
  • малена 1
  • малени 1
  • малених 2
  • мали 10
  • малим 5
  • малих 1
  • малко 3
  • Мало 11
  • мало 93
  • малог 1
  • малој 1
  • малом 1
  • малу 2
  • мамуза 1
  • мамузе 4
  • манастир 2
  • манастира 1
  • манастирима 2
  • манастирска 1
  • манастиру 1
  • Манда 9
  • Манде 2
  • Мандина 1
  • Мандо 1
  • Манду 3
  • мањ 5
  • мање 6
  • мањи 1
  • мањих 1
  • марама 1
  • мараму 1
  • Маргита 162
  • Маргите 10
  • Маргити 22
  • Маргитин 1
  • Маргитина 1
  • Маргитине 1
  • Маргитиних 2
  • Маргитино 5
  • Маргитину 2
  • Маргито 1
  • Маргитом 3
  • Маргиту 16
  • мари 4
  • Марија 1
  • Маријо 1
  • марим 2
  • марити 1
  • Марка 5
  • Марко 13
  • Маркова 1
  • Марком 2
  • марљивости 1
  • Мартин 20
  • Мартина 6
  • Мартине 10
  • Мартинове 1
  • Мартином 1
  • Мартину 4
  • Маруша 1
  • Маруше 1
  • Марушо 1
  • Марушу 1
  • марш 1
  • маскарада 2
  • маслинке 1
  • масом 1
  • масти 1
  • матер 3
  • матере 2
  • мати 1
  • матор 1
  • матора 2
  • матору 1
  • маћеха 1
  • мах 3
  • махаше 3
  • Махмут 1
  • Махни 2
  • махну 5
  • махнув 1
  • маховинасто 1
  • маховине 1
  • мач 4
  • мача 1
  • маче 2
  • мачева 1
  • мачеви 2
  • мачевима 2
  • мачка 1
  • Маџар 1
  • Маџари 1
  • Маџарима 1
  • Маџарица 12
  • Маџарице 5
  • Маџарици 1
  • маџарска 14
  • Маџарска 5
  • маџарске 17
  • Маџарске 2
  • маџарски 12
  • маџарским 2
  • маџарско 2
  • МАЏАРСКОЈ 1
  • Маџарској 3
  • маџарској 6
  • маџарском 1
  • Маџарску 1
  • маџарску 2
  • Маџару 1
  • маше 1
  • машта 1
  • маштама 1
  • маште 1
  • машући 1
  • ме 129
  • мегдан 1
  • мегдана 2
  • мед 3
  • меда 2
  • медведа 1
  • медом 1
  • међу 6
  • мезимица 1
  • мек 1
  • мекан 1
  • мекана 2
  • мекани 1
  • меканим 2
  • меке 2
  • меким 4
  • меких 3
  • мекшег 1
  • мелем 2
  • меље 1
  • Мене 1
  • мене 41
  • Мени 2
  • мени 26
  • мери 1
  • мерити 1
  • меркам 1
  • Мерџан 1
  • мерџан 5
  • мерџана 3
  • месец 3
  • месецу 1
  • месечина 2
  • месечине 1
  • месечини 2
  • месечину 1
  • месо 3
  • места 5
  • место 10
  • месту 6
  • металном 2
  • метне 2
  • метни 1
  • метну 10
  • Метнуо 1
  • мехова 3
  • мехове 2
  • мешало 1
  • ми 189
  • Ми 3
  • миг 1
  • мига 1
  • МИЈАТОВИЋ 1
  • мила 3
  • Милан 1
  • мили 1
  • милије 4
  • милији 1
  • Милина 1
  • милина 6
  • милине 7
  • милини 1
  • милином 1
  • Милисава 1
  • Милица 5
  • Милице 1
  • Милици 1
  • Милицу 1
  • мило 6
  • МИЛОВАНА 1
  • миловану 1
  • миловаше 3
  • милозвучним 1
  • милозвучно 2
  • милосрђа 1
  • милост 4
  • милости 3
  • милостив 4
  • милостива 3
  • милостиви 1
  • милостиво 1
  • милостивој 1
  • милостиву 1
  • Милош 3
  • Милоша 2
  • милује 1
  • мимо 1
  • миндерлук 1
  • минемо 1
  • мио 3
  • мир 5
  • миран 1
  • мирис 1
  • мирисала 1
  • мирисна 1
  • мирисне 1
  • мирисним 5
  • мирисног 1
  • мирисном 4
  • мирисом 1
  • мирише 2
  • миришем 2
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирним 1
  • мирно 26
  • мирноћа 1
  • мирноће 2
  • мирноћом 1
  • мирну 1
  • миру 2
  • мисао 5
  • мислећи 1
  • мисли 18
  • мислила 1
  • Мислила 1
  • Мислили 1
  • мислим 1
  • Мислим 1
  • мислима 4
  • Мислио 1
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 2
  • Мислиш 2
  • мислиш 6
  • митра 1
  • митре 1
  • митром 2
  • митру 1
  • миче 1
  • мичемо 1
  • мишица 1
  • мишице 1
  • мишици 1
  • мишицом 2
  • мишицу 3
  • Мишка 1
  • Мишко 5
  • мишљах 1
  • мишљаше 3
  • млад 12
  • Млад 2
  • Млада 2
  • млада 34
  • младе 5
  • младеж 4
  • Млади 3
  • млади 7
  • младим 3
  • младине 1
  • младић 7
  • младића 4
  • младићем 1
  • младићима 1
  • младићу 1
  • младих 4
  • младо 3
  • младог 6
  • младога 4
  • младожења 4
  • младожењи 1
  • младожењу 1
  • младој 7
  • младолики 1
  • младоликог 1
  • младом 7
  • младоме 1
  • младост 7
  • младости 2
  • младу 10
  • Млађа 2
  • млађе 1
  • Млађи 1
  • млађи 3
  • млађима 1
  • млађих 1
  • млађој 1
  • млађу 1
  • млаз 5
  • млазевима 1
  • млазове 1
  • млека 3
  • млеко 2
  • млеком 1
  • млетачке 1
  • многа 1
  • многе 2
  • многи 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 19
  • многобројне 1
  • многобројни 2
  • многог 1
  • многокраки 1
  • мном 10
  • мо 1
  • мога 6
  • могао 10
  • Могао 2
  • могах 1
  • могаху 1
  • могаше 18
  • могла 11
  • могли 3
  • могло 7
  • Могу 1
  • могу 15
  • могућно 1
  • модар 1
  • можда 7
  • Може 3
  • може 48
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • можете 3
  • Можеш 1
  • можеш 10
  • мозак 2
  • Мој 1
  • мој 53
  • Моја 3
  • моја 46
  • Моје 1
  • моје 41
  • Моји 1
  • моји 8
  • мојим 8
  • мојима 2
  • мојих 4
  • мојој 4
  • мојом 1
  • Мојом 1
  • моју 11
  • Моли 2
  • моли 7
  • Молила 1
  • молила 4
  • молим 18
  • Молим 7
  • Молимо 2
  • молио 1
  • молитвама 1
  • молитве 8
  • молитвом 2
  • молитву 4
  • молите 1
  • молити 2
  • молих 1
  • мољаше 1
  • мом 1
  • момака 2
  • моме 8
  • момке 1
  • момком 1
  • момци 1
  • момчадије 3
  • момчадији 1
  • момчадију 1
  • момче 4
  • Мора 2
  • мора 4
  • Морава 2
  • Мораве 3
  • Мораву 4
  • мораде 4
  • морала 2
  • море 1
  • Море 2
  • мори 1
  • мору 1
  • моста 1
  • мостића 1
  • мотре 1
  • моћи 2
  • мрави 1
  • мравци 1
  • Мрак 1
  • мрак 5
  • мраку 5
  • мрамора 8
  • мраморна 2
  • мраморне 1
  • мраморни 1
  • мраморних 1
  • мраморној 4
  • мраморну 1
  • мрамором 1
  • мрамору 2
  • мрачни 2
  • мрачније 1
  • мрачном 4
  • мрачну 2
  • мрдати 1
  • мрдну 3
  • мрднуо 1
  • мрежи 1
  • мрети 3
  • мреш 1
  • мрка 1
  • мрког 1
  • мрку 1
  • мртва 6
  • мртваца 2
  • мртвачке 2
  • мртвачки 3
  • мртвачким 1
  • мртвих 1
  • мртвог 1
  • мртвој 1
  • мртву 1
  • мрцину 1
  • Мрштиш 1
  • му 203
  • мудар 1
  • мудрости 1
  • мужа 3
  • мужем 1
  • мужу 3
  • музика 2
  • мука 7
  • муке 11
  • муком 1
  • мумлаш 1
  • мумлаше 1
  • муња 4
  • Мусломанин 1
  • Мустаф 1
  • Мустафа 2
  • мутноплавом 1
  • Мухамед 1
  • муцаше 2
  • мучи 2
  • мучиш 1
  • мушка 1
  • мушким 1
  • мушкиња 1
  • мушко 1
  • На 36
  • на 604
  • наберите 1
  • навали 1
  • навалиле 1
  • навалио 1
  • наваљиваху 1
  • наваљиваше 2
  • наваљује 1
  • наведох 3
  • навикао 1
  • навлачи 1
  • Навуци 1
  • навуче 3
  • нага 1
  • нагађаше 1
  • нагарила 1
  • нагледа 2
  • наглим 1
  • нагло 1
  • нагну 1
  • нагнуо 1
  • награда 1
  • награди 1
  • над 11
  • надамо 1
  • надежде 2
  • надеждом 1
  • надежду 1
  • надзорник 2
  • надзорника 1
  • надмећу 1
  • наднеле 1
  • наднесе 1
  • надскакујемо 1
  • надтркујемо 1
  • наду 1
  • Нађ 21
  • нађе 11
  • нађем 2
  • нађеш 2
  • нађох 5
  • нађоше 4
  • нађу 2
  • наже 1
  • Наже 1
  • назад 1
  • наиђе 1
  • наиђоше 3
  • наизменце 1
  • наишла 1
  • најближе 3
  • најближег 1
  • најближега 1
  • најближем 1
  • најближи 1
  • најближим 1
  • најбогатијих 1
  • најбоља 1
  • најбоље 5
  • најбољег 1
  • најбољој 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећи 1
  • Највише 1
  • највише 2
  • највиши 2
  • највишој 2
  • најволели 1
  • најгоре 1
  • најјачи 1
  • најлепша 2
  • најлепше 2
  • најмање 2
  • најмекшим 1
  • најми 1
  • Најми 1
  • најмилији 1
  • најмио 1
  • најмлађа 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 5
  • најпре 13
  • најприснија 1
  • најприснији 1
  • најрођенија 1
  • најслађим 1
  • најснижих 1
  • најтање 1
  • најтеже 1
  • најширој 1
  • Накашља 1
  • накашља 2
  • накашљиваше 1
  • накит 1
  • накиту 1
  • нако 1
  • наковањ 2
  • накриви 1
  • Накриви 1
  • налбанта 1
  • налево 1
  • налила 1
  • наложила 1
  • наложили 1
  • нам 31
  • нама 11
  • наменила 1
  • намењујем 1
  • намером 1
  • намести 3
  • наместим 1
  • наместите 1
  • наметнуо 1
  • намештајући 1
  • намештати 1
  • намешташе 3
  • намештена 1
  • намештени 1
  • намиришем 1
  • намисли 1
  • наморава 1
  • нањушише 1
  • наоблачио 1
  • наоколо 1
  • наопако 2
  • наоружа 1
  • нападне 1
  • напајала 1
  • напајаше 1
  • напи 4
  • напивши 1
  • напије 2
  • напијем 1
  • напио 1
  • напипа 1
  • НАПИСАО 1
  • написмено 1
  • напоји 1
  • напојио 1
  • напоље 3
  • напором 2
  • направио 1
  • Напред 2
  • напред 37
  • напрезања 2
  • напрезањем 1
  • напрезаше 1
  • напричао 1
  • напукла 1
  • напуни 3
  • напунила 1
  • напунише 2
  • напустио 1
  • напуцкавају 1
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредио 1
  • наређивала 1
  • народ 5
  • народа 2
  • народној 1
  • народу 2
  • нарочито 1
  • нарочитом 1
  • наручја 1
  • наручју 4
  • Нас 1
  • нас 55
  • насигурно 1
  • насипаху 1
  • наслањаше 1
  • наслона 1
  • наслони 7
  • Наслонив 1
  • наслонив 3
  • наслонило 1
  • наслоним 1
  • наслоњаче 1
  • наслоњачи 3
  • наслоњачу 2
  • наслоњена 2
  • наслоњеном 1
  • Насмеја 3
  • насмеја 5
  • насмејао 1
  • насмејаше 2
  • насмеје 3
  • насмејете 1
  • насмехну 3
  • наста 1
  • настави 15
  • наступ 1
  • наступаше 1
  • наступише 1
  • наступу 1
  • насу 1
  • натера 1
  • натераше 1
  • натоварити 1
  • натопи 1
  • натопљене 1
  • наточио 1
  • натприродном 1
  • натраг 9
  • наћи 8
  • наумио 1
  • Наусница 1
  • научио 2
  • нахуди 1
  • начина 1
  • начини 5
  • начиним 1
  • начинио 1
  • Начиниће 1
  • начињен 1
  • наџаком 1
  • наш 14
  • наша 6
  • нашао 2
  • наше 3
  • нашег 7
  • нашега 4
  • нашем 4
  • нашему 1
  • наши 5
  • нашим 3
  • нашој 4
  • нашом 1
  • нашу 3
  • не 345
  • Не 68
  • неба 4
  • неблагодарна 1
  • Небо 1
  • небо 11
  • небом 5
  • небрежљиво 2
  • небројено 1
  • небу 5
  • невера 1
  • Неверовање 1
  • неверовањем 1
  • невесело 7
  • Невесео 1
  • невесео 3
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невесту 3
  • невидљива 1
  • невидљивим 2
  • невин 4
  • невине 2
  • невино 1
  • невиност 1
  • невиности 1
  • невину 1
  • невоља 3
  • невоље 3
  • невољи 1
  • негда 1
  • негдашњих 1
  • негде 13
  • Него 42
  • него 79
  • недавно 1
  • недара 3
  • недирнуто 1
  • недоумици 1
  • нежна 1
  • нежни 1
  • нежнију 1
  • нежно 7
  • нежност 1
  • нежности 1
  • нежношћу 2
  • нежну 1
  • незадовољна 1
  • незгодно 2
  • нези 2
  • незнана 1
  • незнању 1
  • неизбежна 1
  • неизмерна 1
  • неизмерно 1
  • неизмерном 1
  • неисказаном 2
  • нејакој 1
  • нејасне 1
  • нејасно 1
  • нејасном 1
  • нек 9
  • Нека 12
  • нека 81
  • некад 2
  • Некада 1
  • некада 6
  • некадашња 1
  • некадашњега 2
  • некадашњим 1
  • некадашњој 1
  • Некакав 1
  • некакав 3
  • некаква 5
  • некакве 5
  • некаквим 3
  • некаквих 2
  • некакво 1
  • некаквог 2
  • некаквом 2
  • Некако 1
  • некако 6
  • неке 14
  • неки 18
  • неким 9
  • некима 1
  • неких 2
  • некмо 3
  • неко 26
  • неког 4
  • некога 1
  • некој 2
  • Неколике 1
  • неколике 4
  • неколиким 1
  • Неколико 1
  • неколико 41
  • неком 8
  • неку 17
  • некуд 4
  • некуда 5
  • Нема 3
  • нема 37
  • Немаде 1
  • немају 1
  • немам 1
  • Немам 1
  • немамо 1
  • Немамо 1
  • немарно 2
  • немаром 1
  • немате 1
  • немачких 1
  • немаш 2
  • немаштина 1
  • немилост 2
  • немилости 1
  • немилостивношћу 1
  • немирно 1
  • немо 1
  • Немој 6
  • немој 8
  • Немојте 2
  • немојте 3
  • немом 1
  • нене 2
  • необичне 1
  • необично 2
  • неописано 1
  • непамћених 1
  • непомично 1
  • непоштене 1
  • неправде 2
  • непрекидно 1
  • неприлика 1
  • неприлици 1
  • неравних 1
  • неразговетно 3
  • неразговетној 1
  • неразумљиви 1
  • неразумљивим 2
  • неразумљиво 1
  • нервног 1
  • нерешљивости 1
  • несвестица 1
  • несигурним 1
  • несигурно 1
  • несигурном 1
  • неслога 1
  • несмелица 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећом 1
  • несрећу 3
  • неста 1
  • нестаде 2
  • нестало 1
  • нестане 1
  • несташним 1
  • нестрпљиво 3
  • неће 11
  • Неће 7
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • Нећеш 1
  • нећеш 7
  • нећу 18
  • Нећу 4
  • неуглачано 1
  • неумешности 1
  • нехотице 1
  • нечастиви 4
  • нечастивог 1
  • нечем 1
  • нечему 1
  • нечиста 1
  • нечисте 1
  • нечујно 1
  • Нешто 4
  • нешто 57
  • ни 109
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • нижа 1
  • ниже 2
  • низ 22
  • низа 2
  • низове 2
  • није 106
  • Није 28
  • Никад 1
  • никад 11
  • никада 12
  • Никада 2
  • никакав 1
  • Никакав 1
  • никакве 1
  • никакви 1
  • Никако 2
  • никако 4
  • Нико 6
  • нико 9
  • никог 1
  • никога 3
  • ником 2
  • никоме 2
  • нимало 1
  • нипошто 1
  • нисам 11
  • Нисам 8
  • ниси 12
  • Ниси 4
  • ниске 1
  • ниско 2
  • ниском 1
  • нисмо 3
  • нисте 2
  • Нису 1
  • нису 14
  • Нит 1
  • нит 3
  • нити 7
  • ничега 2
  • Ниш 2
  • Ниша 2
  • Нишки 1
  • нишком 1
  • ништа 35
  • Ништа 5
  • Нишу 3
  • но 7
  • нов 3
  • нова 1
  • новајлија 1
  • новац 1
  • нове 4
  • нови 2
  • новим 2
  • нових 1
  • ново 1
  • новог 1
  • новом 1
  • нову 1
  • новца 3
  • новцати 1
  • новцатих 1
  • новце 2
  • новци 2
  • новцу 2
  • ногама 10
  • ноге 11
  • ногом 8
  • ногу 1
  • нож 9
  • ножа 1
  • ножеве 1
  • ножем 5
  • ноздрвама 1
  • ноздрве 1
  • нози 1
  • нос 1
  • носа 1
  • носачи 1
  • носе 4
  • носећи 1
  • носи 7
  • Носила 1
  • носила 6
  • носим 5
  • носио 3
  • Носите 1
  • носити 2
  • носиш 1
  • носом 2
  • ноћ 14
  • ноћас 9
  • ноћи 12
  • ноћу 2
  • ношаше 2
  • ношњи 2
  • ну 1
  • нуди 1
  • нудиле 1
  • нудиш 1
  • њ 12
  • ње 28
  • Њега 2
  • њега 48
  • његов 12
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 23
  • његове 14
  • Његови 2
  • његови 3
  • његовим 3
  • његових 2
  • његово 9
  • његовог 1
  • његовога 1
  • његовој 2
  • његовом 3
  • његовоме 2
  • његову 9
  • њезиних 1
  • њему 28
  • Њен 1
  • њен 8
  • њена 16
  • њене 10
  • њеним 1
  • њених 4
  • њено 1
  • Њено 1
  • њеног 7
  • њеној 4
  • њеном 11
  • њену 3
  • њиве 2
  • њим 5
  • њима 29
  • њиме 19
  • њих 47
  • Њих 6
  • њихов 2
  • њихова 3
  • њихове 5
  • њихови 2
  • њихових 3
  • њихово 3
  • њиховог 1
  • њиховој 1
  • њихову 1
  • њој 13
  • њом 5
  • њоме 7
  • њу 24
  • њушкај 1
  • њушкајући 1
  • њушкања 1
  • њушкаше 1
  • О 31
  • о 76
  • Оба 1
  • оба 8
  • Обадвоје 1
  • обадвоје 6
  • обали 2
  • обалу 2
  • обамрем 1
  • обамрех 1
  • обасу 1
  • обасула 1
  • обгрли 1
  • обгрлила 1
  • обе 13
  • обегенисао 1
  • обележена 1
  • Обема 1
  • обема 7
  • обесе 2
  • обеси 2
  • Обесио 1
  • обећа 1
  • обзири 1
  • обзорју 1
  • обиграваше 1
  • обиђи 1
  • обије 1
  • обијем 2
  • Обилић 1
  • Обилића 2
  • обична 2
  • обично 3
  • обичној 1
  • обишао 1
  • објасни 1
  • облака 1
  • облаке 2
  • облачак 2
  • облизујући 2
  • обликом 1
  • облику 2
  • облити 1
  • облицима 1
  • обло 1
  • обмота 1
  • обнаженом 1
  • обнажити 1
  • обнезнанила 1
  • обнесвесну 1
  • обнесвеснуо 1
  • обојице 1
  • оборене 1
  • Оборени 1
  • обори 1
  • обоце 1
  • образ 10
  • образа 2
  • образе 10
  • образи 2
  • образима 5
  • образом 1
  • обраслој 1
  • обрати 1
  • обраћао 1
  • обрваном 1
  • обрве 4
  • обрвских 1
  • обријано 1
  • обриса 1
  • обруч 1
  • обруча 1
  • обручеви 1
  • обручи 1
  • обрушену 1
  • обузе 2
  • обузимље 1
  • обући 1
  • обућу 1
  • обучена 5
  • ова 17
  • Ова 2
  • овај 25
  • Овај 3
  • овакав 1
  • овакве 3
  • овакво 1
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • оваким 1
  • Овако 1
  • овако 12
  • оваку 1
  • овамо 13
  • Овамо 2
  • овда 5
  • овдашње 1
  • овде 61
  • Овде 8
  • Ове 1
  • ове 28
  • ови 1
  • овим 5
  • ових 11
  • овлажи 1
  • ово 50
  • Ово 8
  • овог 9
  • овога 13
  • овој 9
  • оволико 1
  • Овом 1
  • овом 7
  • овоме 7
  • ову 23
  • Овуда 1
  • овуда 5
  • огледа 2
  • огледају 1
  • огледам 2
  • огледнемо 1
  • огња 1
  • огњишта 4
  • огњишту 2
  • ограду 1
  • огреје 1
  • огрну 1
  • огромне 1
  • Од 17
  • ОД 2
  • од 527
  • ода 1
  • одаберете 1
  • одавде 9
  • одавно 2
  • одазва 1
  • одазвао 1
  • одазивље 1
  • одаја 3
  • одаје 2
  • одаји 3
  • одају 1
  • одапе 1
  • одатле 2
  • одбегла 2
  • одби 1
  • одбијеш 1
  • одбио 1
  • одбите 1
  • одбране 1
  • одважности 2
  • одвајати 1
  • одвалио 1
  • одведе 2
  • одведи 1
  • одведоше 1
  • одвезао 1
  • одвезаше 1
  • одвео 1
  • одвести 1
  • одви 2
  • одвоји 2
  • одврни 1
  • одврнуо 1
  • одврте 1
  • одвугнуше 1
  • одвукли 1
  • одвуче 3
  • одговара 2
  • одговараху 1
  • одговараше 2
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговори 13
  • одговорила 1
  • одгони 1
  • одгурну 5
  • Оде 1
  • оде 6
  • одевен 3
  • одевена 1
  • одем 1
  • одене 1
  • одзив 1
  • Одјахуј 1
  • Одјездисмо 1
  • Одјек 1
  • одјеке 2
  • одјекивање 1
  • одјекиваше 1
  • одјекнула 1
  • одјекнуле 1
  • Одјури 1
  • одлажаше 1
  • одлазио 1
  • одлеташе 1
  • одлетела 1
  • одлетеше 1
  • одли 1
  • одломи 1
  • одлуком 1
  • Одлучио 1
  • одмакла 1
  • Одмакоше 1
  • одмара 1
  • Одмарајући 1
  • одмараху 1
  • Одмах 2
  • одмах 34
  • одмаче 1
  • Одмаче 1
  • одмицала 1
  • одмицати 1
  • одмичу 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморим 2
  • одмориш 1
  • одмором 1
  • однео 2
  • однесе 3
  • однесу 2
  • однети 1
  • односи 1
  • одобрава 1
  • одолети 1
  • одонуд 1
  • Одох 1
  • одох 2
  • одоше 1
  • одрасла 1
  • одрешив 1
  • одрешио 1
  • одржала 1
  • одржати 1
  • одржи 1
  • одржимо 1
  • одсећи 1
  • одскочило 1
  • одсудно 2
  • одуженим 1
  • одустане 1
  • одушевљења 1
  • ожедниш 1
  • оженио 2
  • оженити 1
  • оживелим 1
  • оживљава 1
  • оживљаваше 1
  • озареног 1
  • озари 1
  • озбиљан 2
  • озбиљне 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 5
  • озбиљном 1
  • озбиљности 1
  • озго 4
  • Озго 4
  • оздо 5
  • Ој 1
  • ој 2
  • ока 4
  • окади 1
  • окадити 1
  • окваси 1
  • оквира 1
  • оките 1
  • окити 1
  • оклопа 1
  • оклопи 1
  • Оклопила 1
  • оклопник 1
  • оклопника 2
  • оклопници 1
  • оклопом 1
  • Око 2
  • око 44
  • окова 1
  • окован 1
  • окована 1
  • Окована 1
  • окованих 1
  • оковано 1
  • окови 1
  • оковима 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 1
  • околину 2
  • окрене 1
  • окренем 1
  • Окрену 1
  • окрену 4
  • окренув 4
  • окренуо 5
  • окренух 1
  • Окренух 1
  • окренуше 1
  • окрепи 1
  • окрете 12
  • Окрете 2
  • окретне 1
  • окреће 5
  • округла 2
  • округло 1
  • округлој 1
  • округлу 2
  • округу 1
  • окруту 1
  • оку 1
  • окупана 1
  • окусили 1
  • олова 2
  • оловна 1
  • оловне 2
  • оловни 2
  • оловним 1
  • оловних 1
  • оловног 1
  • оловном 1
  • олтар 1
  • олтара 3
  • олтаром 1
  • омађијала 1
  • омађијан 1
  • омекшати 1
  • омилио 1
  • Он 16
  • он 79
  • она 102
  • Она 31
  • Онај 1
  • онај 42
  • онака 1
  • онакве 1
  • онакви 1
  • онаквим 2
  • онакво 1
  • Онаквог 1
  • онакву 1
  • онаким 1
  • онаких 1
  • онако 29
  • онаког 1
  • онда 207
  • Онде 1
  • онде 14
  • оне 35
  • онесвесну 1
  • онесвеснух 1
  • они 19
  • Они 2
  • оним 11
  • онима 2
  • оних 12
  • Оно 6
  • оно 61
  • оног 9
  • Онога 1
  • онога 21
  • оној 13
  • оноликих 1
  • оном 21
  • ономе 8
  • ону 28
  • онуда 1
  • опазе 2
  • опази 2
  • опазили 1
  • опазио 2
  • Опазише 1
  • опазише 3
  • опали 1
  • опалите 1
  • опанке 1
  • опаса 1
  • опасна 1
  • оперважен 1
  • Опет 1
  • опет 96
  • опипа 1
  • описати 2
  • описиваше 1
  • оплакивали 1
  • опљачкати 1
  • оправите 1
  • оправити 1
  • опрезно 1
  • опреми 1
  • Опремићемо 1
  • опремих 1
  • опремљену 1
  • опрему 1
  • опрости 10
  • Опрости 2
  • опростила 1
  • опростили 1
  • Опростите 1
  • опростите 2
  • опростити 2
  • опточене 1
  • ораја 1
  • орао 3
  • орапавио 1
  • орах 1
  • ораха 5
  • ораховине 1
  • организма 1
  • орла 2
  • орлова 3
  • орлове 1
  • орлови 1
  • орловим 1
  • орловима 1
  • орловским 1
  • орлом 1
  • ормана 1
  • орожено 1
  • оросила 1
  • ортак 2
  • ортаклука 1
  • ортаклуку 1
  • ортаку 1
  • ортаче 1
  • оружја 3
  • оружје 3
  • оружница 1
  • осам 1
  • осамнаеста 1
  • осваја 2
  • освануло 1
  • освануо 1
  • осветим 1
  • осветли 2
  • осветљена 1
  • осветљени 1
  • осветљену 3
  • осветљењу 1
  • освојена 1
  • оседлане 1
  • оседланом 1
  • осењено 1
  • Осети 1
  • осети 5
  • осетивши 1
  • осетих 1
  • осетљивог 1
  • осећа 2
  • осећајући 1
  • Осећам 1
  • осећам 4
  • осећања 1
  • осећање 1
  • осећању 1
  • осећах 1
  • осећаш 1
  • Осећаше 1
  • осећаше 5
  • осече 2
  • осим 1
  • Осим 1
  • осје 1
  • ослепи 1
  • ослепљени 1
  • ослободе 1
  • ослободи 4
  • ослободила 1
  • ослободио 2
  • ослободите 1
  • ослободиш 3
  • ослобођења 1
  • ослушкивали 1
  • ослушкиваху 2
  • Ослушкиваше 1
  • ослушкиваше 4
  • ослушкује 1
  • ослушкујем 1
  • Осман 1
  • Османа 1
  • осмејкиваше 3
  • осмејкује 1
  • Осмех 1
  • осмех 2
  • осмеха 1
  • осмехне 1
  • Осмехну 1
  • осмехну 2
  • осмехнуо 1
  • осмехом 7
  • осмешкујући 1
  • особито 1
  • осовина 1
  • осовини 4
  • осрамотим 1
  • осрамотио 2
  • оста 3
  • остава 2
  • оставе 3
  • остави 8
  • оставим 1
  • оставити 4
  • оставише 2
  • остављај 1
  • остављајући 1
  • остављати 1
  • остављаше 2
  • оставу 2
  • остаде 2
  • остадоше 1
  • остајеш 1
  • остајте 1
  • остала 4
  • остало 2
  • осталој 1
  • остане 2
  • останем 1
  • останеш 3
  • остани 1
  • остану 1
  • остао 1
  • остарела 2
  • остасмо 1
  • остатак 2
  • остатака 1
  • остати 1
  • остах 2
  • осташе 2
  • Осу 1
  • отац 3
  • отаџбина 1
  • отаџбине 1
  • отаџбини 1
  • отварајући 2
  • отвор 2
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отвореним 4
  • отворено 1
  • отвори 18
  • Отвори 2
  • отворила 1
  • отворимо 1
  • отворио 2
  • отвориће 1
  • отворише 1
  • Отворише 1
  • отвором 1
  • отвору 2
  • оте 1
  • Отегну 1
  • отерајмо 1
  • отерати 1
  • отиде 13
  • Отиде 3
  • отимам 1
  • отимљу 1
  • отисну 1
  • отиснусмо 1
  • отићи 1
  • Отишао 1
  • откида 1
  • Откидају 1
  • откине 1
  • откова 1
  • Откова 1
  • откопчавати 1
  • откри 1
  • Откуд 1
  • откуда 3
  • откуп 1
  • откупе 4
  • Отмановићу 1
  • Отмар 2
  • Отмара 1
  • Отмаре 1
  • отме 1
  • Отми 1
  • отму 1
  • отпашем 1
  • отпрати 1
  • отпутовао 1
  • отпушта 1
  • отргао 3
  • отресе 1
  • Отрже 1
  • Отрча 1
  • отуда 2
  • ох 1
  • Ох 6
  • Охо 1
  • охрабри 1
  • оца 4
  • оцилима 1
  • оцилом 1
  • оцта 2
  • оцу 2
  • очајавајући 1
  • очајавање 1
  • очајања 2
  • очајање 1
  • очајањем 1
  • очајно 1
  • оче 11
  • Оче 2
  • очевидна 1
  • Очевидно 2
  • очевидно 3
  • очевидном 1
  • Очи 2
  • очи 62
  • очију 9
  • очима 24
  • очина 1
  • очинског 1
  • очистише 1
  • очита 1
  • очне 1
  • очним 1
  • очњи 1
  • очувала 1
  • ошкрину 1
  • ошкринута 2
  • оштар 1
  • Оштри 1
  • оштрица 1
  • оштро 2
  • оштром 1
  • оштроумљу 1
  • па 400
  • Па 64
  • Павле 3
  • Павлију 1
  • пада 4
  • падају 2
  • падајући 1
  • падао 2
  • падаху 2
  • падаше 2
  • Паде 1
  • паде 13
  • падне 1
  • паднем 1
  • паднув 1
  • падох 2
  • падоше 4
  • пажљиво 2
  • пажњом 1
  • пажњу 2
  • Пазара 1
  • пазила 1
  • пазим 1
  • пазиш 1
  • пазухо 1
  • пакла 1
  • паклу 1
  • пакост 1
  • пала 6
  • палацну 1
  • пале 1
  • палисадима 1
  • палца 1
  • памет 5
  • памети 1
  • паметне 1
  • паметним 1
  • паметно 1
  • паметном 1
  • памећу 1
  • панцир 2
  • панцира 2
  • панцирима 1
  • пањ 5
  • пања 1
  • пањем 2
  • пању 1
  • пао 3
  • папуче 1
  • пар 2
  • пара 1
  • параше 1
  • паре 7
  • паром 2
  • парче 3
  • пас 2
  • паса 7
  • пасом 4
  • пастир 1
  • пасуљ 1
  • патер 28
  • Патер 3
  • патера 2
  • патером 1
  • патеру 6
  • патила 1
  • патио 2
  • патке 1
  • патње 1
  • пафтама 1
  • пафте 1
  • паша 2
  • паши 1
  • пашу 1
  • пева 5
  • певај 1
  • певајући 1
  • певање 1
  • певао 1
  • певаху 1
  • певача 1
  • певаш 1
  • певаше 1
  • певнице 3
  • педесет 2
  • Пекао 1
  • пеливан 1
  • пеном 2
  • пењаше 1
  • перем 2
  • перивоји 1
  • перинама 1
  • перја 1
  • перјаницама 1
  • пером 1
  • песак 1
  • песама 1
  • песка 1
  • песме 3
  • песми 2
  • песму 3
  • песника 1
  • песницама 2
  • песницом 3
  • песницу 3
  • пет 6
  • петак 1
  • петачке 1
  • Пети 1
  • петли 1
  • петом 3
  • пету 1
  • пећине 15
  • пећини 7
  • пећином 3
  • пећину 12
  • пехар 2
  • пехара 4
  • пехаре 1
  • пехарима 1
  • пеци 1
  • пецива 1
  • печених 1
  • пешкире 1
  • пиј 1
  • Пијан 1
  • пијан 8
  • пијана 2
  • Пијани 1
  • пијани 5
  • пијаних 1
  • пије 1
  • пију 3
  • пиљи 1
  • пињал 1
  • пио 1
  • пипа 1
  • пипаше 1
  • писало 1
  • писао 1
  • писмена 1
  • писмо 1
  • пита 3
  • питај 3
  • питајте 1
  • питам 4
  • питања 1
  • питање 3
  • питањем 1
  • питао 4
  • питате 1
  • питати 3
  • питах 1
  • Питах 1
  • питаш 4
  • питаше 38
  • пити 3
  • пића 1
  • пићем 1
  • Пих 2
  • пише 1
  • пиштаљке 1
  • пиштање 2
  • пиштољ 2
  • пиштоља 2
  • пиштољима 1
  • плав 1
  • плаве 1
  • плави 1
  • плавичастог 1
  • плаво 1
  • плавог 1
  • плавом 1
  • плавосивих 1
  • плакање 1
  • плакати 1
  • плакаше 3
  • пламен 8
  • пламенове 1
  • пламенови 3
  • пламичак 1
  • план 1
  • планина 2
  • планинама 5
  • планине 6
  • планини 1
  • планинским 2
  • планинском 1
  • планину 2
  • плат 1
  • плати 1
  • платила 1
  • платио 2
  • платити 1
  • платиш 1
  • платна 2
  • платно 2
  • платну 1
  • плач 4
  • плача 1
  • плаче 1
  • плачеш 2
  • плашљиво 2
  • плашт 10
  • плаштанице 1
  • плаштаници 1
  • плаштаницом 1
  • плаштева 1
  • плаштеви 2
  • плаштовима 1
  • плашту 1
  • плева 1
  • плеву 1
  • племенит 2
  • племените 2
  • племенитијег 1
  • племенитих 1
  • племић 2
  • плетер 1
  • плетива 1
  • плећа 4
  • плеће 1
  • плећима 4
  • пловила 1
  • Плот 1
  • плот 2
  • Плоча 1
  • плоча 2
  • плоче 2
  • плочу 3
  • пљескају 1
  • пљескање 1
  • пљеском 1
  • пљесну 2
  • пљоскица 1
  • пљунух 1
  • по 151
  • По 8
  • побацаше 1
  • побеже 1
  • побесни 1
  • побледела 2
  • побледи 1
  • побожним 1
  • побожно 1
  • побожности 1
  • побоја 2
  • побојава 1
  • побојаваш 1
  • Побојао 1
  • побојах 1
  • Побојаше 1
  • повадише 1
  • поведе 4
  • поведем 1
  • поведете 1
  • поведеш 1
  • Поведи 1
  • повезана 1
  • повезане 1
  • повелика 1
  • повелико 1
  • повелику 1
  • поверио 1
  • поверити 1
  • поверљиво 1
  • поверљивошћу 1
  • поветарац 3
  • поветарцем 2
  • повећи 2
  • Пови 1
  • пови 4
  • повија 2
  • повијају 1
  • повијала 3
  • повијао 1
  • повијаху 1
  • повика 1
  • повикала 1
  • повиках 1
  • Повикаше 1
  • повиле 1
  • повио 1
  • повисок 3
  • повисока 1
  • повисокој 1
  • повисоком 2
  • повлачио 1
  • поврате 1
  • поврати 2
  • повратка 1
  • поврнут 1
  • поврх 1
  • површним 1
  • повукла 1
  • Повуче 1
  • повуче 9
  • повучене 2
  • погана 1
  • поганим 1
  • поганих 2
  • погасио 1
  • погасише 1
  • погаче 4
  • погачом 1
  • погдеког 1
  • погдекоје 1
  • погинем 1
  • погинуо 3
  • погинути 2
  • поглед 5
  • погледа 19
  • Погледа 5
  • погледав 1
  • погледај 1
  • погледајући 2
  • погледала 3
  • погледали 1
  • погледам 5
  • погледамо 2
  • погледате 2
  • погледати 2
  • погледах 1
  • погледаху 2
  • погледаш 1
  • погледаше 7
  • погледе 5
  • погледи 3
  • погледима 9
  • погледом 3
  • погну 1
  • погнув 1
  • погнуо 1
  • погнут 1
  • погодба 1
  • погодити 2
  • погрешиш 1
  • погурен 1
  • Погусте 1
  • Под 2
  • под 58
  • подаји 1
  • подалеко 2
  • подаље 5
  • подасу 2
  • подбочи 1
  • подворим 1
  • подвргнете 2
  • поделе 2
  • подели 2
  • поделила 1
  • подеси 1
  • подесиш 1
  • подземна 1
  • подземне 1
  • подземног 1
  • подземнога 1
  • подземној 2
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 5
  • подигнем 1
  • подигни 2
  • подигнув 1
  • подигох 1
  • подигоше 1
  • подиђоше 1
  • подиже 25
  • Подиже 3
  • подизао 1
  • подизаше 2
  • подједнако 1
  • подметнув 1
  • подметнула 1
  • подне 1
  • поднесох 1
  • подножју 1
  • подозрив 3
  • подозрива 1
  • подскакивати 1
  • подскакујући 1
  • поду 1
  • подуго 1
  • подуже 2
  • подужег 1
  • подузела 1
  • подупираше 1
  • подупрв 1
  • подупре 1
  • подупру 1
  • подухвати 1
  • пође 15
  • Пође 2
  • пођем 2
  • пођемо 4
  • пођеш 2
  • Пођи 1
  • пођите 1
  • Пођоше 2
  • пођоше 7
  • пођу 3
  • позадуго 1
  • позајми 2
  • Позваше 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 2
  • поздрављају 1
  • поздрављам 1
  • поздраву 1
  • позивам 1
  • позлатила 1
  • позлатило 1
  • позлатити 1
  • позлаћен 1
  • позлаћене 2
  • позлаћени 1
  • позлаћеном 1
  • позна 3
  • познадох 1
  • познаје 3
  • познајем 2
  • познајете 3
  • познајеш 3
  • познала 1
  • познали 1
  • познам 1
  • познаника 1
  • познао 1
  • познат 1
  • познаш 4
  • позније 1
  • позно 3
  • поиграти 1
  • појав 1
  • појава 1
  • појави 1
  • појање 1
  • појаса 3
  • појасем 1
  • појаха 1
  • појахам 1
  • појачала 1
  • појачана 1
  • поје 1
  • појели 1
  • појео 1
  • појила 1
  • појиле 1
  • појили 1
  • појио 1
  • појуре 1
  • појури 1
  • покаже 2
  • покажите 1
  • показа 5
  • показав 2
  • показали 1
  • показало 1
  • показао 2
  • показати 2
  • показивао 1
  • показиваху 1
  • показуј 1
  • показује 1
  • показујући 6
  • Покајах 1
  • покара 1
  • покида 1
  • покидана 1
  • покисао 1
  • поклањам 1
  • поклизну 1
  • поклизнуо 1
  • поклисара 1
  • поклон 4
  • поклоне 1
  • Поклони 1
  • поклони 9
  • поклонио 1
  • поклопљене 1
  • поклопце 1
  • поклопцима 1
  • поклопцу 1
  • покован 1
  • покову 1
  • покојни 1
  • покојнику 1
  • покојних 1
  • покораваше 1
  • покорни 3
  • покору 1
  • покрвити 1
  • покрене 1
  • покретљивости 1
  • покретним 1
  • покретних 1
  • покрету 1
  • покри 2
  • покрива 1
  • покривале 1
  • покривао 1
  • покривачима 1
  • покриваше 2
  • покривен 2
  • покривена 1
  • покривени 1
  • покривених 1
  • покровом 1
  • покровцу 1
  • покушавајући 1
  • покушавала 1
  • покушам 1
  • Покушао 1
  • пола 7
  • полаганим 1
  • полагано 23
  • полагаше 1
  • полазе 1
  • полазећи 1
  • полазимо 1
  • полазио 1
  • полазити 1
  • полетео 1
  • полети 2
  • полећући 1
  • полица 2
  • полицама 1
  • половина 2
  • половини 1
  • половину 3
  • положаја 1
  • положају 1
  • положен 1
  • положено 2
  • положи 4
  • положив 1
  • положио 1
  • положити 1
  • поломе 2
  • поломи 1
  • поломили 1
  • поломио 1
  • поломити 1
  • Поломише 1
  • поломљена 1
  • полошке 1
  • полуга 2
  • полуге 1
  • полуде 2
  • полудела 1
  • полудео 1
  • полудивљи 1
  • полузи 1
  • полуотворена 1
  • полурастављених 1
  • полусвилене 1
  • поља 5
  • поље 2
  • пољска 1
  • пољско 1
  • пољу 2
  • пољубац 3
  • пољубаца 1
  • пољуби 14
  • пољубивши 1
  • пољубимо 1
  • пољубио 2
  • пољупцем 2
  • пољупцима 1
  • помало 1
  • помаљати 1
  • помаме 1
  • помамили 2
  • помамио 1
  • помамно 1
  • помахнитао 1
  • помаче 1
  • помела 1
  • поменом 1
  • помену 1
  • померили 1
  • пометња 1
  • помеша 2
  • помињеш 1
  • Помисли 1
  • помисли 3
  • помислим 2
  • помислих 3
  • помишљаше 1
  • помогао 1
  • помогне 7
  • помогнем 1
  • помогнеш 4
  • помогну 1
  • помогоше 1
  • Поможе 2
  • поможе 3
  • помози 4
  • помоли 1
  • Помоли 1
  • помолим 1
  • помолих 1
  • помолише 1
  • помоћ 1
  • помоћи 7
  • помоћнику 1
  • помоћу 1
  • помрчало 1
  • понављајући 1
  • понављати 1
  • понављаше 2
  • понадати 1
  • понамештани 1
  • понашање 1
  • понашању 1
  • понека 4
  • понеки 5
  • понеким 1
  • понеком 1
  • понеку 1
  • понело 1
  • понео 2
  • понесе 1
  • понесете 1
  • понесеш 1
  • понесох 1
  • понесу 1
  • понећеш 1
  • понечега 1
  • понешто 3
  • понизно 2
  • понови 2
  • поновио 1
  • поново 3
  • понор 1
  • понос 2
  • поноса 3
  • поносан 1
  • поносито 9
  • поноситом 1
  • поносно 2
  • поноћ 1
  • поноћи 1
  • понуди 1
  • понудио 3
  • поњаве 1
  • поњави 1
  • поњаву 1
  • поодморе 1
  • поп 1
  • Поп 1
  • попа 3
  • попе 1
  • попев 1
  • попева 1
  • попевајући 1
  • попију 1
  • поплаши 1
  • поплаших 1
  • попне 1
  • поправих 1
  • попу 1
  • поражен 1
  • поразбијани 1
  • порасла 1
  • Поред 2
  • поред 52
  • поређали 1
  • поређан 1
  • поређана 1
  • поређане 1
  • поређани 2
  • поређано 1
  • порекло 1
  • пореметила 1
  • пород 1
  • породицом 1
  • порукама 1
  • порумене 1
  • порушеног 1
  • порушеноме 1
  • посади 3
  • посадили 2
  • посадимо 1
  • посадио 2
  • Посадише 1
  • посадише 2
  • посао 6
  • посаобину 2
  • ПОСВЕЋЕНО 1
  • посвећује 1
  • поседе 1
  • посестрима 1
  • посла 2
  • послала 1
  • посланик 6
  • посланика 4
  • послаником 3
  • посланику 1
  • послао 1
  • послат 1
  • послаћу 1
  • Послаше 1
  • после 26
  • После 7
  • последња 2
  • последње 7
  • последњем 3
  • последњим 1
  • Последњим 1
  • последњих 1
  • последњу 1
  • послетку 1
  • послом 1
  • послу 4
  • послужи 1
  • послужим 5
  • послуша 4
  • послушаћу 1
  • посматраше 2
  • посмотрите 1
  • поснизак 1
  • посниско 1
  • посниској 1
  • поспе 1
  • посребре 1
  • посребри 1
  • посрну 1
  • посрташе 1
  • Посрћући 1
  • посрћући 4
  • поста 2
  • постави 1
  • постављен 1
  • постављени 1
  • постајаше 1
  • постала 1
  • Постало 1
  • постао 3
  • постеља 4
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постидети 1
  • постојано 1
  • посуђа 1
  • посукнула 1
  • посут 1
  • потамнела 1
  • потамнеше 1
  • потанко 1
  • потапка 3
  • Потекоше 1
  • потера 1
  • поткивао 1
  • потковао 1
  • потковице 5
  • потковицу 1
  • поткрепе 1
  • поткрепи 1
  • поткресаном 1
  • потмулој 2
  • поток 1
  • потоку 2
  • потражи 1
  • потраја 1
  • потрајало 1
  • потрају 1
  • потребу 1
  • потресе 3
  • потресеним 1
  • потрошио 1
  • потруди 1
  • потрча 1
  • потрчах 2
  • потрчиш 1
  • потуже 1
  • потурченог 3
  • потурчили 1
  • потурчио 2
  • потурчише 1
  • поћи 1
  • поћута 1
  • Поћута 2
  • поуздана 1
  • поуздано 3
  • поузданости 1
  • поуздањем 1
  • поуздао 1
  • поуздати 2
  • поуздах 1
  • похита 1
  • похитала 1
  • Похиташе 1
  • походе 1
  • поцрвене 1
  • поцрнеле 2
  • поче 33
  • почела 2
  • почело 1
  • почео 2
  • почесмо 1
  • почетак 1
  • почеше 1
  • Почеше 1
  • почешће 2
  • почиваху 1
  • почињао 1
  • почне 2
  • почну 1
  • поширок 2
  • пошироки 1
  • пошли 1
  • пошље 1
  • пошљем 2
  • пошљеш 1
  • пошљи 1
  • Пошљи 2
  • Пошљите 1
  • пошљу 1
  • поштен 1
  • поштене 1
  • поштено 2
  • поштеног 1
  • поштену 1
  • поштења 1
  • поштење 1
  • Пошто 1
  • пошто 3
  • прав 1
  • права 1
  • правди 1
  • праве 1
  • прави 6
  • правилно 1
  • правимо 1
  • Правиш 1
  • Право 3
  • право 48
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 1
  • правца 1
  • правцем 4
  • правцу 2
  • праг 2
  • прага 2
  • прадед 1
  • празан 1
  • Празна 1
  • празна 2
  • празне 1
  • празника 2
  • празно 2
  • празну 1
  • прамен 2
  • Прамену 1
  • прате 1
  • прати 1
  • пратим 1
  • пратио 2
  • пратиоце 1
  • пратњу 1
  • праћен 1
  • Праћена 1
  • праћена 2
  • прашину 1
  • прашњава 1
  • праштам 1
  • праштамо 1
  • Прва 1
  • прва 3
  • прве 1
  • Први 1
  • ПРВИ 1
  • први 9
  • Првих 1
  • прво 8
  • првог 2
  • првога 1
  • првом 2
  • прву 3
  • Пре 2
  • пре 20
  • пребаци 3
  • пребачена 1
  • пребијена 1
  • пребледа 1
  • пребледе 1
  • пребледела 1
  • превали 1
  • превалило 1
  • преварих 1
  • преведе 4
  • преведеш 1
  • превезе 1
  • превео 2
  • превијем 1
  • превлачаше 1
  • превлачи 1
  • преводи 1
  • преводио 1
  • преводити 1
  • превођаше 1
  • превојима 1
  • преврети 2
  • преврне 2
  • преврну 1
  • преврнула 1
  • преврнути 1
  • преврташе 3
  • превукао 1
  • превуче 1
  • прегао 1
  • прегла 1
  • прегршти 1
  • пред 77
  • Пред 9
  • преда 8
  • предавати 3
  • предаду 2
  • предај 1
  • Предај 1
  • предајем 1
  • предали 1
  • предам 2
  • Предао 1
  • предао 2
  • предаће 1
  • предаш 2
  • предворје 1
  • предњим 1
  • предобра 1
  • предомисли 1
  • пређе 3
  • Прежи 1
  • презриво 1
  • прек 1
  • прекидана 1
  • прекидати 1
  • прекидаше 2
  • прекиде 5
  • прекидом 1
  • преким 1
  • прекипе 1
  • преклињала 1
  • преклињаше 2
  • преклињем 1
  • преко 21
  • прекоревајући 1
  • прекрсти 4
  • прекрстио 1
  • прекрстих 1
  • прекршташе 1
  • прекрштеним 1
  • преласни 1
  • прелете 1
  • прелетеше 1
  • прелети 1
  • преливаху 1
  • прелије 1
  • прелише 1
  • Према 1
  • према 13
  • премила 1
  • премилостива 2
  • премишља 2
  • премишљати 1
  • пренеражен 2
  • пренеражена 2
  • преноће 1
  • преноћиште 1
  • прену 1
  • пренув 1
  • преобуке 1
  • препадај 1
  • препадати 1
  • препаде 3
  • препала 1
  • препао 1
  • препаст 1
  • препатила 1
  • препеченица 1
  • препланулим 1
  • преплануло 2
  • препланулост 1
  • преплатила 1
  • преплашена 1
  • преплашено 1
  • преплаши 1
  • Преподобни 1
  • прерани 1
  • пресветли 1
  • Пресветли 1
  • пресећи 1
  • пресече 1
  • пресечен 2
  • пресне 1
  • престаде 1
  • престало 1
  • престао 1
  • престати 1
  • престо 12
  • престола 10
  • престолом 1
  • престолу 3
  • престрављена 1
  • пресудно 1
  • претварам 1
  • претворила 1
  • претворио 1
  • претегне 1
  • претњом 1
  • Претоварио 1
  • претпоследњу 1
  • претрпана 1
  • претрпела 1
  • претходним 1
  • пречасњејши 1
  • пречац 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • при 6
  • прибери 1
  • Приберите 1
  • приближили 1
  • прибоде 1
  • привеза 1
  • привезане 1
  • привезао 1
  • привезах 1
  • привенчава 1
  • привиђања 1
  • привика 1
  • привикнуо 1
  • привући 1
  • привуче 1
  • Пригну 2
  • пригну 5
  • пригнуо 1
  • пригњечиш 1
  • пригрлио 1
  • придворје 1
  • придигне 1
  • придодан 1
  • придржи 1
  • приђе 20
  • Приђе 3
  • приђоше 1
  • приђу 1
  • призвала 1
  • призивао 1
  • призна 1
  • признајеш 1
  • признаш 1
  • призор 1
  • призоре 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • пријатеље 2
  • пријатељи 2
  • пријатељица 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатну 1
  • приклоним 1
  • приклопише 1
  • прикопчан 2
  • прикривеним 1
  • прикупи 1
  • прикупив 1
  • прикупља 1
  • прикуцана 1
  • прикуцане 1
  • прилика 3
  • Прилике 1
  • прилике 7
  • прилику 1
  • прилици 7
  • прилично 7
  • приложи 1
  • приљубила 2
  • приљубљује 1
  • примаче 3
  • примаш 1
  • приме 1
  • прими 1
  • примити 2
  • примицаше 1
  • Примичу 2
  • припада 1
  • припаса 1
  • припијаху 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припремљени 1
  • природно 1
  • присебност 1
  • присети 1
  • прислони 1
  • прислоњен 1
  • прислоњена 3
  • прислоњени 2
  • прислоњено 1
  • присна 1
  • присоју 2
  • пристаде 1
  • пристајем 1
  • пристају 1
  • присташе 1
  • приступа 1
  • приступите 2
  • присутнима 1
  • притајивањем 1
  • Притврди 1
  • притврђене 1
  • притврђеним 1
  • притврђено 1
  • притегао 1
  • притегну 1
  • притискивањем 1
  • притискиваше 1
  • притиском 2
  • притискује 1
  • притисне 1
  • притиснеш 1
  • притисну 2
  • притиснуо 1
  • притиснуте 1
  • притиште 1
  • прићи 2
  • Прихватајући 1
  • прихвати 29
  • прихватив 1
  • прихватити 2
  • прихватих 2
  • прихватиш 2
  • Прихватише 1
  • прихватише 3
  • прича 7
  • причај 2
  • причала 5
  • причам 5
  • причан 1
  • причао 1
  • причати 2
  • причаћемо 1
  • Причаћемо 1
  • Причаћу 2
  • причаш 1
  • причаше 3
  • приче 2
  • Причекајте 1
  • причекамо 1
  • причесте 1
  • причињава 1
  • причом 2
  • приштедимо 1
  • пркосом 1
  • прљаве 1
  • прљаву 1
  • прне 1
  • прну 1
  • пробавиш 1
  • пробијаше 2
  • пробијем 1
  • пробра 3
  • пробудим 2
  • пробудити 1
  • пробудих 1
  • пробуђен 1
  • проведе 2
  • проведосмо 1
  • проведоше 1
  • проведу 1
  • провидите 1
  • проводе 1
  • провоцира 1
  • провукав 1
  • провући 1
  • провуче 3
  • провучемо 1
  • прогледао 1
  • проговара 1
  • проговараше 1
  • проговоре 1
  • проговори 7
  • проговорила 1
  • прогон 1
  • прогута 2
  • прогутао 1
  • продају 1
  • продати 1
  • продаш 1
  • продра 1
  • продреш 1
  • продрма 2
  • прође 3
  • прођоше 1
  • Прођоше 4
  • прозва 1
  • прозвали 1
  • прозвао 1
  • прозор 1
  • прозора 2
  • прозори 1
  • прозорима 2
  • прозорљив 1
  • пројечаше 1
  • проклета 1
  • проклету 1
  • прокључала 1
  • прокопавања 1
  • прокопавање 1
  • пролажасмо 1
  • пролаз 1
  • пролазе 1
  • Пролазећи 2
  • пролазила 2
  • пролазили 1
  • пролама 1
  • проливамо 1
  • пролили 1
  • пролом 1
  • промена 1
  • промени 2
  • променила 1
  • промрмља 3
  • промукао 1
  • промукли 1
  • промуклим 2
  • промукло 1
  • промумла 1
  • промуца 3
  • промуцав 1
  • пронео 1
  • пронесу 1
  • пропадне 1
  • пропела 1
  • пропиње 1
  • пропињу 1
  • пропио 1
  • проповедам 1
  • пропрате 1
  • пророк 1
  • пророчанствима 1
  • проседом 1
  • просећи 2
  • просецамо 1
  • просечемо 1
  • просечену 1
  • Просидба 1
  • просипали 1
  • просјаке 1
  • прост 1
  • проста 2
  • прости 3
  • простирци 1
  • простите 1
  • Просто 1
  • просто 17
  • простог 1
  • просторијама 1
  • просторије 3
  • просторију 1
  • простоте 1
  • простоти 1
  • пространо 1
  • пространог 1
  • пространу 1
  • простре 1
  • простро 1
  • проструји 1
  • просу 1
  • просуло 1
  • просуше 1
  • противе 1
  • противу 1
  • Протре 1
  • протрла 1
  • Протрљај 1
  • протро 1
  • проћи 4
  • процесији 1
  • прочељу 1
  • прошао 3
  • прошаран 1
  • прошлости 1
  • прса 10
  • прсима 3
  • прскаше 1
  • прсла 2
  • прсне 1
  • прсну 2
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 7
  • прстен 1
  • прстенова 1
  • прстенове 1
  • прстенови 1
  • прстију 1
  • прстима 8
  • прстом 6
  • прсту 1
  • пружале 1
  • пружао 1
  • пружаху 1
  • пружаше 1
  • пружи 4
  • пружив 1
  • прут 2
  • прштањем 2
  • пршташе 1
  • прште 1
  • прштећи 1
  • псалмопевац 1
  • псето 3
  • пси 4
  • псина 1
  • псовка 1
  • псовке 1
  • псовку 1
  • птица 1
  • птичицу 1
  • пуда 1
  • пукао 1
  • пукло 1
  • пуку 1
  • Пун 1
  • пун 14
  • пуна 10
  • Пуна 2
  • пуне 2
  • пуни 3
  • пунијим 1
  • пуним 2
  • пуних 1
  • пуно 34
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пуноме 1
  • пуну 2
  • пунцата 1
  • пупад 1
  • пупољак 1
  • пуста 1
  • пусти 16
  • Пусти 2
  • пустив 1
  • пустила 2
  • пустим 3
  • пустиник 2
  • пустиника 1
  • пустиња 1
  • пустињак 1
  • пустињакову 1
  • пустињаштво 1
  • пустињи 1
  • пустињик 3
  • пустињика 1
  • пустињиштва 1
  • пустио 4
  • пустите 2
  • пустити 2
  • пустиш 1
  • пусто 5
  • пустог 1
  • Пут 1
  • пут 29
  • пута 33
  • путем 7
  • путник 1
  • путника 1
  • Путовали 1
  • путовао 1
  • путу 5
  • путује 1
  • пуцад 1
  • пуцају 2
  • пуцањ 1
  • пуцаше 1
  • Пуче 1
  • пуче 3
  • пушка 1
  • пушке 4
  • пушку 4
  • пушта 2
  • пуштајте 1
  • пуштам 1
  • пушташе 1
  • пчела 1
  • пчеле 1
  • работу 1
  • раван 1
  • Раванице 2
  • равнице 1
  • равно 1
  • равномерно 1
  • рагастов 1
  • Рад 1
  • рад 3
  • раде 1
  • ради 7
  • радила 1
  • радили 2
  • радим 2
  • радио 3
  • радите 1
  • радити 1
  • радиш 2
  • радним 1
  • радо 1
  • радове 1
  • радознало 2
  • радозналост 1
  • радозналошћу 1
  • радосна 1
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 6
  • радосног 1
  • радосној 1
  • радосну 1
  • радости 5
  • радошћу 1
  • радује 1
  • ражали 1
  • разабирам 1
  • разабра 1
  • разабрати 1
  • разабрах 1
  • разастре 2
  • разбацане 1
  • разбијаше 1
  • разбијена 1
  • разбисмо 1
  • разбојиште 1
  • разбуде 1
  • разбуди 4
  • разбудио 1
  • разбудити 2
  • Разбудише 1
  • развалинама 1
  • разваљеног 1
  • разведрен 1
  • разведрила 1
  • разви 1
  • развио 1
  • развуку 1
  • разглаве 1
  • разглавио 1
  • разглављени 1
  • разгледа 1
  • разгледају 1
  • разгледамо 2
  • разговарала 1
  • разговарали 1
  • разговарати 1
  • разговараху 1
  • Разговараху 2
  • разговараш 1
  • разговетније 1
  • разговетно 2
  • разговор 1
  • разговора 2
  • разговорна 1
  • разгореше 1
  • разграђену 1
  • раздвајаше 1
  • раздрагала 1
  • раздрагана 1
  • раздраганост 1
  • раздраганости 1
  • раздрагао 1
  • разлегаше 1
  • разливала 1
  • размакнуто 1
  • размекшава 1
  • размекшавале 1
  • Размишљаше 1
  • размрскам 1
  • размрскао 1
  • размрскати 1
  • разнежено 1
  • разнесене 1
  • разрогачених 1
  • разрогачила 1
  • разумевао 1
  • разумеваше 1
  • разумела 1
  • разумем 2
  • разумемо 1
  • разумео 1
  • разумети 2
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • разумљиво 1
  • раја 2
  • раји 1
  • Рајка 40
  • РАЈКО 2
  • Рајко 291
  • Рајков 4
  • Рајкова 7
  • Рајкове 4
  • Рајково 7
  • Рајковом 1
  • Рајкову 4
  • Рајком 5
  • Рајку 37
  • ракија 2
  • ракије 3
  • раме 9
  • рамена 12
  • рамену 7
  • рана 3
  • ранама 1
  • Ранио 2
  • ранити 1
  • рано 2
  • ранога 1
  • рану 3
  • рањен 3
  • рањенога 1
  • Расина 2
  • РАСИНЕ 2
  • Расине 8
  • Расини 2
  • Расину 2
  • раскинут 1
  • расклопише 1
  • раскопати 1
  • распет 1
  • распитају 1
  • распитивах 1
  • Распитивах 1
  • расплете 1
  • расплетеном 1
  • распоред 1
  • распршташе 1
  • распучио 1
  • Расрди 1
  • раста 3
  • раставила 1
  • растависмо 1
  • растављаше 1
  • растављеног 1
  • растадоше 2
  • растајем 1
  • растајемо 1
  • растају 1
  • растанак 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растањивала 1
  • растапала 2
  • растати 2
  • растегљивост 1
  • растов 3
  • растова 1
  • растоварује 1
  • растове 1
  • растовим 1
  • растовине 3
  • растових 1
  • растовом 1
  • растову 1
  • растопи 2
  • растопила 1
  • растопише 1
  • растопљено 1
  • расточава 1
  • расточио 1
  • растргну 1
  • растрезне 1
  • растрзали 1
  • растројено 1
  • растужена 2
  • растуженост 1
  • растуживало 1
  • растурени 1
  • растурим 1
  • расхлади 1
  • расцветан 1
  • рат 1
  • ратничком 1
  • рату 2
  • Рацкиња 1
  • раширио 2
  • раширих 1
  • ребра 1
  • ред 1
  • реда 2
  • редом 3
  • реду 5
  • режи 1
  • рекав 3
  • рекао 13
  • Рекао 3
  • рекла 1
  • рекли 2
  • рекло 1
  • рекне 2
  • рекох 11
  • Рекох 3
  • рекоше 5
  • реку 3
  • Реља 1
  • Рељу 1
  • рен 1
  • рене 1
  • репом 1
  • ресулах 1
  • рећи 4
  • реци 1
  • Реци 2
  • реч 8
  • Рече 1
  • рече 215
  • речи 30
  • речима 1
  • Речима 1
  • реше 1
  • ржући 1
  • ризи 1
  • рикања 1
  • рикну 2
  • Рим 1
  • ритова 2
  • ритови 1
  • ричу 2
  • ришћанска 1
  • ришћански 1
  • роб 1
  • робиња 21
  • робиње 1
  • робињи 3
  • робињин 1
  • робињица 2
  • робињице 2
  • робињицу 1
  • робовању 1
  • робовао 1
  • робује 4
  • робују 1
  • рова 1
  • рог 2
  • роговима 1
  • род 6
  • рода 6
  • родбину 2
  • родила 1
  • родио 1
  • родити 1
  • роду 1
  • рођена 1
  • рођени 2
  • рој 1
  • ројеве 1
  • ромиња 1
  • ропства 5
  • роптала 2
  • роса 1
  • росу 1
  • ртењачи 1
  • рубина 2
  • рубља 1
  • рува 1
  • руво 3
  • рувом 1
  • руву 1
  • руди 1
  • Руднику 1
  • рудничке 2
  • рудничким 2
  • Ружа 26
  • ружан 1
  • руже 4
  • Ружи 1
  • ружиног 1
  • ружне 1
  • ружно 2
  • Ружо 11
  • ружу 1
  • Ружу 3
  • рујно 1
  • рујног 1
  • рука 8
  • рукав 2
  • рукаве 1
  • рукави 2
  • рукавицама 1
  • рукавом 2
  • рукама 21
  • Руке 1
  • руке 48
  • руком 35
  • руку 51
  • руља 1
  • Румели 3
  • румен 2
  • румена 4
  • румени 2
  • руменим 3
  • румених 1
  • руменог 1
  • рунама 1
  • рундов 2
  • рундову 1
  • руци 16
  • рушевина 3
  • рушевинама 2
  • рушевине 1
  • С 10
  • с 137
  • са 203
  • Са 6
  • сабаиле 1
  • сабанахиралах 1
  • сабље 3
  • сабљи 3
  • сабљом 2
  • сабљу 1
  • сабор 3
  • саборне 1
  • Сав 1
  • сав 18
  • сави 6
  • савија 1
  • савијаше 2
  • савијемо 1
  • савијутке 1
  • савио 1
  • савлада 1
  • Савлада 1
  • савладао 2
  • Савршена 1
  • сагледала 1
  • сагледао 1
  • сагледате 1
  • сагну 1
  • сад 111
  • Сад 25
  • сада 14
  • садашњој 1
  • сажаљења 2
  • сажаљењем 1
  • Саже 1
  • сазва 1
  • сазна 1
  • сазнати 1
  • сазнаш 1
  • сакрије 1
  • сакријемо 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупимо 1
  • саливена 1
  • саливене 1
  • сам 168
  • Сам 2
  • сама 15
  • саме 7
  • сами 6
  • самим 7
  • самих 2
  • само 117
  • Само 6
  • самог 6
  • самога 2
  • самој 2
  • самом 10
  • самоме 1
  • самрти 1
  • самртничким 1
  • самртном 1
  • самсова 4
  • самсове 3
  • самсови 7
  • самсовима 2
  • самсовског 1
  • саму 5
  • сан 7
  • санџак 9
  • сараја 1
  • Сарацена 2
  • Сараценима 1
  • сараценске 1
  • саркол 3
  • сарколе 1
  • сарколима 1
  • саставака 1
  • састави 1
  • саставили 1
  • саставио 1
  • саставише 1
  • саставке 1
  • саставља 1
  • састају 1
  • састали 1
  • сат 2
  • саћи 1
  • саучешћа 1
  • сафира 1
  • сахат 1
  • сахата 3
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • сахранимо 1
  • Сахраните 1
  • Сахранише 1
  • сахтијана 1
  • сачувај 2
  • сачувам 1
  • Св 1
  • сва 25
  • Сва 3
  • свагда 4
  • свадба 2
  • свадбарину 1
  • свадби 1
  • свађају 1
  • свака 4
  • сваке 3
  • сваки 14
  • сваких 1
  • свако 3
  • сваковрсним 1
  • Сваког 1
  • сваког 2
  • свакога 1
  • свакојака 1
  • свакојаке 3
  • свакојаким 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • свакојаког 1
  • сваком 5
  • свакоме 4
  • сваку 4
  • свануло 1
  • сванућа 1
  • свањива 2
  • сватови 2
  • све 141
  • Све 7
  • свега 6
  • сведок 1
  • Свеж 1
  • свежа 1
  • свежим 1
  • свежом 1
  • свеколикој 1
  • свем 1
  • свемогућна 1
  • свему 2
  • свесилан 1
  • свесрдно 1
  • свет 3
  • света 8
  • светао 3
  • светац 3
  • свете 2
  • свети 4
  • светим 2
  • светиња 3
  • светиње 1
  • светињи 1
  • светињом 1
  • светињу 1
  • светла 6
  • светле 1
  • светлеле 1
  • светли 2
  • светлила 1
  • светлим 1
  • светлих 1
  • светлица 1
  • светло 1
  • светлој 1
  • светлост 13
  • светлости 6
  • светлуцају 2
  • светлуцаху 4
  • светњак 1
  • светњака 2
  • свето 3
  • световати 1
  • световаше 2
  • Светогорац 1
  • светогорским 1
  • Светој 2
  • светом 2
  • светомрзац 1
  • свету 10
  • свећа 3
  • свеће 4
  • свећом 1
  • свећу 3
  • свеце 1
  • Свецима 1
  • свечано 6
  • свечаном 1
  • свечаности 1
  • свечану 1
  • свечеву 2
  • сви 15
  • Сви 5
  • свидело 1
  • свиле 1
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свиленом 1
  • свилену 1
  • свилом 2
  • свилу 2
  • свим 17
  • свима 9
  • свира 1
  • свирај 1
  • Свирај 1
  • свирале 1
  • свирам 1
  • свирање 1
  • свираху 1
  • свирач 2
  • свирачи 1
  • Свираше 1
  • свисла 1
  • свиснуће 1
  • свита 6
  • свитак 1
  • Свитало 1
  • свите 5
  • свити 1
  • свитом 1
  • свиће 2
  • свих 3
  • свога 24
  • свод 1
  • свода 5
  • сводовима 1
  • сводом 2
  • свој 21
  • своја 7
  • своје 59
  • својега 1
  • својим 40
  • својих 10
  • својој 9
  • својом 18
  • својски 1
  • својта 1
  • своју 66
  • свом 2
  • своме 19
  • свраке 1
  • сврати 1
  • сврше 1
  • свршено 1
  • сврши 3
  • свршило 2
  • свршимо 1
  • сврших 1
  • свршуј 3
  • сву 7
  • свуда 4
  • се 1066
  • себе 32
  • себи 41
  • сева 1
  • севање 1
  • севањем 1
  • севаше 1
  • севну 1
  • севнула 1
  • Сегедин 5
  • Сегедина 4
  • Сегедину 3
  • седајте 1
  • седајући 2
  • седало 1
  • седам 4
  • седамдесет 1
  • седаше 1
  • Седе 2
  • седе 8
  • Седела 1
  • седела 8
  • седели 1
  • седело 1
  • седео 5
  • седефа 1
  • Седи 2
  • седи 4
  • седла 1
  • седло 6
  • седлу 3
  • седне 1
  • седнем 1
  • седнемо 2
  • седог 1
  • седој 1
  • сеђаше 3
  • сеја 1
  • сејменима 1
  • секире 1
  • секла 1
  • секли 4
  • секретар 1
  • Секули 1
  • Села 1
  • села 9
  • селима 1
  • село 8
  • селу 5
  • сељак 7
  • сељака 8
  • сељаке 2
  • сељанака 1
  • сељани 1
  • сељанима 1
  • сељаци 11
  • сељаче 1
  • Сељаче 1
  • сељачка 2
  • сељачке 1
  • сељачки 1
  • сељачко 1
  • сељачку 1
  • сен 1
  • сена 1
  • сенка 3
  • сенкама 1
  • сенке 1
  • сенком 2
  • сено 1
  • сеновите 1
  • Сент 1
  • Сенте 1
  • сену 1
  • сењаци 1
  • сеоске 1
  • сеоских 1
  • серај 2
  • сераја 3
  • серају 1
  • сестра 3
  • сестре 2
  • сестринском 1
  • сестру 1
  • сетан 2
  • сети 1
  • сетите 1
  • сетићеш 1
  • сетих 3
  • сетиш 2
  • сетности 1
  • сећам 2
  • сећамо 1
  • сећању 1
  • сећате 1
  • Сећаш 2
  • сећи 1
  • сеци 1
  • сечемо 1
  • си 119
  • Сибиња 1
  • Сибињанин 6
  • Сибињској 1
  • сива 3
  • сиво 1
  • сивој 1
  • сиву 3
  • сигуран 1
  • сигурна 1
  • сигурније 2
  • сигурнији 1
  • сигурним 1
  • сигурно 1
  • сигурном 2
  • сиђе 4
  • сиђемо 1
  • Сиђоше 1
  • сијну 1
  • сикиру 1
  • Сила 1
  • силав 1
  • силаву 1
  • Силађи 2
  • Силађије 1
  • силазећи 1
  • силази 1
  • силазило 1
  • силазим 1
  • силазио 1
  • силазити 1
  • силан 1
  • силе 1
  • силенција 1
  • Силенција 2
  • силенције 1
  • силином 1
  • силна 1
  • силније 1
  • силнији 1
  • силним 2
  • силно 3
  • силног 4
  • силом 8
  • силу 1
  • симпатије 1
  • симпатички 1
  • Син 1
  • син 7
  • сина 3
  • сине 1
  • Синко 2
  • синко 6
  • синовима 1
  • синовца 1
  • синоћ 1
  • сину 3
  • синчића 1
  • сињега 1
  • сипаше 1
  • сипље 1
  • сипљу 1
  • сира 1
  • сиромах 4
  • сиромашка 1
  • сироте 1
  • сиротиња 2
  • сиротињи 3
  • сиротињска 2
  • сиротињски 1
  • сиротињској 1
  • сиротица 1
  • сирочади 1
  • сироче 1
  • сирће 1
  • ситне 1
  • ситни 1
  • ситним 3
  • ситницу 1
  • ситног 1
  • ситном 2
  • сићушан 1
  • сиџаде 4
  • сиџадета 1
  • сиџадету 3
  • сишав 1
  • сјај 1
  • сјајна 3
  • сјајније 1
  • сјајности 1
  • сјајну 1
  • сјахав 1
  • сједи 1
  • сјури 1
  • скакаваца 1
  • скакаше 1
  • скаменила 4
  • скаменили 1
  • скаменио 2
  • скамених 1
  • скамукање 1
  • скамучући 1
  • скапали 1
  • скачу 2
  • скеле 1
  • скелеџија 1
  • Скелеџија 1
  • скелеџији 2
  • скелеџијског 1
  • скелеџију 1
  • скели 1
  • скелу 9
  • скидај 2
  • скидаше 4
  • Скиде 1
  • скиде 13
  • Скидох 1
  • скидоше 1
  • скине 3
  • скините 1
  • скинув 1
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • скиптар 2
  • скичи 1
  • склапа 1
  • склони 4
  • склоним 1
  • склонимо 1
  • склоните 1
  • склоништа 3
  • Склопи 1
  • склопи 7
  • склопила 2
  • склопио 2
  • склопљене 3
  • склопљеним 2
  • скоком 4
  • скоку 1
  • скора 1
  • скорим 1
  • скоро 6
  • скота 1
  • скоте 1
  • скотови 2
  • Скочи 1
  • скочи 14
  • скочила 2
  • скочих 2
  • скочиш 1
  • скочише 1
  • скренемо 1
  • скрену 1
  • скривено 1
  • скриња 1
  • скрињица 1
  • скрињицама 1
  • скрињицу 2
  • скристалисале 1
  • скроман 1
  • скромни 1
  • скромно 1
  • скупо 1
  • скуте 1
  • слаб 1
  • слаба 2
  • слабо 2
  • слабој 1
  • слабом 1
  • слабости 1
  • слава 4
  • слави 2
  • славна 1
  • славно 1
  • славом 1
  • славуј 1
  • славуја 1
  • сладак 4
  • сладости 3
  • Слађе 1
  • слађе 2
  • слала 1
  • Слао 1
  • сласт 3
  • сласти 2
  • слатка 16
  • Слатка 3
  • слатке 2
  • слатки 1
  • слатким 2
  • слатко 5
  • слатком 1
  • слатку 1
  • слашћу 1
  • следи 1
  • следили 1
  • слеп 2
  • слепа 2
  • слепачке 1
  • слепе 1
  • слепи 2
  • слепог 1
  • слепу 1
  • слепце 1
  • слива 1
  • сливено 1
  • сликама 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слику 1
  • слила 1
  • слободан 2
  • слободе 1
  • слободна 1
  • Слободно 1
  • слободно 10
  • слободну 1
  • слободом 3
  • слободу 5
  • Словенцима 1
  • сломије 1
  • сломио 3
  • сломиће 1
  • слоновој 1
  • слуга 4
  • слугама 1
  • слуге 3
  • слугу 1
  • службе 1
  • служби 1
  • службом 2
  • службу 4
  • служи 2
  • служим 1
  • слузи 1
  • слутило 1
  • слутња 1
  • слутње 2
  • слутњом 1
  • слутњу 1
  • слућаше 1
  • слух 1
  • случају 1
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушајте 1
  • Слушајте 1
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • слушала 2
  • слушам 2
  • Слушао 1
  • слушао 4
  • Слушаше 1
  • слушаше 4
  • смарагда 1
  • сме 1
  • смеде 5
  • Смедеревац 1
  • Смедеревца 1
  • смедох 1
  • смејаше 1
  • смеје 1
  • смејем 2
  • Смејеш 1
  • смела 1
  • смем 1
  • смемо 1
  • смену 1
  • смео 2
  • смерно 3
  • смести 1
  • сметаше 1
  • сметењак 1
  • смех 3
  • смеха 1
  • смеш 1
  • смештена 1
  • Смилова 1
  • Смилуј 1
  • смилуј 3
  • смилује 1
  • смилујеш 1
  • смислила 1
  • смислите 1
  • смишљала 1
  • смо 21
  • смркло 4
  • смркне 3
  • смрт 7
  • смрти 6
  • смрћу 3
  • смук 3
  • смука 1
  • смуковски 1
  • смуку 1
  • смућка 1
  • смучи 2
  • смучило 2
  • сна 2
  • снагом 2
  • снађе 1
  • снаћи 1
  • снахо 1
  • снегови 1
  • снежна 1
  • снежнобеле 1
  • снежнобелу 1
  • снежног 1
  • снежност 1
  • снива 2
  • снивала 1
  • сниваћу 1
  • снижој 1
  • снизак 1
  • снила 1
  • сниска 4
  • сниске 1
  • сниских 1
  • сниско 1
  • сниског 1
  • сниској 1
  • сниском 2
  • снити 1
  • сновали 1
  • снове 3
  • снови 1
  • сноси 1
  • сну 12
  • снужден 2
  • снује 1
  • соба 2
  • собе 5
  • соби 2
  • собом 3
  • собу 6
  • Сокица 3
  • Сокице 1
  • Сокицу 1
  • соко 2
  • соколова 1
  • соколове 1
  • соколови 1
  • соли 1
  • сотона 1
  • сотоне 1
  • сотоно 2
  • софе 1
  • софре 1
  • софри 1
  • спава 5
  • спавај 1
  • спавала 1
  • спавам 1
  • спавао 1
  • спаваће 1
  • спаваше 1
  • спази 1
  • спазиш 1
  • спас 1
  • спасао 1
  • спасе 3
  • спасеније 1
  • спасете 1
  • спаси 1
  • спасла 1
  • спасти 1
  • спахија 1
  • спахије 1
  • сплава 2
  • спласли 1
  • спољњег 1
  • споменима 1
  • спор 1
  • споредних 1
  • спорије 2
  • спотаче 2
  • спреда 1
  • спрема 2
  • спремао 1
  • спремаш 1
  • спреми 1
  • Спреми 1
  • спремила 1
  • спремите 1
  • спремна 1
  • Спремна 1
  • спроводи 1
  • спроћу 1
  • Спусти 1
  • спусти 12
  • спустила 1
  • спустио 2
  • спустих 1
  • спустиш 1
  • Спуштај 2
  • спуштају 2
  • спуштајући 1
  • спуштала 1
  • спуштало 1
  • спуштао 4
  • спуштаху 2
  • спушташе 1
  • спуштеним 1
  • спуштеном 1
  • срамота 3
  • срамоте 1
  • срамоти 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Срби 3
  • Србија 1
  • Србије 1
  • СРБИЈЕ 1
  • Србију 3
  • Србин 4
  • Србина 5
  • Србину 1
  • срдачно 1
  • срдачности 1
  • срде 1
  • срди 2
  • срдила 1
  • Срдио 1
  • срдит 2
  • срдити 1
  • срдитим 1
  • срдито 7
  • срдње 1
  • срдњу 1
  • срду 1
  • сребра 13
  • сребрн 3
  • сребрна 1
  • сребрне 12
  • сребрни 7
  • сребрним 7
  • сребрних 7
  • сребрно 2
  • сребрног 3
  • сребрнога 1
  • сребрном 4
  • сребро 7
  • сребром 5
  • сред 4
  • среде 1
  • средина 1
  • средине 2
  • средини 12
  • среду 1
  • срезаним 1
  • срезаних 2
  • срезано 1
  • Срећа 2
  • срећа 5
  • срећан 2
  • среће 5
  • срећи 4
  • срећна 3
  • срећне 1
  • срећнију 1
  • срећно 1
  • срећу 6
  • сркне 1
  • сркнем 2
  • сркнемо 1
  • срме 1
  • срмом 1
  • срна 3
  • сродницом 1
  • Српкиња 1
  • Српкиње 1
  • Српкињу 1
  • српска 4
  • српске 1
  • српски 13
  • српским 1
  • српско 2
  • српског 3
  • српскога 3
  • српској 1
  • српскоме 2
  • срца 19
  • Срце 3
  • срце 46
  • срцем 4
  • срцу 2
  • срчаности 1
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стабљике 1
  • стави 1
  • ставила 3
  • стављам 1
  • Стављам 2
  • ставши 2
  • Стаде 1
  • стаде 7
  • Стадох 1
  • стадох 2
  • стадоше 2
  • Стадоше 2
  • стазу 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стакленце 1
  • стала 2
  • Стамбол 1
  • стамболијским 2
  • Стамболу 1
  • стамбулским 1
  • Стамбулу 2
  • стане 2
  • Стани 1
  • Станија 1
  • Станије 1
  • станка 1
  • становао 2
  • станују 1
  • стапале 1
  • стапали 1
  • стар 2
  • Стара 1
  • стара 6
  • старац 61
  • Старац 8
  • старачки 1
  • старе 7
  • стари 28
  • Стари 6
  • старије 1
  • старим 3
  • старинско 1
  • старих 3
  • старица 4
  • старо 2
  • Старог 1
  • старог 10
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 3
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 1
  • старца 18
  • старцу 13
  • старчев 1
  • старчевим 1
  • старчевој 2
  • старчевом 3
  • старчеву 1
  • стас 7
  • стаса 3
  • стасу 1
  • статуе 1
  • ствар 1
  • ствари 2
  • створиш 1
  • сте 25
  • Стеван 1
  • стегне 3
  • стегнем 1
  • Стегни 1
  • стегнуту 1
  • стегоше 1
  • стеже 3
  • Стена 1
  • стена 9
  • стенама 1
  • стене 8
  • стени 7
  • стеном 3
  • стену 13
  • стење 2
  • степенице 8
  • степеници 4
  • степеницу 1
  • Стигао 1
  • стигао 2
  • стигла 2
  • стигли 3
  • стигне 3
  • стигнемо 1
  • стигнеш 2
  • Стигоше 1
  • стигоше 2
  • стид 1
  • Стид 1
  • стида 1
  • стиди 1
  • стидљиво 1
  • стиже 1
  • стисла 1
  • стиснем 1
  • стићи 1
  • стишава 1
  • сто 8
  • стојала 4
  • стојали 2
  • стојао 5
  • стојаху 1
  • Стојаше 1
  • стојаше 2
  • стојећи 2
  • Стојећки 1
  • стоји 6
  • стојим 1
  • стола 1
  • столице 2
  • столицу 2
  • столичицама 1
  • столова 1
  • столове 2
  • столови 3
  • столовима 3
  • столом 1
  • столу 6
  • стопа 2
  • стопе 3
  • стопи 1
  • стопу 2
  • стоти 1
  • стотина 1
  • стотине 1
  • стотинити 2
  • стотину 1
  • страва 1
  • страдања 1
  • стражари 1
  • стражарили 1
  • стражу 1
  • странама 1
  • стране 7
  • страни 2
  • страници 1
  • страну 15
  • страсно 1
  • Страх 3
  • страх 4
  • страха 2
  • Страхинића 1
  • Страхиња 5
  • Страхињи 1
  • Страхињом 2
  • Страхињу 1
  • страхоте 1
  • страхоту 1
  • страшна 4
  • страшне 3
  • страшније 1
  • страшном 3
  • страшну 1
  • страшћу 1
  • стрелом 2
  • стремила 1
  • стрепи 1
  • стресајући 1
  • стресаше 4
  • стресе 3
  • стресох 1
  • стрина 1
  • стрину 1
  • стриц 12
  • стрица 1
  • стричева 1
  • строго 1
  • строгој 1
  • строгост 1
  • стропошта 3
  • стрпи 1
  • струјаше 1
  • струјом 1
  • струк 1
  • струка 1
  • струнама 1
  • струне 2
  • стручак 2
  • стрче 1
  • стуб 3
  • стубовима 1
  • ступам 1
  • ступањ 2
  • ступи 1
  • ступња 2
  • ступњеви 1
  • ступњу 1
  • су 136
  • сувим 1
  • суво 2
  • сувог 1
  • сувога 1
  • сувом 1
  • сувота 1
  • сувоте 1
  • судбина 3
  • судбини 3
  • судбом 1
  • суди 1
  • судова 1
  • суду 2
  • суђеница 1
  • суђеницу 2
  • суђено 1
  • сужња 1
  • суза 10
  • сузама 7
  • Сузе 1
  • сузе 12
  • сузи 2
  • сузне 1
  • сузним 1
  • сузних 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујетног 1
  • сукна 2
  • сукнени 1
  • сукненим 1
  • сукнену 1
  • Султан 1
  • султана 1
  • сумња 1
  • сумњај 1
  • сумње 1
  • суморна 1
  • суморност 1
  • сунца 3
  • Сунце 3
  • сунце 4
  • сунцем 2
  • сунцокрет 1
  • сунчаним 1
  • сунчаних 2
  • сунчаног 1
  • сунчаном 1
  • сунчевом 1
  • сутлијашем 1
  • сутон 3
  • сутона 1
  • сутоњски 1
  • сутра 9
  • сутрашње 1
  • сухо 1
  • суши 2
  • та 12
  • Та 14
  • таванице 2
  • таваници 1
  • таваницу 4
  • тада 1
  • Тада 1
  • тај 23
  • тајанствена 1
  • тајанствени 1
  • тајанственога 1
  • тајанственој 1
  • тајанственом 1
  • тајанственошћу 1
  • тајанствену 1
  • тајни 4
  • тајно 1
  • тајном 1
  • тајну 2
  • такав 1
  • таква 1
  • Таква 1
  • такве 5
  • таквим 2
  • такво 1
  • таквог 2
  • таквом 2
  • такву 1
  • такнеш 1
  • такну 1
  • такнуше 1
  • тако 109
  • Тако 14
  • таког 1
  • таламбас 1
  • талас 2
  • таласима 3
  • талир 4
  • талира 7
  • талире 1
  • талири 1
  • талирима 1
  • Таман 1
  • таман 3
  • тамнији 2
  • тамнице 1
  • тамницу 2
  • тамно 1
  • тамноплаве 1
  • тамносив 1
  • тамноцрвеним 1
  • тамњан 1
  • тамњаном 1
  • Тамо 3
  • тамо 42
  • танак 1
  • Танка 1
  • танка 3
  • Танке 1
  • танке 2
  • танки 3
  • танким 1
  • танких 1
  • танко 2
  • танкој 1
  • танком 2
  • танкоруке 1
  • танкострука 1
  • Тано 1
  • тање 1
  • тапкаше 2
  • Татари 1
  • татарским 1
  • тварка 1
  • твога 5
  • твој 13
  • Твој 4
  • Твоја 1
  • твоја 13
  • твоје 21
  • твоји 3
  • твојим 1
  • твојих 4
  • твојој 4
  • твојом 3
  • твоју 15
  • твом 1
  • твоме 10
  • творјај 1
  • Тврда 1
  • тврдом 1
  • те 199
  • Те 2
  • тебе 39
  • Теби 1
  • теби 29
  • теглиоце 1
  • Тежак 1
  • теже 4
  • тежина 1
  • Тек 19
  • тек 35
  • телесне 1
  • тело 1
  • телом 1
  • теме 1
  • тенани 1
  • Теодосију 2
  • тепаше 2
  • тера 1
  • терај 1
  • Терај 1
  • терати 1
  • терет 2
  • теретемку 1
  • теретом 1
  • теркије 3
  • тесних 1
  • тесно 1
  • тешка 2
  • тешке 2
  • тешки 2
  • тешким 3
  • тешких 2
  • Тешко 1
  • тешко 13
  • тешког 1
  • тешком 2
  • ти 234
  • Ти 9
  • тигању 1
  • тигрице 1
  • тикву 2
  • тим 11
  • тиме 2
  • типа 1
  • Тисом 1
  • тих 3
  • тиха 4
  • тихе 1
  • тихи 5
  • тихим 5
  • тихо 14
  • тихом 1
  • тиху 1
  • тица 1
  • тице 1
  • тишијим 2
  • тишина 3
  • тишини 1
  • тишином 1
  • тишину 1
  • тканина 1
  • тканине 4
  • тканица 1
  • ткиво 1
  • То 15
  • то 185
  • Тобож 1
  • тобож 5
  • тобом 15
  • товаран 1
  • Тога 1
  • тога 28
  • тој 1
  • тојагама 1
  • толике 2
  • толиких 2
  • толико 8
  • толикој 1
  • толику 2
  • том 16
  • томе 6
  • топал 1
  • топао 1
  • топе 1
  • топим 1
  • топла 1
  • топле 1
  • топли 2
  • топлије 3
  • топлији 1
  • топлијим 1
  • топлим 1
  • топлих 2
  • Топлице 1
  • топло 2
  • топлом 2
  • топлота 1
  • топлоте 3
  • топлотом 1
  • топлоту 2
  • топлу 2
  • топот 2
  • торњај 1
  • трава 2
  • трави 2
  • травом 1
  • траву 1
  • трага 1
  • трагом 1
  • трагу 1
  • тражи 3
  • тражила 1
  • тражим 1
  • тражимо 2
  • тражите 1
  • Трајало 1
  • трајало 2
  • траје 2
  • траке 1
  • Треба 1
  • треба 23
  • требала 1
  • Требали 1
  • требало 1
  • Требало 2
  • требати 1
  • требаће 1
  • требаше 1
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутака 20
  • тренутка 2
  • тренутке 2
  • тренутку 3
  • тренутне 1
  • тренуће 1
  • трепавица 1
  • трепавице 12
  • трепер 1
  • трепета 1
  • трепетом 1
  • трепне 1
  • трептаху 1
  • трепташе 1
  • трепти 2
  • трептим 1
  • трепће 1
  • тресну 4
  • трећа 4
  • треће 1
  • трећега 1
  • трећем 1
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 8
  • трећима 1
  • трећој 4
  • трећом 1
  • трећу 1
  • трештен 2
  • трештени 1
  • Трже 1
  • трже 5
  • три 31
  • тридесет 1
  • триумфа 1
  • трку 1
  • трља 1
  • трљаше 1
  • троглав 1
  • троглавог 1
  • троје 7
  • тројином 1
  • тројица 1
  • Тројице 1
  • троуглу 1
  • ТРОШКОМ 1
  • трп 1
  • трпеза 2
  • трпезама 1
  • трпезе 4
  • трпези 2
  • трском 1
  • труд 1
  • труда 2
  • труде 1
  • труди 1
  • трудом 1
  • труле 1
  • трунку 3
  • трче 1
  • трчиш 1
  • ту 23
  • Ту 5
  • тувимо 1
  • туга 6
  • туге 2
  • тугом 1
  • тугу 1
  • туђе 1
  • туђинској 1
  • тужан 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужнија 1
  • тужнијим 2
  • тужно 3
  • тужној 1
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • тукли 1
  • туку 1
  • Турака 9
  • турбане 1
  • турбанима 1
  • Турке 2
  • Туркиња 3
  • турска 2
  • Турске 1
  • турске 8
  • турски 5
  • турских 3
  • турско 1
  • турског 3
  • турскога 2
  • турској 1
  • турском 2
  • Турци 17
  • Турцима 6
  • Турчин 2
  • Турчина 3
  • ће 100
  • ћемане 3
  • ћеманета 4
  • ћемо 14
  • ћерамида 1
  • ћерамидама 1
  • ћеретају 1
  • ћерка 1
  • ћерћелија 1
  • ћерћелије 1
  • ћерћелију 1
  • ћесара 3
  • ћесаревим 1
  • ћесарево 1
  • ћесарову 1
  • ћеш 18
  • ћивотом 1
  • ћилиму 1
  • ћу 44
  • ћудљиве 1
  • ћумура 1
  • Ћуприлића 1
  • ћутања 1
  • ћутању 1
  • Ћуташе 1
  • ћуташе 3
  • ћутећи 1
  • ћутећки 1
  • ћутим 1
  • Ћутим 1
  • У 56
  • у 903
  • Уби 1
  • убијати 1
  • убије 2
  • убијем 1
  • убили 3
  • убио 3
  • убити 1
  • убиће 1
  • убојита 1
  • убрзо 2
  • убриса 2
  • убрус 3
  • убруса 1
  • убрусима 1
  • убрусом 1
  • уведе 1
  • уведох 1
  • увеза 1
  • увек 1
  • увела 1
  • увераваше 1
  • увери 2
  • уверих 1
  • увијени 1
  • увис 1
  • увод 1
  • увуче 1
  • угарско 1
  • угарског 1
  • угаси 4
  • угибао 1
  • углађене 1
  • углађеног 1
  • углађенога 2
  • углачали 1
  • углачаног 1
  • угледа 1
  • угледају 1
  • угледала 1
  • угледали 1
  • угледати 1
  • угледах 2
  • угледаше 4
  • углови 1
  • угодник 1
  • угуши 4
  • удави 2
  • удавио 1
  • удадба 1
  • удара 2
  • ударај 1
  • ударати 1
  • ударац 1
  • удараца 1
  • удараше 6
  • удари 13
  • Удари 3
  • ударив 1
  • ударимо 1
  • ударио 4
  • ударисмо 1
  • ударих 1
  • Ударише 2
  • ударише 6
  • ударом 1
  • ударцу 1
  • удеси 2
  • Удесише 1
  • удешава 1
  • удешавају 1
  • удешаваше 1
  • удовац 1
  • удри 1
  • удуби 1
  • Уђе 1
  • уђе 8
  • уђоше 1
  • Уђоше 2
  • ужас 2
  • ужаса 2
  • уже 1
  • ужи 1
  • ужичке 1
  • ужљеб 1
  • ужљебу 1
  • ужу 1
  • Уз 3
  • уз 37
  • уза 2
  • узајми 1
  • Узалуд 1
  • узалуд 3
  • узана 2
  • Узани 1
  • узаним 1
  • узаном 1
  • узбудљиви 1
  • узбуђен 10
  • узбуђена 2
  • узбуђени 1
  • узбуђеним 2
  • узбуђеног 1
  • узбуђености 2
  • узбуђења 3
  • узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узвик 1
  • узвикиваше 1
  • узвикну 3
  • узвикује 1
  • узвишени 1
  • узглавницима 1
  • узглавницу 1
  • узгред 2
  • уздај 1
  • уздала 1
  • уздам 1
  • уздасима 2
  • уздах 1
  • уздаха 1
  • уздахнув 1
  • уздахом 3
  • узде 1
  • уздигнутом 1
  • уздисајима 1
  • уздрктаним 1
  • уздрктљиве 1
  • уздрхтан 1
  • уздрхтаним 1
  • узду 1
  • Узе 10
  • узе 58
  • узела 2
  • Узео 1
  • узео 4
  • Узех 1
  • узех 2
  • узеше 4
  • Узеше 6
  • узживиш 1
  • узима 1
  • узлепрша 1
  • узме 4
  • узмеш 1
  • Узми 2
  • Узмите 1
  • узму 1
  • узрок 1
  • Уиђоше 1
  • Уједа 1
  • уједе 1
  • уједно 1
  • уквариш 1
  • укинуо 1
  • уклањај 1
  • уклоне 1
  • укопали 1
  • укопан 1
  • укоченим 1
  • укратко 1
  • улажаше 1
  • улазило 1
  • Улазило 1
  • Улазите 1
  • улар 1
  • уласку 1
  • улица 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улом 1
  • уља 1
  • уље 1
  • ум 1
  • умакати 1
  • уме 2
  • умеднем 1
  • умети 1
  • умешношћу 1
  • умива 1
  • умила 1
  • умирем 2
  • умири 2
  • умих 1
  • умке 2
  • умор 2
  • умора 1
  • уморен 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморим 1
  • Умориће 1
  • уморна 2
  • Уморна 2
  • Уморни 1
  • уморним 1
  • уморно 1
  • уморној 1
  • умр 4
  • умре 2
  • умрем 6
  • умрети 5
  • умреш 1
  • умрла 1
  • умудри 1
  • умуче 1
  • умци 2
  • унакрст 1
  • унапред 2
  • унатраг 1
  • унела 1
  • унео 1
  • унутра 11
  • уображава 1
  • упаде 4
  • упале 2
  • упио 1
  • упита 3
  • упитах 1
  • уплашен 1
  • упорне 1
  • упорно 3
  • управ 1
  • управља 1
  • Управо 2
  • управо 7
  • упрев 1
  • упрепашћена 1
  • упрети 1
  • упрскана 1
  • упути 1
  • уранку 1
  • урвинама 4
  • урвине 2
  • урвину 1
  • урежу 1
  • урезан 1
  • урезани 1
  • урлају 1
  • урлање 1
  • урнебес 2
  • усана 7
  • усијају 1
  • усијане 1
  • усијаним 4
  • усисаваху 1
  • усише 1
  • уске 1
  • ускипела 1
  • усклик 1
  • ускликну 1
  • ускликом 1
  • усклицавајући 1
  • усклицавања 1
  • усклицавање 2
  • усклицавати 1
  • усклицима 1
  • уско 1
  • усколеба 1
  • усколебаним 1
  • уснама 3
  • усне 7
  • уснила 1
  • успавају 1
  • успаване 2
  • успаваног 2
  • успавану 1
  • успела 1
  • успео 1
  • успех 1
  • Успеше 1
  • успламтели 1
  • усплахирен 1
  • усплахирена 1
  • усплахирише 1
  • усправивши 1
  • усправила 1
  • Усправила 1
  • усправљени 1
  • усред 5
  • усрећиш 1
  • уста 23
  • устави 10
  • уставила 2
  • уставио 2
  • уставише 1
  • устављати 1
  • Устаде 1
  • устаде 5
  • Устај 1
  • устај 2
  • Устајте 1
  • устајте 2
  • устежући 1
  • устезања 1
  • устима 5
  • устрептане 1
  • устрептаним 1
  • устроје 1
  • устручавају 1
  • устукнули 1
  • усуди 1
  • усудио 1
  • усукане 1
  • усхићења 1
  • усхићењем 1
  • уталожи 1
  • утапаше 1
  • утврди 1
  • утврђен 1
  • утврђене 1
  • утегао 2
  • утегла 1
  • утегнута 1
  • утекла 1
  • утекох 1
  • утекоше 2
  • утеху 1
  • утече 1
  • утечем 1
  • утирући 1
  • утишају 2
  • утуви 1
  • ући 1
  • ућута 1
  • ућутала 1
  • ућутка 1
  • Ух 2
  • ухвати 2
  • ухватила 2
  • ухватио 2
  • ухватиће 1
  • ухватише 1
  • ухо 7
  • ухом 1
  • уху 1
  • ученост 1
  • Учи 1
  • учи 4
  • учини 11
  • Учини 11
  • учинили 1
  • учинило 1
  • Учинило 3
  • учинио 2
  • учините 1
  • учинити 1
  • учио 1
  • учитеље 1
  • учитељи 1
  • ушли 2
  • уштину 1
  • ушуња 1
  • фијуком 1
  • Фишеклије 1
  • ха 14
  • Ха 4
  • Хазуралах 1
  • Хајде 12
  • хајде 7
  • Хајдете 1
  • Хајдмо 10
  • хајдмо 6
  • хајдук 1
  • хајдука 1
  • хајдуке 1
  • хајка 2
  • халакањем 1
  • Халил 3
  • хаљина 1
  • хаљину 1
  • хану 2
  • ханџарем 1
  • хараче 1
  • хармонију 2
  • хартије 1
  • Хасан 11
  • Хасану 1
  • хатар 1
  • Хвала 13
  • хвала 19
  • хвали 1
  • хвалила 1
  • Хвалимо 1
  • хвалисање 1
  • хвата 4
  • хватај 4
  • хватао 1
  • хе 2
  • Хе 2
  • хеј 2
  • Хеј 2
  • Хијероними 8
  • Хијеронимијем 1
  • хиљадама 1
  • хиљадити 1
  • хиљаду 3
  • хисар 1
  • хисарли 1
  • Хисару 1
  • хитати 1
  • хитра 2
  • хитро 5
  • хлада 1
  • Хладан 1
  • хладан 2
  • хладна 5
  • хладне 4
  • хладни 1
  • хладнија 1
  • хладним 1
  • хладно 1
  • хладној 1
  • хладном 3
  • хладовинастом 1
  • хладовине 1
  • хладовином 1
  • хладовину 1
  • хладу 1
  • хлебом 4
  • хлебу 1
  • Хо 1
  • хо 11
  • хода 1
  • Ходи 3
  • ходи 4
  • ходите 2
  • Ходите 2
  • ходник 11
  • ходника 4
  • ходнике 1
  • ходнику 3
  • ходу 1
  • хој 2
  • Хоће 1
  • хоће 23
  • хоћемо 1
  • Хоћеш 5
  • хоћеш 6
  • хоћу 3
  • Хоћу 4
  • храбра 3
  • храбрећи 1
  • храбри 2
  • храбрим 1
  • храни 2
  • храним 1
  • хранио 1
  • Хрватима 1
  • Христос 1
  • Хришћани 1
  • хришћанског 1
  • хрпе 1
  • хрпом 1
  • хте 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 8
  • Хтедох 2
  • хтедох 4
  • хтедоше 2
  • Хтела 1
  • хтела 6
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 4
  • хтеше 1
  • Хуњадија 2
  • ца 1
  • цар 17
  • Цар 4
  • цара 11
  • царе 2
  • цареве 1
  • Цареви 1
  • цареви 2
  • царевима 2
  • царевинама 1
  • царевину 3
  • царевих 1
  • царевог 1
  • царевом 3
  • царем 3
  • Цариград 5
  • царица 7
  • царице 1
  • царици 1
  • царицу 2
  • царичине 1
  • царичини 1
  • царичиној 1
  • царска 2
  • царске 2
  • царски 5
  • царског 1
  • царском 1
  • царство 1
  • царству 1
  • цару 1
  • Цару 1
  • Цвет 1
  • цвет 5
  • цвета 4
  • цветак 1
  • цветове 2
  • цвећа 5
  • цвеће 2
  • цвркуће 1
  • цев 2
  • цеви 7
  • цекин 1
  • Цела 3
  • цела 4
  • целе 1
  • целиваше 1
  • целивом 1
  • целим 1
  • Целим 1
  • цело 1
  • целог 2
  • целој 1
  • целом 2
  • целу 8
  • цењкати 1
  • цео 3
  • цепам 1
  • цепаше 1
  • церекаше 1
  • цигала 2
  • Цигана 2
  • Цигани 4
  • Циганин 37
  • Циганина 10
  • Циганине 1
  • циганинов 1
  • циганинова 1
  • Циганинове 2
  • Циганиновој 1
  • Циганиновом 2
  • Циганином 1
  • Циганину 8
  • Циганка 4
  • Циганке 2
  • Циганки 1
  • Циганку 2
  • циганска 1
  • циганским 1
  • циганских 1
  • циганскога 1
  • циганској 1
  • циганском 1
  • Циганчица 2
  • Циганчице 2
  • Циганчицом 1
  • Циганчицу 2
  • цигла 1
  • цикну 5
  • циче 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвени 1
  • црвеником 1
  • црвеним 4
  • црвених 1
  • црвенкастој 1
  • црвено 1
  • црвеног 2
  • црвеној 1
  • црвеном 2
  • црвену 7
  • црква 3
  • цркве 6
  • црквено 1
  • цркви 4
  • цркву 2
  • цркнем 1
  • црн 1
  • црна 10
  • црне 7
  • црни 7
  • црним 2
  • црнину 1
  • црних 4
  • црно 1
  • црног 5
  • црној 2
  • црном 7
  • црну 2
  • Цурама 1
  • цури 1
  • цуру 1
  • Чак 3
  • чак 6
  • чакљу 2
  • чакшире 1
  • чанак 1
  • чапље 1
  • чарапе 1
  • чарати 1
  • чардак 1
  • чардака 1
  • чардаш 15
  • чардаша 1
  • чардашем 1
  • чаробној 1
  • Чаробност 1
  • Час 2
  • час 48
  • часа 10
  • часак 1
  • часити 1
  • часни 1
  • часно 1
  • часнога 1
  • часте 1
  • часу 10
  • чатрља 1
  • чатрље 3
  • чатрљи 2
  • чатрљом 2
  • чауш 2
  • чаушбаша 1
  • чаушбаше 1
  • чаушбаши 4
  • чаушбашо 1
  • чауше 1
  • чауши 1
  • Чауши 1
  • чаушима 1
  • чачкалицама 1
  • чаша 1
  • чашице 1
  • чврсте 1
  • чврстих 1
  • чврсто 4
  • чега 4
  • ЧЕД 1
  • чедо 1
  • чежња 3
  • чежњи 1
  • чека 2
  • Чекај 5
  • чекај 9
  • Чекали 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекање 1
  • чекао 1
  • чекасмо 1
  • чекате 1
  • чекаће 1
  • чеках 1
  • чекаху 1
  • чекаш 1
  • чекаше 1
  • Чекић 1
  • чекић 4
  • чекића 1
  • чекићем 2
  • чела 3
  • челенкама 1
  • челенке 1
  • челик 1
  • челика 1
  • Чело 1
  • чело 11
  • челом 2
  • челу 1
  • чељуст 1
  • чељусти 1
  • чељустима 1
  • чем 1
  • чему 6
  • чепа 1
  • чепом 1
  • чергу 1
  • черзи 1
  • чесма 3
  • чесме 3
  • чесми 7
  • чесмом 2
  • чесму 3
  • честит 2
  • честити 1
  • Честити 1
  • честитоме 1
  • често 1
  • Чета 1
  • четврти 2
  • четвртина 1
  • четвртине 1
  • четвртину 1
  • Четвртог 1
  • четвртом 1
  • четврту 1
  • четинарске 1
  • четири 16
  • четрдесет 2
  • чету 2
  • чешагијом 1
  • чешће 1
  • Чивутка 1
  • чизама 2
  • чизмама 2
  • чизме 1
  • чизмом 1
  • чизму 2
  • чија 1
  • Чим 1
  • чим 9
  • чиме 1
  • чине 2
  • Чини 3
  • чини 9
  • чинију 1
  • чинила 1
  • чиниле 2
  • чинили 1
  • чинило 2
  • Чинило 2
  • чиним 2
  • чињаше 2
  • чист 1
  • чисте 3
  • чисти 2
  • чистијег 1
  • чистим 4
  • Чисто 1
  • чисто 14
  • чистог 1
  • чистом 1
  • чистота 2
  • чистоти 1
  • чисту 1
  • читав 3
  • читава 1
  • читаву 1
  • чича 1
  • чобани 1
  • човек 27
  • човека 12
  • човеком 2
  • човеку 2
  • човече 2
  • човечуљак 1
  • чоха 1
  • чохе 4
  • чохом 1
  • чу 5
  • чува 1
  • чувају 2
  • чувала 1
  • чувам 1
  • чуваш 1
  • чуваше 1
  • чувенога 1
  • чуда 7
  • чудан 1
  • чудеса 1
  • чудесне 2
  • чудесну 1
  • Чудим 1
  • чудна 1
  • чудне 1
  • чудно 1
  • чудновату 1
  • чудној 1
  • чудном 1
  • Чудо 2
  • чудо 6
  • чудојасним 1
  • чудом 2
  • чуду 3
  • Чуј 1
  • чујаше 3
  • чује 15
  • чујем 6
  • чујете 2
  • чујеш 3
  • Чујеш 4
  • чујним 1
  • чују 2
  • чукундед 1
  • Чула 2
  • чула 4
  • чули 1
  • чуло 2
  • чун 1
  • чуо 6
  • чупати 1
  • чупу 1
  • чути 1
  • чутура 2
  • чутуре 3
  • чутурицу 1
  • чутуру 11
  • чух 3
  • џбун 3
  • џбуна 3
  • џемадан 1
  • џемадану 1
  • џеп 1
  • џинови 1
  • џиновска 1
  • џиновски 2
  • џиновским 1
  • џиновских 1
  • џином 1
  • ш 1
  • шајка 1
  • Шајку 1
  • шалвара 1
  • шалварама 1
  • шалваре 1
  • шале 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 1
  • шаље 2
  • шаљиво 1
  • шамија 1
  • шапама 1
  • шапат 2
  • шапатом 5
  • шапну 1
  • шапут 2
  • шапутаху 1
  • шапуташе 8
  • шапутом 12
  • шапуће 2
  • шаре 2
  • шарена 1
  • шареним 2
  • шареницу 2
  • шареног 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • шева 3
  • шест 2
  • шетала 1
  • шетаху 1
  • шешир 1
  • шибаше 1
  • ширила 1
  • ширимице 1
  • ширини 1
  • ширину 1
  • шириш 1
  • широк 3
  • широка 1
  • широке 5
  • широки 3
  • широким 9
  • широких 6
  • широко 3
  • широкој 3
  • широку 1
  • ширу 1
  • шкоде 1
  • школа 4
  • школом 1
  • школу 1
  • шкргутну 1
  • шкрипутом 1
  • шлем 1
  • шлемовима 1
  • шлемом 1
  • шору 1
  • шпански 2
  • шпијуни 1
  • шта 107
  • Шта 22
  • штака 1
  • штаком 1
  • шталама 1
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штета 1
  • штете 1
  • штилет 2
  • штипао 1
  • штит 1
  • штита 1
  • штитом 1
  • штиту 3
  • Што 15
  • што 198
  • шћерца 1
  • шћућурила 1
  • шубара 1
  • шубаре 1
  • шубарицу 4
  • шубару 9
  • шум 1
  • Шумадије 2
  • Шумадији 1
  • ШУМАДИЈИ 1
  • Шумадијо 1
  • шумадијске 1
  • Шумадију 2
  • шуме 3
  • шумица 1
  • шумна 1
  • шумом 1
  • шумског 1
  • шуму 1
  • шупљина 1
  • шут 1
  • Шут 1
  • шшш 1
41371 matches
а Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних п 
 требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато  
 сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} 
де близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као д 
 земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет  
у и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо 
 <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, за 
же да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком 
 млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворан 
е се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја г 
 на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме  
, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у обр 
 у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње,  
 и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би м 
 скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мар 
дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна роб 
е пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за  
ма ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог  
зијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, М 
о држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов  
 “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“< 
је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне 
кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима  
анцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунаци 
у, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} 
наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је  
а чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док б 
опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плет 
 широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један 
мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познај 
!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од 
 нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевск 
стио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе,  
head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој при 
отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и  
сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира б 
њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ ви 
мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо 
о и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n 
 од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира 
н са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је 
енада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> 
перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичин 
кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има сво 
...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплаче 
исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије  
 је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила  
ве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим,  
боде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну ка 
вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! не 
или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес 
ју пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би  
тине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хв 
пим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где  
head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да 
мо Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p> 
 диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отв 
хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је  
 „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сип 
а са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде  
о вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, сл 
 ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ов 
, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем ж 
> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе 
узе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрча 
о дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ћ 
 старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарск 
а раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красн 
{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање! 
оју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па ка 
мо за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у п 
м како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онд 
и један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара 
човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајућ 
S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опрем 
онеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{ 
 нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, 
јаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гл 
 би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор с 
ше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека  
S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати з 
ши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде  
 !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је 
 леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам! 
е и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће! 
 то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, 
усти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући 
ен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу 
чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А  
“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном  
 подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити 
се написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за 
светљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада  
Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, 
а убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S 
ом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на о 
намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајк 
на.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, 
p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред  
 маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, 
да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако 
 многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох д 
 Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb  
а.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S}  
 па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Р 
иш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да пој 
<p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће св 
нда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који  
 расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“  
ћ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати 
његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно бл 
ед тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада 
ече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи 
ечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко ј 
е!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе 
устиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинск 
 своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице сво 
це своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо м 
 треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој 
аргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари  
сти од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, 
о уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе ! 
 казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика 
</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, 
ута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Мар 
 се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} К 
и ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме др 
н би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе п 
им ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да  
зео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрај 
и времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било 
у сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p> 
коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пу 
!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите  
види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита  
 овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва  
p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубит 
 да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Ва 
воримо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда  
и спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div ty 
о вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и т 
ни.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S 
лободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <p 
ица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{ 
да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје 
таше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и поглед 
оле.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим н 
S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звижд 
јко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђиј 
спода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топ 
но да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздра 
пили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше к 
егова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом м 
лави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисер 
 Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p> 
 оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је в 
ира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече  
че од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на сте 
раљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после к 
а града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек са 
о о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од тер 
<p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијен 
ма кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе  
ећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „П 
...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини,  
нета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од 
чао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рат 
о се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколик 
а невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залут 
оји у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У в 
 у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше поло 
јим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде уп 
ц на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Вала 
причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју дес 
ж’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има 
оре, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У земб 
} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, ка 
 стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n=" 
о тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то  
Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила 
чи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како ј 
каст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо 
 сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам 
 не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у  
на је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних пре 
д смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p 
} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледа 
 кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут кој 
сребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим  
варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама 
у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваш 
ој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Ра 
удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једн 
ним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него  
си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говор 
колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} 
о знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође  
усти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде н 
помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио 
ну, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да  
твртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице  
 обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се ј 
сподству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Ди 
!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам 
одити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и  
е невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше 
Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби 
а је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђење 
S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и з 
.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дуна 
не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта  
в се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не 
 у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Х 
ћној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама  
него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали 
 нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је 
а с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства  
рцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А 
опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у ов 
</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан.. 
добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му  
што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али 
рати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чи 
се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје гл 
и вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чауш 
 Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на д 
 опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од 
њем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим с 
говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног до 
ге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам  
ек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој 
мо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком де 
м мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручј 
ј да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих в 
ога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Мар 
ко хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих река 
ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни 
лостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа гро 
сно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто п 
уцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезна 
ње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} 
ледњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори 
-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на 
 ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо са 
нај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па 
ђ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ о 
ма може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одл 
ри и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душано 
и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека при 
прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као пр 
ш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спрема 
о, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутраш 
 паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод 
> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је 
вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у бож 
 старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се р 
 знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце 
за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p 
 је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и у 
аставицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на  
чи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изго 
ној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока мла 
 <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирн 
попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, воле 
ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, е 
и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога  
па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности п 
к-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не  
својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли м 
олски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колск 
и после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она млад 
опио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове св 
коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и ка 
ају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, 
 да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, л 
 нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расин 
 готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, д 
и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме прија 
воју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљив 
чну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</ 
 или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом м 
чела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које  
иди што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе к 
 ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се из 
 рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
чака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио 
не позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем. 
а какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још виш 
удбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у 
братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> < 
нога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рај 
себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се ста 
шља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледа 
ко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати ру 
“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ 
 запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" />  
ид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавн 
евесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце  
отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихв 
 ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу ниј 
 у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Те 
растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapt 
о је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме до 
дућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, пр 
дна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола  
да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо ви 
е поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} И 
..{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код  
ило чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p 
ом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му п 
 широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и  
 и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа  
атарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, 
несоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја 
а, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у 
, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те по 
ао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Ниј 
се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека при 
е све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча н 
штеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсуд 
ка, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си 
та на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отво 
 неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А  
 на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од  
н паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо х 
ог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је п 
витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га за 
ом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више 
какви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и с 
е на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом к 
аше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тоб 
е говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице р 
 која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S}  
о скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да гово 
питом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о велик 
дан велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} В 
 тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више к 
 је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо! 
ицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено 
х топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред 
ге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту 
чима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О 
 ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао ниј 
аки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С 
ију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би г 
, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци  
јеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати  
асмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих  
иња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти сл 
ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} С 
ш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш л 
о се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго п 
их двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена с 
лу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграб 
ичарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад 
 се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини. 
 и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" / 
p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. 
да у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quot 
<l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници 
>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му прогова 
ачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са  
која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прам 
а у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} О 
д овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и  
ата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара  
 и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понеш 
јком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у св 
каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа  
аче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, 
} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће  
то си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем о 
ише да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да  
ав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само у 
ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога гр 
поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић 
Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или р 
о.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p 
зи на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S 
одска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то т 
:id="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, ка 
вори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></ 
чи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе рас 
е дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? —  
иде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па о 
 мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна  
бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промукли 
чких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост приз 
 милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— 
} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво  
, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јест 
је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој 
и Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад те 
цају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</ 
оред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n 
од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беш 
Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чис 
а очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се р 
им поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет друго 
утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети 
а по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; 
светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Ком 
ргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав од 
екнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај м 
д кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом буди 
-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по 
баши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три ре 
жност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се  
<p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни ма 
нда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповес 
а турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да  
му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да  
оликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „ 
.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет тал 
 Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду  
и је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило 
и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на св 
и руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колен 
уке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде пред 
ба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љ 
Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда ј 
, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора  
але.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно  
>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="1 
правите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не може 
д помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар ј 
н дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком 
м поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој 
сније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас  
 у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири пот 
итање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим  
јко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца о 
 узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која ј 
мо кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циган 
 ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто  
ући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него о 
 потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав тали 
> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двој 
ала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и п 
војој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да п 
огом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, 
асом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред в 
лах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испад 
 души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мал 
 најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за 
мо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико 
ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би 
се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако  
сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј  
 ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, п 
ар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква  
 бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путн 
и нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада г 
никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се из 
 Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Ци 
ад Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њег 
траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то мо 
асни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празн 
о је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђе 
и људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Н 
 рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S 
са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="13 
 то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва рад 
воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жи 
 напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја  
кога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само  
свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бо 
ница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мра 
{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у ж 
.. опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да  
напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи ша 
а господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу вели 
растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, 
 а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дођ 
једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој 
силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p 
лео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која 
е по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђ 
 који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслони 
евојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p 
румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху 
епше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к 
из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Мар 
е рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљ 
} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми 
а ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милис 
 оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“  
е?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на о 
м, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два си 
ожја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</ 
 прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван 
ка у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирн 
ивог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гро 
узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змију 
ргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добр 
,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лак 
ихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и д 
p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш ске 
ну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, 
ам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} 
еног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети 
 од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Мар 
 турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му! 
од сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јов 
 хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Р 
 краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, п 
с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну  
аво казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си 
силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од 
а коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са прв 
ла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са п 
сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на дла 
што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој 
и као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене в 
но у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода 
ади шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је уби 
ласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жи 
13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Ниса 
њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак  
аргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Алад 
проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као д 
ала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и 
г корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те 
е. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша н 
 букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор и 
анин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони м 
двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз про 
рав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на п 
и малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" гово 
поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, с 
алуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти 
главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некак 
м златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S}  
 круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан 
 неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко  
 долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на 
их мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се 
доше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од 
лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са с 
јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим н 
ма школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас 
та од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, 
 запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неко 
ој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се свет 
Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кош 
— са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у лини 
е поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од 
тегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огл 
/p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да ми 
 на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запи 
из воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па н 
оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута пе 
 ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, виде 
види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га о 
сле да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња  
х се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја  
део ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да 
адића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцим 
аничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растр 
маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танк 
pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као к 
и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.< 
и и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је поса 
буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ос 
изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна јед 
 је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, забо 
 главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини  
! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљуну 
 као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од На 
тлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној сла 
марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да  
, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје му 
 свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себ 
перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда 
арем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те проб 
а покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, т 
творен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бо 
!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l> 
д Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог не 
ао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим 
ђе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе  
кну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n 
 се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом ко 
се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не 
ред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој н 
 и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да нис 
арац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p 
ао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} 
е.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене 
и.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мрам 
е да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бе 
 онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напи 
<p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече о 
{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, 
ушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра 
 Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у св 
ме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S 
 лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, 
 из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њ 
 они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Марги 
 околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо  
и ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{ 
те ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с 
амење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје мо 
} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Њ 
је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се  
женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскак 
ва рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њ 
 млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом ју 
икад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена ус 
еви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву  
у жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено 
ем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође з 
плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе 
мо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу ј 
само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S 
арушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра м 
оспода маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар 
што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а з 
е над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </d 
n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али л 
Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за  
ледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану к 
дира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша 
добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једн 
е начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у то 
кивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Ха 
стију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајк 
 опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она  
не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немило 
ђох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не с 
"221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртво 
трпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу 
и руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од  
 је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред јед 
на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Ра 
 своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је ца 
е још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдм 
збуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не ски 
ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и  
n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота  
че да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од 
 и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S 
p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викн 
ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како ј 
с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Из 
дом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све ве 
и да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за 
 се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла  
ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опрос 
да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па м 
кезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?!  
 да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молит 
 зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се 
 му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада  
 ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пус 
и, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} Пос 
ао да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој пов 
спођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни  
ужо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па  
ти се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што  
<p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седл 
 поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{ 
ао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му зби 
ј лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло мален 
посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже 
унацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Оби 
некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S}  
Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пу 
о путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим др 
јко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што ни 
 бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и  
ека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дота 
„шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу н 
ђе до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и вр 
!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће  
да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који 
?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и  
 он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жи 
као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати 
 комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је  
ко је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко  
су забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух уда 
екшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, ко 
 скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове  
 чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово 
S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од гос 
и беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то  
 лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте  
амо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ 
а ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо 
ело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отвор 
њаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете на 
 ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} 
 од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву 
а дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око  
 овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућа 
 најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор? 
, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“ 
ри баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука  
 пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ п 
ко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о вра 
вечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак к 
н по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег п 
 одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске љу 
ину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо уд 
 /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени  
и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чис 
штења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим 
родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно 
Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, с 
нове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилн 
> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја д 
рештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није мног 
ује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије са 
н и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису 
а зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах  
 као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као 
 ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образ 
амо да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не 
оше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако ст 
и: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и намест 
о је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Ка 
ли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жен 
араценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна  
 кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи с 
м и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Пра 
</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамб 
 рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта  
рата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој ј 
померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини 
ди своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} От 
етим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу н 
х, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле  
 не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској, 
 и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l> 
Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па н 
ад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равно 
е куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може д 
а.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Је 
ћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S}  
тавио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу о 
ика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх 
по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синови 
!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај ниј 
а у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар ја 
за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говор 
трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту с 
ра на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим п 
уде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" пит 
аћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи на 
пио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве р 
/> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа  
ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутур 
 напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Сви 
ки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да о 
ла неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их  
 као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком гр 
олове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш 
уку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и ку 
 само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину им 
обом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда 
боду чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од 
е кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла,  
и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око 
рхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се вид 
дах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пус 
се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ < 
 ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човек 
њишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и  
атресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као д 
лахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} К 
стивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофи 
 ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рај 
 да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се  
тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од ве 
ја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те 
звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи ј 
е каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној н 
прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Марков 
омогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у пот 
оје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекр 
“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајањ 
/p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грех 
и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на о 
гита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, кој 
 могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава л 
да чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти ви 
опуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом око 
преда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави 
ао дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то  
у такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави  
гу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добр 
есно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шт 
оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки п 
ви везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешк 
ако је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош  
еђе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завука 
би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да 
 радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се 
раду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково  
е сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p>  
невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њем 
Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толи 
31" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти 
утника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова го 
и беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спушта 
лостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони 
ви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо 
столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да  
 из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице 
а рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> 
</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p 
и сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохват 
онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели. 
ад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још 
рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> < 
е ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око кој 
тније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти боја 
овици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост гос 
ад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођ 
ше по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се 
„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ п 
говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој п 
ко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше мла 
дајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас 
у, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зет 
сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загу 
разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље 
ет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и до 
ицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети  
ј мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у кр 
 узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не  
спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пус 
ињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала  
 у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола 
и.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се поди 
.{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубок 
а баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо  
а верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quot 
мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити,  
етаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким  
дозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран т 
а прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} До 
отињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, 
ете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово ј 
Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, х 
шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам 
 толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Ус 
" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она м 
дној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна бе 
у. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да  
ју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да п 
заше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не 
ио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо 
а, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњ 
 или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти  
S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и 
но.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шт 
бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од 
звади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда под 
з њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа  
киде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног п 
 докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада 
за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S}  
спричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе 
 и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за р 
н и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаш 
а има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је ме 
лили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и д 
рстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На  
само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено 
јко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> 
ек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53"  
то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде  
ора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозор 
сму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да  
спођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пун 
но да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручј 
емо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не  
има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молим 
е глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то дови 
 у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Н 
47" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони ма 
ину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а 
 — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу в 
ином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У те 
а <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p 
да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих вол 
бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не ре 
="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па  
н; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и 
но што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше 
ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало  
ном хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од  
аш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни  
јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи 
себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у само 
повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S 
 силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи 
е.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде 
по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо 
једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако ма 
љеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Кр 
смеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.. 
на једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића 
тине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и  
/p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну  
мор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ уз 
ише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро  
{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо 
с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо 
и, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки па 
p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шт 
 „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског 
исне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чу 
да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајд 
 друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да в 
е бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи д 
аслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дуб 
штаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево 
ларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“< 
 цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ реч 
, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све 
елела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из к 
/p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бад 
 сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрат 
у.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као  
фице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџа 
екако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, 
е друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке гр 
, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше 
, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Но 
е ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше  
ког поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турски 
ох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах ј 
пет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче р 
нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога  
 ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуд 
; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... ви 
! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n= 
нглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и г 
 зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани ст 
о какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <p 
чаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у 
а једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако 
 и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљ 
 Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пе 
ве један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ реч 
<pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син н 
м ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу 
ен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сиг 
и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски 
ивезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња 
 трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{ 
мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да 
ох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам 
госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем 
ског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање. 
гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, м 
 Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне  
и болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на  
лосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p 
стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не  
ним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити  
о је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови  
 него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „д 
Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем 
.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориш 
рном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху ш 
дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} 
војом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га 
 да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте цар 
на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром про 
едан на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презрив 
у пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега 
ва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је пр 
а хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спуст 
својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рај 
р!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вр 
} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од с 
ихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним зно 
ње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</ 
те Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од 
оје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, ди 
риђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше  
ога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих 
 меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и сло 
Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} 
 самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран кр 
 ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског 
„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" 
S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је м 
и и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n=" 
ара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројен 
у и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, нег 
шку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у њег 
анских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољуб 
о, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грл 
“</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи по 
лиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада  
рити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} К 
/head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше по 
 ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> 
 сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љ 
 речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартин 
аса нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p 
ебе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p 
и човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме 
тву!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се 
олико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врући 
у.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих 
би на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога 
 и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхт 
ше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, оч 
још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком д 
упили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} 
ремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, н 
м и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Ди 
 на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50"  
 један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{ 
шену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, би 
 једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети. 
не сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштови 
у клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата н 
и што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле п 
ад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о з 
 рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар 
јлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда  
 питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџариц 
не, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турц 
како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у 
 ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дош 
 Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p>  
та ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка  
рим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко  
ња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да с 
таде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му  
p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше  
Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задо 
и да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је па 
и!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџариц 
 у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку пове 
} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добр 
ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те  
</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не ми 
д Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Цигани 
ставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док 
 од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пре 
 позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену нек 
ова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру  
им се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину с 
S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчи 
питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било? 
p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше  
ђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста 
млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна М 
а робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Да 
 нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем  
 младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај 
ве снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и 
аслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побл 
 су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити ста 
{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше о 
 да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml 
не што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога 
ула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о  
тне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше  
n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раст 
обледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа. 
осила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму. 
ричекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S 
ирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, 
ки плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и  
ма.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У 
 носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, с 
апурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака  
, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио 
за оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али  
ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била  
посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче,  
г зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „ 
ближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве в 
ладе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу п 
евић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Мар 
и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто  
 овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод  
дљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дв 
зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на 
г од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а ова 
 поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавк 
 и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па  
његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету др 
} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{ 
а венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низ 
прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љу 
едара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови но 
, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да 
мо право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља! 
умели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Р 
 како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече п 
иташе Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гро 
ша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо  
у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахр 
ињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Круше 
.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S 
ило у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесар 
луфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара. 
ариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбога 
ДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ< 
 платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да гово 
и изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест та 
кира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкин 
доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав каји 
одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а  
 чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од м 
 деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у р 
а у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига  
а своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме ле 
 ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S}  
 на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хо 
адбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко ј 
дини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дох 
 Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и ко 
са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже 
еменит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изг 
е и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на ко 
бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у друго 
душевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна јед 
цана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и с 
очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноћ 
иваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један д 
ма зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола ско 
и.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање  
пречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са тр 
е сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и друго 
ој широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Ј 
међу сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и  
ар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи бех 
два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десн 
 осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше та 
 мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силн 
Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па,  
а низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица ње 
опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког  
 усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах у 
 сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и  
на друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три 
вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, 
овцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рај 
.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, прит 
 раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у мно 
та би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, ч 
 и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и 
 пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последњ 
ку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њ 
ве бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари д 
од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као  
 лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе 
илине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, к 
 а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талир 
лада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху 
 у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога 
уги просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прил 
есто.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и ис 
беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спусти 
“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сли 
<p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби 
} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи ун 
јвиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чароб 
да.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S 
рекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је б 
у, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима и 
ницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних к 
бра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире 
д углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и 
сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„З 
никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори  
ако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно греш 
 мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му г 
у за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде п 
стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако 
ко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови 
ше не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову 
ату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако 
наш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али  
<p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко к 
воју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен 
тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи 
еразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиново 
ик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пр 
а и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, п 
 јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кр 
 <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету н 
ем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сва 
е извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} 
е занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и 
ки рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по < 
е чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила р 
 жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти ста 
е!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло пр 
од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голуб 
м младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он 
потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена  
 без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стен 
ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста р 
ељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="16 
 себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов раз 
други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и ма 
уњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе 
како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} И 
 више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у С 
 уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Прим 
ног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{ 
 полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога 
 ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани з 
дба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, 
ниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="16 
да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико трену 
дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од  
ебо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле 
е мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво 
но еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао н 
ше к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчез 
обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздени 
 на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по це 
е!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> 
ветлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и  
аше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови 
 мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јуна 
соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већин 
еспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше заст 
љиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није 
} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и с 
 нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати ча 
 те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему у 
 бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен па 
 се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, бр 
а сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко 
ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?!  
 пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачев 
акуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Поз 
“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулу 
ође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размр 
 и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе расто 
 је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден једа 
жарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="1 
мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долаз 
мбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи,  
его после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{ 
жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку  
твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар 
 питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има  
и за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите 
то?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла 
у једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарск 
обро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавиц 
Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда п 
гне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клица 
инске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром 
испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на 
 само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово 
стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све с 
 се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мисл 
исао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чау 
а сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи б 
је зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана ни 
ила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у р 
 окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега б 
нудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И 
 да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посад 
рен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па 
 се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишт 
ица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим н 
и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бо 
у њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један с 
репти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани 
кала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или 
и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем  
 једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, п 
 ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку 
и му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња  
ко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онак 
паше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у  
је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим 
омилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi>  
де је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, 
 добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио 
оњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му  
и вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких  
?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим  
е господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да  
 или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и 
собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — о 
 жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки  
!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не 
једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изнен 
на од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лав 
уку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца 
м светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме од 
но погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не сн 
 неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришо 
м.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S}  
 реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том пу 
 овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину  
к бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, ст 
љ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску 
ле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би сл 
и, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турског 
} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже б 
тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места к 
ао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S}  
и брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима о 
очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, 
бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господин 
 живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот ј 
завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном 
н да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој  
 да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу  
јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко  
због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј м 
" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радос 
pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивн 
љаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси 
а.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за 
е и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо 
дмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је 
адне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав  
> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја с 
 Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече  
раде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и  
све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским  
х раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да при 
 но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све 
био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога муж 
о прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хва 
е разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољу 
могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца 
 пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или и 
, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе  
м причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> д 
сто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би 
као, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Ма 
p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли б 
ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања! 
гала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче! 
 цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опе 
ин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа пре 
па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жен 
јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда с 
а Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлу 
лагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу т 
на до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврст 
нила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз ко 
 он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно н 
до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада М 
а га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад  
га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и 
ено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пус 
 моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После св 
вских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети н 
нога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хв 
. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, 
ињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} А 
и и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више 
ну страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не м 
ревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и  
не иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао 
д!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим пар 
нам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с ра 
рац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџ 
его у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Ц 
послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као  
аш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на 
 <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно ниј 
се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како 
Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ б 
и ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, с 
аганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако 
Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се св 
 а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да с 
што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друг 
ијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово 
о њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче? 
чила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се сил 
но лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од 
ри да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{ 
 је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавиц 
де је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру пор 
је могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да ос 
 о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти н 
ло нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај  
о рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да ст 
у на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему 
у покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које 
цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све д 
д сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега н 
на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овак 
у!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином о 
 да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више мук 
иротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{ 
аки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојк 
је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote>  
оја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лиц 
 мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по друг 
ицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов к 
де хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као д 
Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ос 
наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин  
о?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су он 
к од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је вр 
 преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој б 
 срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Верова 
е баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад,  
ло од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — ост 
ламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двад 
p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзор 
; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — ос 
 каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} 
о да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи 
уту до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними н 
з тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у  
и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно 
и и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме хра 
собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свилен 
ргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" />  
утим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном н 
етлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и свет 
о тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног 
 Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одва 
елим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је  
ну сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Ла 
сторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких  
љала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом запл 
 застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} 
д црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, з 
која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред јед 
ње је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка,  
е.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врат 
и још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се зами 
е српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и он 
бучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је свет 
енце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарск 
куд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуд 
ено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући о 
и знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па 
о је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је 
исоке и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, ст 
 Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост 
ваних.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од зла 
али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудес 
д чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душев 
аргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, гр 
воране ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повеза 
дазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} До 
им плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске,  
, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} 
l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после ле 
 мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнел 
о нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо в 
 катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо расп 
 а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом 
диле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а 
те слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, св 
 испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо и 
г једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми н 
аји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ћ 
њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби  
?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука 
аше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори 
обри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни приј 
на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу 
 поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поноси 
ихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињ 
м другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанко 
а узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобо 
ерважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата 
а и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S 
или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој при 
сно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној < 
.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у  
 та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као ст 
еној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, в 
 било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељ 
 нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му 
нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су 
а бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита 
 то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.< 
88" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено  
S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слуша 
р поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до  
 с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се  
ју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, 
„Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад  
друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих с 
ва излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на де 
 није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цар 
линце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је  
овека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто  
е био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му свет 
 си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с т 
н од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљ 
свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнул 
Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љуб 
а почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали с 
а се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега под 
о себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у др 
 њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од 
pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, ил 
лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њу 
 женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S 
ек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у 
о не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште 
лад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим  
на, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на г 
водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже по 
ину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкуј 
 оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро т 
а сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити  
C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунав 
ише од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставиш 
а била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај  
е под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах  
ришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрепта 
удљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Кр 
 допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице зас 
/> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између 
ој, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се проп 
 стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S}  
ворио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саст 
ојима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час нап 
ву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пе 
д, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прили 
улуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске г 
менитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њ 
, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" />  
а за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака зем 
ребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила  
езан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско 
>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на ка 
 двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бед 
и на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди  
 настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој б 
 се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслар 
ова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га  
.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да зна 
м путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" / 
ко је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам 
ке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неко 
— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бо 
њаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква  
 те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уран 
" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја мат 
 Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„У 
доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на 
њском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим с 
а својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек о 
ступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Бил 
мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену...  
вић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео с 
, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Ка 
а су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенка 
доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало ру 
у да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, 
рок мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали  
ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га 
 моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опе 
з тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама,  
ић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном  
.{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова  
ижили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то 
г града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе ј 
 претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и 
 цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благ 
аснога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији нос 
ас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S}  
ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили 
{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина  
днео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и т 
ље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалос 
говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти  
 па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето ј 
е четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је 
завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Те 
ревалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понеч 
их и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> < 
звади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отв 
оком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још виш 
 лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто  
 онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; 
 трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да  
 дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан  
већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корица 
те се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник,  
 очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што  
г песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој м 
ну.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на а 
Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> 
ину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим  
 увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ 
наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хи 
крсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше  
чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунч 
о ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну 
зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затвори 
удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер 
 је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p 
ако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осм 
ило што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S 
оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, 
где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>М 
вори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и ср 
дован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> < 
тите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, о 
га су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њ 
ш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору 
 нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле позн 
видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је? 
 натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, ј 
мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горс 
„тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео 
мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у дво 
у малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше 
престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по ст 
тима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа д 
ази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико ко 
S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> св 
 олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад  
чно одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па д 
ојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хт 
на зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја пом 
за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и ле 
ли се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнем 
о ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласо 
је тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо 
који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p 
шку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у  
бра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце б 
ате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором,  
у ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у руд 
е Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озби 
а да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> на 
 напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p 
.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{ 
{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да 
бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја г 
pe="notes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђер 
<p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда  
 па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске руш 
евских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи  
 своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по 
гане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, 
 питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него е 
ознадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ реч 
не с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши ст 
{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј 
ли ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привик 
} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка зем 
и то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здр 
ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила б 
црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом и 
ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим 
јим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву 
а у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се 
 Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог  
ртин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у 
Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да н 
дом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на  
“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да пр 
д нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што б 
бе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је 
ких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који 
го омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли на 
аће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на ка 
е?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто 
е пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чар 
 ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>П 
о сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и 
уком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред 
<p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рај 
 умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни 
 слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и 
она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда! 
е прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p 
и да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са сам 
ка робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још св 
" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да пок 
} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на кра 
о да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега 
о.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда  
роћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је  
лавно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <p 
ђе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање,  
раван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за св 
„Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле  
млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш 
епа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пр 
робијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно 
отамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегл 
 за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одгово 
епшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом з 
„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb  
ја подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону  
таву смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Криво 
ничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те д 
ори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирн 
, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно  
аше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори  
уђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царе 
ош у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадиш 
и платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да 
туженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочек 
свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејк 
.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше  
тит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше гла 
тешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љуба 
 и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{ 
.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича  
 се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погл 
г дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу на 
/p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без реч 
 на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жуд 
њик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само ка 
 поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би  
ебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благоси 
с двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега пров 
 <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне не 
не кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач. 
те одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивото 
еког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стиг 
к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са  
једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослобо 
 речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p>  
 оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости 
ста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по ма 
де пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па  
ирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, ч 
Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледа 
“</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док 
н Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„ 
 Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда 
нај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно з 
 је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ реч 
да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе п 
 напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли,  
оред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте  
о нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хт 
сти са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот ј 
ајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и п 
иха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га 
его ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?! 
уците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батин 
 блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти 
 чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “  
2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, 
само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташ 
и наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени 
апуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „ 
крива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите 
олагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топл 
а Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва госпо 
 ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра же 
м.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како 
ада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не  
е осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад  
уше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу с 
} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад д 
ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својо 
 Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце з 
кчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да веруј 
ер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски послани 
А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="2 
г камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне ве 
ници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини бе 
ичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пу 
 <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш. 
ебу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: к 
 воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему ов 
 и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си  
а од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с ве 
спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type 
знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође на 
/p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ п 
 тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и м 
ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо д 
Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јово 
 једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне 
о док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи  
и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло прит 
 је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98 
с да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је  
.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога 
Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни 
 како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али 
ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на велико 
 јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према с 
таније, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде  
ом великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter"  
учан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихват 
вала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином жу 
е видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако ис 
воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме ј 
кања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе 
д: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино 
, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији  
о мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је гов 
м, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем 
ангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се 
у живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред 
 у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> < 
дарише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p> 
 си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо мо 
о моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вел 
Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163"  
 у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руц 
 псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељац 
 крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у  
клоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се  
 Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ М 
нудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних з 
!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други  
да маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да 
меја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У 
у!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А к 
рага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим к 
Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегош 
 питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{ 
, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било 
 друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} 
} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18"  
га Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се боји 
ам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Др 
 „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p 
чи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођ 
мем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</ 
 бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри  
="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше 
и старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“  
снила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{ 
нином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто! 
} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који с 
рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род 
асно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један пра 
е чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас бела 
ј се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рај 
а запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад  
јко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу 
а смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>За 
едаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он 
:id="SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно за 
еђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{ 
чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива испле 
ивне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> 
ики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига 
десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загаси 
S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“ 
г песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на к 
округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме  
 Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на бе 
 Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{ 
 себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето са 
S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа 
да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице  
 Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу мо 
слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издав 
 и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ р 
е може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за на 
о је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељ 
Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде  
p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у 
тварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ пр 
е: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да 
м..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></ 
 док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она с 
жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{ 
ма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се р 
0" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као о 
 на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам т 
аргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни  
ad>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, к 
ад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми наше 
жем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у мо 
двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додад 
 се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћ 
 А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p>  
} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево  
рчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“ 
е за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери 
 двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све ј 
 са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи  
 што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељац 
вис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе 
ђе народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара  
{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на  
 да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не зн 
бе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујн 
евцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме 
 сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да  
сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови  
 дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропств 
 Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па 
видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше леп 
на робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили т 
м, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли жив 
а растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама  
!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово дв 
ве један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у 
 то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам ист 
ском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофи 
лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на В 
још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, не 
ђо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име с 
ја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео  
<pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш 
 син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Ма 
 да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрос 
ама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе вел 
исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно 
га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица с 
 <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> 
ци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару 
 кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи д 
за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече ст 
тати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници д 
 путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срд 
на, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S}  
ети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то 
е су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и д 
ожуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Р 
говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње 
ратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одма 
l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“< 
о у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и 
срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га о 
ворила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ 
знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} С 
ом којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт! 
ом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј  
м да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све т 
и!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да 
у сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на 
м како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа  
</p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом  
истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сл 
раха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p 
жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се с 
а врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па  
 се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз пла 
вима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће К 
ине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, 
p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не им 
 земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дођ 
аслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без д 
овима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад в 
нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не  
н; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела са 
} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на ман 
} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Ра 
моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наш 
да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и 
 кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајк 
тњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака п 
 се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх  
.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега  
ена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} 
га!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио с 
ако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, прову 
ним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турс 
Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пу 
 сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њег 
две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајк 
, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од 
Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душ 
а. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па с 
а разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргит 
 размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на 
м просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоре 
ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а  
пиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51 
неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очи 
 молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не 
онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и т 
 Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{ 
ао почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мисл 
му ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре 
уку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц м 
 воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне  
а, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најбли 
ити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге прати 
рац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену  
 тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да ј 
„Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и мах 
ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом ко 
јој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче о 
ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде остав 
 главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, п 
м као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па  
од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оста 
ита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим вазду 
ајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама 
ан у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају 
зив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S 
нај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на р 
 борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, ка 
 души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања с 
и.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба вер 
и пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај п 
раше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше  
его да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав 
, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је ка 
 Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седа 
 ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блен 
у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, удариш 
стора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац  
 знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ п 
у Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби из 
 Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви г 
Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p>  
јена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нис 
ако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису 
без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођ 
десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незна 
ричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива 
, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево 
а.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове  
ам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је  
ака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је  
еше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велик 
ве још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Марги 
је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одеве 
а широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив об 
 устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, 
кав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну ј 
 ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од  
 образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орло 
ш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, 
 као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда ка 
јке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако т 
има, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњач 
{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече  
аници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе  
 на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ног 
/p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје пл 
ави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан ил 
а школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећ 
има и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никака 
плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топли 
 девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад 
тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, п 
ао витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и 
а... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита неж 
изао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и см 
за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешк 
 заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла 
 мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само 
сово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни д 
е договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла го 
 у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S}  
че.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Ва 
ободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p>  
“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком.. 
а вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, по 
наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим цар 
и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крај 
 кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли 
мила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p> 
љих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе м 
 те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јел 
ка мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало 
образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка цига 
шбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стоја 
а!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах с 
ка и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> < 
из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од шир 
>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу  
 „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће т 
ло крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку 
 пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} 
е грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</ 
ва једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени з 
 се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете гла 
е, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима  
три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „ 
S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прик 
да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сре 
тавила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до н 
засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једн 
час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се 
уту није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива 
, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онд 
 танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала беду 
А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; ни 
и крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту 
бе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је  
и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Т 
је скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохва 
ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пе 
.. и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно до 
у намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећ 
тида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, 
 њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке мла 
да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" / 
угом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Виде 
нда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi> 
едноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је сво 
 разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подуз 
Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним  
ајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може 
е сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" 
иленција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један ст 
<p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљ 
ешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе  
.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним врати 
а Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с т 
та ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, 
 он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и о 
“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким ко 
раше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад 
задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</ 
 онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S 
пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури  
де по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору. 
гачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице  
орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледа 
нуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није аве 
ека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко им 
ају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангул 
ђем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним та 
оносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли ов 
 такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авл 
 гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених би 
ше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајк 
одиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише дру 
мим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p> 
ашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, д 
 се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора 
те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Је 
> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Е 
и их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра с 
Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и 
то стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено  
, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ ре 
ачким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте 
 кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не мо 
учно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду  
рти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што пате 
клапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазура 
уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, н 
на из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка у 
молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, мо 
 под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type 
ћу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега 
 помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p>  
ине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, ника 
ла ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама,  
 Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи 
распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је 
ишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p 
ма ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од у 
знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске  
 њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком,  
 ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Б 
 нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари  
; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и  
утаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да ј 
пота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за ш 
 чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два де 
, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо  
 онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри 
ди како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним г 
 ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако  
тати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку св 
показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Т 
ђе време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај ко 
волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу < 
а никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на стр 
ођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храб 
е да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у 
на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— 
.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе дол 
слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, 
 n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> < 
оких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина град 
с учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још ни 
дисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да с 
уд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели 
ана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="16 
асипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дво 
 снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као во 
да је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не т 
1" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде  
не призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад  
ајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, 
на би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана  
ца, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успе 
и каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отворић 
" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној 
на копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко 
</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада 
ину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“  
т да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да  
/head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, ко 
ло смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни  
 и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није на 
"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нес 
о бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „  
ан <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку к 
50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо  
јте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад  
 к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом в 
падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да с 
/p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибиња 
ше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га н 
ро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пу 
ј четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од д 
105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим л 
разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сеља 
да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један  
 сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га 
га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти 
— биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.< 
е, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно  
а чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диж 
, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и 
онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону к 
лем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је воли 
загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „н 
ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, ди 
ти мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако  
јко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и  
</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже  
ист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам 
млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се д 
обра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље,  
>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар 
дело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, исп 
града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, 
и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече 
дите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа  
 Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци с 
ту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „запо 
ом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два б 
Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чут 
брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, с 
ш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не су 
 рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и 
тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога шт 
је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на б 
бе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Ма 
ом милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Б 
!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да пе 
ио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} 
 као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb  
ад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не мол 
ичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да  
и, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне 
ад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати 
право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешк 
уру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком с 
 проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног др 
. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне 
цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београд 
S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и  
аква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да  
 лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потков 
кнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихват 
исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашег 
ихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот 
од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили 
</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш  
хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </ 
осподске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко 
аничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте 
ти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на  
ас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ реч 
 нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S 
е гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га 
м каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор п 
ном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те ра 
рно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју воли 
S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бег 
г?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од ускл 
е остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гл 
се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчев 
 лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умре 
слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана ниј 
„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па с 
S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом н 
оћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми ми 
емојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповед 
аки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане ј 
, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја п 
а овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кад 
о, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p> 
l:id="SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сег 
 Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладн 
д њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја 
коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ст 
 од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p> 
грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас посл 
он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и др 
l:id="SRP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз 
 од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у  
 и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила 
остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део  
кво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је 
да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да мож 
" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш 
ну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, 
" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А 
е као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би 
уно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p 
еру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И 
спођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на кој 
олимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласн 
о!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше 
ошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџиј 
је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите 
е Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врл 
мојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи 
ашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором  
ест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан 
ите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S 
 урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших пас 
ељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p> 
 свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати  
а да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћ 
 светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} У 
е у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S}  
 човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари 
S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твој 
вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар 
е да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, г 
орко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових  
дведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре,  
на моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према свако 
на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела но 
а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње  
м да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди  
гову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи,  
не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са сви 
о, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни до 
ек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сеља 
видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} 
тафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зове 
и, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да  
p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Ја 
l:id="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом ч 
 очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара 
има су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет 
узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за трену 
посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још  
 с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, к 
о час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ  
том маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа о 
о правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме 
Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није  
="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаш 
рили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код ње 
ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли д 
{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који 
а, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бо 
 <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас ви 
илати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо! 
 руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, 
њанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се се 
 Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <d 
е Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох с 
 издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам н 
?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињ 
 Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама 
дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клеча 
лека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргит 
 бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{ 
ерите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог в 
 да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ 
најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је  
су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толи 
 свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да  
је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему св 
 лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајд 
венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господин 
не очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо  
казав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Вол 
за ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, ј 
 а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где с 
S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А  
ла за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој  
 у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада  
ликој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим  
 „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените  
а, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што с 
да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од к 
ободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, 
 са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе н 
 ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са са 
{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некад 
ота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{ 
ницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујућ 
с неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргит 
под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној  
арским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрв 
о седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говор 
дизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаш 
добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли.  
огну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!... 
јене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко 
онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватр 
 несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ста 
ад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом  
> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром 
“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p 
 Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висин 
ак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети ка 
 рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја  
рној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред. 
 присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пр 
 па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па глед 
ц и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све  
ишта за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога с 
Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од ње 
атром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој вит 
јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе 
у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарње 
о скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је к 
ром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш ка 
 да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чек 
ре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да ви 
зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећ 
, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вод 
та сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а к 
крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од  
д се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба 
с.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари нало 
ћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће... 
 и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала! 
 <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си  
те било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S}  
ајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логик 
</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам в 
„Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију покло 
 тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да 
вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један  
вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је 
ека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!" 
екну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдиј 
 грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим 
в провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметну 
о чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису он 
жда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире 
вине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам,  
Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве годи 
 да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} А 
ежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је  
ка нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Ба 
18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p>  
S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се у 
пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, ко 
их пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осе 
 врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да  
к старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади 
адом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашт 
 њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њ 
том кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда п 
/p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не 
 и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и ср 
а на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тре 
дрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по др 
{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава 
небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше  
рну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Бо 
полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу,  
а срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, на 
ина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну 
идох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих 
се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" / 
ена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, к 
и јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, с 
а грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаће 
Д РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u 
в да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох ус 
сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, п 
, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на не 
а није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброт 
атагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видит 
витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо з 
мешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима,  
о не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све че 
 Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се 
екуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити  
о што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последње 
роду.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од  
ам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не  
во је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји  
и пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира,  
ја царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, је 
е говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за чет 
ни господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде. 
ед! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио шт 
м стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи  
е тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и 
</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату не 
ест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако 
 према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавниц 
седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" / 
емљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта  
S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уст 
у а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су д 
тарца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу 
 онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвар 
 абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Марги 
светлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од бр 
} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да  
човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> 
оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} 
ди казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико н 
е страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти  
оздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у 
 тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од 
} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не к 
им ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од о 
“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни  
етњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богороди 
но виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“  
 радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је млад 
прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше 
сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мрамо 
у пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљ 
 <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим цареви 
ер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спах 
да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> 
ео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био. 
своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови бе 
ебрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко  
тај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше  
ка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И 
исером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако  
ком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p> 
 полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да 
 очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни 
елу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од по 
на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крил 
е звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са 
е своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колик 
едној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала 
к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринов 
ба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у  
разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S}  
 патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који бе 
чијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и нека 
је дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искић 
 ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како ј 
и и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као 
се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о зла 
3" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, д 
ним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођ 
гледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то 
хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штип 
ан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко з 
.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како 
е ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко о 
па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само  
нама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поц 
е може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: не 
о, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице г 
 се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, к 
>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко вре 
ишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је 
 полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима поло 
а, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S 
коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели  
обра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њ 
а сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, 
да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и ни 
 наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се по 
о беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова о 
о, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам пр 
на није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако крас 
="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи б 
0_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо  
ском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујн 
так, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поно 
ледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у н 
ницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се ви 
велику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох 
 цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убр 
двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпођ 
е опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре сп 
 јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Зам 
дире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута 
аше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким 
шли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била јед 
ани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и о 
екох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном 
 то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена  
p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја 
кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си 
па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликт 
х сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p 
е беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, 
покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати цркв 
једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајков 
весрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и не 
ви:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у он 
 радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У ко 
 на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтере 
о само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на  
лем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које  
љак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој с 
 добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>—  
{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита т 
дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево т 
ветом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и је 
, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог дове 
овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти да 
ош ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гос 
д грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се 
, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајава 
ва доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на с 
и су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећ 
ше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе  
, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и сво 
нао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Ве 
м казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„ 
а озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у 
га што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану 
 као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би с 
сару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S}  
млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прст 
и приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> < 
ступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере би 
срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни тол 
е Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S}  
е манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некак 
т ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас н 
исутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет  
{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам 
енисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и до 
>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео  
дничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подјед 
пева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Ц 
 нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека  
земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си з 
ави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу 
ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; 
нда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да поз 
 ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да повер 
Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје д 
у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си  
 срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да с 
не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онд 
вала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твој 
о црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц п 
и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се 
м да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми тво 
распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са сво 
 не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак 
цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с  
р га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима  
оспођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку плам 
ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихов 
 зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полаган 
о, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико дру 
нда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да п 
 <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и веруј 
 да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох 
ај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно 
те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред 
дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу п 
 А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p 
> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз 
уре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац  
утљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се  
града до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необич 
о озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад  
иј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на д 
та је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село  
а!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчај 
дадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде 
е слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, 
 се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском не 
од притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S 
је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој 
вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p>  
онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним ве 
коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да 
ицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са 
ко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише 
да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те с 
и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплаше 
лав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l 
о се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Зна 
едох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си  
ог цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину  
 таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу кос 
pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</ 
ну.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену  
еду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која  
ју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некад 
 вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти ве 
 Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати 
; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{ 
времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било н 
.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S}  
 Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p>  
 теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето 
 ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планин 
 се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“< 
 и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и  
у свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи 
нопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би. 
грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, об 
гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпо 
S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div typ 
олико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Ма 
 ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xm 
 другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара)  
за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија г 
и, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио 
> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад с 
рок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а 
едан поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања,  
 би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински с 
 од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Ци 
ли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и 
вала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми сил 
ном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељац 
ро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Морав 
тела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој т 
и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје  
едних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласн 
су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</ 
добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако 
 викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се ско 
 она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?.. 
емила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће б 
920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Д 
ма више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауст 
ему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегед 
ет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></ 
15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горел 
г старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под сам 
е Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што  
ичај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> 
та у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима з 
иде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и н 
и донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у 
ић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке н 
а на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави,  
 су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слик 
09" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убиј 
и успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и посл 
тиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S}  
.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и  
ним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Конд 
епше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђењ 
 кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше 
 речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у  
аквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад ј 
е се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младо 
осио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се сму 
ад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита прит 
 док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку н 
{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже  
ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два д 
у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гип 
а је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш  
ам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диж 
Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја 
ра примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p>  
нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не  
од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивал 
 инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све сво 
та, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од п 
ашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или з 
Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драги 
тисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{ 
на буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на 
Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен 
да опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као уз 
nit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила  
у три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију 
ађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио св 
="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна 
а се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како 
ну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="1 
 отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно 
head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господо 
 , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанст 
у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне 
ок не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да 
от био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога  
а мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да св 
ала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш слада 
“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да в 
ка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ј 
убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S}  
јближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то  
 Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас то 
риград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донес 
ко је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима 
не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам 
деж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек 
 на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да 
еђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" прого 
лила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни  
 одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па т 
рага и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из  
 и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си ј 
ка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као ве 
; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша лог 
 познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну бар 
а би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај о 
 и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се  
, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година ј 
Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша 
, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе л 
гов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гу 
>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii 
 Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не 
 из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да 
{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев 
игне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи,  
а се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, 
ђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широки 
ако топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема д 
узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продр 
пели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или  
и сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у  
у стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао 
д га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p 
аше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним 
аменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе 
ти к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане с 
сећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели  
тало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је  
ме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p 
и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се суз 
Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло как 
лико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да  
и!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђа 
клицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече 
усле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе  
 ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве пра 
јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко н 
ња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то тр 
о, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а ка 
се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> млад 
о звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зид 
це, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се 
еницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} Н 
 не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо пр 
 га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко п 
ед њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким пита 
е, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам ма 
а и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном с 
под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сво 
вац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три глав 
е јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето ав 
ас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе та 
бара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право 
ред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њег 
ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти в 
ним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обо 
и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово 
 Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се ги 
бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој ас 
оје је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другим 
у па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у  
мио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те 
ј чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућн 
аџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцај 
е он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S 
оњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са  
/p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има ма 
 Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак,  
м оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је ви 
не, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола не 
јем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно уби 
,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло 
 А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је 
арио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица  
о невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрак 
латки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у с 
дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко 
ако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; 
лова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког м 
ога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара 
 види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну 
иња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, д 
која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладови 
ју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А  
не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану. 
он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџиј 
 све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рек 
ости још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођ 
 свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А 
старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао,  
 остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слу 
а поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови 
нам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда  
га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућ 
им радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си  
{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке 
а изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> < 
ојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!"  
 у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у 
она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита 
о се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли је 
 А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она с 
 Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартин 
 баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја с 
а својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све п 
ад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу 
буни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да 
ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служ 
ичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли 
лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице 
?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо среб 
бе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде 
 „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слобо 
а му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" пита 
p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркне 
аши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погл 
 блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчеж 
ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p> 
рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“  
 шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до  
 што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Бо 
: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина 
ек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човек 
војим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седе 
зујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече  
куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хај 
 главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Т 
, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима 
а, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита 
<p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb  
ш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; а 
па теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео  
у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова ис 
 рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти 
у нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p 
 ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске  
и, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје 
О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољу 
 пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад 
рса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо све 
и су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има  
а рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора д 
„добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем 
 не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{ 
ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да сил 
д твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div>  
илића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко  
ти рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Сам 
" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S 
удити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој 
ву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љуба 
ету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па 
т, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда 
S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, 
p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и по 
ини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „С 
 спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештв 
кидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у 
 одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша. 
 села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три  
 се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, с 
 њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше  
зе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као о 
има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим н 
итештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Ал 
 говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом мес 
рио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, 
А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто к 
и цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују ц 
„Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове,  
ућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који  
и је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бис 
 се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој р 
се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, хо 
цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших 
 како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, мл 
жеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој при 
ешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве б 
од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба....  
 наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево 
гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како 
ну, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> < 
, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачу 
не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што 
це моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> < 
ј земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понек 
ахиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али  
питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хт 
тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{ 
 је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брук 
чима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она 
луцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јо 
њи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана с 
о није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од  
ироко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и ли 
з ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од че 
уприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача 
део дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а једа 
давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p>  
ене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али н 
 с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је роб 
 ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и  
ед за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме св 
неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте 
.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване.. 
кну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зи 
 Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шуба 
огаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ј 
е!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахир 
р!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову,  
Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за 
или и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се ј 
Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенци 
ој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те 
наћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапави 
рскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав о 
е и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави свој 
уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки х 
ега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац 
диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеш 
 n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“  
с у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање! 
 одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препа 
познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, 
у обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим с 
не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганс 
/p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с веслар 
ио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за  
та кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг 
p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем 
ри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа о 
 ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог раст 
!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јау 
куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, по 
е. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Го 
ви овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као 
ћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево њ 
 ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „ 
ече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора по 
 на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и с 
ораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф о 
сном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже  
/p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако 
а!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“ 
 дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива гос 
езиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не д 
жа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова у 
.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме уп 
 устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу раз 
ивот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, 
, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S 
 таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" —  
не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви 
екир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њ 
г с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окр 
м!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох 
е упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан  
наест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећ 
а те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет 
онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као жи 
о сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“  
... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљуј 
да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче  
пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који 
лики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се 
ји беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуш 
јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} В 
ј чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме 
го му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{ 
елој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепав 
оји се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ ј 
реча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у  
баиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p 
то, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако саб 
p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн тали 
гу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А 
гоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све тро 
моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њег 
притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко 
е хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саста 
аше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје б 
 се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са  
у, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама!  
с него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не у 
дмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако л 
јући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да < 
воје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на 
већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рај 
раху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог 
нка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тад 
друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онак 
S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози ст 
ор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече 
к из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог д 
 првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у бур 
а, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један час 
нутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала т 
дан на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по 
ста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је  
идим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погод 
<p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уз 
стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани иск 
ргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважно 
даху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се среб 
ивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Ј 
ободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и з 
под огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на свој 
ног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрн 
ра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С  
ше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице 
е мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на р 
„Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда,  
иже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена  
ском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кл 
 две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде  
ајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{ 
во, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном 
уштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се 
једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола  
 Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима кој 
ан златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики д 
лаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с 
страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребр 
руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, ду 
јтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког,  
p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро  
ени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изре 
ан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде па 
 калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрн 
у велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад  
дом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с криво 
покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор  
.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S 
ктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; п 
у његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погур 
спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац д 
жна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" / 
.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењ 
чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргит 
оред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девој 
></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, о 
 платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово п 
овећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са глав 
руне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p 
а долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало ви 
ати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, ка 
ростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор 
ју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју д 
ујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да  
>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољн 
 Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољ 
 срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам јо 
ња и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> 
" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом ов 
у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо. 
ним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме 
че; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да  
 сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја,  
S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни  
вом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски обр 
ој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не  
S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад 
о. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па не 
ака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав 
егедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа из 
ог поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили 
моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да 
 моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита,  
кчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p 
ветлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти гл 
ратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви та 
е урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, 
опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни в 
 очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много мла 
дали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им с 
ства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему пред 
од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила с 
на поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“< 
 је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије;  
ојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени ко 
а, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширил 
астелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, пра 
ајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S 
г с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи  
емља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и  
т иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чин 
већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин о 
чи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У на 
идим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> ч 
, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на 
је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S 
а мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похита 
итеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али 
лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна  
 фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом и 
којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ  
у мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те јо 
а и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим 
нела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад 
 неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шало 
 који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ход 
 до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсо 
ти сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ в 
и троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже < 
мо како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{ 
забрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жу 
>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баб 
оче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{ 
е !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, к 
.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче 
— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео? 
аци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас  
говић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша,  
у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног уг 
свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивал 
„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова ран 
нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац  
 приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S}  
врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад  
ца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако 
 степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> 
ше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју  
b n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Т 
хи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука 
тковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се  
ад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срц 
дном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничк 
маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава  
коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у к 
гледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} 
рејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али  
 шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> 
 волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ 
тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка 
 да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да  
умена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као стариј 
 тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од 
учешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!. 
гама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак 
ца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће т 
 ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у 
знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> 
а у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а ду 
/head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените  
ња!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не 
 са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од 
n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики  
реми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Р 
д што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовим 
 нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ зап 
цаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и  
дамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде д 
адна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац за 
о други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на нека 
офица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љу 
знаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Нас 
.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна ша 
ко је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича 
а пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај млади 
застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} 
ри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„ 
о некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све н 
у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња  
е Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања 
 да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да та 
гог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од с 
и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем о 
/head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У 
 реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Цига 
табла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне црк 
} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, 
итре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра. 
} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакв 
 људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци 
"96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просториј 
па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче и 
ође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ 
м ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвет 
 још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од  
д растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом  
штво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком служ 
учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом же 
ми, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одма 
еким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на  
у, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера  
причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложи 
ветоваше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђен 
ара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цврку 
а опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мири 
ти неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златн 
не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој 
едва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито от 
 воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груд 
о, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчев 
а још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n=" 
 зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом корит 
дјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној че 
ну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <p 
Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, р 
 прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која 
не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десет 
твору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо жи 
<p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, ла 
овлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утвр 
раг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па 
е од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па к 
идећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ  
<p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превоји 
 један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главо 
, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. 
, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог н 
угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџ 
аветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропове 
ва? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она ш 
а мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим с 
p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> < 
, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, 
 су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих 
ици, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вес 
е на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од хо 
ајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду 
а она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? пит 
ио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим  
и: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа  
на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?. 
 гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у  
д жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаш 
рудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зо 
Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже треп 
иво да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у камен 
м.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, испл 
, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" 
ном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред 
d>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину 
па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није 
 пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете 
егати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачниц 
 слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од реч 
ола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда б 
ања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n= 
руле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зи 
Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде 
 Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђ 
 шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако  
ку.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, 
истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и уср 
!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, 
 песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ј 
ш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчин 
ао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рај 
ледњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да 
 делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидина 
.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појах 
 се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџар 
и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробуд 
рица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини 
јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици мног 
мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S}  
ем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни рас 
ако да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно  
го више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними 
ко пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном 
добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мез 
ргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ вид 
своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију... 
о без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју 
лим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и 
ранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погину 
и на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те,  
ако му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе 
и Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“  
 даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку ка 
ерити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. 
нући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запит 
Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохв 
 ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} 
ме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред је 
тва, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас п 
пљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштају 
тедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш...  
кав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, 
твари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као 
воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка 
{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n=" 
њак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цига 
 оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, п 
p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник  
1" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, ст 
 иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је 
ролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко з 
ита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослу 
н сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило и 
 Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје ве 
у робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па  
 још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е,  
и катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко ј 
се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом 
у госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно 
најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена,  
 корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да  
пље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} Н 
да је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози н 
 дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Циган 
 приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом  
тога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном р 
х од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је 
 му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па  
тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са понос 
образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга др 
, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече 
веза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ реч 
ављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у 
дведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Н 
.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, т 
д леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p 
— „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна  
ија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина  
што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једн 
 се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда ма 
г <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу 
на најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хлад 
 „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Руж 
оз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Ски 
а поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, по 
S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина;  
 нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си ч 
: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренут 
о пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" 
лом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташ 
{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемов 
 снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од  
е га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло о 
пред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од се 
и.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари 
 сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „он 
мо за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао 
их троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200 
таницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да  
ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ј 
вот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гл 
миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је 
 !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одр 
је посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и с 
каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте с 
шљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном  
ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као  
ако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа осо 
ше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње д 
атраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим 
још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта 
це опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудр 
шао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико у 
о да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руж 
 се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у о 
не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пушт 
еном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети п 
 ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ће 
неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин доп 
а Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахир 
 како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у велик 
а само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра 
е и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Уд 
ио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све 
величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрх 
ажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би ј 
 која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се  
рским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и велик 
а ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се  
еш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а 
 ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на  
ла!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, 
, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онд 
једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, в 
 као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе г 
 руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић кази 
хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем  
 ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако  
.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претр 
ом да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаш 
ељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга дв 
и од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије во 
одио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није  
ке и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између 
а у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што с 
плаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Је 
кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове проје 
ја му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном 
уком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше 
таф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као  
вездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда 
 <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на 
куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и строп 
 и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости реч 
id="SRP18920_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из  
сте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гу 
аља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата 
ке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>—  
 вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Марги 
ође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “ 
 да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S}  
рпској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који ј 
 као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва 
каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} 
 некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судо 
 уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбољ 
е поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио  
а ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у ж 
ехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на  
> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право оч 
 тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми  
х, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то ње 
 мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им 
 лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу  
 чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и 
а толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полага 
<p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, милова 
но кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој п 
ните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда  
ече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И о 
руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се и 
а помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једн 
ан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се ма 
ећ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћема 
 здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку ша 
а моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стар 
 дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="1 
склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом 
господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше  
ожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се след 
гиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ 
жа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо 
S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи с 
ед, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „ј 
че баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, п 
х усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена на 
клузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Ар 
ренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као 
епо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне ми 
у конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво 
на конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га ба 
д јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан. 
 црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, 
даваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате 
тавише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од са 
бе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на 
кла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапуто 
аван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњ 
то је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме з 
удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној проби 
меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брај 
 овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На 
а је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је  
ађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажип 
ка што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу  
рну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, заг 
ватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачу 
ћ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> 
одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим ку 
амо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њихов 
ли, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној ле 
 има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола са 
али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико  
 одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости та 
ола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха т 
е много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљ 
 од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде о 
че некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно  
е папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и 
а у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно,  
S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ниш 
 тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже ле 
мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу  
"171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље мо 
де милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 
мрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута 
м рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем 
анредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам 
 и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по 
е па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бист 
о јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од уз 
д би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ће 
већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда  
ако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подеси 
есајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за  
викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним  
е у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тап 
ладог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шт 
у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда р 
 маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу п 
} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у том 
м и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Ни 
во да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S 
!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијан 
ри срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој са 
 и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева 
 <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај  
е Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу н 
p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешт 
 се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска 
је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, л 
о, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке 
се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају. 
рца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p 
расан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њ 
оту плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти  
е и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете  
i> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, ка 
ако обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањско 
ренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни д 
<p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Мар 
 види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизм 
њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у 
p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараш 
у ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко о 
војих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згроз 
.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и 
 Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћ 
старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ бра 
нице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „ 
оди да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од  
и убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он са 
 то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То 
 је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш по 
 “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</ 
ка госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па не 
рон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав 
че, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жа 
чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „ка 
ару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти  
гну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју 
<p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе сво 
ита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи 
 сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="6 
а.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких поглед 
оња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе 
бема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето 
 зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко т 
у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једн 
ико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збо 
 понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледо 
 па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чи 
/> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетво 
а не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кро 
и грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се н 
еном.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Р 
 гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходн 
 босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српс 
оким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се  
ве поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старч 
 сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заис 
ељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај  
не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она  
ко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и пр 
 и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></ 
Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите с 
 прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој 
S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвор 
во, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој брат 
а и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је двор 
еба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пак 
 подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени дера 
врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “ 
себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> 
а рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде  
е пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} О 
нда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше  
ви сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ с 
свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прат 
дни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „ 
, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда 
 га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна к 
бимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; голог 
 допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овак 
уго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твој 
нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне п 
ањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда у 
рац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ наста 
 га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифе 
нине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњ 
репи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чуј 
а.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам т 
и му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади з 
в си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти  
како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ 
и ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где  
ко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним 
екин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Б 
} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Нег 
господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти 
свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање о 
рат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окад 
до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих  
а онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих 
а што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала 
окораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би 
онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и  
/p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка м 
} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме 
сти ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом" 
 и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се з 
гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти 
аном.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најме 
иво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу при 
ликом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломи 
 па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада 
тро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од тр 
два чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па  
тве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једн 
ка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост,  
аганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш 
клопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ов 
ко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје  
, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</ 
Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога  
екло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, он 
је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p> 
ога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући  
 ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види проро 
ност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јес 
јкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави  
лечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ко 
само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилује 
 за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубис 
укао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и з 
лонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по  
д санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ного 
љаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте 
га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си т 
 ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p> 
здрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се 
га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина 
вца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види  
и ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људ 
сте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање чет 
 да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и 
ргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пре 
а она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руко 
е свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и на 
у тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцат 
ђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је 
о благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда 
же, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му дода 
е јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за 
век прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, п 
н.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу п 
ом, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу кој 
ти за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе г 
ј подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпуш 
се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости.  
 /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обе 
ме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није м 
ног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у  
ала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо изла 
долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од  
 поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
в, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, кој 
 случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мно 
рач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прв 
као на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној о 
ви Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{ 
х, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут п 
пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да 
 води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрл 
</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико ј 
да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи,  
<p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежа 
ковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу  
е загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће 
несох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жен 
 си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Ра 
 коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнажено 
а наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога ч 
 !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга 
а умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S 
ребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што с 
а, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврш 
притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци  
е од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро  
ожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је 
Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе ма 
екрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се 
ће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и са 
оже да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
 ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине 
да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то 
њена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким 
 једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96 
царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се св 
го са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок з 
} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од 
 или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше  
лично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две вели 
ајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ход 
и је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом:  
араху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанц 
камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда нем 
/> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозд 
 до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара ма 
увају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз  
клопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џино 
а.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до д 
ај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково к 
глој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и про 
ка, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Ма 
о седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут 
S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по 
ху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не г 
ем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице ви 
шта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештв 
ва бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху гол 
 обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успе 
 арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама 
 очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања.  
не!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, 
стављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је  
S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} С 
!“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је 
 да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гро 
о је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој 
ви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини  
нимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај  
="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејет 
а руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да  
 ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџ 
кај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type=" 
ља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакрије 
шава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жи 
ска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ  
 — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потко 
вој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} М 
штоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата 
{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу 
ина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке 
} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па 
 не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S}  
еражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га  
ју голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама 
 и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ 
: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је б 
иде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако  
 <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас 
— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа рук 
S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од г 
нима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо  
стор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“  
у, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S 
S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је  
ргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онд 
ему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не п 
се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се та 
 саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем г 
тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао с 
 све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час  
ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Ра 
витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, 
ођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било  
; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топ 
 по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n=" 
ости.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гла 
а на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да каж 
е и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћ 
 бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „н 
 на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само ка 
у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету д 
сти и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека 
ену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила б 
ах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уз 
вом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео 
ламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од  
дови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов 
дему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на свој 
о, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{ 
стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у 
има, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент  
ови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, 
 то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од  
г с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издава 
а, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатага 
а да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерн 
ида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шт 
иво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребо 
лада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, ве 
 и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод ш 
ену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње 
сетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли с 
са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавиц 
клопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у 
овек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважн 
ис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у 
зила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, а 
е црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком 
 за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари К 
рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се б 
ека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаблан 
урну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господар 
а јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престол 
 веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не  
вољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом;  
им погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; м 
 !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ћ 
да сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен 
аргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена 
ојом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је б 
је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада  
 ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући  
едном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да 
Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би о 
згред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом п 
 је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће  
рсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса з 
 рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне 
 на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула 
и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда дод 
кова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже бољ 
а је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом 
по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Ч 
коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је  
до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док на 
н од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним рас 
 на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми 
 глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да уси 
инуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на К 
ртаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се 
ну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине 
ори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јо 
е, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам  
а јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ пос 
ри руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, пог 
да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не,  
Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакра 
“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> < 
а узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље  
а Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко тело 
хо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи 
д очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S}  
е.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом 
нда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „ш 
инском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле д 
 лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе насл 
ћи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За 
 свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколи 
вој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајк 
е пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из св 
 левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало зап 
осле кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и 
таше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене 
 целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила са 
.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри 
зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само  
 у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Прими 
диже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави ли 
 ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткив 
ође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече ј 
амо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говор 
а ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са  
ећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје 
снама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p> 
е редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „ 
ка осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше  
љно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако  
ги!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, 
 Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се  
узе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p>  
боких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p> 
приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју прав 
ојим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зе 
лађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син 
b n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с 
 Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми г 
сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа,  
зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алах 
кој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче д 
лони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене 
е истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе 
да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце  
„Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну же 
са пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у 
о, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да 
е све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они  
 кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац 
ом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда 
урске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би с 
ед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi>  
дрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрн 
, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри 
 седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред  
њим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се  
господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва госпо 
Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно на 
текоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку  
аџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпа 
 га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље,  
то уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високо 
<p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ пр 
 жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у с 
 и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „н 
се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо 
ду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко 
и од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p 
а вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о,  
уца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај 
омљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћ 
<p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подо 
че Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочи 
!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушл 
оче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — 
зађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и неш 
од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у к 
 Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу 
о и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао т 
p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе р 
ајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <qu 
што маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе г 
ерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти по 
а врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо н 
и се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S 
Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; 
чавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, прис 
 са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} 
 се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{ 
а ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, 
ли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас  
 ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p>  
сна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако з 
и час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њ 
 и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка 
говицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осма 
d="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад  
p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и оз 
} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако 
е гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа м 
 погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беш 
 да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметну 
ј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у 
а, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас в 
глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласт 
снуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна п 
ка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на 
им!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргит 
чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевро 
ло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој к 
у од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш? 
илостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихо 
 од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да 
 гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска вр 
у изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева  
онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто гот 
 за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене о 
е са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље ма 
?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а м 
а не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да ова 
 се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко  
на будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да к 
и поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: < 
ном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом 
 управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на  
мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа нев 
 л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у  
 на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, те 
о сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца 
корим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не сл 
ио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њ 
о више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n= 
 прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већ 
скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рук 
срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, 
ено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на к 
а и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита 
Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, 
S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осе 
ку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у в 
одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказа 
 у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Р 
а, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело  
ote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуг 
 у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаш 
 свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} 
ђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65"  
ак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за не 
по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломља 
 ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „ 
главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија 
p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се  
то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чу 
егне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли  
ше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, п 
њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S 
p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало поблед 
тиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне 
> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита 
 у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита 
јани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити 
с десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако не 
о се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под 
ивен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А стар 
рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто д 
о је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже 
ред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ 
да она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као  
 које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осве 
одаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меки 
ја већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и н 
дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком п 
у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мо 
етиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закр 
у ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше,  
 И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Цига 
о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и т 
игну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ного 
а својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога мест 
еном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад гл 
а место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на о 
....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону кл 
ира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бле 
.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом  
адаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало пов 
анџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огр 
 прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун 
 био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичем 
давати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурн 
и се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он 
бе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам призна 
у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат  
и је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, 
<p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у  
} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек 
иш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо ма 
пства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са сви 
 његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господ 
 чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми  
ецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Ра 
де и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српск 
>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си 
, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да ј 
силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S}  
црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист 
 казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ев 
ети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’  
 једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као 
рите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S}  
 му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвес 
е ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири 
 земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се  
до ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</ 
ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшиј 
 као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја  
ве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи о 
.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро 
} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко простр 
ава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану  
одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да 
кој заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чауш 
оћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде  
мртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и 
и на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван 
ном њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Ј 
окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам сваг 
 <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај ког 
вакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрве 
в и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало сво 
ваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не по 
сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш 
м зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто  
га доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по  
у руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођ 
 небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не  
њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена прав 
у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећ 
 занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се 
оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Ма 
} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} 
ку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има ок 
латка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као д 
ој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон  
 док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми ј 
 софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце 
есну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљи 
p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Ср 
.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n= 
но а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теб 
ка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да м 
p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек у 
 старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца 
 новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже д 
е старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље  
јко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја т 
им!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије  
ајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или ма 
ечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке  
Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху 
ру је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, ча 
ј господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господ 
у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници,  
 ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="1 
ну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била  
 даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветл 
, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</ 
 <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погле 
са с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри ч 
 пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас ј 
ика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја реко 
е; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зеле 
а му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш стра 
 нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оно 
твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед;  
Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио пос 
 обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним глас 
ачка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави;  
p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прих 
?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пре 
ју ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи 
оштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си 
оже тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у 
сури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир 
 <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме  
зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, 
ева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је му 
ма у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p>  
није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јец 
 си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и св 
 у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању  
.{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како с 
. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем прос 
че!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече  
блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Б 
мо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} 
 до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитај 
се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} М 
а славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала. 
 њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се а 
од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и о 
нога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке 
и твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села д 
вао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја од 
уђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећем 
ања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „ 
вице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а на 
Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S 
о и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се  
еше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јо 
седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена  
p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега д 
{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим 
и избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жал 
екри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — з 
у је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини ч 
Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“  
> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прош 
плете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном  
рвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „са 
рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој вел 
ој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, 
 вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страш 
 у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се  
 цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свог 
в:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рука 
ру остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му  
ла да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l> 
Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он 
н као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="10 
рнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у 
епши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко 
е пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем 
као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад које 
игде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су неве 
аргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш о 
и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зид 
а Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок 
музе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{ 
ространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих  
ави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим то 
0_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеш 
 онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па  
штаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким 
 уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столов 
д часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно  
и се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мам 
ад очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срд 
зрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад  
тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну 
и Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Ал 
ост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горки 
оје изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као  
јдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваљ 
но што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни прест 
та убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се 
 ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млад 
pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и боро 
ћ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га оз 
ењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; 
олажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S 
а тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од 
его настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и са 
је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је о 
ли ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чу 
 још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на по 
усти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пус 
аса заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на  
ре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жељ 
ани, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева. 
х подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одо 
два или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„А 
нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, гд 
ла у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, 
а значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настав 
од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари  
смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног г 
ка гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Ис 
многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дв 
ице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друг 
му причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се та 
и кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим  
то ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе 
ду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да 
о, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза 
Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си 
 како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборави 
</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила как 
, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили ! 
на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше 
едну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, 
 је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јел 
n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге 
је и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези  
 и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених  
ша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког на 
и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверица 
ојих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна 
 млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показат 
га рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи пут 
} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у 
}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде по 
и и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш се 
клицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето ба 
 великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, да 
ам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће пате 
 видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху не 
Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, 
 <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачуд 
огика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да  
 и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовн 
идиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је прав 
еком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који с 
м примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„ 
 да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хас 
 вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у нај 
патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш т 
! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p 
споду.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Б 
тина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им тр 
аргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! од 
о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано,  
де Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а  
раљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њи 
поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежме 
 А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци  
лвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збо 
ве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ 
 испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна гд 
ости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ п 
на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао 
ешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не 
ће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да 
здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опе 
 лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли т 
гао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На  
 скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим  
Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ов 
о ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте  
у ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац 
!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино. 
аво и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под  
ст, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лице 
ки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Је 
уке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као 
ушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово  
а; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки 
„бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу ниј 
боша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ће 
г чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрст 
кнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског ца 
иви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју  
таше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> 
рло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„ 
, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић п 
рним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио 
у ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србиј 
 ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата р 
 каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зач 
 и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно 
причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазар 
ан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје служ 
ред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко  
ко :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, а 
то Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „о 
виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много в 
тима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унут 
пре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прс 
ици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам па 
ме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах зб 
мља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шће 
а ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо  
ли, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље  
Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>М 
шанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, пог 
 пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у наше 
хвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју в 
к и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, т 
ла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједн 
и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које гроф 
Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас  
арон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Ш 
и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда 
 твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи 
 посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим 
алира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опе 
/p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост кој 
 ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте 
нути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p> 
.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече п 
тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ладало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху св 
е патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала м 
 лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и о 
 рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на  
 поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад види 
 само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се вра 
Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се 
ници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом в 
 таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето 
пођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из ду 
ва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи 
егов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него ј 
несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да од 
овек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми к 
} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам  
ује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе пате 
, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепо 
и ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, наст 
туживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Ка 
Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледах 
 није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахир 
з гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна стр 
} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође л 
року, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једн 
оја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну,  
 лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобраз 
милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово  
ам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигн 
а тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{ 
прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа  
и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што  
ао самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче 
ба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка 
p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се 
ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече  
— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и  
ш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једн 
ици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса м 
адолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропств 
а госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она ш 
оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако пол 
о о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се 
Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те 
ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за з 
бру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као м 
 двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна,  
 ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="7 
земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да 
олим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара гос 
а је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој сму 
орану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није пра 
ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
м!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех,  
S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која дола 
им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те ст 
да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке  
ше нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју  
м пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p> 
Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у с 
о у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p>  
х меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сеге 
 а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не да 
ала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје с 
Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бе 
 глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{ 
чиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Р 
а нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако 
д идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Д 
а беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега  
8920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући  
ред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно уз 
м не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто 
у Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгон 
, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ с 
 на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по м 
ви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" пи 
ну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га 
е и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих ј 
 чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те до 
че: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Да 
хвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рај 
> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се св 
p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{ 
pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештен 
 тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне  
/> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један  
гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а с 
Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„ 
их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се ов 
н да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасе 
ло спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} О 
оследњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, кој 
...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb  
упу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћ 
ва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам  
 да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је  
ви старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрос 
же!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S 
/p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се  
/hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам б 
жем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни сто 
м, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма  
балу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се н 
мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето  
и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и 
опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његов 
 јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А  
пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек 
ући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах 
{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим 
ског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах м 
ндор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право  
ари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кући 
p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S}  
 пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних  
о стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као  
 господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима 
 свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три т 
а спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше 
у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра  
 значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лак 
ите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А мл 
ш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право 
А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин  
ице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од г 
магање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам при 
се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се 
пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „не 
 знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо ка 
p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му н 
 да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред но 
>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али к 
а змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас он 
ху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, 
ала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави 
 покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Бо 
говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким зам 
ву губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још див 
а, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му п 
а је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и  
ко је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њен 
рац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад 
а и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз з 
b n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није. 
 сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као вит 
ду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ ма 
снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вр 
 замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваш 
латна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Ц 
димента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу 
и да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их,  
 Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга 
омилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже 
ајвишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем сел 
еше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше н 
сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још јед 
на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши з 
е цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетн 
 <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па 
ало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, присл 
двео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту к 
мила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на 
је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Т 
и, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на ово 
онесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па он 
ио кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће ј 
8920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зид 
м пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом бел 
 да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг! 
цирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к п 
ане људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево  
аше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У он 
ираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског  
ини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко,  
алеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </q 
 како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто ку 
е, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Те 
ља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Ка 
два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање. 
н белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама к 
ичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а при 
ћаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица 
да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала  
јим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Ов 
 неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог гр 
му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l 
е троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав  
мо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим  
добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљ 
S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не  
повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од с 
онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и 
ко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик! 
 Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и ради 
а.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од му 
м Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гле 
 ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раск 
а онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па 
 после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећ 
м!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо н 
 „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађи 
рце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као  
м сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичан 
т сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли  
 и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{ 
 у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у тав 
могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и реко 
везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овак 
ешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циган 
рну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву ру 
и знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ет 
ла ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у к 
о, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшн 
јим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div ty 
 се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу ви 
спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху  
тавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од 
 она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски,  
бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сј 
елек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И она 
.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турс 
оде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва  
знам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пи 
пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кош 
ти?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни ви 
нда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> < 
 се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{ 
погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пи 
 згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру  
ико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је д 
ка.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пр 
о сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, 
 челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни  
а како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је 
ода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући  
ди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од ж 
о мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да 
...{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, слав 
а који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре своји 
де, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Марг 
ки поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима сво 
ни ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Са 
ти ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се прима 
срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} 
 ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци по 
n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас 
 тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском стра 
да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да ни 
подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога дру 
тиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и је 
ас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно  
о, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одат 
 И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате 
у.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</ 
један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово  
е, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?! 
 убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?! 
е из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једн 
анише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цв 
о исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... з 
и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не 
 у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се св 
/hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} 
рапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада ш 
итве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје 
жете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпе 
се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Цигани 
ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се ка 
 ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“  
ину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да 
аше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне  
одиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те м 
воје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p>  
је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занеме 
а стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којо 
тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти с 
ба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила. 
ом се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јован 
левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш 
се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну је 
оже да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао к 
по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који н 
ака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да  
 пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица 
то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе  
чи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онд 
 Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} М 
 левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари гос 
тне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде  
ица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече  
возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, пе 
чељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена  
је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како  
скарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне п 
 <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик 
кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају,  
 од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешава 
 си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онд 
нда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и  
b n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} 
ан од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тре 
 топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, 
 сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Гроф 
арисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p>  
је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама но 
ња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од  
има, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера  
ра!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па 
Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше с 
рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је 
исокоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони н 
Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори је 
 са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А  
кад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p 
 тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речим 
аже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... 
офа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око д 
плака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина  
S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или упра 
атила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали 
и се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри- 
 једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се 
вори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Н 
сније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са с 
а <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припад 
сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто 
Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на лев 
е ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она 
пао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј  
8" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани 
адите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам ви 
оспођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад 
; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше п 
 све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти 
младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа отк 
" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше с 
ашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силе 
аш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врис 
нова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ би 
ј дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са  
а, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш 
 које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом реч 
вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци  
иганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже 
е ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мал 
, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то н 
све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа н 
дело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе 
а чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево  
ђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха 
е на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> < 
 поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету 
м истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно 
ељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ови 
 презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше с 
pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бе 
Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, п 
нда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за не 
 ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде п 
штаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата 
снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива м 
адајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима  
а јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво и 
грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „вод 
огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за  
од њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n=" 
о. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кид 
леде као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена  
уку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рај 
 тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаш 
пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер 
идржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Ка 
е у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пишто 
 тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од т 
воју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загл 
азе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се н 
лушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Ра 
бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну 
им послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски жив 
! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, п 
би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обра 
ресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести  
неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања р 
" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов  
о бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њем 
а заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном 
а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво  
о и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Р 
 шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?! 
уљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим  
ребаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који  
ола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће 
 курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сиб 
арчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчево 
> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајли 
где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а  
чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану 
<p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше < 
... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци  
иловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и са 
нда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p 
дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га по 
т од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим,  
 зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече  
 пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда пр 
еплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне 
е да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке н 
може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ко 
ега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима,  
о свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна 
ote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивиц 
уначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих 
е Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко  
нском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} 
</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, ус 
и те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеш 
своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задрем 
ше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, 
 бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прог 
а и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу 
младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати 
 али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи с 
н!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пе 
риложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како  
спот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туг 
це испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком  
!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце 
седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово 
 престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио 
ласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> 
т Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мре 
ве већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љ 
а турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колен 
 чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце  
би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда ј 
а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста 
ном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Р 
 мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава 
јега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, 
и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двој 
елом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинско 
аветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало 
ско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се 
огаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим 
раде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како ј 
Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског ч 
ћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо 
pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и  
твих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко 
ва!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваш 
доше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</ 
од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац ве 
p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb 
Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је јез 
амерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти 
е служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кува 
чком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим п 
јко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пус 
а јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мал 
“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамиј 
који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна  
а младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на 
како чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису 
 води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и о 
би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског р 
че нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Ха 
и ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и з 
м камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан вел 
 да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S 
ан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Мар 
 си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} 
ац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послу 
ј ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и ка 
 робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири годин 
 ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви одне 
у асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Вели 
ако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја за 
астиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брз 
ако да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да 
у не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише 
пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ласта 
 дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први  
 некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци  
е, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподоб 
 даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред на 
S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то ис 
Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онд 
још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“< 
 пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару 
 и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестан 
 Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске  
нда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога 
 кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живо 
 сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а  
атила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих о 
 ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми 
 у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} Пос 
д њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, 
се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од н 
{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога полож 
колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших мо 
огу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који 
т краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ г 
се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, 
ргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше 
 притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није  
т баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „ 
 пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се 
 маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једни 
црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето так 
 „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и 
, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</ 
ано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну  
 која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, ос 
ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам  
о јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би 
ина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегињ 
је шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срц 
ви људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," ре 
мани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с  
аку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко 
 оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе у 
 о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изнен 
а да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и д 
 ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господ 
ити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благо 
ричала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и и 
поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и 
 били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покрив 
ина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне чел 
 чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ни 
бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="1 
наци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S 
еч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим 
да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе ра 
рчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак 
да, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: 
ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше  
о ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусм 
а преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S 
ик давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требал 
 један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Ц 
и насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те  
оворили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код 
" — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лепти 
ничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да ум 
его ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и пла 
ећ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царево 
њаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом  
ладом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет  
зи! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сет 
А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир  
ј страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговор 
ке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше 
га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да вид 
рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима  
вори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога  
а слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слуша 
 зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n 
> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини д 
бре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад  
е свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели! 
 да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јо 
ш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си в 
 сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невољ 
ђу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онд 
 скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није ника 
оград и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, г 
руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше,  
је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах  
иш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </ 
ога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних с 
х.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној в 
 пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да  
авичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се н 
има, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака л 
тон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мрт 
у на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Те 
ником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао 
им воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем ку 
на; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двој 
 тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крст 
а, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинц 
д се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљ 
реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим! 
 је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рај 
{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и р 
 ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој м 
 ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Стар 
их одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је 
ње.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну нос 
ођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то 
ом и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> плати 
г чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш зак 
овци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара 
езовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајно 
те у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви дог 
 се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злат 
бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по 
о наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда си 
ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ го 
 ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда 
вши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видел 
 срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске 
 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препа 
есам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, сво 
 мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако 
 и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p 
ш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају 
 осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати 
на колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светло 
 видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није пог 
самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева ра 
 ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре 
ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих м 
де на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, 
их шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Ст 
 изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, б 
 “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} 
ј?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па с 
с, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјо 
Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него вел 
калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спу 
ше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прав 
прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" / 
 згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па 
и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за н 
асније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их стара 
с си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче 
ир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни  
пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па  
не... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! 
 повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад  
му, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који 
не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко о 
о гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори д 
 се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би ви 
љце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи го 
ац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти н 
 дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{ 
 само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао 
розијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој гр 
рноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Ка 
ете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над п 
 склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полаг 
уди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан М 
 нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћ 
остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља  
, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не м 
она.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?! 
је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да  
 наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је  
о повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Киди 
воја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, стар 
з гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту  
ди откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њ 
ном Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором нера 
душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да к 
 да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, насло 
ицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасње 
ирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни  
дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чека 
 нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S}  
помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем 
 говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Ни 
е заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном ми 
отом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек с 
?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у 
у и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је цел 
љасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb 
том ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше в 
ма својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док  
 се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда поглед 
загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као 
 морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и. 
на сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p 
на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове мл 
 Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не п 
} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму  
 као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Мла 
да је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он  
олубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> < 
ка тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Ко 
о успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласи 
га би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да 
аустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешк 
о је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„ 
и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове 
 срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје ви 
 /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом ник 
у црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И  
е, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вук 
ед мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док н 
ј је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у бе 
тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега ста 
и Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим 
лога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S}  
рски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши 
их поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро 
сне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Ниј 
б једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде 
 знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумев 
едно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</ 
ави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо 
ло прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом на 
ри, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!"  
а, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опа 
емој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још 
озлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна  
о да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постељ 
м тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и 
ита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “  
бо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добро 
га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питат 
де пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као д 
јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита гро 
 у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај  
онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, 
ва чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванре 
 замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца н 
.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у  
!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повад 
гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шап 
д оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на зем 
ега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом пола 
-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите 
оје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као 
авадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. 
на ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што 
ћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!. 
ијем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} 
Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг стар 
> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме....  
а. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута! 
 глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она  
 неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба 
че Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би  
има напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркв 
.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче н 
Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мен 
а терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} У 
 прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо 
 четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви иш 
та мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то до 
да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, 
на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, попла 
да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, ника 
еднемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и ст 
нда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" 
се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима мол 
то бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџар 
рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се 
амо ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све стра 
змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Ник 
роче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да ниса 
осподин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Цига 
ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> 
си толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне ц 
ој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита,  
воту, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи  
орок ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш 
ко вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре 
 n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p> 
ти рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног 
ркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан С 
 зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је о 
ћи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се к 
оспођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко х 
сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди 
„Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш 
 се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком  
е школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је ла 
ако је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> 
ху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и  
а поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко см 
 онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер 
... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, 
 одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у сн 
 драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда  
јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље бла 
ге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја пат 
дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, н 
у у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, мол 
д ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> < 
е Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе!  
ање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод о 
акрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, н 
ргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих 
ћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека 
гледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „ 
са у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова 
хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинам 
ну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} В 
ече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се,  
ана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Ра 
ти.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, к 
а помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата М 
ветогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p>  
а, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин 
p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је 
 сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад с 
о:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало  
склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те 
осиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, к 
ног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне уси 
 да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су 
је, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипо 
ви провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред зна 
аћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></ 
ашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и  
чимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево 
ад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам го 
рса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког  
 ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одм 
ко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некак 
ћању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пу 
су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом 
 већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> < 
и се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита до 
Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служ 
у знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српс 
ру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа 
тво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и 
маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да 
еже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа посл 
о, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот за 
ва остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити д 
ежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртв 
ожају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу гл 
лиже гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слеп 
.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива н 
е ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дрк 
аше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Не 
ач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо о 
аргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђ 
ао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно 
ином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страх 
 оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то  
 која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер  
ли већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе 
{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да  
беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, прод 
а неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним глас 
{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је остав 
ту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чи 
је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред 
p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, л 
ас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где 
сна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снит 
ије чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ћ 
истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S 
ку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправ 
шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљ 
их уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" 
ене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пу 
ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толи 
ла она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Марг 
 ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо 
с, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друг 
не старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благос 
а те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто  
ину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас 
ше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окр 
на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну. 
а те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да про 
м, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек 
некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у А 
и својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив  
е то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли 
 једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место пор 
мбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо 
примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у каме 
ије очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не д 
 сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, < 
...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела  
дбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме пр 
де или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div>  
о да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао мој 
иста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче 
ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чу 
аставица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па  
не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> < 
жбу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; а 
ли.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим не 
дним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику гово 
огаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “  
е живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у по 
асмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно 
 само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној двор 
им царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана 
не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде раз 
 лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Р 
ужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Хо 
ласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S}  
па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а т 
 мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој 
 а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој б 
окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм. 
с бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, мо 
го се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па  
ко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову  
> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Ма 
јдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам бе 
епо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, свет 
p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој зе 
као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што п 
господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Јед 
е стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део њег 
да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби 
ати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да н 
ном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S}  
осити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајк 
другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се јо 
егов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S 
врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да види 
/p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и ов 
слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у 
у и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скро 
о неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје ч 
 и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко  
> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно 
ђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике ја 
амој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је 
а за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на н 
м на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} 
, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у 
аште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту са 
рице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рај 
ки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо заврши 
итивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек  
 из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да ни 
е вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину з 
м с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S 
ла, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усре 
 сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И на 
920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше 
у мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом. 
 бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Деси 
ша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па 
S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{ 
 снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“ 
амузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, ка 
 се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за 
разника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакује 
тити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем кра 
а господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме мил 
јте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Р 
{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо мо 
е је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављ 
ос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобо 
 да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са сви 
кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти о 
е, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљ 
купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу з 
сти у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и  
кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пр 
сао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне роби 
е.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном 
ка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је 
 страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад  
<p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко ка 
“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови  
ад има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њи 
о Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар ис 
итеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше н 
Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али  
 раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што т 
о је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи ру 
рије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S 
еку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се 
оју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, си 
и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говор 
>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме покл 
 иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу ви 
очи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадош 
трахиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих 
/p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он 
вим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, д 
ло па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И  
 не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осо 
аше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и к 
може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте о 
а и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ  
да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека  
уго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитв 
ао војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће 
војој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају з 
 искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће м 
> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш н 
ном заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне прич 
ити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па ка 
кама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Марги 
 ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораш 
да њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни тала 
} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзиј 
 па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на  
дирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ет 
укла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих 
.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи 
а.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се изл 
/p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас 
их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето ва 
, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да ј 
да!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не  
ке молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми дола 
 нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе о 
енчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледај 
стаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мора 
едог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како  
епоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно оп 
овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти реч 
ли, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себ 
 се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје суз 
е ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам  
“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голуби 
otes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом  
вде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине 
х панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се 
њем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ће 
ох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рај 
другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари ј 
>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба 
руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа 
ишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини 
љу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо д 
е хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери м 
орачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме сам 
обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жу 
ече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда  
то задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави 
ехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило ш 
јају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше ка 
 само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и м 
/p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако др 
> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге 
ава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прс 
 од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као  
једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Нека 
ца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Ц 
е Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан....  
а, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним о 
 куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да 
е говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти с 
 <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом 
ти.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови 
успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема с 
, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно м 
ске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и с 
у требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, ко 
а по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те  
есвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразу 
е побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да пл 
 усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настав 
има?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Н 
зговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође н 
мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која мо 
ком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, 
говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут 
ема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што м 
 граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то  
то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их уде 
 је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога  
{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече он 
гова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на 
S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да  
 n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних 
грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац 
пазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јо 
 Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину 
, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милин 
х четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, 
{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане 
и земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму и 
Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узал 
није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које с 
} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бит 
а ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега с 
ајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашањ 
јим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Цигани 
ла није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је 
 јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече н 
е доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа 
 мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше М 
 да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сни 
 капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза и 
вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му не 
и грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута 
ао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама 
 веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S 
, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако при 
никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престо 
кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И  
 јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наг 
 у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је  
 чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободо 
д год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бола 
 у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, 
пода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, 
 да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код 
ије да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи з 
ица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што с 
 бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жу 
а како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта  
} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у п 
!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало  
ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и н 
 да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух,  
се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву ру 
да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега  
огу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргит 
ово.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад 
} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „О 
еразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно н 
има подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом  
ог „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</ 
а усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему с 
јани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n= 
 ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — н 
о рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја к 
{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је м 
а, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где  
 поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме  
м на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој д 
атеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ 
дно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S 
мена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад с 
е то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку ј 
звештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њом 
ли један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њи 
а ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пу 
чеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да  
е би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као  
шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри- 
Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је л 
 се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге с 
руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарс 
е тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А  
“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар 
Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја  
ме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један ка 
ш неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ват 
 Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо  
не боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз м 
то, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на в 
т, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помог 
кате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде 
већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски п 
 Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224 
милу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да в 
неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече  
 предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твој 
а! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S 
ди слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, уср 
е се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} П 
р маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај  
 можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој  
 старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто ш 
че, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко пр 
арко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бр 
S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" / 
"107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу 
е поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива чо 
а!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ ме 
 и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зач 
 намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну р 
ад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вреба 
ца“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе  
а играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} 
/p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко ј 
тног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица ње 
рдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија,  
верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он 
 да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја 
п се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, н 
м што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам  
дба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујућ 
ам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи 
ликих паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, 
у китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — 
ину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Мили 
ичан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје мук 
или, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећу 
чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! не 
/> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини 
ликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јел 
старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> 
а маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и 
на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <di 
и?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p> 
ова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} 
прости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, п 
ве знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарс 
дованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али к 
аву ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита х 
 сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Глед 
патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко  
!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, 
вну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никад 
 посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим 
и о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу! 
и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрен 
знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добр 
рој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мар 
 од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и 
ече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена гро 
е одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би бил 
човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „ 
орану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb  
>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше св 
аше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{ 
 усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У ист 
м куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, 
 и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде с 
 младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и —  
</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш гр 
нак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него 
ити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „ 
ом коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на  
Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p 
у од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" 
заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и  
акнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине 
 копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и 
ећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је 
м госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе  
ну просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су п 
> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам  
ху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се гос 
љно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче доб 
ји ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде  
 буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се п 
овикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p> 
то сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нек 
у ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргит 
 необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје с 
 сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје к 
а све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас,  
 све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на  
 Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</ 
у их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и пр 
животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самр 
 да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ј 
виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш 
постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се т 
пет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро 
и нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко 
, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољ 
, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„  
 срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb  
 Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа 
о!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а 
рите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па ј 
ко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо 
ош лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти!  
 крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибос 
е.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи  
сти ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаш 
што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образ 
и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се св 
и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“< 
></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ п 
аше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дођ 
вори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и до 
о... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као 
се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се  
неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко превед 
е сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на п 
ко треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа роби 
ме божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чиз 
 име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и  
еди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад 
о доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана д 
з образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, 
то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} 
зу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> 
то те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S}  
ошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром  
одски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, ш 
дала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ го 
рише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Ње 
ки.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили  
својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бо 
S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако  
аше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам 
у ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље  
ала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво  
ођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, 
 Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у по 
га народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац о 
т не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да из 
 били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то  
="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S}  
х и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} 
нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе ваши 
е:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добр 
ити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb 
док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислит 
 под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српс 
<pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S}  
 <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаћ 
х је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведе 
ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ва 
едох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!.. 
као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, а 
Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда  
епадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Нећ 
таву, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по бо 
ињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може т 
 намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти  
 слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, уме 
ве што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти гово 
ј двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја  
p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пус 
Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди п 
е бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали,  
.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе  
са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо 
а и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном 
дну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај стара 
?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој н 
 од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Кон 
агано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала  
чи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} В 
акукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово 
ну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не зн 
 Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих  
, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Ни 
јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојко 
Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш д 
а весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас  
овачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по н 
иганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по  
ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ доз 
Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељ 
ом тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од  
Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У  
 његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео,  
 прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добр 
 него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић,  
</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, 
 „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p 
рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вам 
и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањ 
иштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари вис 
а Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој д 
узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, к 
 из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на 
звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{ 
прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се 
о тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше н 
ити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онд 
више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше  
 гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и...  
аву беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворен 
но удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ м 
ле и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, 
иде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољуба 
е на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине  
и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке. 
зе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, 
 самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p>  
и, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Да 
тра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо о 
гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да 
 <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витеш 
} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га сн 
 у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S}  
а.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе 
ила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђ 
, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може д 
колико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не оставља 
би их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Д 
 неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Не 
 лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.< 
рица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је 
е тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно г 
 селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као 
а једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону  
еда у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја с 
узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим 
ирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на  
е усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под 
грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од који 
па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гл 
у и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила  
на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p 
 погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин н 
сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „н 
јте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину одне 
О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{ 
>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијаде 
еленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном  
p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к  
аше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи  
 се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из ра 
ше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом 
 да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко не 
сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бле 
а завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских п 
 средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила 
вој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и  
 гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче 
и за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све  
сле тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n= 
аклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан неве 
о џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз ра 
нутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен  
 к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледал 
ашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него нек 
које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би жел 
огачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удар 
рофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме се 
ви орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљу 
ед њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом са 
 </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно уда 
ресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Ма 
аса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачк 
их и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине ка 
ндову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу,  
ириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Дол 
пред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хлад 
озденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, 
ченост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више  
диже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниск 
та.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну  
ад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили  
} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју ни 
.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена 
када дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слуша 
 босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који с 
еисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слобода 
не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу 
 неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских зла 
ита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота јед 
последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају на 
/> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није мо 
ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано 
јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</ 
ао да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо,  
м у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, ка 
етињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није сл 
ао да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред 
и у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да м 
оглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </h 
е хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска  
тена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирц 
јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ  
ви путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гле 
 у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> 
кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S}  
ро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни  
а у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти з 
бни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Ал 
 рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она 
ју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лај 
е воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да р 
лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се за 
 да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упит 
ти и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти 
јвише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а ко 
задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и  
 саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се нај 
погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и 
в из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S 
...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које 
нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче, 
ко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се  
и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, 
м обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице 
ђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојиц 
био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек 
 не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња,  
 свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од јед 
е прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се завет 
че он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни 
ликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто 
S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоски 
 и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да призна 
„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од  
 ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њ 
!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе н 
; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са  
уздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви б 
“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи ј 
ду жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад  
и казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником каза 
е може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа 
ћ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не 
им мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљаст 
 то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац 
сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека по 
="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по  
> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушк 
носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихва 
двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.< 
са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="c 
ка вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људ 
Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немо 
S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрве 
шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су о 
ту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Ма 
ављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“ 
 </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад чове 
акну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе к 
<p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога д 
 глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето  
и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S 
 ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господс 
лише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше ш 
 се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не  
ад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n= 
а се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као  
ајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да т 
вориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онак 
намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакв 
 ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после 
своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову 
} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу и 
</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па 
атка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу св 
pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе д 
 мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима маче 
оје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресе 
као на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да  
и силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству но 
 ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} 
b n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и све 
аху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништ 
 је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умр 
о је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац  
како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од сан 
 на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! 
е својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као зг 
 Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! ни 
тити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се 
лија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац 
је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леж 
_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Н 
?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>От 
м окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" />  
ом у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место 
 шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох,  
а запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде 
 "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жен 
 какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да 
ица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав млад 
Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепав 
?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</ 
госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад ни 
анет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога 
овараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мо 
ди да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да  
па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} 
и гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мај 
же да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је  
и витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје 
ога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полаган 
е, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бо 
о копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с но 
е и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и с 
ин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у плани 
да и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по н 
брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помисл 
 па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двор 
.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што с 
на и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свим 
 да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“  
.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад глед 
Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је  
нда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се  
визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде ш 
рећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаш 
лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша з 
лаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно,  
ј доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше 
"78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да  
око.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирни 
 талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те пос 
жњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хије 
сми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице сво 
е од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ва 
ну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и о 
у се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад 
а њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, сам 
.. та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца  
, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу св 
 два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чу 
но је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... мла 
ре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу н 
тву сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој ст 
ом двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није 
боравио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима к 
еш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска вес 
<pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде 
како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне м 
е паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и пове 
сити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па он 
олубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зај 
!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго 
раше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути. 
збере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једин 
а су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало  
 ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div>  
га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњ 
д нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре  
аш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у 
моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Ра 
 ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији 
 рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и сви 
ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се се 
 „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће има 
еса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за с 
 беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесому 
нела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на врати 
аву Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не х 
јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најп 
пасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе 
“ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него 
ршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбин 
колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„А 
е и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој 
ије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <mileston 
у песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио 
ом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчав 
 понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Цига 
и ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-се 
„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Ал 
гута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад 
 и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што н 
 чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу  
У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њи 
уцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски с 
од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Прос 
опај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих дво 
дмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ? 
риснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја  
S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш  
, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођениј 
 да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо 
лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се диго 
ну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити  
 <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек с 
Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Син 
прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осра 
и.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и 
ије слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнат 
и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као 
 прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила д 
!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узро 
</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се н 
/p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с 
њала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај 
, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо с 
вих новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каж 
о нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на 
ке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онд 
Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треб 
{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита:  
год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду  
ко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Кам 
на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по ком 
ест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циган 
и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копљ 
Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа  
аше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима св 
роћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код н 
а понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога да 
о.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сиб 
 верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб  
осподство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би њего 
 него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до 
 не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по 
е прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убрис 
је, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он ок 
е горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам стар 
 имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чарда 
 једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе 
 узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док  
рате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми ба 
зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда мо 
!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, крену 
е завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да  
 село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи,  
мо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја ј 
 имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да вид 
/> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викн 
чицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на зем 
тио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цар 
д Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па  
се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “  
Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} 
о једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} 
да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — с 
ки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу 
о, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опе 
нутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p 
 се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на гру 
ницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко  
ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Ј 
тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широ 
о лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Р 
и два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p>  
Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову пло 
„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Се 
 од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте пре 
Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости н 
дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, с 
 прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цел 
авна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном ча 
ем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрска 
е остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч 
тну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи једа 
и Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац ум 
ми прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује  
ехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш 
уза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет  
лови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики 
 Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне слас 
сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} 
на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да и 
, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда м 
од атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од с 
е моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо  
и и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина јед 
клопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћ 
аспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гле 
хвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке ње 
 одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице н 
и Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под п 
 Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће 
анина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакош 
еше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куд 
ина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно т 
но куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ нар 
аз, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин је 
ом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, м 
колину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гр 
 напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто  
/> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им  
 му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n 
ва!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у к 
 Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе свој 
гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињс 
!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="c 
 роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дуж 
на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви по 
мо узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали 
аше од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види д 
реба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се рас 
то је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да 
нио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвор 
се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако ниј 
видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ 
авцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо  
теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви тр 
иву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој при 
брних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли прити 
прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div 
 отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори  
се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву лас 
} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет 
 ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ 
ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш  
удри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Р 
ше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми  
љао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је  
да у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су 
 „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има н 
ш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да оста 
ац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ев 
</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опр 
че!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си 
„У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде 
 помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов чо 
 своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајк 
, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ак 
а је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што 
ће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n 
Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ  
има, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина 
дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не поср 
дим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског пош 
у — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лез 
е моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораш 
ећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“ 
p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси ч 
и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се в 
ако видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима 
ља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја  
 Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} З 
ом од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.. 
вима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они би 
и рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на зе 
 онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој 
м и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох п 
кули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш 
бљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и  
S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бо 
 ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „А 
м ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се ка 
на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш  
pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столови 
разом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ  
емо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добр 
е бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми 
> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и ха 
 <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млад 
 ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом 
/p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, п 
рније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога  
рећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно 
шавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не  
 па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ 
 са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет 
ју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми с 
ота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сот 
мо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем орт 
а и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S}  
Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен. 
говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погл 
дари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.< 
ела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде  
аве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p> 
 па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза н 
 ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} 
„ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она.. 
ем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини о 
зваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље јед 
ушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика не 
је то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове 
као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творја 
 своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је  
а је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамида 
ици, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двор 
 Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по стр 
доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Д 
ad>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече и 
едне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни покло 
квим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба  
 и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и д 
 акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границ 
об оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се  
сне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад  
{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред 
не љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам  
 ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали к 
ђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецањ 
 његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе 
на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну рук 
Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гас 
 поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху,  
 к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржим 
 „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“< 
циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод 
оловину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали св 
Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... 
 да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она 
...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пу 
је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је ова 
а, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p> 
пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко пр 
 га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека 
 је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу  
ном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S}  
 је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоће 
ева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадо 
 Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом к 
е ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобраз 
 а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи 
 боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Ха 
="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак свој 
ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да но 
не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји  
обра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да  
 дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вам 
совке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S}  
{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу  
" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с то 
а пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који 
ушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се п 
а видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града 
е можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало 
баницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке  
воју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарс 
тује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пе 
е преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правц 
 сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Н 
бишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитив 
и јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде з 
ом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{ 
p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже 
дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из 
<l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе 
је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Н 
ви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и  
 тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих  
и од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући  
од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онд 
ело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који  
ко за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" 
и што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих. 
, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади 
одину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на с 
обром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај 
великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећо 
не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p 
— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} 
ћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад углед 
{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и неве 
 одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапин 
нутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!... 
у на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> 
„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед 
а, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило ка 
ој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, 
„Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трун 
споде.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по и 
рколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши 
..{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!... 
а онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а узд 
 и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb 
ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Ту 
еразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свог 
о гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <p 
p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасни 
, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба 
рише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за ме 
ре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, до 
 од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго ис 
спотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије 
"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио л 
утило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се 
а настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна но 
е и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе  
свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и  
ад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да  
гита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће 
ст осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Б 
шта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад с 
одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и 
дан часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p> 
 својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме  
 да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше  
едном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање  
> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што пр 
 ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо  
ма и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала с 
зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква в 
елео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде  
ad> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњ 
 n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Че 
ен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје ру 
павање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и ост 
и чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се во 
а, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име,  
жа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а на 
Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита 
риш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али сам 
вно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље,  
_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила су 
> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекир 
чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле кази 
он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу 
 четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети  
 падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Др 
на твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Ра 
господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога по 
подина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо в 
лов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмен 
, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чува 
milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред к 
ли муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него 
екић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од 
и чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месеч 
о смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало ср 
{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p>  
ику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме ни 
му мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистот 
арка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си 
ала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за сл 
е главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузи 
 Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а 
ујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове 
 Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l>  
 и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи н 
вао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени град 
 рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ва 
ава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да 
ја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком так 
>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S}  
ашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђе 
 кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то там 
рских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га с 
јко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар  
 Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је мо 
 дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџа 
 натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз 
аних Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши 
 Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила н 
ам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S 
Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на в 
очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, при 
аним шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са по 
pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог  
 <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхће 
осила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаш 
хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и тв 
неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или  
ебром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од среб 
от Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина 
стави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми с 
лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилик 
четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образ 
о из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају. 
 жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље,  
 буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, прокл 
њеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима 
ли ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај  
густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапам 
ње понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а 
оче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше раста 
/p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше  
е у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="6 
а саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орло 
ачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше пос 
 рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре д 
икама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки поз 
1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у дво 
е душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Е 
се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани 
од земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам  
а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бис 
из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ 
усте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао  
у у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане ко 
одиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{ 
и и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврст 
сти, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други ос 
не, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већо 
овори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онд 
елу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка  
села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има 
ра.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања 
али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрек 
 од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да прон 
заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо по 
 зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, ни 
 малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле  
> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљк 
да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div ty 
сланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p>  
нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, 
им спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели ру 
а доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у 
х, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није 
 А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лиш 
на и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корача 
искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад 
оврсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив 
ица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме пр 
S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходн 
дити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да  
са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са 
м некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја е 
ње четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{ 
овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у  
мболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до и 
скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, з 
} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поло 
вома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ < 
ива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред с 
 Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотл 
ом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише с 
ора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најл 
зе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из об 
ао да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је 
ачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у  
у и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли ца 
и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија 
а светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Бого 
еким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њ 
 ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики 
е.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећ 
 велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман 
јима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да д 
оље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} П 
е беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у же 
 n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на нај 
 Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога  
 Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по  
рво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала  
 и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговор 
понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, 
е пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко о 
 ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче 
 камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена про 
 се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У 
ече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све и 
p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није 
т да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправ 
онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо 
еодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га  
оту!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево на 
онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горњ 
чини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прис 
својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак беј 
 су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог. 
на сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветље 
 од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих вр 
водом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко ког 
.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154 
> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космај 
нила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде г 
а што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару 
онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше 
помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројино 
дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са 
г ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекид 
лађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n= 
и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад ха 
брава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући 
јус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мар 
S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, шт 
p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну 
па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „жив 
дисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му 
имо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепо 
јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је в 
ожеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо  
о, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка  
 је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку  
ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 
 је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која  
бланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања  
а колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се  
потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану  
 пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Нег 
уће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од д 
и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А ка 
аво велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, јед 
олазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гом 
 столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очи 
им и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица  
х да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу сте 
ајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша 
аргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} 
 своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су 
pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ гру 
испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног о 
-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше о 
гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</ 
едају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су нек 
це јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и из 
 од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — 
аргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да  
на ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S 
да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше  
 тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари 
та у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређа 
а ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стаја 
оране и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у 
не.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим  
а четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{ 
а велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Ба 
 ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" / 
 Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше понос 
 на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове т 
е него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда  
 са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њ 
м турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју  
ијатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују:  
} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} С 
са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на 
ном, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокри 
ше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред с 
спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да в 
х цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зрак 
оше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и 
 „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај! 
то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде х 
а ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни  
о сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да 
</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од  
, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави сво 
ор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био  
 уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било 
мања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и оп 
врђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима 
 неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбо 
отрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже на 
шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам  
светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно з 
ће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ 
и:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Н 
и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> 
а је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све 
и ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, 
како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милиц 
штво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и он 
м, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана как 
ко му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила д 
.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у с 
ња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теб 
 и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Тв 
тид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твој 
да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти нека 
} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне  
си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече  
де, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се гр 
ко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у  
и овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се о 
— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А ш 
гама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле сл 
с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, т 
е од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припи 
мноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зов 
том, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке ш 
кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуш 
капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве 
о у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад 
ли без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није има 
 смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво зак 
о си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погас 
њави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не 
 ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једн 
богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и  
е и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и 
Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и најве 
 јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити 
 <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци из 
ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој зе 
 спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопље 
мбил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на дес 
и причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натра 
, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на  
ј!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</ 
вај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај  
еј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или она 
човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклук 
ћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" реч 
 ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ 
и калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p 
 народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је с 
да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то 
ја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за млад 
се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те  
азати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чет 
вараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна к 
, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад ов 
ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, 
над овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва ко 
рна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сло 
 да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо 
о изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише  
group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div ty 
roup" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <g 
 срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> ш 
гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубм 
ије ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко 
{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбин 
е могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским л 
roup" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb  
"SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећи 
де у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику 
пад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од на 
згодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево 
S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, 
од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустини 
е благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали т 
тамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али бе 
 речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="18 
у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходни 
па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпо 
 Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, гос 
 „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрдн 
е.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини  
{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их 
.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени  
запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вам 
уди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо бил 
 знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она б 
о.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те је 
ним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Ма 
амога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одг 
е тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; гл 
ђе, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, зан 
оше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга 
већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној ко 
драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићено 
>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе  
аше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.< 
дник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше  
мо!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама! 
рије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од двора 
ма и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се  
 сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са 
, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова дов 
 ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како  
 она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још н 
 погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} 
че Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборе 
лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох  
пали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ев 
гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с 
} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском пр 
а не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше  
е, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" 
Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не про 
ита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <p 
ољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене  
} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, 
еврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још 
д Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом 
и у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У вел 
кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше 
} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку  
луд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку  
ло је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак х 
ико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави п 
бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твој 
 твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече 
 при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју гл 
неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па о 
ј молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспото 
тре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове 
оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу 
а и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева 
у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син  
гита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </ 
то кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду 
вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ћ 
писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, 
урађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, по 
арог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у жи 
ати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, кој 
, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађе 
ажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, 
<hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја 
хим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су сан 
а Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Марг 
 па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Ма 
елију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ ре 
г. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и  
S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала кру 
чевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно. 
и се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} 
их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а  
н младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па по 
.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста год 
баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости  
своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> 
ако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан;  
д усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплак 
г вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Пра 
, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као б 
 ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!... 
е зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја д 
 А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и 
ма кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвој 
 Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе  
м разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере б 
у тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к  
к Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људ 
е збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутр 
и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми  
 Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, н 
де с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на  
их залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, ву 
ог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу 
штеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прст 
тијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега. 
S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој 
 на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређ 
е тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани 
Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. < 
шкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од ж 
је се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе  
ије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет 
о срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске  
 дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, н 
 да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше 
, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била на 
и <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.< 
е њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао 
гурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик вод 
рвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На с 
жности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било скло 
 тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисн 
е разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен 
и.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На гла 
ћи, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху сво 
н, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је п 
да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S}  
невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" x 
е Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и  
 из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не нос 
сине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске кол 
ија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црн 
д вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах,  
 — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> < 
м на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четв 
ао да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над ње 
аргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе с 
ојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти,  
преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Ц 
 више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке  
ико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мисли 
 знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он не 
рости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којо 
бом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> 
есе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече  
ећ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико трену 
о не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хв 
 удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти  
о где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гро 
ивено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрос 
естра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде  
апине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А тре 
о, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циг 
на комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да 
осподе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге 
ли !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао  
ју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} 
ре.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога дв 
часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И 
а из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зид 
штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила 
0" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све в 
{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотс 
авицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда пос 
и саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног с 
овчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје 
уме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре ок 
; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и буди 
оста.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <p 
е танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао 
гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе 
трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, 
 поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет  
е већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али 
је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену 
{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна 
ку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати д 
ко чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Б 
ди један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> 
овице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све је 
ину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим 
 Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лага 
и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу ка 
бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом 
рудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце њ 
че Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ков 
мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабо 
 један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, 
ући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио 
 руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Прв 
ињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к те 
остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно доко 
 гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један  
ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја сме 
повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и та 
 сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али в 
рце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то у 
“</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш 
d>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му 
олуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни ма 
о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја нем 
 Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не д 
анинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други о 
гурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком 
ност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући,  
је у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{ 
осто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупа 
 као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким 
и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би вр 
 красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје 
аше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, 
 ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда 
адаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким  
д себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављен 
аму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницам 
е?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, 
дито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада р 
 неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p> 
/> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцим 
орала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим  
о опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек р 
енице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„ 
окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно дес 
рац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глав 
 је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит,  
н, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет помери 
е ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незг 
 ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њ 
 пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху  
а руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> 
е правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда 
гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чу 
дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господ 
пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим 
да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину 
p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чут 
вај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици 
 је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зелен 
а, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце у 
S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену свој 
човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас  
 столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па о 
 хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за 
то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на 
ш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, 
еком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p 
еше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по 
а се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидн 
их да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка 
 да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а  
 бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика  
араху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко пате 
 змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај з 
 на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само ка 
амо осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео  
ап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не  
слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом поко 
дежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим п 
оф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с ки 
 „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и м 
не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном  
р, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као  
</p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере  
би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумел 
красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушба 
 добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја 
а кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом  
брни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири  
клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево к 
стиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног 
пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти м 
воме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! ре 
е тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130 
 наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала 
... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и 
рабрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике 
нима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно  
и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! 
ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о 
ебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p 
20_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне 
и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти с 
 јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како он 
био.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога госпо 
рави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим ми 
.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врача 
 причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је т 
 Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци 
 писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а  
наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у см 
витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само  
добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p 
тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Има 
д овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог дец 
са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем 
а овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво  
а Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Св 
ам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витеш 
м, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S}  
 и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са 
сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то 
нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на  
 право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се  
 не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше  
/p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па  
у Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо е 
 да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти т 
х ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S 
а се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице  
бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, зап 
 шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе 
по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је 
извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} З 
е посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од благ 
атвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ пр 
н; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доист 
десише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије л 
рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си заст 
н мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и  
еш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом  
о суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?"  
који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз дол 
степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени рого 
Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате 
ап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црв 
а си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде 
а девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звез 
 „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти б 
оје вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том 
head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је 
 дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесиш 
е и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ р 
 на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти с 
је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих  
араван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда 
ако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ва 
Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p 
’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава!  
S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као 
српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могл 
.. немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да  
један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у  
 чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p 
е гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само к 
једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И к 
е <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му  
ерни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали  
аје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек ј 
аћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко....  
ваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити 
S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек т 
у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била  
ира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз т 
рно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као  
 на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих осед 
гу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помиње 
ли кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шт 
уда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиж 
е Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе  
е.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, леп 
воју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавиц 
е Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> к 
ет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану 
На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хт 
ајближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече 
резне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p 
 О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и к 
 и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар 
ободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од 
оже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица 
> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмак 
ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише ба 
мо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао  
им и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ 
 говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с н 
 дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдет 
лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну п 
ме ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човек 
чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњев 
 се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз о 
чудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе пате 
 су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господи 
рци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож 
евима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њих 
 сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „нем 
авних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад  
д жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам,  
 Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог ника 
вала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку.  
 сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуч 
ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га пра 
оја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан 
ишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па на 
 као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у  
.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици ко 
l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косов 
 један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначк 
ше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к 
 младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да 
и велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких 
ладу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака;  
х, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и приве 
и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразгов 
ка владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и м 
ините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив прв 
 својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n 
окорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну 
стаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог 
о му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и  
а се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред цар 
и твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу 
оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казива 
 од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова м 
ар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазби 
 ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну 
к је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе жив 
ево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забр 
осово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око с 
м дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може 
о као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у 
ем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах 
м у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узај 
јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окр 
њицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да види 
у, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело 
 мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb  
да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се  
е мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаш 
/> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па ј 
јемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мал 
ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S 
аше као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори  
х вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата бе 
и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком у 
 верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ 
а седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75 
им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> 
пу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче 
 срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Р 
д мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој мил 
е милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда 
ном кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде изв 
 једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми  
иђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{ 
ема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе  
кочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ з 
жу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето поз 
ај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегени 
своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> гов 
еч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје 
кнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која ј 
емој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо 
леке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мно 
м, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама д 
м колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин 
 га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не см 
здани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њи 
склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А  
а мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда не 
его опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка 
 не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мис 
ије и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи 
азиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — свак 
ат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једно 
ло пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на л 
да, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она насл 
ога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те п 
оши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких м 
тивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са 
 која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завич 
 се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао 
у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да 
о узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, 
тијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не 
ју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивош 
ем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у 
рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако ч 
ате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је прос 
 робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му 
дило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полаган 
 криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је 
„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу  
 се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На  
у, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„ 
мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке 
о вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме! 
 жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај пл 
имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног  
г иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаш 
} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у нек 
х у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин с 
у <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“< 
 Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p>  
 поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и 
го да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда  
еће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако  
p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, 
l:id="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно,  
и и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над нај 
за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није  
остиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме 
вицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да 
="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена така 
ене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од гр 
 са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двој 
ад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од  
 у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика 
е.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофиц 
е, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свира 
чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо,  
не, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ 
ћам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност с 
самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то  
{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га 
рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде н 
 некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене б 
а вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно  
е заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} 
вену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ цар 
Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p 
ела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били дв 
н дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запуре 
своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљ 
 грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „глед 
 и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек 
једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n= 
и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се р 
и хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, 
 столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ п 
!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково. 
а висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159"  
 из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже д 
и обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па 
главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики пла 
аш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Ј 
једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три 
птар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> нема 
нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па ски 
блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог у 
<p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Беки 
отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ва 
о је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка  
; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду оти 
 часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка ч 
одо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво 
р Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>К 
 Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „А 
!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се т 
егови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расин 
а; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с он 
Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамо 
уго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудим 
ли, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак да 
.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког дру 
већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна 
је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који ј 
вито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срн 
 n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Мож 
ардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину. 
икне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а н 
>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило  
 Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себ 
 n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, госп 
Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Марги 
и.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две годин 
зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што ј 
који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога ро 
n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег 
ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрет 
тем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном из 
 и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> < 
еко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђ 
ви од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвен 
а, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Им 
...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Мар 
асла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана  
много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турс 
узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Мар 
ребати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> 
орње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као окру 
 целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља оч 
ш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан р 
ди, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танк 
ју.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад не 
видно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака:  
е гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у нај 
овину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него  
м и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је т 
ренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како 
тко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња д 
олину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на 
ан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и 
<p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" / 
 тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну м 
стећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапуто 
ђо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Тура 
ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш  
обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа подели 
ешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну  
ладој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу 
 младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и 
а и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с в 
 децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва 
жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се осл 
жа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да  
 видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има там 
драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, 
м, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света 
огу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да  
 још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам ка 
рети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се  
гледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не з 
срећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по ле 
смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да 
 тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Глед 
сваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога  
вице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </di 
 и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно п 
и, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и  
ко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за  
ачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде  
дно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој ч 
врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и  
чи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче 
има, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под рук 
ече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну р 
ски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Тур 
д самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ни 
ог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је  
ачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А 
 рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где  
говараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрек 
и пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} 
 !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у с 
p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ реч 
 да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мој 
p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p> 
енутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и о 
/> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од 
 посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128"  
стао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог 
г, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n= 
Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где м 
да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта  
ојим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да гово 
лиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу 
а као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Бео 
л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко 
када младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта 
 млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко 
ад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" / 
{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <p 
 господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и н 
и је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми 
пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене 
ове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно ср 
 баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говор 
-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да 
 гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајк 
ко младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прих 
ре био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздр 
оре где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, 
 не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако 
ше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје  
дија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Марги 
о врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудно 
тних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У дру 
владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз  
 шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је 
них крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона 
ар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и  
b n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само  
 стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ  
га у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу 
} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло б 
мао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду 
знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њим 
ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А ка 
а твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} 
има нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта ј 
грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се 
нком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаш 
еда к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прек 
 Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше пог 
е и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека 
 стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти погле 
 на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да ј 
ма, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па сит 
м да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и д 
 сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изво 
милице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око ј 
ад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ов 
вијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе  
.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис у 
е јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу  
це своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред 
ине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног 
е обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш в 
олског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p 
речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо  
о и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, јо 
еди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у п 
 је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена руме 
 треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави  
а песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадах 
“ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш  
ан чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <p 
мпир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па он 
иганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа насту 
и ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његов 
nit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </ 
е руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна ја 
 испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом над 
само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде кон 
кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше 
чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху 
еху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средин 
 своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда с 
е пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на ко 
 се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме њег 
огледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је ду 
 заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало уми 
вори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена 
ише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече М 
 Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Марги 
е готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И 
е Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за т 
 коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно 
д себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети 
чи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се ж 
емо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А к 
збуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи к 
 невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми  
 старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Ка 
винама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји ка 
одо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране С 
де игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме е 
да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје 
ено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један 
мо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас 
, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ т 
ита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно вик 
 седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих ул 
их, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те  
но као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Ма 
Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по но 
за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, от 
 које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим 
ј теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дуги 
екла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплак 
ље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуца 
 сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поре 
 да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-а 
атицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да с 
ла је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрам 
ом главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара гл 
исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и св 
у овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубови 
ли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест пр 
ест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих врат 
ојих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела 
пкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац 
сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав  
збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше зе 
ету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их поди 
109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и не 
пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каж 
се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убру 
> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше < 
Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„ 
дини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен ун 
ом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију 
 овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак 
руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје поди 
утем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S}  
ојим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</ 
{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, пост 
а.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза изм 
Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих  
е позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та  
га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га 
 три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div t 
м нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмач 
 није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугач 
ту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати сво 
ype="group" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" />  
утица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше р 
ује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац 
све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква  
у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад с 
 крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог каме 
, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за п 
 него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху ко 
ад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter"  
о очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођош 
“ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријате 
 руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно р 
Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељач 
ај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лагано 
викује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пс 
бом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, и 
аг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам  
 се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој д 
јаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита ша 
ужбу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска 
ан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку  
адоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван погле 
аклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у  
мено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчава 
 да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота 
таше <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао  
ргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њ 
ене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега пла 
га, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи  
туру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташ 
ра, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чу 
ачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе о 
оме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гв 
а би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта  
ами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p> 
ви прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи вод 
, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну в 
ве угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато  
{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногам 
им наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху  
се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пре 
ј туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист п 
самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута  
пет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибиња 
теза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S 
јкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу. 
p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом  
пе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да иде 
и и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико т 
а длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у исти 
па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије.  
 њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако с 
е наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући оти 
рљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз ко 
 смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам зла 
третну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе нек 
у прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста ја 
ио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок окл 
 бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рај 
вати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста о 
 бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече 
се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас 
 Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Ов 
рица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким  
 из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у  
 Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега з 
; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли 
десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добив 
ренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n 
еше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој  
и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се с 
им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног б 
ек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би 
стим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стр 
 <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n=" 
м или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ов 
е висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред  
захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју  
е спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и  
мишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи пон 
це Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаш 
е би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше,  
 за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе  
уљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па реч 
 му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља 
, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурни 
 Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се уко 
чаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борб 
ој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита 
 Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице мо 
ем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је 
 пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом не 
<p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које  
ање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву 
цање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући 
јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рај 
ванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да об 
невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S}  
ужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине,  
том небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда 
 столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па  
х година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млек 
од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па м 
м, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање 
ајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> 
 па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на к 
а од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше  
од трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у дв 
на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, 
а Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сва 
стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, помо 
> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима 
на, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сам 
опцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина! 
b n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван т 
узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у 
 ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје  
 ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој бе 
о ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам 
очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно 
црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, 
о густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која сва 
се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и ка 
е. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам  
и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста св 
оњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је к 
="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле  
е усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји  
ло не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мал 
ашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и  
<p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешћ 
 стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога ди 
јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јо 
аше саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човек 
исте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чут 
и паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дох 
ао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену по 
без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с  
да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} С 
у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икон 
ослу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S}  
е, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који 
вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу 
малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је  
 Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега  
RP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раставља 
/p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић о 
а је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију 
рац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, насло 
, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном ка 
 челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на 
о си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...на 
арог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним п 
оле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ов 
нде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити ору 
а у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаш 
Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била  
се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из 
града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само 
јаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четв 
ећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца њего 
а кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо  
све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморн 
ба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину п 
овора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у  
угла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца н 
ше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не пр 
 сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S 
илова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе е 
е на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онд 
ице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох реко 
> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља саст 
те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће  
т ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном  
Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па он 
*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела  
 кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самом 
е, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и  
га мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима на 
би понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старц 
а и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше 
е би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се прев 
боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом 
 си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљуби 
о десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} 
мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не з 
ви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате как 
“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њи 
р на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загон 
бив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног  
ручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту 
нању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и под 
а тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и по 
} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога 
опљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рај 
 као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Сед 
е у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз у 
тина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је он 
поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе глед 
, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у сре 
оз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се п 
} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дво 
и, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив р 
нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег  
/p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" 
ан други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се  
 цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуд 
 мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са  
.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него 
 други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи 
е мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S} 
а спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> < 
но тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а  
 црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А 
да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша стру 
 Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно. 
нам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбул 
.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту 
их на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад свр 
> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред  
</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој 
адифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених р 
ивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би р 
црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него са 
т свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни о 
дубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогач 
 зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш 
ше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Б 
„ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све с 
теде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко с 
кога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатк 
адна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам 
тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од један 
за и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те посл 
"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поч 
ву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад ги 
рт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја те 
 се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у не 
о, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Све 
ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли  
 ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерами 
рушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с румени 
l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је 
ули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се о 
ц Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупа 
 ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста б 
 те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, к 
стре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> < 
.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један т 
сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> 
о повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока! 
.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста  
ати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: дос 
у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да сл 
ло; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор од 
ао сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти 
да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један пове 
тас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да 
урчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведо 
а: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у оч 
ишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су госпо 
оље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда ви 
 Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“< 
ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим:  
уд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не  
 не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног 
м циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ 
 у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! 
ем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. 
 верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун 
а по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разуме 
огу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за ср 
ла је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми 
рног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S}  
уташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и сво 
је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу н 
 усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето 
туру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Ала 
, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема ста 
о себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац неве 
е чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко неве 
 на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разв 
рагом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече:  
небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза о 
 и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло 
осподство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов го 
хмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних  
 венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и ов 
е брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> < 
ајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте је 
 будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, ми 
во ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n 
</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко  
 те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском 
ост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тр 
 Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред дру 
ко се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо  
ет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{ 
p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече М 
ње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води 
, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и по 
, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осва 
одиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз 
„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chap 
сто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </di 
м се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма 
х пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора 
{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко,  
један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара С 
вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушба 
их талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призва 
ти једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи,  
у и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном 
иња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња ц 
!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не 
вој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаблан 
 прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p 
се молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивнош 
 ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре 
оуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе о 
, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које нос 
трчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! 
о о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири 
ам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти к 
век Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па х 
од земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз д 
и <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и зн 
ет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега  
тем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други  
унчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, вите 
 па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{ 
подска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу  
је нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то пр 
 је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје 
ац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S 
p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„ 
еликим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у 
че, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш ск 
ако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, пред 
и се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ет 
ад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако ни 
трука и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти ј 
 после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину  
роф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> 
о му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло ови 
 ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, д 
 /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше пом 
креће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, 
ита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div typ 
и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком 
турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари 
чу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и 
наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гл 
Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох пред 
близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја  
начкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и 
 да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, 
ађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и на 
а обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су с 
ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „н 
сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И о 
ече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка 
 оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог в 
аш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже ј 
докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, 
де у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у те 
S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога ца 
од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однес 
а усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да б 
убоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш! 
ну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! 
лаву размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада виси 
зан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама 
 се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешк 
ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га н 
овори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ прогов 
 нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планин 
олена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико см 
небес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да уд 
пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницо 
 старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно  
арски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с то 
Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то 
 се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло д 
и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“  
 од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз н 
. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође з 
им на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке 
рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста с 
авај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Ле 
 мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је он 
а знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ласт 
} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачув 
„Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражит 
ису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам г 
тим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Д 
амо видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог 
а цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисо 
шки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под ово 
а огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загреј 
је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом 
м најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа 
 друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још не 
а видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> < 
д зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села 
о друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заје 
е помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <p 
златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разгл 
ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену. 
 мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти ј 
ни се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, цел 
сто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу с 
 земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спаз 
овршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо. 
е било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадо 
 се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, н 
ко да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље 
 за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше  
јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах  
о и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опа 
аром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу 
је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони 
ви лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвет 
рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека  
ће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је  
чекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето ка 
 је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на ова 
е благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра  
вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то  
а, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} 
овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших 
S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Б 
и пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесм 
 одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се д 
скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ реч 
, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" 
 <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S 
 кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу 
еље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепос 
 је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти  
 доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се 
 истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки 
лепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја 
ет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред  
у <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто 
 растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан 
рости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке а 
Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам г 
“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава 
еле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него  
њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва 
ата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, уст 
 прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти 
цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о 
тиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не 
 запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај  
го — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешт 
="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} 
ијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али ш 
 Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то  
е слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и 
, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, ни 
, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, пока 
вни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и исп 
то их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четир 
а!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф,  
иралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— 
ја Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишља 
 Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </TEI> 
тима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда оп 
и.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ћ 
ба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљко 
недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига  
павице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „о 
вотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се  
убова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у б 
на једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p> 
аква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесн 
се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па 
о. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робу 
рном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу  
сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и  
 подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p 
вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио г 
ах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> 
евесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она ј 
и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо 
осле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па бук 
давати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Марги 
час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни м 
као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Ра 
да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пл 
но и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде  
> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на 
 топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била  
е мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јун 
жеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не 
, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с н 
Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себ 
еди падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опе 
ћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само д 
“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи ре 
ргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен кре 
олико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир д 
да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S}  
 рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к р 
језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — пате 
х!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке,  
службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, ве 
а теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не м 
у, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала т 
у једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом с 
: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>—  
 причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи 
 калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдален 
опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од 
м очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препл 
и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је не 
S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по ли 
<p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљ 
Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним сво 
 пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Је 
да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пре 
ше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мо 
искиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује  
зашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“  
брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред т 
!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да 
иси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Ва 
ј кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ уп 
“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носи 
није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуља 
аља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без 
ладих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.< 
а.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније са 
.. онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио др 
рога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога тип 
астегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облач 
баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуц 
већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још т 
у гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече  
атрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепље 
 наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у друж 
у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо. 
вајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</ 
евом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савиј 
јсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их 
робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си  
 га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене д 
 близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на тол 
 сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за 
p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда пад 
како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргит 
 до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весељ 
и суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме  
ихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је 
иле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </ 
оспођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С 
рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од се 
 не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се 
то ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило 
носито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p 
 онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од ко 
ре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посади 
ли, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и ј 
 сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја  
на. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше с 
а је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да  
, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161 
бости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш 
ему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препас 
ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена 
" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, ка 
 право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб з 
асан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав 
еш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си  
ко маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“  
чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена у 
рпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да  
е дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па 
па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робињ 
па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{ 
рате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир 
х у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S 
ка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа 
 знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Ба 
 племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу б 
“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погл 
ру. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде  
 сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како 
 гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и 
 Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим  
ме доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чек 
јсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајк 
и је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ го 
 из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми оби 
S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам 
е, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, поди 
S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И н 
ну <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S}  
ита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиск 
. опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час 
 у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, 
S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страх 
тојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стап 
S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је 
 као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша 
вала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека  
 <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} О 
о уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи и 
о је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Ко 
 !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, 
лиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плаш 
а и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша  
ава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у 
те какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месе 
просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„ 
!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркв 
теже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и  
е бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је  
у, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики 
риђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац 
 <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним  
некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље? 
<p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} М 
— твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу с 
> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да по 
сму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на 
дети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да 
сипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним о 
својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она  
главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, ра 
д, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћемане 
а испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам т 
опљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико ко 
о да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S}  
ну онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„С 
 што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и  
пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону с 
пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пође 
.“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуња 
њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати о 
казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци у 
чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на сто 
ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лиц 
 старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клешт 
 онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама исп 
hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако  
, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред 
збуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо  
говетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Р 
 две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли 
 кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва  
у сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, 
на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким 
ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S 
а хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука њ 
 заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита 
 сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опр 
љег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за каба 
 ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type=" 
 Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још 
ене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног 
крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашег 
у, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загреј 
а се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од нек 
p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да  
благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S 
ажи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} 
овату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, 
 по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под  
који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, так 
} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у дво 
лас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну 
бројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и  
и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n=" 
осе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од 
едњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се  
ифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибели 
ј чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сок 
нине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором  
 а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену  
а бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаш 
опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изг 
ђа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пу 
, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисни 
аљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче  
 памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доист 
ва; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од 
нам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на  
ка изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — 
ужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од ч 
 софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S}  
Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу 
n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме  
пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим  
ри у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа 
да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташ 
а би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сеља 
ећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати  
ога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме 
</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди 
езде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, аз 
иво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје 
 пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горе 
е турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз  
и.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргит 
, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе 
ганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Д 
 колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му ј 
учалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда,  
 голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврн 
 лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох 
и свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усн 
е благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем 
од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда 
планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му с 
 и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка 
о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до 
земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S}  
 нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух  
ом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и ч 
младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и нај 
лица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под  
оја не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Марг 
 камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини  
о беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мисли 
слепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко 
о руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно при 
ра да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!< 
 ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у  
римо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда по 
а је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад  
силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријате 
скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори 
 останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као ка 
 у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је  
, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави  
т заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест,  
учају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном,  
една борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати 
: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћ 
а Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећањ 
.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа н 
. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом но 
скрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад ов 
Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући бе 
стеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „До 
кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто изме 
 начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајд 
ра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с вевер 
а!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не 
е Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она 
чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин 
ја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} М 
е вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш о 
рво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово др 
нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властели 
е учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У 
, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" / 
“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и поглед 
ари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба 
аље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„ 
те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из 
чих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога д 
Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{ 
еште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку 
иким јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци 
ђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, до 
амо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име 
ка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} 
амота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадн 
 би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова 
димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње 
ну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а вр 
 присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита н 
г светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и 
им данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицам 
ћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи и 
> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече:  
ани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и  
на,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p>  
и старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда  
ила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положа 
ој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један вел 
, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, п 
 па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па 
х ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах он 
та хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко  
а ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад леж 
да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинс 
>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из з 
уца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} При 
ко је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не м 
ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помо 
ли корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„ 
ом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Ма 
— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну  
ју у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за сре 
пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. < 
даше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице кој 
 без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кр 
аде жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Нос 
 неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
епе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад вр 
аћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни 
ину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> 
 свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му луба 
ње да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} 
е у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га 
пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сир 
ите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“< 
 /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S 
к је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је па 
ео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година. 
дупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} 
 ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у  
ти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз 
олена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже 
н чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; уз 
о пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то н 
од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручав 
а косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p>  
ицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривен 
де два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже,  
си робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не 
!{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мал 
а.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек 
замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: н 
мени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било облико 
запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно  
ако ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прс 
оји се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година једа 
 доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му ре 
е горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ов 
а, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госп 
се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостив 
 дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно 
н као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао про 
вима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа 
далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрч 
д би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш 
е са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада ж 
му — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и  
јлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{ 
 четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “ 
пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дан 
жем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш  
робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{ 
ма од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпу 
Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше м 
свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Март 
и одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне пар 
велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пањ 
ајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци го 
азумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне 
асао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи г 
.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворим 
че Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну 
е. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију по 
дости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити 
једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости тво 
 од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не,  
 за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слобо 
де да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте 
 Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи 
ше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стено 
>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим  
з Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје сто 
е и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са 
, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеш 
ибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се 
же изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Б 
у кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешно 
ека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каж 
а и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „ 
 као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну  
што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом гос 
ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, уд 
ава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким 
 светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из јед 
еш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изглед 
 — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силаз 
 веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{ 
S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не б 
љи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још ко 
ма зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџа 
 трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на но 
аслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p 
 своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то  
а; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни  
пусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
b n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говор 
208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе н 
то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу о 
аџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама 
ислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који о 
буђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од  
екаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мор 
м да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо гов 
иња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си  
ета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мен 
игнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат  
огло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше  
а!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима 
 Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као  
м пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „н 
— „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише 
Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казив 
каше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још 
са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом коле 
несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме  
а ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим с 
ака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} 
ини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби,  
ту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, бу 
док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и  
твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судби 
ешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљ 
 оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на  
. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се от 
ену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа 
ох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих  
Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, кој 
та ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Ш 
сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која 
. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одм 
ађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S 
се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш  
 се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n 
 мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p 
и не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ  
се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским  
або! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, 
b n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред  
и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофов 
агледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погл 
 да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господ 
е у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не 
ке од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирис 
 страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу б 
 је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гл 
слутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху  
 врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метн 
амен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да з 
ко за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А 
Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не. 
ј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! 
буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој 
>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те ик 
ом, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га не 
о сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена 
, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само 
смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не 
 поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у  
 си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми  
била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме гос 
видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} 
.. у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И 
аџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапу 
и година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас  
о Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направ 
ко могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у оч 
ачке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешк 
по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“< 
 што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, вала 
се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, 
иња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао  
ерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи,  
Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и н 
е клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше 
кићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих,  
радом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и  
ним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је п 
из крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела 
ку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у ње 
 Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом р 
седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и туж 
а боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он о 
Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да зав 
ним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} К 
з суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе ума 
 штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насм 
Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од пост 
рихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле  
ти?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, пад 
ом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с ошт 
 да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово  
коченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе 
тарац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који  
 је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="1 
положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тоб 
 гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака  
једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златно 
 ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног но 
 господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, ма 
ледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да св 
а Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учи 
 се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да  
о се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови н 
теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p 
} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху 
ју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сест 
уку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко заг 
е мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успава 
а се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхта 
е пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и  
 моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадо 
ртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону 
 који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две  
.. за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>Н 
е у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова;  
питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме К 
едни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз др 
виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце њег 
зе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из св 
омоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она  
т и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецив 
од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на на 
ођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Е 
.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри 
 се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, 
и сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога да 
“</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, п 
млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада м 
p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је  
адовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало св 
атке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и  
03" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има 
пет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} 
 „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозв 
ако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S}  
аспоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскади 
 Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита боси 
о да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опрост 
је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Свако 
ло побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{ 
ао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није н 
, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болес 
graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p>  
едеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш л 
ођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила т 
талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјаху 
седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широки 
ко је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако в 
нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето ца 
адовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се 
е само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотин 
{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p 
 па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више м 
>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних  
очи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја глед 
од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и дру 
 видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>Т 
ини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно 
тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку п 
ед Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад о 
 се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било 
 упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ н 
ени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај  
у.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања 
о смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n 
: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица. 
</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заст 
’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p 
ко нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који 
ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна зве 
дној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте ко 
 двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно  
74" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, може 
се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет  
 послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} 
 да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутк 
ла бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну 
ерујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мора 
огом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> 
 млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме  
вестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у ж 
 у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узле 
ајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бада 
ди, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила 
уди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћели 
мљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног  
и падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Све 
у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим суза 
уговића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам  
јке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано 
144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако с 
 нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био! 
рну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ниш 
се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна 
а хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на мир 
рету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; си 
аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис  
а на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гл 
 бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћа 
у, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из св 
је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Би 
а му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађ 
2" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда 
 једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је 
па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све д 
ија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне м 
 неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам п 
сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је...  
укли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе  
 ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{ 
ихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Ш 
жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео 
 дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да 
адак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли  
о.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари го 
p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну  
еш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке  
тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи  
Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би  
 на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у ст 
расна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у в 
д нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p> 
времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се мог 
таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш 
 <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући ча 
е изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и под 
опчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен 
 запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе 
ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребр 
{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S 
уге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе 
м јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух в 
S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не пита 
с судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад т 
и: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" 
!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ј 
вуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније  
ољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко 
 очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да о 
 поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш 
могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја 
 нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу 
љачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем. 
уги човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и је 
 Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} 
то мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепав 
 ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, кој 
оје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек  
 промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозр 
арица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Ци 
тин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" 
ицу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Руж 
же: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његов 
о плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлов 
ах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај 
шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</ 
д њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" 
амо стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ни 
" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спушт 
 неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који с 
у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него о 
ла, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти 
своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио  
ног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к с 
као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме је 
десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} 
{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; 
{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз г 
их спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не 
угом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром м 
рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="18 
руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} М 
ови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зн 
е га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па н 
поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо 
ad>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прили 
ти небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ п 
 изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пун 
брном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S}  
 би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахо 
у мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљ 
се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека  
 живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас 
че труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево  
е те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запа 
исам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да зап 
росторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра. 
маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</ 
н, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврча 
S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало уста 
иштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окре 
 ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно  
авица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прс 
лети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на сво 
и чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљев 
та, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро д 
сти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостиј 
оћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи 
што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господ 
иганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да  
овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> 
има слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја 
/p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа 
лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме  
лиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић 
тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> < 
е познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз ж 
и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Веру 
 Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем 
 онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ 
и да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и пота 
еприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би ради 
е тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чек 
к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек  
 робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да 
 Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице свој 
хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе,  
оспођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће  
онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка мо 
горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере 
 мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугн 
оброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP 
к им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога  
ко је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму 
ресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те пита 
е овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда 
не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме 
 говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита п 
ече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече н 
го молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до мо 
ну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!.. 
/p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није 
о да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да  
ру.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и к 
иња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и  
флији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама 
ам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То  
ка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," гов 
збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом р 
е.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да  
уставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи до 
гом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко ве 
уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи с 
 широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака 
их јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на к 
чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си 
се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би б 
о к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не м 
 од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У оног 
оји је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом. 
ао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сиш 
ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо 
седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен 
ше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли как 
воме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје пс 
а да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" 
 не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне О 
ето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше,  
злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" гов 
з сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скам 
евом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S}  
т и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ 
а није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако д 
човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаш 
рске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те  
/p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; в 
еклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Пр 
<pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пи 
а бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{ 
, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина? 
збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да 
ри се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас у 
љаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ру 
 зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к ме 
римице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар с 
 мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те 
ог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сре 
клоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{ 
 јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је л 
еху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем 
и да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко  
ј сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и ле 
о, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, 
екри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> 
ш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и по 
 два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири 
 закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истин 
, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; н 
 су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шума 
а исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у са 
"97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађо 
 пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} По 
p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да за 
ита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа  
је; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако  
гатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само 
у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког не 
ланинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, 
може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату о 
 Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
тре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме мла 
јтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето њ 
 да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим пр 
гледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистр 
 можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће 
испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твом 
заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отв 
 Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим 
.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није 
ина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја з 
овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p> 
већи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од  
,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote>  
 да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О...  
раг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи  
ј горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</ 
и венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у  
ђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости,  
свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Пр 
 пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у такво 
!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; 
у снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је 
 никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на  
спођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву д 
топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њ 
м она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У д 
е на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извез 
ађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пеха 
и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот запла 
посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе 
е тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадн 
дах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе,  
и скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање к 
х улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких п 
оздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене по 
асине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mileston 
ају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне п 
а.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узан 
е срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе 
 Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> д 
ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда  
 оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и 
цу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пла 
 крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, он 
е неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада роб 
 и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве 
 рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осм 
пље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако ј 
тру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме 
а учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од он 
огледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p 
е у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, п 
офице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга  
дно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред  
тле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито з 
з мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Н 
даше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагле 
а <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника 
ом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов ск 
самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе заг 
ело кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута тр 
 Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш ника 
а прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка 
, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе зах 
Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и тв 
 а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винов 
ојом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки  
ића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе бр 
а се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе 
нека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен  
ење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима 
 Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих 
егнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин;  
ађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врб 
 да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: 
пан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к врат 
 турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврст 
асу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му  
буњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јов 
на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“  
стурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што  
џарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не в 
 оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и  
>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и  
ше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и 
него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Ск 
ост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине 
 <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини 
и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ  
па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, прав 
ше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан 
звуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да  
моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мар 
прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњо 
боду <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Ци 
ше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> < 
им вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на в 
тојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да  
о доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n=" 
пођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, 
} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан д 
че она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слобод 
ореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља 
еним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} 
палио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати  
да! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависм 
6" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p 
смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био нај 
е пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у 
 моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим п 
с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сики 
 пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> < 
да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви  
 ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не з 
ревинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не  
 твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праш 
ик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да под 
и у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ 
би у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица  
нског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... г 
ли!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом,  
у дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну све 
зду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одго 
рџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је  
ше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једн 
ећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Нема 
ро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет превр 
арици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к  
{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама по 
гом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“  
амора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, ко 
та.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{ 
хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на ј 
о се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да ниј 
бегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Ј 
би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би река 
таше.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на зап 
S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се н 
но плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде 
х у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бо 
 јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвал 
 тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворки 
о: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ов 
ајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се  
и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва  
мах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div 
око уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онд 
ледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласо 
хи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање  
чким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужн 
ви и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки ј 
ај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф 
и!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа. 
одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на он 
м месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосни 
него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачн 
ани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих 
ше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког ча 
 као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је прите 
узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загле 
а ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивљ 
ни <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из  
ким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Бо 
</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја  
ћах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се 
змом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећ 
р да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека 
е, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их 
:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени к 
део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах к 
о њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку ка 
говараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, к 
ме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од н 
ву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља 
чања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина поне 
се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са руше 
вижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“  
 да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, 
 села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте  
ма, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око к 
} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се раз 
е из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“< 
бела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним конце 
са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да з 
мње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њи 
ећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па 
доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S}  
шив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ласт 
 посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као м 
мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танк 
осто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да  
иких кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану  
хране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на с 
степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радос 
једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих о 
ма, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бед 
роко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад  
еко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из велик 
 пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а п 
а се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћанс 
— патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и при 
 Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настав 
ма, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велик 
 <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гро 
оздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуб 
 изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим теб 
 близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <di 
 ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја до 
н.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам 
ачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и п 
ика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од н 
у срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има  
а усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око до 
о цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену ка 
> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол 
г црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакоја 
ма је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њ 
њен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним паф 
 а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска 
ећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном 
овом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тај 
ло после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, 
> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку к 
 устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му  
и!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег  
е нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо сам 
апели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву 
би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама н 
гачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољ 
абука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у  
и, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом ру 
ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или  
ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно нас 
била; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter 
 се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку 
се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Ка 
27" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој з 
ела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “ 
сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} З 
шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављ 
а; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Ма 
S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једно 
уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених 
ло да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам  
послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је свет 
 још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганин 
> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>—  
ко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја 
тог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа  
екидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима  
оја је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица 
вести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобо 
 би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у  
 они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти 
 нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начини 
ичар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="7 
пат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар ј 
а ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџар 
ћи је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска роб 
е маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Р 
ом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају 
 са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.< 
, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је дос 
дав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да дух 
на.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од  
 себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише 
 с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56 
м а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="12 
} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаб 
 јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаност 
ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала  
, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> 
о да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су 
чима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе ру 
а, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пол 
а грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби,  
биља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом  
" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита 
изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху 
p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи м 
ћине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи он 
рну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му 
 мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао некол 
едним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који  
ођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па м 
вода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста о 
то од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе н 
ћеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.< 
војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац  
ко тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра рас 
лело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> 
огла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то 
маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не 
ње скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што ј 
исоко под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џ 
их плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви в 
ваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпац 
х веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету с 
их <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим  
ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика посте 
ма.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске 
из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од  
рица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем по 
и бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} 
онило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватр 
них полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многоброј 
о као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати  
пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p> 
о успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> < 
дите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда ба 
е носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао 
ва се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" />  
ари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погл 
 оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна  
а могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и простран 
нда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде вазду 
ра изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног ц 
ad> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одрж 
идама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Т 
 на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али с 
не цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поре 
114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Марги 
зе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома,  
е да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, к 
 грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник дав 
} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим 
, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на 
а овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од м 
 Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњ 
 <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарс 
 другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и 
поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била ов 
у једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од ме 
 нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз  
сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но  
арац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много оми 
ђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кути 
p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна 
дног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к врати 
т од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пун 
дмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велик 
и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не  
а руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и 
и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрн 
на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна  
 од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду  
 <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од вл 
 велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али ве 
ештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја. 
{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше 
 о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало д 
пезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему вел 
ницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то н 
 с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе. 
а грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама др 
ливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на 
воје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра 
у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола ка 
ојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кош 
столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом 
а ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царс 
 од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен 
оцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала  
ним кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном поне 
евен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански шти 
 и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних канди 
исером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење оковани 
а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица 
цу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, 
Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног  
атним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са г 
м лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био  
ину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне реч 
у још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим каме 
 крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од пла 
е воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво н 
ебрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, сам 
глачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато из 
у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно 
 и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те  
уку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не м 
тола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим прес 
дан позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо н 
 светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и 
ле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која в 
учала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је  
чи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше М 
шеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако  
вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни с 
 те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве г 
пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза  
као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше 
ом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао ј 
тупањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ 
иташе Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хо 
је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођ 
бите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срц 
њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама г 
дар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; поду 
 коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и 
 обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти ј 
враке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сес 
ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој 
ши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси  
е срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смр 
 те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајк 
 с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који 
, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не д 
а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пла 
ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са  
ка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на о 
лове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки пл 
то падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тук 
се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробав 
укли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити! 
арод вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су  
не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} 
а раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вил 
8" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш 
не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p>  
/> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! 
="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај 
ебало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако з 
ке, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један ш 
, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо 
! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не  
ом другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, мол 
а то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ ц 
иш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те  
ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздовано 
е кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи 
аџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су  
{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, о 
и је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевн 
 камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ 
ава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек п 
нији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био јед 
е: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова 
ге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово 
му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи ка 
ко; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и  
е јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говор 
аше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг  
не, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ 
тави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приште 
растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’ 
дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видет 
амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време 
зму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако зане 
викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно  
егова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, је 
амена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена  
може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне 
> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да 
вој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то 
збуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," п 
 осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је 
воју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према  
ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му  
 да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бис 
/p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка 
ог града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или 
 господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „ 
 старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме  
губила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а т 
ам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умо 
?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит 
 пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и сл 
ашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких нес 
код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и 
ћам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, кој 
 од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како д 
видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Ми 
p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све 
нко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У 
д јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце в 
аре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад  
 „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од т 
 је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје с 
а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој р 
о, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се  
и шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нек 
х је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продај 
 Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јан 
а чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам нај 
ше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и  
па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испрат 
стински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је св 
p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то вите 
 крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у з 
„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас с 
е као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар 
“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогу 
е.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па 
ањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост 
че: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче ш 
за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и ста 
икада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња. 
ако јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... 
нам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </ 
 бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми  
адба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све п 
Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S}  
ем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом  
ава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не бу 
азујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта  
ији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку  
а седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила 
питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови 
ика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као усте 
бро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чек 
јку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Бого 
и опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет  
е лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по  
а, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост,  
воја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним  
 слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гуш 
о, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо < 
амо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадиј 
 ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да 
 и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, не 
да чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он 
ких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у ја 
 догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p 
и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим  
ве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариг 
 је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да  
радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва  
није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је башти 
 у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Цига 
Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би ра 
бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником 
огинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку  
 па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од 
аше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај сна 
госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем 
ва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, доб 
<p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам каж 
.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљ 
 Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко н 
:id="SRP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда 
{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофи 
а сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ћ 
Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар једа 
о своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} Т 
езазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послу 
 <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше вика 
 сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама о 
те и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опрем 
нови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин 
его велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину 
„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ го 
огдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по н 
и и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах 
емо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.< 
је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “< 
 изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капиј 
г празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да  
је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, 
А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће оч 
е да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да ов 
че да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић < 
 је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бек 
за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортакл 
онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо! 
 сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да о 
 главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је мато 
очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепа 
наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе 
шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се кр 
вагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљ 
ај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Как 
рети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Н 
доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадит 
 /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Н 
</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно ш 
е, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас вод 
ј руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита у 
 спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е,  
 од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири 
, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету је 
 камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и  
 долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим бели 
о што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде м 
апрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обал 
 “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим ру 
в одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко изв 
ога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>О 
реног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрам 
 Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја до 
S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„К 
ава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да глас 
, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли  
а барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S}  
 познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поузд 
“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, по 
онадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полаг 
S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди 
е.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа 
жне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом  
 руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према 
 нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ 
 сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах  
{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу 
е, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и о 
е жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина  
 га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рај 
га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини. 
ом, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голуба 
ше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p> 
S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шт 
бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на ве 
 кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко ка 
} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“< 
} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја г 
узних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљ 
д прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Р 
а пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас в 
S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему  
 и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег ст 
кршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви,  
су, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву 
аше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном  
асто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-п 
бње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине ј 
у, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак меле 
ла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом  
тних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж ле 
ела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Р 
 на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама,  
упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онд 
дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с 
ици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, гроф 
то сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Бо 
ца неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше в 
ни као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па ц 
толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву 
апаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни з 
 на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи:  
бе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњ 
о мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио сл 
 „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим  
окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест ја 
тан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду доче 
уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми 
орачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и 
мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после  
 једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни пок 
из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут 
његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb 
ом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да  
че, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су 
ребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и  
 поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе 
арница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у м 
ња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србиј 
рица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позн 
арца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће 
н ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га п 
рбин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватре 
резаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа  
идим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176"  
ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро 
гита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта каж 
ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена  
га до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме ба 
> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше загл 
 узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из  
о лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето вид 
вом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од 
а могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска р 
> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и  
"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог гр 
<pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо  
пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и н 
ма, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покре 
приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „г 
 у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеч 
брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, неја 
о.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у 
е, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти с 
да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ 
гледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала зве 
</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то ниј 
као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лиз 
Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „А 
 узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у 
нима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се 
нствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна о 
 извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета. 
е лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, до 
и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“  
ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода. 
ја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарско 
 шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Стр 
ао да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шар 
ти, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако п 
.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела д 
 није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и  
а туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у 
обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хо 
е волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазл 
грну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова! 
и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ  
вице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и с 
е први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{ 
 од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у 
идео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} 
ле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <p 
павања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је ин 
очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p>  
есомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за  
укама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</ 
ног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала,  
м никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к прес 
стота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, који 
о ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" / 
ломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети  
вори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била са 
 <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмара 
ма својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату св 
 су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта мода 
лици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опа 
да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех 
ице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки  
>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се  
зика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, 
ек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и  
 Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтед 
{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} 
оплији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и  
борави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама 
и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></ 
, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пусти 
кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја до 
 му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним с 
отину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама 
 — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у ист 
ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Ја 
 црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, 
оче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулан 
а кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S}  
че, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање 
е арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не  
есе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде п 
а нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S 
оред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и о 
ме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ши 
{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од  
та јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је н 
ветао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и 
те, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се  
во у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још ј 
че нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и  
у своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже ру 
стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поре 
е пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се д 
 мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или о 
<p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај 
 молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S 
смеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи. 
head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао к 
и сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос 
 у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слобо 
о му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> у 
ко Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђ 
 кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без т 
та кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи 
дну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју н 
ио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које н 
} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то  
а била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко  
ко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца. 
мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео ј 
е Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје  
се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дет 
 се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не с 
о то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не  
така својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом  
p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бун 
аз његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи  
кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бо 
у!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким  
 је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми  
г с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити ви 
 он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, мно 
 умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “  
га меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и с 
тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђош 
кву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по с 
а, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна  
ато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго 
 овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72 
е напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи  
на само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S 
и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овак 
м, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадо 
n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, кој 
ицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p 
ом тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуно 
ет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једн 
ом штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском 
маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показа 
о белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} 
а пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор одно 
p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па  
рски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно је 
то око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да  
S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у кам 
ице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Там 
ке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} 
оспода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквари 
во једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком 
ао јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> ј 
под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних  
од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циг 
јај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{ 
а прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, п 
, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије ч 
ну, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће н 
јко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.< 
/p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене заве 
од шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густ 
дне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртв 
тарац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а 
.{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{ 
кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се  
 са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до просто 
ли заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се в 
же да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које к 
орах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S}  
и зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, 
коше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико д 
 онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него жури 
старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да  
тла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу ве 
 није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи 
о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољц 
у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{ 
рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кра 
 о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џи 
а?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе но 
ог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узе 
ом журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад  
настирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све п 
дох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, не 
потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превез 
јасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> 
ироким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа 
 слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим л 
и лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраган 
лавуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео д 
то ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад  
же да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</ 
рни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава. 
капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске 
осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, прости 
дети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господств 
 и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силниј 
 си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце з 
омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је са 
ега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца 
ачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одра 
 се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па  
 право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала 
нај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко о 
ао да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да  
 средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и 
ргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин 
е уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше ка 
ст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту бех 
 колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да прогов 
 Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слуш 
?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у  
дава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним цр 
ра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским с 
да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице 
сову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и понос 
; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пу 
арче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лев 
био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да  
а је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њен 
ца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо д 
ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господст 
дит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлук 
ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораш 
иганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркне 
д сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него нес 
 милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем 
еком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter 
{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, 
аву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се јед 
њанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како с 
 „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{ 
е, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево д 
Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да јед 
на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари г 
лику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила бе 
ињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што 
ом мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, те 
јаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један д 
у једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи свој 
ично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастр 
убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници 
/></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не вид 
е да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вр 
ад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на  
ј ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом  
вог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан мл 
 коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" / 
ако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разг 
 “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот ва 
амо с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ је 
ављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше 
не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си,  
смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: чети 
 на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас д 
жду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и кр 
њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуца 
а места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и он 
то мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што  
својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст 
вичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговор 
тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к че 
да — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као  
х: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето  
 нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, 
ог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb  
звикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бро 
 госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„У 
!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза пт 
а док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита 
смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, 
 не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако 
јатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе 
амо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Марги 
овео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љу 
 Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, л 
ра у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она мах 
ике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, 
ом да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p 
о се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као по 
не...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче  
и силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.< 
како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда  
аџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, к 
у: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А р 
<p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је с 
кви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и сре 
 рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" />  
же само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на 
 змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> < 
еви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајев 
ети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се ч 
 овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатк 
рда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало  
и Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда ре 
 мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек глас 
воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео 
плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једн 
 сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред  
и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт 
али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш св 
сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слуш 
лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих вез 
ећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковче 
Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала  
а и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњ 
?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Буд 
, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској 
умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} 
столом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан  
 ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шт 
еспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом  
 по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такв 
 тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Уз 
 госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пл 
адосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу доко 
 привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" / 
оследњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва б 
е доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар н 
едно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје 
ање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каж 
ше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта рад 
 “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан  
прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађош 
ој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Б 
к не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p>  
 очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и  
 вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„ 
која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња 
— близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши  
помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циган 
>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <p 
Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, ко 
 биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепо 
е пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, он 
дала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</ 
ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у с 
ла на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се 
роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама велик 
што баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стен 
 се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну г 
 није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начин 
аиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, 
нутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо бл 
 Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да 
 његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114 
 може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би 
 заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто н 
два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако п 
рноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на д 
хвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по кор 
ао да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" x 
ђу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Царев 
рац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овак 
одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. 
госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли  
мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју 
ћа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако преб 
киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко 
купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пође 
 ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети ама 
{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у 
 тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S 
о пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики з 
се једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S 
да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у 
 беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир  
ског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је  
ита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n 
вости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то нека 
мљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, 
 Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руме 
{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам  
д себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грех 
ауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду ј 
да једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња н 
троје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чес 
к, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи об 
остретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе н 
> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом 
н на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткива 
небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно зве 
поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци ст 
века.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сам 
 искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склап 
, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широ 
 мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је с 
око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави ве 
="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте сам 
тве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да  
асним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са  
ам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је 
 „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шт 
робра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк бо 
асину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како  
 Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече  
оле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се 
и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овог 
 исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном. 
нда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног прест 
 тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стоја 
бе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајал 
о исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и  
 њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} 
 мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог  
ачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој с 
ке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је  
 и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола 
вога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећо 
 намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и 
ој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једн 
а у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мар 
а ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, 
ода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељус 
ца га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од до 
адужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад  
итом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> 
На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран  
 своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигањ 
летеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p 
 те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb 
 кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф 
х орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, кој 
и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ 
 <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско тк 
 Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: 
онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на 
ласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохва 
то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?" 
аље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву 
ло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на  
пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Ра 
S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу  
а распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Марг 
 шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све 
авезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ  
поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n= 
е Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бе 
е сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дв 
и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели 
{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни игр 
 се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би мог 
је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склони 
ка постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које  
рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако с 
м седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с  
дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S}  
цама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па с 
а владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена у 
етрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрн 
амењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало ни 
а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је.. 
о из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео лас 
прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало 
 се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матер 
е.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, г 
а беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке  
 планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда бил 
ом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука,  
ико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак ј 
и сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред 
уца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плак 
зе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми верен 
.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите послани 
а <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да 
 шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гр 
иродно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива 
дим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке 
а јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му М 
а и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене гроф 
 коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкостру 
х шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!.... 
а четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напо 
гурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред  
ода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз 
 слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирим 
м и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву. 
хвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође к 
на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добр 
ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не з 
ћаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој 
 млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у м 
о.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза насл 
зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на л 
 један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="ch 
уке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза м 
ече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда дол 
нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем! 
о румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лак 
 је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубав 
је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се  
<pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула ниј 
p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то 
 и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа  
не овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што  
под града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама о 
 би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у мо 
милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јак 
сти.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две год 
говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, др 
ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре  
на у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га 
је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто мал 
о кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, п 
 да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброг 
</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног б 
не трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо д 
} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад  
у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано 
их кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није  
а: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав  
и српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Ни 
Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" />  
Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајт 
 да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука 
него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист  
ећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад с 
 па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да он 
 таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити  
вездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде  
 тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.< 
, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} 
наш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знат 
товао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога 
ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једни 
ако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се п 
амештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перј 
гред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаво 
, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку 
 подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише д 
танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изнош 
.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се н 
у горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола пал 
 просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког  
 бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој  
а је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од 
игани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њ 
пет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први,  
г пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чу 
 по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и ника 
Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет о 
о неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немој 
има својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од закле 
 плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те 
м живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S}  
д мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с ру 
 срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла би 
е жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима 
Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу о 
 на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које с 
десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Бож 
опља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од пр 
нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бањ 
тање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном во 
!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p 
нутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао  
ике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска 
а онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, п 
у се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином. 
117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам 
 мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усан 
 и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо  
да!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>П 
кав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најпри 
лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству гу 
аде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <di 
етих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „е 
де жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, 
преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаш 
ише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Беки 
ила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам  
p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. 
тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и св 
као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука  
 ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n= 
едне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још са 
че погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мисл 
и били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зем 
звучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажд 
толове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах 
, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то 
 часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило м 
ге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгл 
 би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим 
ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па 
дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њ 
руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака 
а.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. 
ачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворниц 
же.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прич 
м ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда м 
а пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, 
ма.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето  
а ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и 
руне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у ве 
ни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим г 
живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до с 
ад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ 
х!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Цигани 
е тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле  
живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и р 
рски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с  
о пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на мо 
 њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудра 
Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да з 
 положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ни 
мири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онд 
28" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила 
Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> < 
.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим н 
рђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега п 
ине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови 
 ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим 
каквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баб 
а, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је снис 
издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледа 
лу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са с 
ања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне п 
оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем  
ком су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" / 
штољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђен 
.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Ра 
збавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, 
, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз д 
ајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ти да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух 
 беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо и 
 <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <p 
стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је л 
а се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву  
и.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</ 
е Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „ 
S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ков 
дло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја 
ету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну с 
183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити... 
} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, 
 n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане бор 
нуло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господ 
а дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ниш 
ји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих с 
 Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада 
да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све 
о и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз 
 сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} 
дговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле д 
вод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћема 
амичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а п 
позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те п 
е хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина  
ари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдр 
 шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у 
кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, које 
ава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не м 
исокој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бо 
за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као 
сарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто  
ти.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици  
м, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док 
евац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној р 
разбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама. 
аху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвени 
 на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове ст 
илично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која  
далеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се  
гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, буг 
{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!" 
 и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрст 
веде два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже 
на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним 
утра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких пол 
и.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у 
бе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати  
ати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и  
н златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и ј 
лиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама 
ођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице 
учно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и п 
нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још  
с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки  
о баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{ 
ику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких ткан 
што кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам 
онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} 
 и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна 
ренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“< 
жаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, 
едам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кр 
"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња  
ећма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се 
 „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рук 
а да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и 
 бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драг 
p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{ 
<p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима 
зања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Кр 
адује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам свет 
се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу  
ави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, гд 
е могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и ре 
е крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p 
Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохват 
узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо! 
вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у 
а да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећег 
лим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноћ 
бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коњ 
е своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се би 
 врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и вик 
це, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје 
 сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном к 
ав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S}  
<p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучил 
а ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слоб 
 сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти 
ислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она м 
далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ков 
ед, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која 
ломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио уло 
ам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му  
Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало ја 
се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној 
овек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које  
 му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пуст 
а није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и  
 њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре,  
и, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако то 
, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, 
орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки  
Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за  
 лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе 
м дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу 
оше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се он 
олитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је мо 
и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се  
сто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Марги 
.{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под  
 се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини о 
 сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту 
де своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> < 
> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према про 
овине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и  
вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су он 
иту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обем 
царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n= 
 црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре о 
о средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за чита 
> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да 
ме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од угла 
оге заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре он 
{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; и 
 у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> 
 да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... 
је моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од ње 
, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </di 
свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силн 
 повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За не 
идим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа 
није.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаг 
И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка  
ра танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S 
> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше  
опошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рук 
именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да по 
једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу  
вица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p 
ваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Р 
 се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту н 
ицу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и нав 
те, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа. 
ве друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по неким 
ним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрв 
ли су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, сл 
илима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови  
 стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне ц 
 крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно к 
цу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између 
срћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угл 
ма, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога ц 
ам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овд 
ече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и б 
гом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p 
га бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити  
ог ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођош 
своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жед 
а се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, 
 онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све п 
е ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу  
/p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p 
утра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из  
 пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај тво 
p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твој 
љаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну ст 
кали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцк 
о, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас уч 
сиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице,  
олове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су тр 
од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, 
ресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на сту 
светли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шес 
т, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прич 
 склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве 
нце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" 
, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те  
, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у 
нуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опро 
м црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у  
едног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жерав 
алеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n=" 
ко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прили 
 што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега, 
којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у г 
ед стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поч 
“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај а 
су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с  
 Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Марг 
јково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>К 
ки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперваж 
ост свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни 
сти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, 
S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па он 
м.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспо 
дели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломи 
у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише. 
<p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто,  
, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно д 
утуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи 
бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и о 
ху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с 
то канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух  
ка млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, 
акнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду 
ше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље 
а, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њи 
им скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде н 
аше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А 
д чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше н 
ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде  
да никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Ма 
 као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда р 
ња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се д 
 степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степени 
око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> < 
 је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња! 
 иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка ник 
ротре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и не 
е, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.< 
 неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном глав 
 вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево  
о корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао  
е у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред  
>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљ 
пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и 
Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још је 
је земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски 
усти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчег 
ред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, к 
 понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познај 
 чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу  
ан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешк 
 те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараш 
{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе.  
ину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да  
пела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом 
 мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S}  
тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жи 
ку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава 
 опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њи 
лаву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циг 
е бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде 
ате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напр 
м близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да 
е Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p 
S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; 
дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
говори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица ње 
ем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских вра 
је пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те мол 
е за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко ви 
н није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли  
"191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хи 
ћа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас! 
и какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече 
децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма кој 
ост од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну х 
 побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ет 
ено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која с 
 и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти 
 вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад пр 
е дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: ус 
 више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам  
 и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, с 
да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S 
, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јас 
ла је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало. 
з сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис н 
оких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су о 
су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право 
рви пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у ли 
 погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је  
 и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не удара 
се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и 
из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању  
же.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> < 
па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од  
 лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса забор 
ешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за се 
у пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дво 
ребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми д 
а ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадо 
 а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру 
пођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“  
шко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветли 
 неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно 
ор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом 
дну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста  
унаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напр 
!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онак 
 Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанствен 
/p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени 
 руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаш 
ика испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам 
</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побл 
в усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би м 
Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето б 
час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Марг 
гитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се мак 
час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз он 
ца ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда 
ла да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ пита 
“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до јед 
кира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао 
уда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прс 
иташе она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка 
, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавиц 
02" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спу 
ојом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши 
ш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Те 
лободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски ма 
прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док по 
паше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опаз 
рце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати  
а те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?...  
и, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли  
 сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Ст 
оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад  
ју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старче 
таше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још 
{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да 
о, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушба 
ихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сеља 
} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у д 
их ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигл 
и кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стар 
то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше 
ијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се би 
 и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је 
p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се н 
о, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, х 
— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско о 
са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циган 
моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја п 
драви врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре 
 миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и  
је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи им 
и се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али 
рофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Ал 
обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на 
бема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да 
 извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је 
ећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли проло 
ојој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побож 
„И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали би 
S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је позна 
репашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од 
ц.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљив 
абом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и с 
ири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Марг 
нете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се с 
од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује  
 Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! 
тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га 
онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а ру 
чног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже. 
збиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да 
м како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко 
све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узб 
ош и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да зап 
 сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала са 
мносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ив 
з, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом насло 
 и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нек 
и је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он нев 
ако ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за 
а престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Кру 
е.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена 
о чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе ср 
у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивн 
четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} П 
 ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Гов 
ова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад н 
 Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S 
а по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред! 
ву у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да ј 
ти не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој  
 уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је 
Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и  
љи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела  
о корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце  
ти комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p 
аци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у 
руге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи  
да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да в 
пља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему 
крдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза сто 
љени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царс 
ге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господи 
еше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораш 
 рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушниц 
 Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп 
рац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. < 
овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка најв 
и божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу 
n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стен 
ита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном уз 
 Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је поди 
<p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео  
кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ зап 
Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силни 
!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапат 
ји дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од сан 
и слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрос 
на и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није  
 и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека 
 застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу,  
своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! к 
саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p>  
о био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо с 
аке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да света 
Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се мо 
час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне  
а земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си 
од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам  
ичаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако ск 
 главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо п 
олуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух 
сти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј 
и поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким 
ан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S}  
ка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о 
задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не  
 нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамот 
ет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S 
се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Ра 
замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напоро 
 халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не  
 цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у ви 
егне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, до 
аџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкују 
 распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди  
на да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе М 
леге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас  
о ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од 
дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што  
арац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посад 
а му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S 
 се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко 
, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме  
ведио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остав 
ојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу  
а његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатн 
пи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горск 
им од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред 
ве око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет он 
Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb  
е назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изглед 
ак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ п 
гог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне  
огледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да  
ци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, 
 да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробил 
ек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да с 
ш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти  
човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па 
 кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, д 
топу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало пога 
S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месе 
<pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи су 
 до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово див 
совина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко 
 “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде,  
малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још з 
даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џи 
е самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S}  
муковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзи 
ћи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким  
рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сироти 
се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, госпо 
ћи отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се поз 
а мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p> 
ну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто би 
/p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Марги 
 сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, бешт 
греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме 
 овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ б 
ко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чист 
етлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве пе 
ју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш 
може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"< 
аше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене 
а десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, зага 
 од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Ср 
ина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l> 
, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће  
омила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари п 
о платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и там 
која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с он 
 се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше м 
 шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа  
а причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лаз 
банице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63 
аха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле д 
ад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад н 
и: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и 
али чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, х 
 А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по 
а и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са 
с никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте с 
ницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} От 
p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="16 
ло час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мо 
милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна ко 
пет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас 
или на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="1 
ише није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копрен 
 Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика кора 
би кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S 
ко, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га ма 
други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и  
м налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</ 
 девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“< 
 гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти м 
} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господ 
ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S}  
 ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуч 
ам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и 
м; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S 
глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу мл 
аше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што и 
њца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове ст 
им ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — 
 по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја 
а се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па  
ају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{ 
а.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је 
его сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n 
ост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се 
т.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да 
S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом 
бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придв 
ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод  
раг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо,  
е Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу 
у стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, по 
о је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> т 
 округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двој 
 сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима  
ича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, гд 
удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним  
S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице  
х хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима шт 
жљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Ка 
стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p>  
е и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје 
ука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан  
 дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кол 
но.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаш 
отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њ 
некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи п 
а би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући 
о гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> < 
разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n=" 
ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њим 
 <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одго 
 „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ног 
Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да  
тигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све т 
89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Марги 
а !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>М 
риђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Б 
 <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари 
е спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац 
е чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Вазд 
де у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пун 
 то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу пот 
 „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађем 
 си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име с 
 сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је  
да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће м 
онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она 
им челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке  
, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у  
ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, к 
и му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони с 
.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у криста 
м срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету ос 
ротро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Ка 
n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких 
 ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-б 
</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен 
, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, г 
е нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца,  
ла обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог каме 
е у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пр 
е њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан,  
амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да  
ом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долаж 
вао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде 
е — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један  
ак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела  
сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско по 
е би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од љу 
е, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђош 
љи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишт 
атних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и ико 
један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо 
 знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с 
совима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће 
о зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа  
а је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велик 
питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n=" 
иде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p 
био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме 
и, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде 
уво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро ис 
то јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска госпо 
јим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџ 
 по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам с 
Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кул 
="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и  
е пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} К 
које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да ду 
ден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима  
 од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округл 
онаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину 
 за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Р 
дан златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„ 
осподствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{ 
S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах,  
узимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n 
велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, ист 
6" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом 
се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, н 
ц доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као пру 
раше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика је 
к нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка 
узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док би 
не жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понаме 
еви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаш 
. знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></ 
осподствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су м 
г цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда  
а довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изра 
} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни 
"</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте т 
ао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, т 
е да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвој 
 необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма в 
ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рај 
у Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио п 
ној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије буду 
еба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> чов 
ироких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина гр 
сом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој 
нка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “< 
ртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у д 
а.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и не 
ца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или б 
о је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако 
ава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p> 
!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет јед 
 који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусо 
на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово 
 голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег 
е баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} По 
тави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у  
гне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу дру 
 <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени 
-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском ру 
 послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S 
} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод др 
а гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори 
 парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врат 
во весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Т 
им рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачај 
е то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним 
, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све  
одно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што 
ргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „ 
аме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, ко 
“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо  
укао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није 
а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Ал 
ваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим  
нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притис 
ки писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге,  
 по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb  
 дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, кој 
о; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Марги 
ва, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље сви 
а, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме 
 како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још с 
, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S} 
гаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију поса 
грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли о 
ијатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће 
и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="2 
 и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој оста 
на?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав п 
ке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе кан 
једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију. 
светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаш 
и.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов. 
де кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенк 
екај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обеге 
 вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{ 
анчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те тво 
е од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и м 
ини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде 
апитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ра 
евину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него  
<pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван 
ргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у 
маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не 
близујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени 
 окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго траја 
“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна  
оме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа 
а повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од 
> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чеш 
адине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облак 
а њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко 
мерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Оч 
ревину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, кака 
ђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у рук 
е просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки ц 
 и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује 
им белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са ста 
од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и 
да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не пре 
S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзију 
S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Ра 
рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад 
 столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом  
ко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо  
радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај м 
сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, 
ура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а  
е узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све ико 
 пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге ве 
 Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p 
ом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прел 
 под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз 
 даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од ча 
ког ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> ње 
редавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Мар 
 Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо прогово 
 еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите 
.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{ 
ем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није би 
>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти с 
 ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од  
>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бит 
} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ро 
 и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и креп 
 као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела  
тну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госп 
Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као в 
 нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она  
о час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни 
а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко;  
ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив,  
н попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад  
гнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагоро 
ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n=" 
у несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да  
!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је 
 лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох с 
 теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} 
вуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело 
да у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Марги 
овелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једн 
 добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српс 
> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве з 
учне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уск 
 човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми 
пода маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласни 
свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише  
ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свим 
мо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве 
лан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Р 
рог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у  
и видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше л 
 одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук 
неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господ 
 једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислим 
господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да т 
и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је ов 
њига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у заче 
урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам 
 она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дан 
на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је 
 не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад ма 
сечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се ути 
Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{ 
!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{ 
нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо 
ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S 
 светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако 
а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар 
а око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо и 
 онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одма 
тарац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која ј 
г сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме нег 
ери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, 
ер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове  
 најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје мног 
к у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола  
н унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} 
чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е 
из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадн 
зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати  
клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо с 
гу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са 
еној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја н 
и ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека ро 
вилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђе 
 њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да те 
ог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</ 
 овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче 
своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт се 
нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко 
 се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор 
 све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се 
дљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред 
од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} 
естивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима  
у скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драг 
авио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да 
 а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом с 
а не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тај 
поведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај  
них очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад 
еговом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није 
ко белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и з 
а на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и гроз 
а пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, п 
заном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко  
а пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Ци 
га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле  
аџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58"  
и се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца уб 
 <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Св 
о дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и 
ромени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циг 
 заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропо 
Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам  
ра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита  
, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујућ 
> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишк 
и и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се с 
диже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта вел 
 страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога за 
ко пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, 
 молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитв 
а је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S}  
пски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима с 
а ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила 
ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу,  
е првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези пре 
 мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави с 
аше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку 
 срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говор 
земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах т 
 извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њ 
еколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир 
ђали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад  
га овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш 
стрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“< 
лим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} П 
аде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију д 
 дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами ду 
ала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она  
 рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да ви 
е није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако с 
таче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тр 
пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би би 
 n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се  
 да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има  
брављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им 
 <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хо 
еш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело 
, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити 
амог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа 
говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстат 
ани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и  
је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у л 
ка ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онд 
{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође 
отова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па 
ше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Н 
ити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живи 
са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног д 
ла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, как 
то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арап 
> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето  
 Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме  
сито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено висо 
с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти 
зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светл 
творио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок 
е степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени ро 
тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао би 
 једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, 
/p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше 
, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара  
ад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који  
лира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, пр 
 пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и  
 прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођ 
ше на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта 
и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" 
отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да  
 у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, зми 
е развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Тре 
је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у как 
ад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље 
 велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се ж 
 друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда 
ти!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљ 
а и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за 
 ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин п 
чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што 
евцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда 
 оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећи 
е се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прок 
и се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; 
нда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после он 
} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш бра 
гњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па  
и да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на са 
х паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пак 
е заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а  
ладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па  
 својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по м 
, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше,  
а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој н 
ће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> с 
S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S 
мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц з 
ан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога 
а Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е ба 
{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се р 
асно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не  
 ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> 
у замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: 
опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете гра 
“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад  
а теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, 
ада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топло 
 без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи 
а човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће 
оред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико  
д зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долаз 
 је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику,  
ра и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, 
ера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, 
</p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет наста 
ваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи 
да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам м 
>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и с 
Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и уд 
} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S}  
?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да п 
о измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n= 
е све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз ци 
ре, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш 
клопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелин 
х румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додава 
4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз каменит 
а чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Бе 
румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обли 
сите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два дев 
читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром  
} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и дра 
исам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце вит 
погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о  
гита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p 
дговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и о 
ељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се д 
адом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пе 
 очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у 
а, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена 
та, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нем 
лачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео д 
5" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда 
па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси 
азују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки пос 
на шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата 
тле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти ка 
ремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> < 
и шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекр 
џији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
но натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После п 
беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мо 
јко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у 
} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је 
ва јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало ус 
о да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове по 
ала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не 
на.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута,  
х ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p 
е Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по  
.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радозна 
да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говор 
а; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви ка 
о засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царич 
толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за н 
l:id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена 
простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ласта 
ни гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p 
кнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напус 
разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек  
го како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле  
цну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе ус 
мо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к с 
 Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Мар 
а вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси п 
 Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесн 
ад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој л 
 стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па 
 видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени гр 
а, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом 
наче, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна с 
адна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше 
е свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S}  
 погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвено 
и ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који са 
ајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широ 
и!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> < 
маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то м 
ле дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што  
и нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреп 
о ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њих 
е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избав 
а душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено заглед 
тице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом  
 душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече  
мени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циган 
лић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жут 
не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је 
е сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не 
, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћн 
ћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиж 
да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Руж 
оложи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па  
 Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезањ 
, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ 
ко се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида 
сти се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и 
мог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане 
врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у 
ас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она деб 
та сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Р 
рне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је  
јаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како....  
прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме  
тарих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице  
ганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш 
ево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и 
 страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну  
ом вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „С 
јку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа до 
 јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се 
нда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју к 
уцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе  
е теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, посе 
у се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јес 
овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово т 
ник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце 
.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, 
у натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да  
ог старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам  
урова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог вит 
заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циг 
 па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокиц 
и и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, у 
 му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде 
а ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div t 
крији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</ 
не и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти до 
том рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо о 
журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам 
ко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смр 
 Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у ла 
ки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срце 
ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> < 
ма је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебе 
о њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О дец 
ва црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом,  
} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога ди 
ењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је  
ки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од мно 
лазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану  
но у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вре 
>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени  
отови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, дол 
едном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара 
у да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва го 
е да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе к 
на госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде 
 дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напр 
иво кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, са 
пуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у в 
воздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његов 
 године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необи 
јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n 
 него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим  
p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам  
них усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рај 
но скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сах 
S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади  
 пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео А 
ужи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</ 
е и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио усп 
ше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рај 
вно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, ко 
није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га 
крдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога 
 понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче стара 
каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прав 
— те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} 
да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, тво 
ах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве кр 
е него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну ру 
 са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини 
напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!.. 
века.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави млади 
ица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се  
ше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Ск 
ергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну рук 
види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да  
 осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог 
ног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле св 
„Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако по 
мар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Ст 
!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n= 
не руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S 
 и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пу 
 њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави  
тањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који 
ио добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо,  
е полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како т 
ће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — к 
 му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да 
 се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И с 
е њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који с 
 тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у  
ш за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног гр 
а кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Марг 
ти добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо  
 га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> 
 отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа 
Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехов 
рати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме о 
 затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд 
 Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљен 
ивачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко с 
е крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи  
 водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недар 
S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се ни 
о шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаш 
 пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица 
неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону окр 
ак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмар 
ана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухв 
 мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју  
то на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</ 
ној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— 
нда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у но 
т и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S}  
е у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда г 
Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски  
 одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и  
 на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу,  
рата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном 
рац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мен 
високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер г 
врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су пор 
 Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучк 
„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ бе 
 речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куц 
пред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом б 
ове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун 
реведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећа 
његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:< 
довитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле по 
ино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице  
зорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх о 
{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци вр 
> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети;  
Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „ 
ли кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им бе 
м већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће  
о јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг 
а је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је  
мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <p 
асмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћ 
стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара. 
е надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распо 
но се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} 
 свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb 
} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже м 
би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња  
аван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p 
о у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи н 
 прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну стар 
а, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Руме 
а се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, 
ла сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништ 
дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине  
човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаб 
д самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога,  
естао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушал 
у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ рак 
е.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове  
е брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и  
и не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: 
 с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са св 
аде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром 
 вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па 
фтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на 
отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} 
е <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од неку 
 још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на 
погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна ма 
ао једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који поста 
ма на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с ве 
о огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право  
 препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им  
е Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> < 
астир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребр 
се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи м 
S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако не 
е руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда 
вати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окре 
гог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна  
и?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше 
ље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мрав 
 ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом такво 
 ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја  
овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се врат 
лавуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пу 
д твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што ј 
не костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на свој 
ђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се 
о што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, 
што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степени 
м неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <p 
 за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој св 
га света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе 
а, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до  
ло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Мар 
ита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око  
у у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш је 
, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</ 
ој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса  
абе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше т 
чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа 
чке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S 
 Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад н 
{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> 
 може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мис 
тим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један н 
дно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом 
иџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На та 
д живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита 
 високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме  
Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само  
} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о ј 
> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајк 
о.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза 
раво к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресула 
у превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степ 
мах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму ра 
</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну мал 
 пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од  
А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му 
„Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде 
тало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим 
 пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвижд 
а самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> < 
 да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинам 
ико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне зв 
вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна ко 
гледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно  
: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога С 
свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо,  
 старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике по 
мом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамр 
е после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Т 
ан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа рас 
 и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у 
ица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па 
нуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна  
ни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са 
а!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз вра 
четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и прев 
едан пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и ли 
из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и 
мали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јани 
е вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место зап 
х споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, 
од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око в 
икну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и броја 
S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајк 
вачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу 
аше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му  
ица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапато 
пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда 
 стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале  
ајвеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград  
 Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зл 
 стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас п 
 металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са:  
 успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове  
ици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на  
и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху св 
 кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао  
е пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављен 
је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред пл 
у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на ком 
 доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који с 
 доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито  
 у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је 
нађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> 
о своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} И 
 Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегеди 
ј чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> 
ајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ће 
урекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димња 
ики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом 
ла је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по 
а куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ло 
има много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена б 
p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како б 
а гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су, 
, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичи 
чинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, как 
ита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свеж 
наје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј 
 је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „к 
дзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју 
и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к  
зи да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који с 
ламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше  
о је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цар 
стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и про 
угим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме  
аштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и 
> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха 
а, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и  
о крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} 
а букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час  
и! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у  
} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку она 
пенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови 
ним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих 
ешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом 
 велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје раст 
е госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у т 
е сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор б 
радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај  
са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S}  
м с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув  
 залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани  
дох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кора 
е, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S 
ти.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људ 
/p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му ж 
ли како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видов 
тиву тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам сам 
 уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој те 
 не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њем 
лија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске госпо 
в је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Бо 
зином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било пог 
д мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремић 
 бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљиво 
ли му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда оп 
им краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад  
 жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила 
рно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба 
а ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежа 
е к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше о 
рштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рај 
и позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад ту 
као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у 
адамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi>  
него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла са 
дник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним  
е катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xm 
 на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капел 
 има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник  
мо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пр 
ислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, 
и жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју 
дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што та 
d>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S 
рзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики 
{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па  
е Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим 
јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и  
хових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господст 
го ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста поле 
у све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и под 
змеђу златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, кој 
ила су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид  
одземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ 
тку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама  
е послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без ј 
амим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је ј 
а највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту,  
астов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита  
ну зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај 
тајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог  
скинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ће 
 је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о срп 
l:id="SRP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла,  
о, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други п 
а, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињс 
 али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, 
в с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије при 
ицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз 
пру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе за 
и од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, к 
е гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их 
 по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје 
па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ посл 
S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке ст 
S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим  
че:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S 
фте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у г 
коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се в 
S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих с 
, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бо 
та. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{ 
> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо на 
ћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о вра 
а!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да з 
p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „И 
 и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави:  
и и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном на 
га српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам каз 
млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и 
“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној зд 
 једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пр 
плака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој миши 
вану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду 
ке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су д 
амења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старог 
и му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана 
ратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„ 
цом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија цар 
рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху т 
агледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су с 
, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у л 
ови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, с 
.{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет 
 себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вуј 
их: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац н 
ењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа 
е су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим среб 
тима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Бого 
еликим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху зла 
је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше пр 
готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излу 
98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо н 
 тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред  
S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пр 
о па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то ск 
све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју. 
 Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја јед 
ца, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо  
ило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— 
госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу р 
е и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у 
ет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да  
ни чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни  
 ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <p 
даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паш 
а ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али зн 
брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира 
.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се о 
ко из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> 
бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p 
} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да зами 
о причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје 
 срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> с 
ставицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам св 
 од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојо 
овори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи зем 
калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И ј 
ђе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она ро 
 ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајд 
 Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити  
 купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље пос 
коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу ја 
може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душ 
као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и м 
ече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> 
 Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе  
 и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до р 
ставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} До 
е дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од 
сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде о 
рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S}  
ина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те д 
 Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Р 
{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под са 
ило да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити  
ња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу  
 онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија  
мо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, 
ји се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер 
} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред по 
си л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном  
на у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А  
га пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко  
њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" />  
. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце,  
, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо  
моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости  
 из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот,  
рикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у  
аву своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи д 
них врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су 
{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да јед 
 с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер сте 
а, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на са 
> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степе 
39" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прог 
го да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше о 
 хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу З 
чан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом,  
мо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата,  
зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном  
ма који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло 
трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигн 
ем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Ра 
рчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у 
 да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се 
ају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вук 
 повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи 
 из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} 
рчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихвати 
у и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или не 
 она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p 
му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех та 
џарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним н 
људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече  
се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се  
, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, 
да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! к 
а поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти с 
вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на ово 
учи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кол 
ероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити 
/head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ј 
 крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико орах 
отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни 
вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошл 
 да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из се 
<p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на 
од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испу 
ахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће 
аше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, ј 
ворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да  
дрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S}  
а сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n= 
ра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да п 
 виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бо 
еђу себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов  
ивиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је ма 
RP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зид 
е лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбу 
на велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ј 
ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда 
 можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“  
ало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то ку 
си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату 
киња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; г 
чаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Марги 
 живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и посл 
 Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се  
иждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет  
вораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш с 
тургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Марг 
двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јанич 
ема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ пита 
ј јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли 
нуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето т 
и као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео 
опље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом 
шао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чу 
 „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата! 
та Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија,  
е чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је  
 у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> ил 
ца Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јо 
ве !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо 
их зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову 
ли тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су с 
српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб пр 
 Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас  
обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар к 
но: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишин 
ем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до  
: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} 
ко у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве с 
ој земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не  
 што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена гор 
ћеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</ 
 се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да 
 ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олта 
утка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е 
оље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека на 
уже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за  
а једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим т 
ало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Ошт 
а и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком п 
т жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изв 
, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, 
 се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кр 
говоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од тв 
т погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри  
ну?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?! 
те моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се  
 мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је  
 Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се 
 му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под  
дај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Оп 
 и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава р 
е буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неко 
 бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушева 
дурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипа 
осно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотр 
 буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p 
а сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијај 
ан калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у в 
а, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, 
" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица 
идиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је к 
била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је 
блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега 
љале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешк 
едох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајст 
 тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајк 
ац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној роб 
 ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљ 
гу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па С 
 подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учи 
.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о  
и Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог  
ди у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} 
и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад вид 
епо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опт 
 најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има! 
уднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полаган 
пиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски  
према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било  
а се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ 
 у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла  
е Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо т 
 Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже у 
е.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и 
 отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам  
 лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине,  
бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак н 
зумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S 
орње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац  
и што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, и 
вати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем к 
хватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-сер 
ао да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p> 
n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да ј 
уби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сироти 
дом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зо 
а ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је  
 ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада 
 тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„ 
ити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести. 
ованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Хри 
Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку с 
и је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре иза 
 га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ реч 
о: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке  
ло лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш 
с, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S 
т у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље 
е једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио. 
titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <p 
ами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи. 
 стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Конста 
 гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху 
ам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећ 
 са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморн 
сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логик 
дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа 
и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њи 
пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет  
окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не 
 стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митр 
бро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курј 
ј мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у злат 
едела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје 
, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто  
латним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје 
ли.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста ду 
ним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, ви 
ед свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих дво 
ују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао 
ника доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Ци 
оли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо сва 
мање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, извед 
 од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно з 
је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо кам 
да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу о 
огдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно ви 
борне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, к 
да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет ј 
ко га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао  
 рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује 
уди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље раз 
лаву да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо пор 
разусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси  
ковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а 
е свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па  
 из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S}  
ан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинско 
ве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево  
>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као пти 
 ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргит 
:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње  
е од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњ 
 доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће  
 опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S 
: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како  
 видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело креке 
ога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне 
 је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре поснис 
ину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда уну 
?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљави 
д свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали 
ђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За 
в жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте в 
 ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајк 
Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе једа 
панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима  
е од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.< 
није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и та 
аше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска 
, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готов 
о...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Р 
ом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибе 
идана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размак 
и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ. 
ом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Мар 
 који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да ј 
била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као т 
</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом по 
нде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниск 
оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дет 
рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам  
м и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке,  
анастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> 
да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то  
ко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} 
тле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и  
а Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених с 
е срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и к 
>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до њ 
 завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да в 
 миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p 
о остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је  
редини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и р 
а из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p 
нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па 
ноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху ов 
То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи  
нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безглас 
уга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешк 
 те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме  
 оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и  
ће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S}  
стите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапут 
топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Г 
подски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови  
осмајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њ 
ита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај  
и Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром оков 
има.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на 
амо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека  
у те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S}  
х!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај 
да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стан 
а срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како  
је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођош 
 гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi> 
 убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, 
{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где н 
— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Р 
 у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго,  
и, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко о 
 је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве 
и три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њени 
>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се 
учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се стара 
ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да ра 
, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како  
у.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада 
евин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у 
ересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па 
но заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже би 
олажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно з 
ево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S}  
росторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртва 
укама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Р 
{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна  
.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону с 
ом суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке 
 и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо 
од ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке,  
 у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако в 
потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у 
ше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сре 
љна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекр 
ице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико 
 на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n=" 
м послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио 
ц.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој  
стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у ње 
а мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде изме 
 да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да оста 
Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али м 
?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу за 
 велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кан 
 икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа  
р не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну р 
ем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: к 
хну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{ 
а бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војво 
и и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S}  
 нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не 
 ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше 
љаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно 
, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртвац 
шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари 
и о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S 
пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете 
 да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињиц 
о исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабу 
 како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{ 
о се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале 
, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо 
 видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"< 
ори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и  
воје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули 
Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у  
ги загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених  
т, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваниц 
ко врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рај 
одасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред др 
ше сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене к 
тера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путн 
брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном  
е нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко 
аше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образим 
е!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чу 
иже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече М 
ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши 
ровући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав б 
, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о кам 
струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n 
воје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говор 
 па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спуст 
а.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одле 
е ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! р 
</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану ле 
ну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве  
г; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </ 
о, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оста 
 шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту,  
нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше  
 оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од 
рује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћ 
жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песниц 
е они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет 
гиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш вел 
утака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до ко 
главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а 
е драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће 
ци, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отво 
а јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра 
ти онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није т 
дан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за 
 да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљ 
 и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их  
е већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити:  
к, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад 
шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скаму 
м!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, б 
д знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па он 
велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајсто 
ош су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрез 
за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јави 
и потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их,  
е до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>" 
ам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју  
х се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до  
гита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S 
даш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако 
 је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Ула 
у силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петач 
 који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до послан 
оји је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике д 
ом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али ма 
ијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, 
и без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама. 
 под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су з 
екаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и с 
берете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде на 
 је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да по 
уке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме уси 
ас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче сти 
. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> 
 да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> 
ице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћу 
овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је пра 
бе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, д 
твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава те 
говори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу 
д би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за  
"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пи 
 си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо 
од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје 
са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећа 
ква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох з 
!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив 
 то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на 
е могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, поку 
а веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вр 
срећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згреши 
е видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу 
мерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш,  
ши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p 
ома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш 
е ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас  
више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи 
 ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си мл 
ет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе 
ио један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам 
е рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах,  
ин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем ра 
!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће 
ћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорил 
 усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јада 
то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало  
гити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно 
емља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет те 
оркиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робињ 
ше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа  
невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута  
 се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има с 
с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства из 
 и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном. 
нати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце,  
соше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја;  
</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Р 
 онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је 
 лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарад 
лике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> < 
 срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој,  
>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја как 
ник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ход 
горе мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ пи 
ла на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја с 
ако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што ва 
због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је прост 
што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повик 
е најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не 
ће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже 
ући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко напад 
риви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти каж 
ти!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има 
ма пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу т 
рске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловим 
а.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека мол 
, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мр 
е и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се 
аџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с овак 
 бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не про 
Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје ма 
нин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се  
та она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у 
 она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S}  
ево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се  
 е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избавље 
сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с ве 
н луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излуд 
пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам  
дина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ < 
оме што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ев 
и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту сп 
ете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“ 
а сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко,  
гон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „ 
че гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а ка 
те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мр 
шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто у 
 те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици  
>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће д 
чинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У посл 
на младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа  
<p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, 
 поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{ 
е народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају 
 си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> 
стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало п 
јом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти с 
ичам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не м 
е му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћем 
ко је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да  
о на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него е 
велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја р 
 хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџар 
то мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још сло 
силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рук 
 име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога 
“</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај 
 чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} 
да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ва 
рави на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу т 
гаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Н 
 где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Успр 
аваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде 
ега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да 
ти па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана исп 
ве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од је 
 да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби  
ања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа 
лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, 
то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод про 
ј миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да  
барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грли 
 главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плаш 
p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Ист 
одно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим  
Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, бо 
 викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих 
 има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсови 
н-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни 
 болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под  
екоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S}  
о!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме  
> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, 
че:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље К 
 она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара 
е крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села ви 
аво што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па  
сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Мили 
да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог  
 па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да  
обро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} К 
ема њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си 
 грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с  
 управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке 
мци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нем 
их то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а  
е већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху з 
 посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша. 
{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку,  
тири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погну 
извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачен 
ели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко 
ика и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све  
л бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу  
дну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n 
нако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла сво 
висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, рашир 
ашта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је с 
се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} 
..{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи пар 
 душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико  
рло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, коли 
 ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољ 
а у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини ст 
. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} В 
о се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је  
а јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Ра 
о ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекну 
дитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} 
ма.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и  
о. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на 
 <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром с 
ајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако до 
ко било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке д 
уначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би  
 дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију  
учју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним 
S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо 
ове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи крш 
ечи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све 
и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се ма 
дела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости  
!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, 
р испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И 
нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде о 
 тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, ба 
акивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама  
и не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у  
а би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> —  
у притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да р 
.{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; 
е усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> < 
.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запреп 
а подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да п 
 засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће о 
ори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не 
ма, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{ 
ово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке 
о погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" реч 
 кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати н 
а се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће с 
ајснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је 
им уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S}  
кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово тр 
иш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује п 
марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у  
баше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати  
грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и  
 те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим тал 
Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам д 
крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb  
вљати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бад 
а рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чу 
о, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Са 
ну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног 
рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри  
вцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која под 
инило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} 
S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} 
 речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, и 
кидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо  
вице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> < 
а, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса н 
 све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарс 
 или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се дв 
ским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја 
е параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати мо 
да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад ве 
пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад зашт 
ега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијаде 
ад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем 
ести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких ту 
 заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изн 
другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да 
 пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други 
огледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, н 
:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну  
ила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133"  
....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче ла 
 себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек  
а Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову  
и с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела 
д стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у  
 Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш  
знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку.... 
а станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је 
ита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа  
о од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S}  
оде рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето 
урци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ плани 
да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то пит 
Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао 
 тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ 
, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{ 
 ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер  
 га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?! 
есницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, г 
е био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им  
} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајк 
/p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знат 
епо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе д 
!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Марги 
о неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало н 
ини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри 
ећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S 
аву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је 
!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" 
е није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном 
воје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата ди 
уно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>А 
ва није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана  
!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио  
е Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту нег 
а пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад  
его стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се уси 
тито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" 
 људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био ј 
иш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да ј 
мехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n= 
рану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто  
 било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који  
пирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пођ 
 витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко зас 
ећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> < 
д би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав пре 
јаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска 
 јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа 
или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посе 
молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="1 
 себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред  
стезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину 
 викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S 
ванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене за 
!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овам 
ог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут  
воју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковче 
о, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се раз 
вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш т 
его због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право 
ас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па 
из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са л 
егова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те то 
 Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у 
 бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p>  
у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам теб 
не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на  
о кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли  
па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !... 
ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно нас 
дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Ка 
и у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је 
_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој 
шу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога 
Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок  
 отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није  
утака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да м 
м и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се леп 
ука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да  
ом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио ј 
вога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпо 
 и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је тр 
лаго или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и 
 и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде  
 црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у сне 
 истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је 
ead> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је д 
 обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна 
 у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или  
рке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти св 
{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргит 
суру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики  
е моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и  
онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни! 
ених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <p 
у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неко 
!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња,  
 не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „м 
, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепо 
и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио о 
уђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спусти 
аплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирно 
ризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као бр 
тави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким  
на друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Еф 
питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати,  
мишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у 
јурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако 
е радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам с 
один види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчи 
у, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S 
 и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рај 
кола за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака  
 мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим  
у. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут о 
из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, к 
већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у  
 Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је  
с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине! 
дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред ње 
е људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га 
и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго н 
ни!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме прима 
се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти д 
вах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре 
 Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није  
му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и  
аргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испав 
вети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах  
па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онд 
 да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сва 
де за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде  
и то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те  
астави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, 
s"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефи 
гима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јуна 
ладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја 
ратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пр 
, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и 
адан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, д 
ло после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Марг 
ди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке  
сно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим 
своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је неш 
А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док 
 Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој  
штај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме п 
а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем 
 <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је о 
г пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена  
, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући,  
атно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинс 
дважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било с 
ијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом  
пала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лак 
просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су поје 
кнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „ 
ве један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и о 
а у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говор 
ан песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по  
е знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да избли 
а!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим к 
старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам  
ујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да т 
шаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, п 
логлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољ 
која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде  
ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па  
јаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> 
 у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се п 
престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>—  
 само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!. 
и не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, 
ног лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хла 
 задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разро 
сле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да 
 тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="22 
чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало к 
чила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари с 
и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине канди 
д сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна  
астиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није  
казаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и 
 се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног 
 се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p>  
да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, зан 
њу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слобо 
а горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци о 
ше о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колик 
руге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свр 
 урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ни 
рекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветова 
он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на 
ом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и  
ремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од угл 
иже и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега 
} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на к 
 сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са нек 
ано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху 
 те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођ 
т, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога би 
} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се п 
 о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога  
е Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p 
нија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прс 
 је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми 
авесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си  
една ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Ст 
ом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дох 
ихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела о 
о тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ го 
 нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дет 
е света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што са 
а наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p 
<p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула 
 свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет др 
ораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледа 
 к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана с 
ита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не б 
ана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{ 
оње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио с 
ке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је  
црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас 
била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{ 
е, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпо 
ализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, 
онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његов 
 под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи мле 
 преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад  
 то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он 
 Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако п 
ко главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладн 
и: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пит 
ад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако 
а мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби  
 је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати м 
ља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва не 
сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог каме 
а, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} М 
амо са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала сум 
 нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} При 
јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом з 
видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно л 
 на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом изд 
 уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да ја 
 од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше  
сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на зе 
ра, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером. 
једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и  
де свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је та 
ој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S 
 кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молит 
тајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно дове 
могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракну 
есно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од љу 
ак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који  
: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутк 
ебу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још 
Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га,"  
и окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кан 
ој постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага 
14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње  
се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну ру 
 једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледа 
ву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је б 
од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и дра 
ајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак к 
уна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{ 
лтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била он 
оча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене п 
двоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пун 
шала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; тре 
т година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плет 
г лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти,  
а једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном 
м искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи,  
 велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S 
лопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имал 
некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време ј 
о наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху п 
>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник д 
дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на п 
 и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала 
.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног  
t="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седе 
 за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави 
пога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лаза 
ви?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у 
ак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, при 
у, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем 
 загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једн 
тер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му 
тања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l>  
осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало т 
ја нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима 
ивој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, да 
е некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима  
м прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од ра 
ну, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа- 
идите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово д 
а од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом 
у, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред  
вала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако в 
овање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајк 
} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени ви 
p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напр 
едан невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех 
рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му 
веди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет  
е да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ћ 
ац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, 
реврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану 
p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плећ 
{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</ 
ао да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа ве 
дина, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је о 
 само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је  
Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека  
ш! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је на 
у ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи д 
ји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оло 
} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пун 
, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p> 
ганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је 
ушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује но 
еби, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да 
ој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57 
 опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би заг 
до до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на н 
 кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су го 
у воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од среб 
дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загр 
 свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Ра 
ка у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је 
, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда 
рука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој 
уј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам т 
месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињ 
ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу ма 
и оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прили 
аци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе реч 
ајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање у 
 сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} 
 обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи зас 
:</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, о 
 молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мир 
е на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним г 
 баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом 
Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S 
ј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p 
ам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div 
уком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“  
ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на 
мо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме на 
<p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb 
 „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза 
S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, п 
ва три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p> 
ошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајк 
цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад с 
уку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p> 
ога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поно 
а може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и  
какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, п 
е, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом п 
 надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с велики 
<p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаш 
..{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног  
на једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и ис 
прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, к 
 новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у о 
ка пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и п 
елику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине с 
увати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову зл 
ил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој 
побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да м 
а од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње ј 
ба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а п 
 се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз к 
е опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S}  
="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p 
 ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући 
„док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њено 
слепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спушт 
“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{ 
а које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у дру 
иште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељак 
ад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори 
 мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто д 
 доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су  
прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се ча 
и јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ 
емљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки. 
азбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од  
ица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској прев 
а, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре 
мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чуту 
 ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш нар 
љати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све  
ва ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ћ 
ку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се у 
ве бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао  
 од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече 
оњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ак 
ођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је гроф 
и, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; в 
ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потре 
 сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину. 
 јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; 
своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> < 
че са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг  
{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече  
 живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да 
, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир ј 
ичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као к 
 његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме ц 
из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопље 
брна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како  
„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио 
ма, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима  
бало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како ј 
право не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе 
 тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О 
оје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и 
 Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{ 
о ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и т 
 да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми 
ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене неча 
{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и 
Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбин 
. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p> 
левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} 
нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно в 
ц од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи каса 
е био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Руж 
другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је  
е си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да мир 
их могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Ту 
јко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к л 
Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи  
 Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који  
ead>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на 
<pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздени 
 злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим ср 
 руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаће 
 спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча 
<p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="1 
се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту 
рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапућ 
се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p 
о бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „ 
 је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарумени 
не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубав 
 Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш св 
“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најп 
> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отво 
 за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је з 
 свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав п 
тиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!"  
 познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се 
да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад  
="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремље 
едну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђ 
ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам гр 
лу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи  
стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ћ 
P18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једног 
 нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима за 
 узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се 
 ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко 
у се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше как 
че.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови с 
жну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном туго 
ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Вид 
/p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици в 
 Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што 
оја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненад 
аво је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребац 
, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да  
и се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим с 
ена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" 
ратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на те 
е у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обуч 
S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циг 
де у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у м 
ад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гу 
е о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и  
чнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име бо 
дном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него 
ој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Ал 
ле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам ду 
ог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светло 
аше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним уст 
и!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким 
p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, г 
естит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празни 
о је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да 
па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку ск 
оследње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке  
џарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шап 
овечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко о 
ворио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово ка 
ића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби 
 од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок  
им, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом залив 
 младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање до 
 врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано н 
 људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, н 
иво и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и јед 
 изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти 
ироки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је  
ем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>—  
мне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшно 
 очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} И 
 Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од не 
 оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који по 
 муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и 
но; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <p 
и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа н 
уштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало  
о поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрет 
ру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>—  
вим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом ст 
инке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком в 
мучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој 
} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, цр 
" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Ра 
показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и  
аше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — 
се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да 
: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем 
нак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господ 
 !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, с 
какав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{ 
Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на о 
ти!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у ж 
одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска 
ати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у св 
тину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала по 
му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као с 
</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече 
ух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови 
ј кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој д 
рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне 
 хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам 
ркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него мл 
а је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати  
{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетиће 
>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, с 
шљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову пос 
оспода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, че 
 људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој т 
алеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — 
он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако мил 
убазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприсниј 
е што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова ов 
ди, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашо 
ну као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече 
Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О 
не срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади 
p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p>  
е, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда с 
е нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје,  
ђе.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S}  
p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ сму 
, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју неср 
наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него.. 
м да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту с 
брих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо 
</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита  
ри моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека  
 да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју пре 
} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и  
е све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне  
} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашнени 
 <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задов 
ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, м 
> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у ов 
<p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb  
о је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у пр 
 ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног С 
о му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутур 
 сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Ра 
1" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, 
иш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не в 
ипе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и  
пет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на г 
е.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Ра 
да веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи п 
е ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита свој 
о да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p 
идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он им 
ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и п 
. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да 
о осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака освет 
сти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гус 
ди из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пође 
} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> < 
све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњ 
ф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пиј 
уо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешт 
очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!... 
, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жуто 
 и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже,  
" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче  
ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није по 
ајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би  
склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду  
 права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута  
ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Ра 
тила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и бри 
 да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> < 
енише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла,  
о дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па 
ити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, у 
штаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини 
рио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p>  
ва била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породиц 
рје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика 
ма к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На 
овијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајиса 
вима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царс 
мо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> < 
 своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румен 
д било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ет 
како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајт 
а донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па пр 
="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорн 
 очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се з 
загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{ 
само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони  
г и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не мог 
pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу ј 
ује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сме 
 подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и а 
 јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Се 
, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „К 
чано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати неће 
еш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло п 
ете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред 
ао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта 
с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понуди 
ала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш 
и даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рај 
8920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину 
 ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих 
 онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом 
ни су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину  
анин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> < 
х Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је с 
ставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно  
шћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да  
закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као ча 
 друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на гру 
у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Се 
рац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} 
} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Он 
овима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Ца 
о је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилич 
ије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од ка 
е падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало  
овијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по 
о сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обн 
м бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које та 
 и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на 
 У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном шт 
у и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прси 
знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} М 
 пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене 
сове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим 
ео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа ј 
S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свег 
ко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је поки 
дине.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда заустав 
ио пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило  
е је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба  
све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рек 
 да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да 
тарац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш 
> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој 
ас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се шт 
чу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред  
 отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p> 
е куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пре 
ше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало ча 
атка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па с 
/p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна 
а скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш! 
пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш к 
страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до 
ј ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости  
>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бе 
Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе гос 
грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага а 
сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На треће 
, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре св 
ловима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И  
ве имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подзем 
е мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занеме 
а је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и 
у!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде  
 онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све 
е вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој суз 
 мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се вра 
осом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач 
ала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Н 
е у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, как 
02" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе ко 
ри господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S}  
ше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је доне 
ерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две 
нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње  
о мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио 
а зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, 
 водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, 
апред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости к 
онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна 
, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле с 
шају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ни 
д је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део  
, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле  
пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине  
а!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздр 
о очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из  
 Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио  
аве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а леп 
своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јуна 
?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, 
споди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргит 
умљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалис 
а помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари 
 рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни  
Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому ве 
 разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко м 
 репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколи 
 и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви 
убару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш  
ију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и  
 <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква  
а који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! с 
се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој 
би нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озб 
ад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин.  
се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они т 
: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом 
 бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Цигани 
еким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" / 
{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шт 
Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим 
сподо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој  
сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме  
 истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и 
 била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, о 
а из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претовар 
а платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу д 
аћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтел 
ече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је  
вети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде 
{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="1 
ени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљ 
рахиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и 
: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Мил 
рост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим  
} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младо 
видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S 
еху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипко 
. како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се  
же, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савлад 
села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја м 
 дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела  
епу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме лев 
растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} 
ако је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n= 
 да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свем 
 Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек 
 гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с 
е.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду сл 
 не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало  
плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, 
ако су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити  
 Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p>  
 би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у  
тите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би 
спот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од бес 
ао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш са 
лим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје 
и широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се  
екир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго  
рад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад  
 чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих с 
 јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна с 
о је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смр 
 толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу прол 
јући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као за 
нда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мир 
ста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Се 
било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони  
дости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти 
и се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постав 
своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај  
а обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је с 
и: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево с 
} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те 
 се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> < 
"213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је т 
илији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински 
ладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену 
ни шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмел 
ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је 
агледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле  
ред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после 
елом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19 
и ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и за 
P18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у  
е она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протр 
мо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње и 
то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је бле 
 зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се 
ихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини д 
 <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, ал 
о оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{ 
ма у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком  
<p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју г 
на Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко ре 
 најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, п 
е носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Р 
и почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Ра 
оведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут  
од сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, з 
 Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе 
буна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици  
час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n= 
е.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге х 
 божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста 
 n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} По 
да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто 
ику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув 
носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи 
 с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њи 
 не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини  
каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на 
од прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри 
у Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није 
е дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бур 
ику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Марги 
насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То ј 
!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са 
кинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну л 
ек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрди 
е и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ С 
њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари р 
ије много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готов 
ај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се  
авове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у к 
е Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“  
широј зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом,  
а познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душ 
олико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина з 
 неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми н 
оме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у  
 заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као 
оћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој ца 
 суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S 
 и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се 
и његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш 
 насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођ 
мах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искуп 
 чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући  
ва гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти ј 
тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није п 
то царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старо 
“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене с 
те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S 
 се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друг 
а постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као б 
ледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше  
себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згод 
аша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мис 
тину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је М 
акленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџа 
 хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или  
 горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија 
а моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њ 
} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се ди 
а твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ласта 
у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између о 
м од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно вид 
просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметни 
о је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и 
раја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момча 
ше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се  
ћем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако н 
 некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види от 
биљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим  
ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="16 
него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била 
е, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов зн 
и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господств 
па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; т 
ле свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да 
утом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, 
 час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па  
, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те изба 
и, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да 
пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царс 
 кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који д 
ли знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслон 
S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало 
<p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога 
ају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина св 
ека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља 
омчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас  
ј се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син 
олико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване треп 
ше самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окре 
т се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко 
е бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осет 
е.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако  
>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p 
оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега 
ко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у о 
м и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на сво 
опрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спа 
и.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године поту 
м по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па  
е у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету а 
.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском г 
иште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, 
ео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана ру 
ичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину  
овка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чеки 
питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми 
о клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела  
а, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не треп 
а онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p 
лико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циг 
а му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у 
ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у суд 
ледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му  
ти!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних пог 
<pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Ка 
мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
адости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било ви 
а човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у неш 
о је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му с 
астог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре вид 
ресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрно 
руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p> 
 да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена р 
{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би ц 
илази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже  
ој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и он 
стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добр 
киде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неко 
скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да сло 
н а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свир 
 своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета ре 
да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од бо 
 очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевиће 
дна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стар 
ој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако!  
 до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S 
в човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за ко 
родаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним,  
осним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ р 
загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јаг 
 су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S 
 л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи п 
какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Р 
аписима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Ва 
 пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с вр 
мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим кани 
онављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „ 
онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун 
ead> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да  
ас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује 
ога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу  
с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох  
односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе ст 
и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p 
лава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са г 
молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српс 
p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори с 
удно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шал 
 као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко теб 
хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћ 
p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се оп 
ве своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, к 
 из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ 
да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите в 
<p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у 
е прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске са 
 Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом при 
оплице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка  
 се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гле 
па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на гл 
 <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни хо 
танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеш 
о више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} 
рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену ста 
ћности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прек 
уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све  
и момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са з 
 па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају  
ћа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једно 
во је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим з 
есну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово 
а зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није има 
 n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет  
е то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p>  
{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог  
знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао 
 доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели  
пред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и он 
ди, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! 
деси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у плам 
>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве 
Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, 
ама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе  
е, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам 
шкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, 
ом суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози 
 оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољ 
ој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј 
оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на ње 
зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штако 
 <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? ј 
 </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвам 
ајближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да пров 
к без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста  
ше треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да 
 <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и пош 
} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито 
p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарк 
цну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине 
 али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Х 
још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> 
> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</ 
 <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху  
арској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, кој 
 се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Р 
 Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу 
раха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само 
 степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе г 
екадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до зем 
и пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила 
е руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је тур 
тавили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки р 
н гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ла 
} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни  
ци, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину  
ати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. 
 окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављ 
х грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело д 
помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута срк 
ђ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладар 
 се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу д 
и твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Срп 
трук босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња  
 стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, к 
 она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> 
био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој  
о да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао 
оз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{ 
их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе ист 
 испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта 
гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на  
 /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити о 
вина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог ти 
више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да  
чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обе 
 длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му:  
ској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“ 
шеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни јед 
е он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта 
 широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и дра 
Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све  
змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе,  
другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са 
и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешни 
х загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну ј 
везаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони  
сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицам 
е свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као  
 Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком с 
ој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи  
разе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светло 
еклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити  
 кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почиња 
лони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, ко 
едеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији та 
ечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, к 
у, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свог 
беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /> 
пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита 
е једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем  
есели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из пла 
id="SRP18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једно 
ћом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша  
 то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„О 
ружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским нос 
ом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од 
ечи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топ 
 јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у та 
једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Журах 
е га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож 
 груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребр 
, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће неш 
клопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве з 
 је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— 
 ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на 
одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осме 
један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шт 
 један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме х 
жите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гро 
је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљи 
Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једн 
ишта у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља 
!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко  
прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могл 
 од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господ 
мо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме 
<p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по 
игни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне с 
 леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да  
исти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на 
у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођо 
 као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да 
е је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није дале 
 „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и к 
ање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо 
/> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке м 
кој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — цр 
ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога  
!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинов 
 у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не  
пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како с 
дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најшир 
>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу 
колико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада же 
 капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара гроф 
е мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, бор 
а не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једно 
ије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат 
 у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим пе 
едаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која  
м сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајк 
ни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бур 
Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ С 
у се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар 
 заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом  
љи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледа 
 умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка к 
пред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.< 
ла, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Бо 
еда к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још 
една шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном ко 
адашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још  
 чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јо 
ци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир 
сима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас д 
ј сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два  
сет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За ду 
ијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати. 
ство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покр 
 том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Р 
 мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места 
ореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мр 
 уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није  
нина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог т 
е топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ 
е су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замење 
плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она дв 
бра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим ка 
ваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од с 
 се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опе 
о од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречи 
 двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак је 
ш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на саб 
да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро н 
 молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да  
удо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла 
белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана кал 
 је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p>  
га гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до је 
убац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати! 
 поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад б 
.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са 
ди да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим ср 
и, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у д 
е беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским ви 
етачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је т 
дежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију. 
рви девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих 
стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бо 
нуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац в 
анин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова и 
чима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са т 
анастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом њег 
осито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; з 
ђе, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p 
це од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Ову 
 се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми ј 
.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица  
и да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било  
 зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново ср 
у на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу б 
емао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девој 
те, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама мил 
их и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гом 
Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече 
ати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по  
агосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихо 
аси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових вра 
 у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{ 
но нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69 
азећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јадн 
корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се 
слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуш 
е на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти 
онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже! 
ead>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Марг 
ерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој об 
везане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две с 
нцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, п 
 а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, к 
мом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као 
лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скел 
<pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина. 
показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече,  
па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у ко 
тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Ра 
у његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да  
ио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а 
нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим  
на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од  
ђоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лев 
а њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вече 
 је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и си 
у ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помо 
е сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти  
tone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Кам 
женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети ама 
вој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне н 
док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми  
е робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова зем 
 за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпо 
С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грче 
може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држа 
вог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо вр 
нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три  
 ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она  
/p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у  
 (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом 
дних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на кој 
х онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Ст 
лева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи  
занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и  
 за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано из 
разговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један сни 
виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и о 
„овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер ј 
ас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... 
/></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Ма 
рак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Марг 
ељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела п 
ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставиш 
и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави,  
доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из р 
довит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гус 
остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио  
 <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... мор 
чава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци ж 
и Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих пед 
 па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом К 
о споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше т 
видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Че 
њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши ста 
лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуд 
 гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су мн 
се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да 
це сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, кор 
ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, 
и у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опре 
орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који  
еху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза 
 госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор пок 
у и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли 
 шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пр 
исадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући  
оле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто п 
го је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није  
че Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, уст 
ко уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног орган 
у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола,  
ећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витеш 
ти и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити су 
их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или д 
ене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p 
а ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, 
ио слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пр 
graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по 
кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пође 
ло село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p> 
ебу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица п 
 златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска крун 
тињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је  
ис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред с 
ој људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начи 
 престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливе 
о трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јаблано 
 овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p>  
ошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један к 
 узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с пат 
је лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста  
нда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, 
 шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хв 
од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били,  
рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једн 
да до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле н 
прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини мило 
н тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори в 
ришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као  
са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи по 
 како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, ко 
га, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и 
онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, с 
приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и  
 већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, је 
та, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда 
љубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} 
ђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Бил 
о дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type= 
аре цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на  
Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Цига 
тан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} 
ан вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</ 
крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у 
 нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали 
амена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних с 
е сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још 
ају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p>  
нај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> < 
 што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </d 
тале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку пе 
орело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тих 
вде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и 
иде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков 
зме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заи 
и и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ 
 и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост  
аџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча  
а крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шп 
и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре 
т позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на мах 
убила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла 
а најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак  
евцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно 
 са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну 
ј господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми  
зо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очим 
 <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен 
"14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздр 
лу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Пр 
едан повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол с 
{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се 
лазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како  
рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к в 
нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте 
ну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} О 
 чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке  
но пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну  
дно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не  
ико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом  
аливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу с 
е на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви  
у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу  
на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно 
се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је д 
а знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда 
не и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика 
ог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се госп 
да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин  
 Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет засл 
топа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживе 
тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један 
а, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после н 
 савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и ш 
су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима би 
о; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да п 
 врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве м 
ли — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не з 
частог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на сред 
идина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече 
амените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искић 
 једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
е бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S 
; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш к 
 кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од не 
а ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуз 
говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p 
и из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики н 
ађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака 
ајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прс 
а, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све гр 
е могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је  
па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну стара 
е помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кука 
је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко 
 „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени 
рску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Турки 
аџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна 
 патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних 
е цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе с 
те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо 
пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге има 
 ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те д 
а је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на лев 
огледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно 
е један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно  
: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, 
оћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ реч 
уши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да  
ући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај тв 
ам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гуда 
та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не 
са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто м 
ово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покида 
и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у  
, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спомени 
копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве 
Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n= 
о нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толик 
Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио о 
м; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час на 
товали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грм 
ли или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви 
 да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на 
стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина 
ећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче 
ема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не  
о, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога му 
 обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..< 
д вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намеш 
а му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће 
 слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце < 
 не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и свет 
у јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме 
ориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво. 
двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране о 
99" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га з 
ва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце заку 
е да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили  
нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S}  
говори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она т 
товића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи 
о је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога ст 
е отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или б 
о би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Бе 
о је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадв 
уда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро с 
праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где  
а гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу 
ару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ 
{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} П 
еш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <p 
ста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина 
ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> 
амо смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да  
 Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово 
авалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се ра 
 сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац.  
 па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребр 
ати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</ 
тро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ пи 
ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним кру 
о; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са њег 
ном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S}  
, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></ 
Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то  
..{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-б 
 приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када 
ни љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега д 
 тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет 
ад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У  
да са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад он 
тени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика 
љах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“  
 кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и вел 
репти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „ 
кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору 
репи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, 
Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да роми 
ветли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Б 
е мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као и 
, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљаки 
ља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опе 
њава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нем 
> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам  
је требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ва 
м, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта 
зумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа 
 сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре  
неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи  
аљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге з 
м подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није 
ена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто 
рупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђе 
а стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом  
Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пу 
е божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица! 
А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румел 
дног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли б 
ог сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо 
, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хај 
ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> 
 по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Трој 
 старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турц 
кве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здра 
е опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ла 
та збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше оч 
реклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} В 
на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не 
омела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Март 
ју запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу 
 од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходит 
 онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с 
</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџа 
свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо ша 
их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхт 
 их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи зве 
а такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све кри 
рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу ст 
ас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у м 
озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет т 
 завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма 
кова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша 
ачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их 
н пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном р 
анинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} 
пет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком  
своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало бос 
ати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Р 
 је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе 
ј свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192"  
 мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице  
ву високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да 
<p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела власт 
зненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.< 
о себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старц 
рена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде з 
ла у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле  
то јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А о 
га часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом 
.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клеч 
 на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к  
о светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од лев 
 маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да  
> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо слив 
 какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећи 
 <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „ 
/p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и д 
она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну  
храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом при 
страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молим 
к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих па 
се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, 
амбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу 
 у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске 
о што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и с 
да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широки 
 сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колен 
брне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повиј 
како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој д 
p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат 
да као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога 
 се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које 
Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Са 
ој очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насме 
а дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто  
ну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p> 
/p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није! 
а, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слуш 
Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним  
поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га са 
и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да 
/p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља д 
{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, 
n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми бе 
 још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ру 
>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну.  
 разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мрамо 
, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево  
.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу с 
аш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, 
арицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала 
 а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p> 
ући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што б 
 ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама прет 
ет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико 
е јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета 
 тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарск 
ечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто 
би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено,  
ена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана ж 
аповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од 
ријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава 
Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки  
је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је  
дна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ реч 
едаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, т 
ан се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела! 
 к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом 
оже бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ласта 
 обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој о 
атре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта ј 
огледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али с 
од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахо 
ревлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их 
она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешко 
 пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и 
хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</ 
ме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти  
бично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од  
се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си доба 
, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, 
вно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свил 
ијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као 
аруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако свет 
 прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше т 
е пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко;  
Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајк 
SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па  
е осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар  
миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као ис 
телинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу,  
p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у  
 у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бе 
на, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком дов 
ро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S 
ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини 
оје грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“ 
 Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> < 
 видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи,  
и пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ак 
{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n=" 
 му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене,  
де како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како 
дим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Март 
оју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb 
ој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у сед 
лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопа 
, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад 
-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурн 
офицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово 
ки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипел 
 твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако 
 покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек! 
 јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића о 
мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала  
цима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима 
Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше 
еним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно 
се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека вид 
 убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>С 
ишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па 
p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти 
 рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у 
г страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула ј 
Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако н 
ли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бој 
дев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда 
ађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила са 
. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па  
о зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прс 
и силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да 
елек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесв 
 притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богороди 
у?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина 
 црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напр 
ски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави 
"56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге 
ју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„ 
че му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар 
збуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и 
о?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грл 
 на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" 
 Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи н 
о све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па 
 од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана 
це кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе 
и.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче  
ац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране  
!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, 
а стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако  
ћини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а рад 
осе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито о 
а покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Мар 
н у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n= 
дног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише  
бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и си 
талој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите 
ницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг 
на глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад  
ек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао  
 нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разглед 
>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:< 
их и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно 
чицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој  
ита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у с 
узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да г 
д оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, пад 
асан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и 
ање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала 
дим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу д 
а сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик 
,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна в 
ве.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне 
оспођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је с 
е сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје зе 
го хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљал 
ругу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> 
вати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и  
појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим бурет 
и се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала с 
 око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лев 
 белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би с 
 драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево  
ебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накрив 
дно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју  
 свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам до 
да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова,  
росто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици ц 
ти: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на 
l:id="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине р 
е Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним  
, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше изве 
 сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стиг 
бињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године п 
авом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S}  
а се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свет 
нића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како  
, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на дв 
таху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{ 
ног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдит 
 све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад в 
ки!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с ве 
 што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о ц 
 смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, не 
у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, 
српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњи 
тао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У 
но; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију,  
ао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рај 
епше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчин 
 се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му 
смехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... 
у оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили! 
тарог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па ј 
} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда д 
pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоће 
е чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у не 
гне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жиро 
спођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док  
а је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одл 
ђа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нуди 
 стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он так 
највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им 
ад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас  
 хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараце 
овио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста до 
да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{ 
е о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном  
 /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно 
 Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загле 
пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заје 
у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти каже 
о: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од наде 
 Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и ка 
лашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те р 
 и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је 
 „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што  
 ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и оног 
м јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, о 
S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој  
пала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле 
ном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ по 
онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер 
 пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му пом 
ажарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од 
а ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња си 
јна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од  
неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекид 
уцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека оп 
 Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена,  
 коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћ 
погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши м 
една сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону зве 
, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога в 
а овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: 
 њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном сна 
 n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање в 
S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи п 
ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапа 
ј чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш н 
RP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„П 
уњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се 
 Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлази 
а дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једно 
оју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобо 
то сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си вит 
<pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Сп 
. робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје  
{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па  
пко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div typ 
 па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао 
 сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад  
да се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крсто 
 сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу ст 
на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, он 
на бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет вра 
твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, 
S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и  
 да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к ст 
или, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да в 
старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше н 
еднако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што  
дам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном каба 
оклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам 
а земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се 
ни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S}  
е за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, глед 
 <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута 
ргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколик 
собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом 
ви према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име 
 запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p 
, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом 
клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напун 
оток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете г 
у три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94 
је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старц 
 опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од 
оказа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш  
ом оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би пор 
гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} С 
 је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казу 
ри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубар 
 повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста  
а руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита б 
иш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике 
но изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу п 
ad>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пех 
е погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дво 
 вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија  
о а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакињ 
роз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозор 
сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду ш 
Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити: 
е враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спуст 
<pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасн 
 у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су  
идине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две реч 
т предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави вр 
 ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један 
ање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S}  
и ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вин 
јко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо 
 по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабла 
гове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div ty 
о пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде т 
!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гл 
икада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио 
ачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„ 
ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> 
знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина ње 
азио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, с 
ше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и б 
ој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они к 
авице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> 
ше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаме 
тава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна 
/> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и ус 
својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, нек 
а се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог ж 
дјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња 
20_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, по 
 као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с јед 
!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загле 
/p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу  
м величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва д 
хом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где не 
на спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склоп 
она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, к 
9" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, 
кмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само 
 не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставиш 
џијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још око 
ни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз т 
тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше он 
о!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама  
</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лиц 
. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="6 
на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осм 
p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не мо 
знутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти 
о, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у 
 Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се 
аше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га прив 
.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу 
ом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре  
де и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћ 
 ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, д 
{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле ви 
јко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него де 
ојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох  
 ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и 
Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из  
бож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циг 
 отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.< 
ох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S 
{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера,  
ш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми  
ем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да от 
p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али к 
ед олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан је 
љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и ов 
је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од 
>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући,  
на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </ 
ла?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из злат 
фице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пу 
на где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири н 
?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за  
тију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куц 
ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад  
 псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме  
из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задр 
сиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити је 
шав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу 
је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећи 
{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да с 
одијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мал 
а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила 
 Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњи 
е, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха 
за мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хла 
 предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине јед 
.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опрости 
Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И  
моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како 
огледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, 
а, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њ 
ad>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближег 
серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете 
тке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим 
да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети њего 
м и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан гла 
 последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, он 
 лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од  
 њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да  
 прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запит 
 је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ће 
 пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: 
ем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и 
ире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко г 
>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану 
ст и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крил 
енуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да 
ере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо  
а се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би 
 једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћерета 
 исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му светов 
...{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву 
наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би 
оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљо 
а кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и вели 
тина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде 
ј нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет 
да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим мла 
правио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе 
 пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почеш 
 полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми 
во је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да 
д брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славу 
и дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово ! 
од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Е 
ка?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела д 
ицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево јед 
броти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац гор 
ли, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да 
ад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак  
ијатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бе 
ла велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, ски 
ироким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, п 
е одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шум 
вога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с н 
ном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што  
 и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његов 
76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу,  
усто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама сво 
 нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да 
о размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепот 
би...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Ка 
држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и  
не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив 
!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ни 
би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па  
, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је  
смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p>  
, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да ва 
о биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби,  
ој жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама на 
ти, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чист 
пет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Н 
 хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: 
о то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па  
аше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнани 
ут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преп 
после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, 
цки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад  
у од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, < 
ас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, 
ом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вр 
овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и по 
његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Ха 
двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ поно 
ло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од цр 
 Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихва 
ивикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми 
{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо  
ић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху 
 Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на  
познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја л 
матраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудоја 
као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради  
арац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му 
ови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, 
 свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих ша 
о што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е  
ово побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела  
/> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајк 
има, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи 
а твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми 
и; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на исто 
ли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен 
о скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> пре 
тао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто каж 
 испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; дал 
3" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S 
о доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очи 
очешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко 
ветла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У  
ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда  
ујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из 
урски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се д 
авио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко с 
е јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па  
о сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове 
на грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака нег 
њеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет  
 од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе 
 <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грањ 
 се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — 
лији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и св 
 Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе  
га се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се ус 
ну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасл 
ва," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црни 
анин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем  
} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, ш 
 ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једно 
се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</ 
хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не 
ици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад прес 
 које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од 
 Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, 
нице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63"  
и и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше  
њице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тог 
д неки као долап у зиду од кухиње, који кад отво